Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ноћ је тамна, просторија пуста... па нека је та светлост и воштаница у рукама онога који већ умире, опет му ведри мрачну стазу, путнику усамљеноме... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
— опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија. На сувим рукама браниоца српске слободе тужно звекнуше ланци, али веран син народа мирно и достојанствено одговараше: — Ја сам!
И гле! Ја сам га преживео... И сада могу, као овај несрећник са раширеним рукама, рећи: „Нема га! Не! И никад га више видети нећу!“ — Ево, па читај!
— А пријатеља имаш ли? — Немам!... — И белим увелим рукама покрила је још тужнији израз бледога лица. — То је тужно! Она је јецала од бола.
Ала су немилостиви ти људи, ти ближњи наши! Ја сам ћутала, а лице сам покрила мојим малим рукама, па ништа нисам видела, само сам чула тупу јеку ашова и мотика... И он је, сиромах, доста пропатио!
Један прамичак паде му баш на крило. Отац га, сиромах, узе, загледа се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам
„Читав су народ поробили, проклетници!...“ Видела сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно
Он је дркћућим рукама прихвати, па је отпио до половине, а мало после и другу половину попио, и заиста му је било лакше: могао се и
Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се на толики неред, викаше: „Свиње!... Скотови!...
Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. „Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!
Архимандрит се подбочио на један јастук, а у рукама му звецкају бројанице од крупног ћилибара... Кад нас је видео, он се издиже мало и пружи руку да је целујемо, мој
Кад смо јој се ближе примакли, и кад је угледала свога девера, она покри лице рукама и, посрћући, оде од нас... Миладин је дуго пратио тужним погледом, па онда, дубоко уздахнувши, рече: — Несрећница!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чувствованије ове добро|дјетељи учи мало детешце да се умиљава на прсима родитељнице своје, и грлећи је с слабима рукама благодари хранитељници својеј.
И ако су такови, у добрим смо рукама, увјеравајмо се им без сумњенија. Ако ли их познајемо за двоструке, фалишне, користољубиве, чувајмо их се колико више
Подај вредном трговцу добар капитал, намах ће боље трговати него да почне с празним рукама. Предивно приуподобљеније овому даје нам блажени Спаситељ: „У п о д о б и с ј а — вели — ц а р с т в и ј е н е б е с
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се пева: Макивије, косе о чивије!
Кажу нама, који знамо да је већ било. БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с куваним, прекувано с пресним,
ГОСТ ИЗ ОБЛАКА Скочањеним рукама пригрћући ћебе око промрзлих рамена, с ногама у мојим цокулама, неки се бог крај наше пећи рпеје.
Двема рукама сахрањене, Тројеручице, у ову земљу, испуњену мŷком, нек нас из ове црне земље у облак понесе храст, засађен трећом
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Они су били тако оковани, да нису својим рукама ни ̓леба до уста донети могли, него су и̓ други за̓рањивали. Чујемо ми у Бранковини тај несрећни глас.
— Ја им кажем да друкчије не може бити. „Ми морамо Пореч-Алију или жива или мртва у рукама имати, ако не побегне. А ви ако га почнете бранити, немојте нас кривити шта вас снађе”.
” — Ја му кажем: „Та ти имаш арачки тефтер у рукама, и знаш колико има мушкараца: све је устало, и старо и младо. А то што видиш то је само до Словца и до Бранковине, а
ми би могли лако и Бећир-пашу побити, и могли смо оне топове и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски тавил
У Тополику једну ноћ сним ја, где идем лепо на ногама, али моја глава одсечена, и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте,
врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво остала, и опет метнем на врат гди је и била, притиснем, а она
а опет породице она четири бега не верују нама, боје се да ми тебе не пустимо, а њини бегови не остану у ̓ајдучким рукама, зато је много око тебе, јер и они шаљу своје те чувају, да те ми не испустимо.
Сад онај мој сан толкујте како ̓оћете; ја га толкујем овако: што је била осечена глава и у рукама сам носио — то је што сам отишао у Турке, однео је сам у рукама; што први пут мета̓ врат, притискива̓ и не може да
ја га толкујем овако: што је била осечена глава и у рукама сам носио — то је што сам отишао у Турке, однео је сам у рукама; што први пут мета̓ врат, притискива̓ и не може да прирасте — то је оно што нас први пут Турци изведоше, пак се не
што нас први пут Турци изведоше, пак се не променисмо, но ме Турци вратише у ордију — то сам опет моју главу носио у рукама; — а што је после прирасла, — то је што су ме Турци после по други пут изнели и разменули.
— Једва (их) сирома ослободи те посјахаше; али сваки покрај свога коња стоји и миздрак у рукама држе, како би одма узјали.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дај ти њему четири вреће па нек легне та кавга — рећи ће Стеван. — Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи! Имате ли ви памети, имате ли душе?... Оволика грдна потра!...
Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу. Кад има шта видети!... На ногама му жуте букагије, као восак!... — Аох!
маленим столом украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим. Келнер донесе још две чаше пива пред њих.
— Баш ја бих вас молио да учините то... а ја ћу вам већ... ех! Ту Пупавац само махну раширеним рукама и слеже раменима, не могући да искаже већ шта беше заустио. — У оном »ех!
« дрекну и учини: »Хуј!« После мало ћутања поче: »Чек, колико сам оно пута прошао?« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет! Неће бити?« Броји опет.
« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет! Неће бити?« Броји опет. — »Јес' ја двадесет пет пута!
— Добро јутро, учо! Учитељ се осврте, па кад угледа јеину, тек само пљесну рукама и узвикну: — А јој! где је нађе, Жико!... Их, колика је!... — Обиђох јутрос њиву доле у луци.
Сава и Никола држ' рукама за лотре, па се узверају на коју ће страну поискакати, јер су часом могли да се начине лепи као они ћерпичари што
Чим кући, падне као свећа боловати: годину дана све су га на рукама пренашали. Једва се мало придиже, али се и после дуго лецао и најпосле умро. — Бог зна шта ће и од Радоша бити?
Кад буде сунце на смиривању, изведи га на дрвљаник, па га мало умиј овом водом по челу, по прсима, по рукама и по ногама, али унакрст. Подај му преко ватраља нек се напије мало. А што остане, изнеси где на раскршће те проспи.
— одговори начелник, па и он му прстима показа да је писано. — Аф, аф! — рече Енглез и поче показивати нешто рукама и мимиком. — Ама господине, молим вас — поче начелник говорити љутито — причекните мало! — Видите да имам посла!
— Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. Диже се читава граја. Ништа се не зна шта ко говори. Кмет млати рукама, трчи од једног до другог, умирује их... Утом се помоли озго путем неки човек.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!... И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу. — А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару.
Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету. Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. — Аих! — зачу се узвик.
Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи... И најзад он паде ничице и покри лице рукама... Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!...
Јова опет поче ходати.., Он не знаде шта да мисли... Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: Крађа!... У Црној Бари крађа!... Похаран човек у Црној Бари!...
Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему. Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. Напунише опет чобању, па се вратише дружини.
” Хајдуци одмахнуше главама. Станко приђе пању. Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... Хајдуци зинуше од чуда. Да нису видели својим очима, не би веровали.
— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!... Красан је то човек био!...
И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани! — рече кмет и ману рукама. — Збиља, шта је? — Ништа. Хтеде ме сатрти.
Па се грохотом насмеја. А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама. Погледа оштро Турчина, па грмну: — Везуј се! И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати.
Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној. Он се опре рукама, али још беше малаксао. — Воде!... Воде!... — Не смемо му много давати, то би га убило!
Је ли тако? — Па шта сам скривио? — упита Крушка. — Завађао си народ. — Јок ја. — Јеси. — Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам. Све је бјежало од мене.
Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко. Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама... Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја одох даље новим лукама, До звезда брод је мој узлетао: А држим и сад још у рукама Неки цвет црн што ту је цветао.
И за навек кад се растасмо, и тако Стежућ своје срце рукама обема, Отишла си плачна, замрзла и нема, Кô што беше дошла, тужно и полако.
