Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И турска власт и турски утицаји се нису могли одржати у овој зони вековних и огорчених борби. Цела је Загора од Ријеке до Боке Которске, почевши од краја ХВ века постала зоном ускока и хајдука.
Свеколико становништво Истре и Кварнера, нарочито у Винодолу, источно од Ријеке, врло је вредно, мирно, уравнотежено, често по страни од великих покрета који одушевљавају балканско залеђе.
Сплит, Дубровник, Котор, па и Скадар и Драч, зависили су у трговачком погледу од Трста и Ријеке. Ове везе са становништвом приморја и са залеђем, које је насељено самим Словенцима, објашњавају стални прираштај
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. — Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! — гунђа чича и опет се окреће.
Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан од њих не допада. — Ето — каже он — у онај горе нисам те бацио, јер је много плитко, а овде, опет,
Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене
Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара. Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју.
Тек што је чича закорачио на прву грану, он се раздера: — Шта је ово, побратиме? Ено још једног мјесеца, вири из ријеке! — А ја опет видим један како гледа кроз прозор моје крчме!
Сад сам опет остављен на миру. Чујем поред мог џака пљускање таласа и зрикање попаца. Значи да се налазим поред саме ријеке и да је ноћ. Јао, да ме неко не украде заједно с џаком! Пст, шушти трава, неко долази!
— Има ли шта ново? — пита он. — Има само то да је неки човјек оставио на обали моје ријеке неки џак — вели водени миш. — Е, онда је у њему посигурно нешто за јело — објашњава пољски миш.
Од бола и страха ја крвнички дрекнух, а они... Чуо сам само фијук вјетра кроз високу траву поред ријеке. Ехеј, да су мени тако брзе ноге, ишао бих свако јутро да Жућу вучем за реп. Опет је настала тишина.
од загрљаја — Пијани капути Полако се спуштајући споредним стазама кроз густе шумарке, Шаров и мачак Тошо стигоше до ријеке, баш у близину оне крчме гдје су недавно пијанчили чича Тришо и крчмар Винко Шљивић и писали онај мудри Оглас и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
води, па Морлаци доиста могу за себе рећи што и стари становници Италије: Синове, род чврста кова, одводимо прво до ријеке и дајемо им да очврсну у страшном леду и валовима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Мармон — исправи Крцун. Стево настави: — Мрмоња, двадесет хиљада војника, зађе у Конавле, крај ријеке Љуте, гдје ми бјесмо, и у зору удари на нас и потисне нас. То је било четврти дан по Крстову дне.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Србин долази од »Сербиш у Вавилоније ријеке«; Саконтала је: закон дала, Мухамед: муха и мед, пегаз: пегаш; Церберос, Керверос: Крварош; Морлак: онај који лако
Милићевић, Вук - Беспуће
прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним
неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан,
С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.
га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке. У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о томе како је чак и свети Игњатије Богоносац обдан преносио путнике преко ријеке, а обноћ се ваљао са женама по млину.
у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и није стајао на чврстој земљи.
Политички комесар саслуша извјештај и рече команданту: — Само да ми што прије ујашимо преко ријеке па више неће бити осипања. Грмечлије се више боје воде него бункера.
дјетињства и дјечаштва, један мали путник опростио се баш на овој узвишици од родног мјеста, стијешњеног у долини ријеке, и отишао у свијет стрмим каменитим друмом.
сневесељеним путником нема више дубоке зелене долине с неједнаким разнобојним крпама њива и поломљеним огледалима ријеке нанизаним уз врбике.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, — док букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за
ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради. Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га.
— упита га краљ. Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.
Пошто Грбо обуче хаљине а на ноге чизме што кракају годину дана, пође и дође у ђаволску државу и до оне ријеке на којој је штала. Пошто се смрче, Грбо скочи у воду и дође до поноћи до коња.
А кад му господа приповједе, кириџија ће рећи: — Кад сам наљега путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд оваца, а с друге стране виђех виноград и у њему пуно грожђа.
УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО Укрцају се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун те сви у блато.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке. Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам, поред њега, видео укрцавање морнара, из јавних кућа Ријеке, кад је била наређена узбуна, приликом неког инцидента у Солуну, са једном аустријском крстарицом.
