Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
људи немили и криви, А срушени вере старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
али још боље кад је војником шестога батаљона краља Карола И-ог, у коме је две године равно одувао, посете месту своме родноме чинио, и кад оно од зулума његовог умре Фата, Аганова мајка.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Месечине покрило га платно. Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме крају расипа се златно... 1912.
И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.