која си, охола и прека Са једног незнаног раскршћа голема, Први пут изашла пред очи човека Држећи две дојке у рукама двема — И огласила се кроз мрак прве зоре Крвожедним твојим кикотом; док врућа Луч сунца спаваше у сутону горе, У
Кациге од туча; властелински шлеми С пауновим перјем; на рукама свима Тешке рукавице; стег за стегом стреми — Сто нових победа већ хуче у њима.
Водо вапијућих у великој ноћи, Осветљеним путем сада иде племе; На рукама пуним победничке моћи Носи своје родно небо, као слеме.
је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је
Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец. Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.
Али, несрећница, није поздравила, држећи своје дојке у рукама, излазак Звезде, јер су јој очи биле помрчале од његових пољубаца.
Сутрадан, тридесет племића у црном носили су на рукама ковчег на коме су били грбови кнежева и победиоца код Епидаура, и у коме је лежала Луца, покривена својом плавом
Једно девојче, које је било заљубљено, полукрвавим рукама зграби комадић конопца и притиште га на усне. На очи јој ударише сузе радости и усхићења.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме
Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца
Не видим баш добро!... Е, а што ти сад опет плачеш? Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. Ђорђе је видео ушима.
Па и помоћник се изгуби. Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: — Та да, дабогме... Онај, онако... Знате... да.. дакако! — Ето видиш! — каже Ђорђе.
Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто
Она је седела за клавиром. Гледао сам је са стране. Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево. Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.
Сви ви, сви!... Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!...
На главу тури тунос, па га мало накриви на леву страну, у рукама му абонос-чибук с такумом од ћилибара, а с десне стране под појас подвучена, златом и ђинђувама извезена дуванкеса.
А тек се он издрачи на њу: — Јеси ли ти гладна, или ти је чега мало? Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! А у мој се посао не плећи! Покуњи се мати па ћути. Са светом је такође мало говорио.
То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми је стриц
Око девет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и безначајним погледом гледала у свећу. У то доба шкрипнуше авлијска врата.
— Марице, — поче он — зар ти?... Загрцну се, па покри очи рукама и ућута. Мајка га ухвати за руку: — Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије и два три
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и дотерује дуварски сахат са својим џепним, и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да спава после
« а свети отац Николај му одговори: »Хе, синко, мани и ти рукама, а већ моја ти помоћ неће оскудјевати!« Хе, па тако вам је ето и ово!
— О, ни најмање — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче, јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку
чим се сврши литургија, они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме, па боси лете кућама са чизмицама у рукама.
Људи се крећу достојанствено напред: ниједан нема лулу у устима, него са штаповима у рукама иду и разговарају се, а жене и ћерке за њима.
Жене држе у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове
Старог завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице, и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овај мало после послужити као цорпуѕ деліцті.
јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом
Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта, Гецина супруга. — Но — рече гђа Габриела улазећи у Гецину кућу — и ја вам красно изгледам.
Тако су ишли два и по сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама, са рукама испод пазува, па иду један за другим у реду ко гуске. Близу је и Ченеј. Још мало, ето их на вашаришту.
вероватно да је запамтио и Сеобу Срба под патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ да је био наизменце час у рукама Ракоцијевик куруца, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се напослетку није стално скрасио у српском народу.
— Укр’о зуб! — понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те слушам! Боље главу да су ти украли.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се, једва улазе и разилазе се по гробовима. А гробље? Пуно. Што кажу: читава гора од гробова.
— На попа! — опет једнога дана исто тако почео да се дере. — На попа, сина, по глави — пуп! — И рукама је показивао како ће га каменом ударити. И заиста, попова сина деца у игри каменом ударила, те овај од тога умро.
И тад би, пиштећи од страха, готово луда, заклањајући главу рукама, трчала, бежала, крила се... — Нане, слатка нане, Турци!
и, како се Вејки чинило, навлаш га додиривала својим страсним рукама. Вејка ју је, уздржавајући бол, одбивала. — Па има си...
Само се увијао својим крпама и дроњцима од одела... Чак и земљом коју би могао око себе рукама да дохвати и њу је на себе бацао... као да се жив закопавао, док га једног дана не нашли мртва..
— Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено. И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу љутито: — Шта ће ми хлеб? Хлеб је за просјаке.
Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа. А сав у бради, коси; са голим рукама из одрпане кошуље и голим коленима из старих чакшира које се једва држе на њему.
Исто онако стидљиво, насмејан, блажен, бос, у старим чакширама и увек, увек погнуте главе с рукама у џеповима и пробирајући где ће да ступне, склањајући се сваком. И тако иде свуда.
Поред касапа и осталих пијаних момака затекох и њега. Ухватили га и не пуштају. Он сео на крај клупе са спуштеним рукама у крилу.
— Вода, вода... — силом почеше сви да га уверавају те он испи. Али одмах скочи и гадећи се поче да се тресе, рукама брише уста... Но ови га силом опет посадише и почеше још више да га дирају, пецкају за женске. — А, јеси ли, а?...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ако се уда, све ће из руке испасти. Мисли се не би се Чекмеџијић с мањим задовољио, а друго да му у рукама остане. У тим мислима легне и заспи. Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку.
Ја вам благодарим за ваше чувство према мени. Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.
— Како се не би могао трпети! Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће. — Види му се по рукама да ради. — Па баш зато! А што кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе. Дакле, кажи, ако хоћеш.
То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу. Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну.
Сад сам независна, а богата. Прва љубав никад се не угаси. Врат’ се, врат’ се срцу мом, раширеним рукама те ишчекујем. — Твоја негдашња, али верна несуђеница Алка, удова Ћирковић, рождена от Рогозић”.
Толико добра сам му чинио, па да ме изневери, неблагодарник! — Да знаш како је мени! На рукама смо га носили, живео је боље код нас него ико у вароши. Сад да могу, рашчупала бих га!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па кроз све оне гомиле журно и нарочито важно, засузила од неког задовољства што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних
гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула и понавља стоти пут једно исто. — Господо, ево вам последње, најновије, ево господо...
И сви тврде да све оне конце дипломатске држи у својим рукама министар председник, који сад није ту, и да нико живи не зна његову политику.
Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја на други. Под његовим тешким корацима шкрипао је и угибао се
осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у страсној ватри чежње, дрхти у његовим снажним рукама па је, ноздрвама страшно раширеним, удисао мирис оног најстраснијег меса и тако ускипео и распаљен, у лудачком немиру
Онда се мало после, и док су официри махали нешто рукама и објашњавали се жустро, она гусеница. исправи и цела појави на оном белом правом друму.
полеглој и угаженој трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке па су са раширеним рукама изгледали као крстови.
Христић је корачао сагнуте главе, са рукама на леђима, и при сваком фијуку топовског зрна сагињао би се и плашљиво прилегао.
Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак
Онда вода избаци и човека, који пун ужаса, загушен неким ружним криком, замлатара неколико пута рукама па се поново изгуби.
На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржавајући се рукама па је опет нестаде, али задуго.
Ис— купи сељака па ко буџу, ко будак, ко косу, а само он носи пушку-капислару. И опет рукама живог ајдука ухвате, а пушку и не опале.
Африка
Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.
сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући било рукама, било широким пљоснатим лопатицама.
Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје
преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама као мајмуни.
Неколико дерана, у пирози, и до прсију у води, лове рибу размахујући четвртастом мрежом. Звезде су на њиним рукама, у њиној мрежи и на крљуштима риба које хватају.
У ноћи њихов сплав на пирогама, који терају хватајући се рукама за уже пребачено с обале на обалу изнад реке, изгледа да плови по самом Стиксу.
Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела. Оне подсећају тако много на статуице
Играјући прилазе гледаоцима и додирују их рукама као у распусности. У ствари су савршено свечане, склопљених очију, и њино мимирање разблудних покрета трагично је и
Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по витким нагим бедрима. На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу.
Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.
На путу који ћемо заједно начинити ја ћу вам показати грађевине које сам сâм зидао, својим рукама највише, грађевине усред најпустијих, најдивљијих крајева, и које нисам успевао да начиним онако огромним какве су
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Богат је био, то се знало. Али да сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене викати: „Уха, уха!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изгледало је као да чини један корак напред, а два назад. Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега.