Неки су се бродови спасли у луку Ријеке и на њима је било и србијанских војника и официра. Патриоте на Ријеци окупљали су се, у то време, у кући доктора
И тада ми је још личило на идилу. Тек сад, кад сам се са Ријеке вратио, упознао сам, и изнутра, сеоску кућу, и колибу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше немилосно земљу? Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без
ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада? Еда ћеш ни што добро причати? МОМЧЕ Ја сам улак, од Ријеке сада; сердар Јанко послâ ме до тебе да ти причам што је код нас било.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
шта ћемо сад?” А љешник му одговори: „Отвори ме.” Пошто га отвори, букнуше из њега жестоке ријеке, те мајци пут прекидоше. Али она таче штапом у воду, вода се раздвоји на двоје: те она за њима.
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, док — букнуше страшне ријеке, те се за мало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за
карте запише: „Прими куме Бога и светог Јована а дар узми“, па изнесе дијете и остави на раскрсницу близу некаке ријеке, и отолен дома у оно | га чоека.
ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради. Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га.
УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. Укрцају се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се | чун те сви у блато.
“ „Оћу, чоче, а за што не“ одговори Игњатије, „него дођи овамо.“ А Христос му рече: „Дошао бих, него преко ове ријеке не могу прегазити.
“ У то остави Игњатије волове, изује се и пријеђе с ону страну ријеке, кад ли тамо, не види никога и узалуд зове, те се он опет упути натраг.
“ Кад к њему дође, узме га св. Игњатије на плећа. Кад буду насред ријеке, рече Христос Игњатију: „Игњатије!“ А он се одзове: „Што вељаше?“ „Јесам ли ти тежак?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Бобан — али је ово јопет прико мире! Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке. Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. Сад видјеше друго чудо.
! — Али, може бити, да је и шта друго! — вели Тетка. Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати. Остали сви истијем редом за њим. Бакоња сустопице за Срдаром.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сва та сировина — па био то месински потрес или бурски рат, потонуће трансатлантика или поплава Жуте ријеке — све је то долазило извана.
Можда и код нас шарају некакви потреси, тону некакви трансатлантици, преплављују некакве ријеке, само што ми то не запажамо? — Тјескоба безгласног доживљавања „кроз стакло”: проматрање зеленкастог живота у акварију.
Саградио је солидну вилицу на крају мјеста. Преко ријеке, „у Лучикама“ , купио је терен на коме је намјеравао подићи мали парк суптропске вегетације.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— упита га краљ. Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала, па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.
Пошто Грбо обуче хаљине а на ноге чизме што кракају годину дана, пође и дође у ђаволску државу и до оне ријеке на којој је штала. Пошто се смрче, Грбо скочи у воду и дође до поноћи до коња.
УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО Укрцају се у један чун пет-шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун, те сви у блато.
Ћипико, Иво - Пауци
оловастим небом, крцатим снијега, а обасјано блиједом сњежаном свјетлошћу, — али није могао да угуши вјечити шум ријеке, ни жамор слапа над млиновима, што се одоздо одјелито чује и једнолико у ушима бруји. Раде чека.
па куд ћеш даље? И, занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи.
Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви
Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ТРУБАДУР Моје је небо, моје зоре плаве, Мој пурпур ружа и глас из гнијезда, Мој шум ријеке кад се часи јаве С повратком тихим вечерњих звијезда... У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби.
Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне мами.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Братоножићи — племе у црногорским Брдима, између Мораче, Мале ријеке и Црне планине братучед — брат од стрица, стричевић Брда, Брдска земља — област на истоку Црне Горе, „од зетске
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сутрадан је и Стриц, као што смо већ чули, добио батине због ријеке Дунава и одмах одјурио у Прокин гај, до Тепсије, да се нађе с другом.
Увијек је ћутке, и непозвана, ишла за дјечацима, посматрала шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима.
— истом би повикао неко од дружине. Луња се појављивала отуд одакле јој се најмање надаш: из високе травуљине поред ријеке, са штагља пуног сламе, иза крда мирних говеда с мрачна тавана, испод густе нагнуте лијеске.
Нападом ће командовати сам кнез Ваљушко, бивши аустроугарски подофицир. Он је у свјетском рату, на фронту код ријеке Соче, једанаест пута водио Босанце у напад на талијанске положаје, учествовао је чак и у бици код Кобарида (Капорета)
— Сруши наш њемачкога! — поче да виче и поскакује раздрагани Стриц. Иза низа брегова, од ријеке Уне, поче да одлијеже тежак тутањ и грмљавина као да се брда руше. — Оно топови грувају! — с језом промуца Ђоко.