Црњански, Милош - Сеобе 2
Обоје су завршили игру, задихано а пребледели. Млада девојка посматрала је ди Ронкалија, затим, дуго, замишљено. Божич је са домаћиновом ћерчицом играо. Нападао је као да уједа.
Павле је тек тад угледао, крај своје постеље, на другој страни, Божича и ветеринара ди Ронкалија. Смејали су му се обојица Божич му довикну: „Алал оном, кога је ова мала, ноћаске, у кревету имала!
Исакович је, тек сад, приметио да је Божич креатура ди Ронкалија и да понавља оно што чује од ди Ронкалија. После ручка, Исакович је приметио и то да госпожа Божич тражи прилику да
Исакович је, тек сад, приметио да је Божич креатура ди Ронкалија и да понавља оно што чује од ди Ронкалија. После ручка, Исакович је приметио и то да госпожа Божич тражи прилику да остане са њим, насамо.
Валдензера више у ергели није било. На његово место био је дошао неки други Береитер, рођак ди Ронкалија. А за Валдензера и његову фамилију није више било места у Херренхаусу.
Вели, његова ћерка одлази код његовог пријатеља, ди Ронкалија, у Беч, ових дана, за собарицу. Ди Ронкали, каже, узео му је био Францл, али је та мала собарица била шашава, па је
Могао би да живи тако лепо. Према мишљењу ди Ронкалија, сва мудрост овог света, могла је да се сведе на једну једину изреку, на његовом матерњем језику.
Исакович је био већ узео своју абу и сабљу. Иза њених леђа, међутим – поред ди Ронкалија, који му се клањао – Павле примети како га Божич гледа, са мржњом, зрикаво.
Нити је више узимала под руку Божича, нити се наслањала, бестидно, на ди Ронкалија. Попела се, сама, на први спрат, где је била њена ложница.