У гомили избезумљених људи, на пољани, видео се мајор Трифун, како млатара рукама, бије оне који вичу, и како их распоређује.
кола хтела да крену, неки су се били бацили на узде, и хтели да свуку кочијаша са кола, али он им се оте и у њиховим рукама оста само његова, напудрована, перика. „Мајку ти шокачку“, дерали су се, „чекај да ти доведемо перикмахера.
А код те капије, били су већ почели да се размештају тобџије, са упаљеним лунтама у дршћућим рукама. Хусар, којег је Гарсули послао да отрчи у град и извести да је избила „побуна“, био је свршио, добро, свој посао.
Око тридесет људи ишло је без пушке, са везаним рукама, на леђа. Гарсули се беше уклонио у врата касарне где су тобџије стајале, запрепашћене, са угашеним лунтама и
Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб.
“ Жена му је седела уздигнутих колена, обгрливши их рукама, спустивши главу на њих, са осмехом. Гледала га је својим крупним очима, које су сад биле зелене и светле, испаване,
Он је децу носио, као да су то медведчићи. Ћерчицу своју дизао је рукама, као што се дижу јагањци, главачке. У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били
С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини. Зато што је била наглува, Исаковичи су очекивали да ће, при разговору, викати и срамотити их, па
На вику профоза, Павле је имао да устане и прво му је био скинут локот на рукама. Ковач му је затим пришао са леђа, и скинуо му локот и са ногу. Затим је настала церемонија извођења затвореника.
Има да га вози, до дереглије на Бегеју, са везаним рукама, али ће га у дереглији ослободити сваког окова. Саветовао би му да се хришћански понаша, да буде миран и да се не
Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би му слетеле на нос, или у уши.
Теодосије - ЖИТИЈА
почну јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и веселио. Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се удари у било, јер бејаше дан недеље.
Молили су га да се моли за њих: „Дом наш је у твојим рукама, душе наше и ми сви смо“, кажу, „у твојој вољи.“ Јер његове добродетељи и родитеље задивљују, и много га мољаху и
И када је дошао са учеником својим на означено место, мало копнувши, и гле као да земља рукама издаваше оно што је чувала, и нису нимало промашили отвор јаме у којој скровишта беху положена.
Чудесна је смелост и вера његова, као кад би неко држећи у рукама царев дар сазивао другове и суседе, говорећи им: „Ходите и видите на мени цареву милост, и сматрајте ме блаженим као
и радошћу клањајући се, са љубављу целиваху их, и хотећи очима и лицима осветити се дотицаху се ових, и на својим рукама уздижући их ношаху.
његовој, тако да се и до данас ваистину види црква украшена у свему; једнога дана изишавши — нађе човека раслабљена рукама и ногама и свима удима својим, донесена да прими милостињу и остављена на путу да би му свети, кад буде пролазио,
свету и божаствену литургију одслуживши, и тако у пуној одежди свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и преподобног оца Симеона,
Јер ти си тада и сада и на Векове исти. Све је теби могуће, немогуће ти није ништа. У рукама су твојим душе и дисање свакога створења. Јер ти живот садржиш и смрћу владаш, и осим тебе нема који спасава.
своју свету десну руку на срце његово, у име Свете Тројице написа по нагу телу слику крста, и одмах осети у својим рукама да се покренуло, и опипавши по његовим прсима, и ова опет нађе топла и жива, и како се веома молио услишан би, и
и тако речени Симон монах, држан у рукама светог архиепископа, слатко веселећи се и Бога благодарећи, у руке његове дух свој предаде.
Проливши многе сузе, дотичући се очима и телом животворнога гроба Владике својега Христа, и рукама га грлећи, с љубављу целова.
Задиви се свети неизмерном Божјом човекољубљу. Јер има ту у Египту чудотворна икона пресвете Богородице, како држи на рукама Христа Исуса.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Па и после Турака, када је највећи део динарских земаља био у српским рукама или под Аустро-Угарском, задуго је било више задруга него инокосних породица. У Србији су се тек око 1876.
Ускочке песме славе људе „који су одгајани без колевке на сестриним рукама“, оне који спавајући под дрветом „тако снажно дишу да се гране са дрвета нијају“, оне „који лаки као јелен могу стићи
Енглеска је подржавала Бугарску да би тако имала у рукама оружје противу Руса. Српске школе, основане по Македонији пре егзархата, биле су укинуте.
посте исто онако као православни, а не као Турци уз рамазан; сахрањују мртве по хришћанским обичајима, са прекрштеним рукама и ногама окренутим истоку, а не као муслимани са ногама окренутим југу и са рукама опруженим низ тело.
обичајима, са прекрштеним рукама и ногама окренутим истоку, а не као муслимани са ногама окренутим југу и са рукама опруженим низ тело.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Шапутања су само наговештавала неверство, али ми нису казала и име заводника, а оно је ту, ту је у мојим рукама, ту је његово име! (Грчевито гужва у песници писма.) Ту је! ЉУБОМИР (осећајући се нелагодно, слеже раменима).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био ирски сетер, сада само гужвица псеће длаке и ољуштене коже.
Мрак је падао нагло и готово чујно, и кад сам престао да се смејем, чинило ми се да га осећам на образима, на рукама, и свему. — Могао бих се заљубити у тебе, Рашида! — рекох. — Могао? Ниси ли се већ заљубио, Слободане?
Из католичке цркве излазили су девојчурци у белом, с малим молитвеницима у рукама. Имале су венчиће на главама и представљале су Исусове веренице, шта ли?
али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама. Мала вештица је трчкарала поред мене као да читавог живота није ништа друго радила већ се провлачила кроз шевар.
Престаћеш да мислиш на тог човека. Видео сам га како огроман и са секиром у рукама чучи сакривен иза дрвета вребајући ме.
Пред месаром је био читав чопор жена с корпама у рукама, али ни једна од њих није била моја мајка. Пођох ка пекари. Није ни тамо била.
Преостајала је Рашида, али њој нисам смео да их однесем. Пред очима ми је још био њен отац са секиром у рукама. Тај би ме исекао на комаде или би ме набио на колац. Кажу да су Турци у давна времена то радили.
Ишла је друмом боса и препланулог лица носећи неки завежљај у рукама. Коса јој је блештала као златне перунике на сунцу, а усне су јој биле чврсто стиснуте.
да мислим о писму, иако нисам могао да не мислим: Атаман га је препричавао до ситница, све док Рашида није пљеснула рукама узвикнувши: - И ти си то написао? Па то је дивно!
Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.
Тренутак или два Меланија је стајала неодлучно, држећи цвеће у рукама, а затим је потрчала и тако, у трку, окренула се као да не зна куда ће, опет се вратила на скелу, и лепршајући светлом
Не због онога што су говорили, већ начина на који су то говорили, заверенички машући рукама. - Да сам на његовом месту - Стари је говорио потпуно ме занемарујући - да сам ја на његовом месту, ја своме оцу не
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но баш не би’ се бојао ни тог Јанотича, само да ми дође под наџак. Ону тројицу лопова, што су у биртији седели, рукама би их све измрвио. Мој негдашњи занат спасао је и мене и вас.
Младе Швабице, које имају малу децу, донесу их у рукама, па кад коју позову да игра, она уклопи дете у руке првој до ње која не игра, па онда окреће се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама, увијаху их крпама, полазећи низбрдо, да оду до чамца.
шаренилом, дотле су две слуге са друге стране притезале колане, да не откине узенгије, великим својим маљавим рукама, пењући се, стењући. Коњ се тресао под њим, као под буретом.
Отимајући се, тако, њеним рукама, вукући је нехотице за косу, својим везовима на клобуку, који се заплитаху и у њено одело, једнако је, љубећи је сад,
Рекавши још неколико речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу.
Дете поче да га милује рукама, хватајући га за сребрне кићанке на клобуку, смејући се, кроз плач. Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и
Загрљен топлим дечјим рукама, он је као настављао да спава. Кас копита, шкрипу точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање
Мажући каишеве, простирали су гуњеве по земљи и гребали рукама са њих блато, чешући затим шубаре као црне овце. Не приметивши врхове брда у магли, ни шуме запупеле, ни јутарњи мирис
Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки полубогови, увијени гирландима, израђеним од
Млатарајући везаним рукама и стискајући их на очи, које су биле обневиделе, није више трчао, већ је падао, тетурао се и бауљао, пун танких
У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било. – Из трпезарије је допирала свирка.
му груди, врат и уши, безумно и покорно, желела је сад да види како ће њу љубити његов брат, савијајући се над њеним рукама, коленима и крилом.
Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и
⁸² Трудници је у врањском крају забрањено да носи у скуту трске и грање, јер ће дете бити „шупљоглаво“; да рукама теставим (од мешења хлеба) додирује своју одећу, да јој дете не би добило темењачу.
„Ако дете плаче кад се роди, народ мисли да ће бити радљиво; ако поред тога и рукама маје, биће сербес (дрско), љуто и дигноглаво; ако испрва ћути, па тек после неког времена почне да плаче без јаког
(Вук, бр. 1350) — Ко гођ што ђеља, предањ пада. (Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!
“⁷ Подела рада у оквиру задружне економије формално се налази у рукама старешине задруге, који сâм одређује шта ће ко радити.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
умеју да премосте ни капиларских раздаљина до мајке и сина, до свакодневне ствари просте; за оне који остају страни рукама што их држе у наручју, сунцу пред којим се све раздани, собној, као кошуља блиској, тами.
којима се чини да су једнаки сиромах и богати, слаб и јаки, несуђен и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама обема, миропомазани и одлучен од вере, звани и онај што пред вратима чека, за њих, за себе, за свакога човека тражим
нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
као по неком правилу, били неки задовољни и ухрањени дрипци у твиду, са брзим колима, златним сатовима на длакавим рукама: говорили су вешто стране језике, баш као шеф рецепције у хотелу »Европа«; бацали су тек запаљене цигарете док смо ми
Ујутро то не успева. Ујутро, има подочњаке. Ујутро, на рукама јој се појављују пеге. Ујутро, коса јој ни на шта не личи. Увече, одбија да седи на местима где је осветљење неонско.
Видим тако младог човека и младу жену како седе на одвојеним клупама. Млади човек држи растворене новине у рукама; млада жена пуши и клати ногом. Али њихова деца! Људи, нећете ми веровати — њихова деца се заједно играју!
таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
Ах, та поподнева, та врела поподнева… ПОРАЗ Ниси леп, ал' си драг, Бел Ами… (Стари шлагер) Стајали су са рукама у џеповима и разговарали, пратећи крајичком ока људе из оркестра који су се припремали да засвирају нову игру.
Први пут осети да не зна шта да учини са рукама. Да их стави у џепове, било је непристојно. Није могао ни да се игра кључевима, јер их није имао.
На крсним славама су се још скупљали само старци, животарећи од пензија својих изгинулих синова. Изнемоглим дрхтавим рукама ломили су славски колач. — Платити, молим!
Остали га истог часа заборављају, заобилазе и јуре даље, пред свезнајућим препотопским очима корњача у рукама старих вештица.
Лепо вам је док тако кружите не додирујући грешну земљу, ви котрљајуће кћери асфалта што веслате рукама кроз ваздух.« »За сељаке асфалт је свугде исти. Али ви осећате врло фине разлике под точковима.
Некада му све то није било потребно, па је ишао са рукама у празним џеповима. На прослави годишњице матуре, чини му се да су сви страшно остарили, сем њега.
Види још и ознојено прамење иза уха. Дирљива је тако, без ичега на себи, без ичега у рукама, у животу, где су лукави и снажни зграбили све што је могло да се зграби.
Они су тог тренутка држали у рукама кључеве позоришне уметности, славе и богатства. – Јесте ли већ играли негде? – Нисам. – Колико имате година?
Матавуљ, Симо - УСКОК
У потпуној сразмјери удова и нежној љепоти обликâ избијаше једрина и снага. Надасве Јанко се чуђаше њеним малим рукама и стопалима, чим се махом Црногорци одликују.
Онда измијенише ноге. Тако наизмјенце поиграше њеколико пута на једноме мјесту, он све јаче кликћући и размахујући рукама, она једнако смјерно и као плашљиво, само што ће каткад и она затрептати рукама и подвикнути: ха.
он све јаче кликћући и размахујући рукама, она једнако смјерно и као плашљиво, само што ће каткад и она затрептати рукама и подвикнути: ха.
— напомену Крцун. То тек подјари неразумљиву веселост Стијепову: поче решетати главом и размахивати рукама. Сви, осјем Мргуда, слатко се смијаху, а Мргуд, кадна, кипћаше у себи.
— Зато се сад ради око тога да се ослободимо, те да више не буде гувернадурства, но да цио печат буде у владичинијем рукама! Али то ти држи у себи, не показуј никако да што знаш о томе, не говори ни с ким о томе!
Наста тренутак нијеме тишине; сви изгледаху као скамењени: Владици се тресијаху бројанице у рукама; ђакон бјеше ставио руку на срце; Јанко бјеше прекрстио руке и оборио главу; и сâм сердар шчињаше се.
Она викну с врата малог Ђузу и рече: — Здрав освануо, Јанко! Опрости, не могу те послужити оваквим рукама. Де, Ђузино, поспи Јанка. Крцун је дера брава објешена о дрвету у дворишту. Рамо и још њека дјеца гледаху работу.
“ искачите голијем ножевима! Хајде, Перо, преда мном, сви остали за мном, а један за другим! Пушке држите у рукама! Четници се нанизаше и поворка се стаде верати кроз густиш, преко кука и расјелина, час пењући се, час спуштајући се,
Хоћу да ми нâ ови час кажеш: је ли истина да се он у тебе загледао и ти у њега? Дјевојка обори главу, покри лице рукама и зајеца: — Тата мој, зар ти мени тако збориш!? Ти мени!... Ти мени!... Ти мени!...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То нам није било тешко извести. Сва је власт у нашим рукама. Власт у име деце, или власт над децом? Питање упућује на занимљиве везе са одговарајућим облицима владавине над
Свраћали смо кад би ко стигао, разгледали приспеле прилоге; суштина подухвата је била у његовим рукама. Седео је од јутра до мрака у једном тесном собичку на Тргу Маркса и Енгелса, телефонирао сликарима и писцима,
чудити што је писац овакве биографије уснио сан о неком далеком острву, где човек сам самцат проводи свој живот, голим рукама отимајући од природе оно што му по праву рођења припада, и никоме не полажући рачун о томе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тај верски терор био је нарочито јак за време царице Марије Терезије, која је сва била у рукама својих језуитских исповедника и хтела да православне силом преведе у унију. 1741.
Књижевност до њега била је у рукама само црквенога реда, намењена обредним циљевима и задахнута искључиво богословским духом, без везе са животом, без
Пред 1840. он има на 10.000 српских становника, трговина и земља су у српским рукама, национална свест је врло јако развијена.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он с чуђењем посматраше мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних
брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији,
А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.
лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је
Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.
Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог
млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо. Гавре Ђаковић се тада тргао.
И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.
образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.
Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. — Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и
видје њезин плач и тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.
Он одмах поче да хрче. У другој соби, на столици са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И она му је доиста чинила све и сва. Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се притисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.
А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за медиционара!
И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама. Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако незгодно на седишту.
Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских
А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.
А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим. Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
што мајка од сисе одбила, И пустила из својега крила, Па већ, брате, таки соколићи, Већ се учи бити душманина, У рукама оштри им ножићи, Удри, боцкај мртвога Турчина!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед ме је, кажу, на рукама однио у кревет (каква брука за великог путника!). Тамо сам сву ноћ булазнио, вршо се и будио брата, свога суложника.
Ту ћеш видјети човјека главоњу с раширеним рукама као да баш тебе чека у загрљај, па четвероного живинче (коњче ли је, пашче ли је, канда није зец?!
Раде, Раде, у чем теби прође вијек? Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен. — Ћути, ћути, безбожниче!
и текао, а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто стојиш на једном мјесту и да је све у твојим рукама.
— Аха, и Сава је у све то упетљан! — злогуко отегну наредник. — Отуда ти мени дођи, сад ја имам конац у рукама. — А што ли њему треба мој Вилсон, убило га кантарско јаје? — зачуди се Лазо.
Тај ти је доктор за сваку пјесму. — Дај га, кад већ не иде друкчије — предаје се командир одмахујући објема рукама. Ђуро Пајић, сеоско наклапало из Хашана, већ трећи дан лежи у подруму станице.
Откључала га жандармеријска куварица да јој закоље кокош. Ево га најзад у сјеницу с крвавим сикирчетом у рукама. — Које добро, господине водниче? Мунижаба испод ока погледа оно сикирче и отпухну: — Зло и горе, мој Ђурашине.
батаљона, Раде Чувида, бивши општински чиновник, али ознојени Пантелија само искоса зрики у сиров љесковац у Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам шта признати, зар би ја то крио од тебе, старог доста још из
Шушкао је тамо нешто са женама, па онда сви сиђоше с кола и с легитимацијама у рукама приђоше рампи. Предњачио је кум кочијаш. — Ево, кад није друге, ту су легитимације. Пантелија избечи очи.
ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ У канцеларију командира милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и увода, надаје вику: — Ево вам га, џаба вам га, ја се више не могу с
Од мог покојног Дане, каже она. Куку мени јадној, зар мој Дане умро, пљуснух ја рукама. Умро, сестро, оплакала сам га и сахранила како сам најљепше знала и умјела.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хасанага о томе ћути, а ја га не питам. Бегови нерадо гледају толико власти у Хасанагиним рукама. Стално га нешто боцкају.
Хоћу да те питам можеш ли да нам помогнеш. Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А од чега, претпоставимо, да је олакшавам?
Колко пута мислиш да видиш све, а оно испадне да ниси видео ништа. Мислиш да све држиш у својим рукама, чврсто и сигурно, а на крају испадне да си чинио онако како је хтео неко кога и не знаш.
Не могу ништа више да слушам! Ако имаш нешто, сутра ћемо. ХАСАНАГИНИЦА: Ко да ти видим страх у рукама. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Страх? Какав страх? Дуго смо причали, много пушили. Кад много пушим дрхте ми руке.
Образ нам је у њеним рукама... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А колико ћу понижења да прогутам, мош ли ти то да замислиш? Како ћу са тим пред кадију?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше кратких руку, дебелих ногу са врло великим, пуним, стопалама... Кад иде он се клати, нија на једну страну, маше рукама, те изгледа да му је лева нога краћа од десне.
плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће, само да не слуша оно: — „Да ли те је жалба...
низ пут, Димитрија се стресе, полете за њима, али му се ноге укочише, и он се поче бесно издизати, батргати и махати рукама и ногама... Хтеде да виче, али га глас издаде. Кола се одмицаху и умало да се изгубе.
— Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала! И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље.
Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.
У том дође са рада твоја мати. Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка. — ’Бро вече!
— ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости па прилази и узима те од ње.
Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.
Тако пригрљену, стиснуту и обамрлу држах је у наручју. Оне друге стале и тапшу рукама. Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе.
— Не. — Стринин. — Нећу! — рече уплашено, пребледе и седе на земљу. — Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже. Ја му изнесох мало ракије.
да окреће чекрк, а при том да јој се пуна, млада снага увија, крши; да јој груди више одскачу, а обле јој мишице на рукама да се показују, затежу минтан. Ухватио сам је за пâс. Није могла да се брани.
Ухватио сам је за пâс. Није могла да се брани. Јер ако ме одгурне рукама, пустиће кофу која ће натраг у бунар пасти и разбити се; а овамо сам је ја грлио све више и више... Она је клецала.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Братија ћути и була је нема, окови јој ћуте на рукама двема, нема је була, ал' у срцу стрепи, познаје ћуди свога господара, како се страшно ономе свети њега што дира, њега
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још
Они им брже баце дванаест печених овнова, а лавови се забаве. Кад уђу у град, а то две девојке чисте град својим рукама, па како их опазе, полете на њих. Они им брже баце две метле, а девојке се смире.
Стојша кад саслуша матер своју рече јој: — Немој плакати, мајко. Идем ја да их тражим. Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене кукавици! зар да мајка остане и без сина!
Мати му плачући одговори: — Има, храно моја, три мараме што су оне својим рукама везле, — па му изнесе мараме и да. Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје
ова тица: — Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.
око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препаде се, па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду.
око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу.
око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и улар држи у рукама.
Она ни да се окрене, већ му онако преко рамена каже: — Тражи, тражи, наћи ћеш је! Она је сад већ у царевим рукама. Он се досјети шта је било. Док је он спавао, маћеха ју је украла па по сину послала цару.
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; поТом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше
Ја сам наумио да се поделимо. Овај га стане одвраћати: — Немој, брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан какогод ти урадиш.
Цар с голом сабљом у рукама отвори врата и пође к Премудром Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Како ти то говориш? СОФИЈА: Ја сам госпођа у кујни. ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право! СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива. МАКСИМ: Дакле да куваш.
СТАНИЈА: Па кад оћеш да се попнеш на кола, или да седнеш? ЉУБА: Онда морам рукама да у<ј>дурисавам. СТАНИЈА: Видиш како је покварен свет. Која би паметна жена то натоварила?
СТАНИЈА: Па девојка води га под руку! Гле како је безобразна, како размеће рукама, како му говори. Јошт је он бољи, иде кротко, а она се развилила.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не откривајте им систем, нека се муче — ионако ћете све после платити по хиљаду пута. Терајте их да иду на рукама, да шене, да се туку са дрипцима због вас, нека им пропадају картони за премијере јер вам се баш тада, као, не иде у
Ко би рекао да се родила у Љигу! Францускије је од Француза. — Браво, браво! — затапша матори рукама и од узбуђења запали цигарету с оне стране где је филтеришка — сине, ми знамо да се ти сада налазиш ... мислим ...
Када сте уопште видели макар и једну једину Милоску Венеру са рукама? — упитах, сумануто се церекајући. — Зашто онда и муве не би изгледале много лепше без крила и ногу, а?
— рече после дуже паузе. — Имам. — Шта радите кад сте заједно? — Гребемо се. — Ноктима? — И рукама и ногама — објасних. — Мишелино је прави гребаторски геније! То би требало да видите! То како он уме да се гребе!
кобајаги, пио чај у пет сати — све је то припадало неком другом, неком правом, све то данас ћути као заливено у нашим рукама и сећа се неких соба у којима је било топло и зашушкано; сећа се можда неке фине плавокосе деце... Свега.
Морам да вас упозорим; можемо тотално да се укопамо, а моземо и да се извадимо из чабра. Све је у рукама Господњим! Шта нам друго преостаје сем да му пружимо поверење и још чвршће збијемо своје редове. — Још нешто!
— „Колико кошта?“ — пита теча Мита из провинције, а у рукама му типично. провинцијско прасе на ражњу, обавезно балонче са вином, шунка, кобасице, печено пиле, крвавице, шваргле и
било значајнијих инцидената у току новогодишње ноћи, сем у неким кафанама по периферији, где келнери носе до поноћи у рукама црева у сафту, а после поноћи — своја сопствена црева, хоћу да кажем!
Човече божји, па они се, на часну реч, не би усудили да претрче ни једну једину улицу на свету с митраљезом у рукама, све док се не упали зелено светло на семафору.
Окренем се лево, окренем се десно и угледам госн Сулета, замаскираног у трави. У рукама му трофејни парабелум са пригушивачем. — Шта радиш ту, Суле?
када је све било побацано што је могло да се одлепи од патоса, њих двојица изађу иза заклона да битку заврше голим рукама. Утврде тада да се познају и да су чак најбољи френдови!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице! У мајчиним рукама пјени сапун „мерима“. Пјевај, пјевај, фуруно! Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Одлази.) МИТА: А ја? Толика мука само за један ручак, и то је магарећи посао! (Отиде.) ЈЕЛИЦА (покрије лице рукама): Ах, Готт, шта се од мога романа учини!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Завршавам пењање и видим на вратима девојку која држи испред себе лампу обема рукама. Лице и очи су тако осветљени да се не зна да ли је уплашена, или се смеје гостољубиво, или се подсмева.
Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње. Њен муж, крчмар, био је човек мали, мршав, црвен и узбудљив.
Мислио сам само непрестано: „Да ли ми је већ мртва у рукама или није?“ — Кад сам стигао, са истока је почело већ да свањује.
Ви сте толико лепи. — Кад будем решила запросиће ме, јер зарађујем својим рукама. — Желим најискреније да имате много среће.
Осећам то, и онда несвесно раздвајам прсте на рукама како би их ваздух што боље обавио. Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тако је престоница најзад била у мојим рукама нејаросним и куполе Свете Софије беху јабуке мени на дар. Пошто се упалише светла почех да дајем заповеди:
Светлост се гаси на рукама госпи и дланови на горке миришу траве; благослов пада у празно. На бедеме су сви отишли да виде како расту опсадне
БАЛКАНСКИ ПУТОПИС Полако иди кроз мале цркве не питајући за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по кућним
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Ама, не кажем ја да би ти то урадио од твоје воље, али знаш већ како је; кад имаш кеца у рукама, штета је пропустити прилику.
АГАТОН: Није, него била ту у кући, неговала покојника, на њеним је рукама и изда'нуо, па... тако, нашла се ту. САРКА: Добро, то је тетка, а ова девојка?
АДВОКАТ (наилази): Добар дан! О, како је то лепо; дочекујете ме пуним рукама. ДАНИЦА: Па разуме се, кад имам пуну кућу гостију. (Оставља служавник на најближи сто.
ухвате за столице и друге предмете, заузимају насртљив став, жене вриште, Мића се попео на сто и умирује млатарајући рукама. Узносе се столице и спушта се завеса). Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба.
Седе раштркано свако засебно и једно другом окренуло леђа. – Прока, очајна лица, нервозно шета са забаченим рукама на леђима; Гина везала главу преко чела и укће; Симка наслонила главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са
на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије, очајна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат. Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати.
Они из вагона махали су рукама, подврискивали, чула се и песма, а неки у последњем отвореном вагону загрљени, и вичу из свег гласа: „Доле Швабе...
Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“. Онако висок и кошчат, са рукама у џеповима, са раскреченим ногама, стајао је пред стројем као орлушина.
— додао је на крају. Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали. У штали су звецкале алке и узенгије, чуо се потмули бат ногу и рзање коња.
Наредио је онда трубачу да свира збор. Онако натмурен, са набијеном капом на очи и забаченим рукама позади, стајао је непомичан, док су војници журно прилазили у строј... Наједном као да се прену.
Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв. Било их је са пребијеним рукама или ногама, у неких су завоји крвавили и сви су имали подједнако паћенички израз...
маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили.
ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ Враћали смо се кроз предео који је био у рукама непријатељским. На свима странама видели су се трагови борбе и пустоши.
Командир се нашао у чуду, где ће са топовима на овом уском путу. Онда нареди да послуга откачи задњаке и да их рукама гура према јарку са стране пута.
Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари погнуше главе, а послужиоци полегаше. — На рукама, напред! — чује се одлучна команда нашег командира. Војници се загледаше унезверено.
И, гоњени нагоном за одржањем, људи скочише и натчовечанском снагом подигоше рукама задњак топа. Бичеви заошинуше. Неко јаукну...
Послужиоци су откачињали задњаке и рукама гурали топове преко једнога насипа у прокоп, одакле је вађена земља за насипање овога бедема.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.
Чек-чек, наћи ћу те ја. Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може он рукама да те напипа... Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи.
— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде. Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!
Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама. Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело, прича, са уста му никако
ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе. Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.
Немаш се куд враћати.« И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба. А за то време његово се мило гнездашце растурило.
Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор. Шта ово би?... Куд оде онолика љубав ка животу ?
Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, врелу ручицу. — Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрхтавици, — само да ви нисте
све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дрхће у његовим рукама.
— Аха, понео сам га... ево!... И писар, дрхћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу. Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.
Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори. дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак,
као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Застасмо те за вечером, Где вечеру ти вечераш, Белим грлом вино пијеш, И очима бисер бројиш, И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића;
мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању, Од ђевера далеку шетању, Од заова драгу миловању, Од јетрва на рукама сину.“ 84.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Хајде, зликовче, усуди се да моје тело, заветовано твом честитом и оклеветаном брату, дотакнеш својим развратним рукама! Усуди се! Овај ће ти челик пробости блудне груди!
ГИНА: Нашла сам ово! (Пружи Симки писмо. Симка га погледа, пребледи, седне на праг, покрије лице рукама. За који тренутак, са реке ће дошетати Филип, који ће пажљиво пратити њихов разговор.) ГИНА: Ви сте то почели...
Милун: Ради што и сви остали, ништа!... Па ђе ви је тај Стефан? БЛАГОЈЕ: Који Стефан? (Са коферима у обема рукама, и под мишкама, из Симкине куће излази Василије) ВАСИЛИЈЕ: Извините што сте чекали, каснимо на представу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јер свему на свету беше утехе. Свим мислима, за све јунаке, и грехе. Али држећи му главу рукама обема, сузно, умирући, помисли, болно, да за очи невесте утехе нема. Тада заплака у води звоно Светог Марка.
Да засузи, загрли, рукама обема, гола као поток, са бедрима као лабудови. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан?
И овде, без боје тајне, ни једне воћке нема, небесне оне боје, горке и бескрајне. А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и
Као нека ноћна стража Рембранта, Темишварци су носили црквено небо, са свећама, на рукама сенатора, фишкала, зеленаша, занатлија, калфи, трговаца и шегрта (све сам „Мали Ђука“).
нас, неки су од Принципа били начинили Србина – провинцијалца, фанатика, шовена, који је, тобоже, био само играчка у рукама шефа Обавештајног одсека србијанског генералштаба, пуковника Драгутина Димитријевића Аписа.
борби, на земљи и на води, и у зраку, остати веран застави Хабзбурга, што се, победоносно, вила некада по Европи, у рукама Банаћана. Пијем у славу те банаћанске стотинарке која је плаћена за најгаднију болест, а све у славу Бечког ћесара.
Радило се, као у рудницима, на смену и дању и воћу. Два дана дању, трећи дан и дању и ноћу. Графинони су били у рукама официра, а тако исто и шифра, телеграми, формулари, контракције, потписи. И одговорност је била њихова.
Неко је тамо, међутим, тог дана, био паметнији, и наши се другови ускоро појавише међу нама, ношени на рукама, слободни, са шајкачама на глави. Београд није био као оне степенице у Одеси.
Дрвеће, тада, и сад зарумени, али нема више оних који стоје, гологлави, под њим, млатарају рукама и говоре о социјализму. Дуги и бледи Далматинци, које су, често, издржавале пуначке госпође, одоше.
Деца ме срећу, толика деца. И сва та деца пролазе тихо, са спуштеним рукама. Не поигравају. Сва су увијена у нешто црно и шарено, преплетено, са чега висе конци.
Сад се више ничега не бојим. Откако наилазим свуд на ову маглу, модру, добру маглу, мени је све свеједно. По рукама ми пада вечерња влага, овде на „крају света“. Од које, немоћан, склапам очи. Не, ништа ме не боли. Ништа се не догађа.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Хранила се дивљим плодовима, воћем и корењем. Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их покајничким сузама, живећи од успомена на драгог Учитеља.
Она је лежала са скрштеним рукама, а међу коштаним, чврсто стиснутим прстима беху јој руже. А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе
Али је већ онда, у телу првога човека, била жаока смрти, јер је прах од ког је човек створен био у рукама Анђела смрти. Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро.
Старац се бранио обема рукама, пљескао се по образу, по врату, љутио се и псовао. — Доиста — гунђао је — зашто је Бог створио тако ситна бића која
— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и,
— А шта је то с тобом, куку мене-е! — повика она из гласа, пљеснувши се рукама. — Ку-ку!... Ку-ку!... — одговори жалостиво пекар. И на сва њена питања он одговараше само „ку-ку!
И све је то горело и пламтело, сијало и трептало разнобојним сјајем тако да је старац заклонио рукама очи и обрнуо главу. Цар се смешио од задовољства.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То ће бити мала сребрна статуа Ескулапова, који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе
— заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор. — Сасвим тако! — Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да
На пример, ако је која општина у рукама опозиционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне и да се власт
Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.
је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.
Слушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи.
Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: — Хууу! Пази добро! Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину!
се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!... Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!
Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. — Шта ти је? — пита стриц. — Хууууу! — беше њен одговор.
Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко.
Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај...
Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја... Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит
даље, али резултат овога прегледа беше тако неповољан, да је очајно јаукнуо, бацио књигу на сто и ухватио се обема рукама за главу. Дође му као да ће полудети. Сутра испит, а он ни пола предмета није прегледао, а јадно ти научио.
Учитељ се наместио у зачеље, држи неке новинице у рукама и већ четврти пут чита гласно један допис из наше паланке. Како је страшно то што он чита, најбоље вам сведоче лица
— За њу немамо никакве потребе, јер више нема оних несрећних ваших ратова. — Лепо... Али у чијим је рукама заштита земаљског поретка? — У нашим. — Ах? — Изгледа вам чудновато?
Чича Пера занеме, обриса руке о дозлуке и диже се, па узе да намешта са рукама час капу, час појас, час џоку, као да су му руке на сметни, па не зна шта ће са њима.
Ево ти врата!... И он се обрте, једним бесним и нервозним скоком притрча к вратима, отвори их рукама које дрхтаху као у љутој грозници, одјапи их широм, па као да му она црна празнина што зијаше кроз врата из
— Ко је то? Сад ће воз да прође, доле с пруге — викну му чувар. Живко му притрча, дохвати га рукама за рамена и снажно затресе. — Какав воз!... Зар нису погинули ? Живи ?...
Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије ! Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку, сажижући врелим очима овај ненадни чудни призор...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.
СРЕТА: Ама, немаш ту ништа ти да велиш или да не велиш, то је ствар рачуна. Ти, рецимо, имаш у рукама краља, а ја, брате си ми мој, кеца.
ДАНИЦА (гледа га зачуђено и изненађено и одлази десно). ЈЕВРЕМ (узбуђено хода и говори нешто сам себи, млатарајући рукама). XИX СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (за њом Спира): Е, е, е, е, па, зете, светло ти око!
Е, па де сад; кад они то тако изненада... Напиши... напиши... Чекај, немој ништа да напишеш. (Ухватио се обема рукама за главу, па очајно гледа у земљу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све
Они се још једнако тамо препиру. Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.
« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића. После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. Свет их хвали.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу. Шта ли му је оно у рукама? — Очињег ми вида, Деда у рукама држи ђачку таблицу.
Шта ли му је оно у рукама? — Очињег ми вида, Деда у рукама држи ђачку таблицу. Пажљиво — кадикад само веђу подигне — Рачуна: колике је проживео године.
Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав. С главом у магли. Још негде капље, иза куће.
” Неколико пролазника, мало глупих Стоје, с новчићима у рукама. КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ Вука Маждрука се у то заплака, И што је грло носи прокука, Грунуше испод очних
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Односно трговине, и ако на први поглед изгледа да је у домаћим рукама, ипак су ту врло јаки интереси странаца. У њиховим су рукама јака бродарска предузећа, банке и разна трговачка
У њиховим су рукама јака бродарска предузећа, банке и разна трговачка предузећа. У томе погледу, на прво место долази Америка са својим
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Кâ у зли час, кнеже, не опажам! Кад близу њих сједим у скупштину, ја нос држим свагда у рукама; да не држим, бих се избљувао. Па сам стога на крај и утекâ, е близу њих не бих освануо.
Док их стаде по кући кривања, ђе ко бјеше запљаска рукама; ѝмах мртав паднут од смијеха! Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше.
УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У КОЛО СТАДОШЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Чуј, Никола, кнеже дупиоски, и ти руку пружајеш на клетву!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и
Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би: — Софкице!... Татина Софкице! И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа
јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.
Она то никад није радила. Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.
Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином,
Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.
Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње,
Софка му главом потврди да је то. Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире. И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче: — Ете, поздравио вас ефенди Мита и поручио ми да
Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу. Била је узрујана. И радосна и уплашена.
И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из сплава пиштоље и поче
— И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила,
И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи: — Ох! Ох! И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то. Али би и то.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Господа, сва једанак освијестише се; сви у један мах „начаша глаголати“. „Станте!“ прекиде их конте, махнув рукама, као орлушина крилима. „Господине ђенерале!“ поче он, скинувши тророжац с главе и приступивши к заповједнику.
То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже. Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!“ У мрак су били на кућнем прагу.
Дијете ухватило се рукама за њезина бујна њедра, а главу прислонило на њено гр’оце, те је она морала одићи своју главу гледајући у оца.
Како га лијепа дјевојка угледа, она цикни од радости и запљеска рукама. И њему срце закуца те као да бјеше окрилатио полети уз неке широке степенице, у двор.
Не смједоше потрчати јер се бојаху да се псето не отисне за њима. И он пође за псетом, које лискајући дјецу по рукама и играјући око њих у витлац, штекћаше као да им се умили. Дјеца се збунила.
У неколико прилика умал’се дјеца не одаше. Једном нпр. Јан рече Венцлу: „Требало би да што радиш рукама, да се оснажиш; а, као властелину, најбоље би ти доликовало да се научиш руковати сабљом.
Гроф Венцел, не само што се није хтио гријешити те избављати сина, но да опере љагу, ћаше га драге воље својим рукама задавити тога „изрода, одметника, антикриста кога је Пшенел отровао“ — како је он говорио.
“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно. Јока се објема рукама ухвати за косе, а сузе јој бризнуше потоком. Њему се ражали. „Ама жено, богом те кумим, што ти је ноћас?
Кад поп дође, Милица и Стане, таман дошле с воде; упртила свака по вучију, а у рукама по дижву, па онако прегнуте и задихане, распрћују. Јока, опет, узмувала се, не зна шта ће пријед.
Заждише свијећу на трпези. Женске запалише још мањијех свијећица, које држаху у рукама. Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе. Поп извади оружије иза паса, па га положи на кревет.
одоше за њим, момчадија ухвати коло а у колу по двојица, по четворица, играху оро, кликћући као орлови, и махајући рукама, као орлови крилима. Марко се помоли на авлијска врата и нареди да се момчадији вина изнесе. „Тако, тако, соколови!
Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако. Адолф му поче говорити њемачки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар.
Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да
— У гвозденом сандуку. Питали вредна сиромашка: — А где је твоје благо? — У мојим здравим рукама. — Међер, твоје је лепше и сигурније. 17 Питали сироче просјаче: — Ко ти је отац? — Сваки добар човек.
Кажу да мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују. ГРОБНИК „Гробник“ постаје у гробу од веома грешног човека.
не може да је извади из кладе! Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекирицу из кладе, али ни један је не може ки помаћи.
Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу. У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да погинеш!
сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој, држећи у рукама букару вина, овако даје „добру молитву“): Помози, Боже, — и намјери се велики добри час! Ајде с богом, моја кћерце!
(Жито кад расте) 411 — Што има капицу, а није купљена? (Жир) 412 — Што у женским рукама име губи? (Лан) 5 413 — Кад је вода тврда? (Кад се смрзне) 414 — Ко иде на таван без лестава?
ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сије, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се сеје жито). МУШКИ: Није тако већ овако, овако, овако!
ЖЕНСКЕ: Овако се бибер копа, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се окопава кукуруз). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Исплазе сви језике те њима мичу).
(Исплазе сви језике те њима мичу). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер жање, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се жње пшеница). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Машу сви убрусима по долини).
(Машу сви убрусима по долини). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер меље, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се меље кава). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Врте сви главама).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду.
око поноћи, он задрема на кобили и заспи, | а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види препадне се па скочи да тражи кобилу.
око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и улар држи у рукама.
Стојша кад саслуша матер своју, рече јој: „Немој плакати, мајко. Идем ја да их тражим.” Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене кукавици! зар да мајка остане и без сина!
” Мати му плачући одговори: „Има, храно моја, три мараме што су оне својим рукама везле,” па му изнесе мараме и да. Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре.
” А она се одмах сети и бризне плакати па њему око врата: „Слатки брате! ми смо све три у змајевским рукама. Има њих три брата змаја, они су нас однели па нас држе сваки у своме двору.
Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће. А она кад то види, брже боље одреже свој скут па јој руке њим умота, а сунчева је мајка запита: „Од куд
Ја сам наумио да се поделимо.” Овај га стане одвраћати: „Немој брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан какогод ти урадиш.
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше
на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на једноме ћошку ђе сједи и бројанице у рукама држи. „Ха!” рече сам у себи „идем онога калуђера преварити и хоћу да из њега цекини извиру.
виђе цар, онесвјесну од чуда, и за цијело по дана разабрати се није могао, док његова | шћер у то скочи и као да га рукама поткријепи и загрли, почне од жалости над њим плакати, док се на један пут освијести и рече шћери: „Ти си моја жена,
” А он муч'! Она га опет запита: „Који си? што си дошао?” и много друго којешта, а он мучи као камен, рукама показујући као да је нијем и да иште помоћи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
онај ко се поставља нека долично и смерно учини три метанија пред Светом Богородицом и кључеве нека узме својим рукама, затим игуману приклони свој врат и од њега речени благослов прими. А који немају кључеве, свету икону целивају.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Шта? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Кажем, требало је прво допере руке. Како ће кроз варош с крвавим рукама? ИКОНИЈА: С крвавим рукама? Цмиљо, шта је с том комовицом? СТАВРА: Шта све овај несретник неће видети!
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Кажем, требало је прво допере руке. Како ће кроз варош с крвавим рукама? ИКОНИЈА: С крвавим рукама? Цмиљо, шта је с том комовицом? СТАВРА: Шта све овај несретник неће видети! Није му сад лако са таквим очима!
Само још да се подигне летња бугија, па да ме понесе, да ме понесе... (Еуфорично, машући рукама, као крилима, излази из кафане.) ЦМИЉА: Свашта у овом лудом народу! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта је са тим шкембићима?
ИКОНИЈА: Погледај! (Сви гледају у правцу у коме је показала Иконија. Запрепашћени. Тишина. Затим, с лисицама на рукама, улази Госпава, праћена Иследником.) ГОСПАВА: Друже! Откључајте ми ове руке, кумим вас Богом!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (бешње): Овамо, бре! НЕКО С ФЕЊЕРОМ (изгуби се опет лево иза куће). МАРИЈА (из кујне, забуљена, држећи се рукама за главу тетурајући, сметено се пење): Ох, ево, ево!
СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало. ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се, налакћује се).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дечанца да сам могао, би[х] га с обема рукама стиснуо за гркљан и загушио би[х] га. Сматрао сам га као слабу трску коју најмањи ветар колеба, као човека
Зашто вас иштем ја у земљи, знајући да су праведне душе у рукама божјима?” Једва принудим честнога свештеника Радула да узме неку багателу од мене за споменути и[х] на служби.
Всегда о ови градови читати и слушати, ови[х] просвештени[х] народа књиге у рукама имати, а њих воопште не познавати и њи[х]ова пресловута места и градове не видити, то би за ме толико значило као у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само
С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци. Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и
Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста па им довикују: „По-лако! по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!
— Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је! Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.
— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати ако устриба! — рече Бујас. И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо. Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли.
Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама. — Па како људи? Како се живи, а? — пита Лис. — Вире ми, није лоше, а јето, ако бог подржи, с вама добро!
Ајде: оп! Букар излетје трупачки и стаде право пред њима. — Браво! — викну први гвардијан пљештући рукама. Сви запљескаше и дадоше му одмах новце.
Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине! (Ову ријеч бјеше научио у манастиру.
А да какви су они које би човика пробрâ!... Скочити из бачве то је примного!... А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате!
То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама. Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у
Вода га је носила попријеко. Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива. Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге
— рече Вртиреп. Упутише се да прегледају први олтар надесно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три-четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: — Умра је! Умра је!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас аргата Ни кораке у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не бој се. — Мој отац има још једног сина — рече за себе Ђорђе, а по лицу и рукама разли му се трновита врућина. Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима прљи кожу
жишкама што нечујно трне у тишини по којој ветар, обрадован снегом, лако и вешто скаче с гране на грану, па се дугим рукама без зглобова и костију хвата за чуперке дрвећа и љуља, гибак, увек млад и најбржи.
чини му се да је и сада дави та реч и не може да јој приђе ближе прободен њеним несавитљивим погледом, не може ни рукама да замахне, а мора нешто да каже, па промуца; — Ракије!
пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема рукама једва држао браду.
— Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци. Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга. — И ти ћеш да ме надживиш. Да сам млађи...
Не одговара му се на прву Ђорђеву варницу. Посматра га с рукама на леђима. — Како процењујеш: шта ће бити у другим срезовима? — мучећи се, настави Аћим. — Цене стоци падају.
Сети се призора с пута: ...Човек носи плехану пећ и велики дењак ствари, а за њим иду два малишана са лонцима у рукама и жена са дететом у наручју. „Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?
Никола отегнуто јекну, подиже се с лежаја и са испруженим рукама пође ка гласу у помрачини, да га задави и баци напоље. ...Ђорђе у оделу лежи на кревету и, згрчен као гундељ, хрче.
је прошапутао кад га је ухватио како загледа девојке што кроз прозор истресају ћилиме, а онда, повучене испруженим рукама, као да падају за својим очима, озбиљне, а он је желео да му се осмехну и да га запамте.
Свиња проклета! — Анђа се придиже, виче, бацака по слепљеној, поцепаној сламарици на поду и млатара рукама бранећи се од све црњих сенки. Тола је шчепа за руке. Нисам ја то заслужио, Ђорђе.
— Анђо, Бог нам узе „левог“ — рече мирно и укочено се загледа у њу, с мртвим дететом на рукама. Анђа поче отегнуто и једва чујно, као по дужности и неком морању, да нариче, мучећи се што не може мртвог именом да
— Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу. Никола из вајата гледа Вукашина, обема рукама држи се за браду и споро клима главом: огњиште растура, али врућ пепео носи у џеповима. И сви беже одавде где јесу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури, Плачко, пожури! Позвани смо на свадбу морске звезде!
Ево ти воде! Неко мајушно, светло биће стајало му је крај јастука и нудило чашу воде држећи је обема рукама. Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода.
— Можда би Црноглавка могла у извидницу? — сети се царица једне старе вране, и плесну рукама. Без успеха! Нико није знао где је врана. — Па, она је већ одавно у пензији! — сети се један од дворана.
Једино што није чула како се стиже у Земљу Ветрова, нити како се хвата златна птица! Цар Пелетин одушевљено пљесну рукама, и поче се спремати за пут. Учини то исто царица с Кнедлицама.
— гранама као рукама бор загрли мале свираче и повуче их увис, на сам врх крошње до којег поглед једва допире, али гониоце ни то не
Шта су то богаташи? Луди с рукама јачим од таласа? Очима продорнијим од сечива? Једва је могао да дође к себи од чуда чувши да су то луди као и сви
— А где је? — Сам ћеш открити! Окрени се и врати у житно поле где си срео своју жену. Својим рукама подигни кућу у том пољу. Затим посади воћњак и чекај да никне орах с плодовима од сребра.
Дрхтећи целим телом, дечак поче да деле. Брзо и спретно ножић је скидао цепку по цепку као да се налази у рукама највештијег резбара. Полако, из пањића поче да се помала неко малено биће.
На столу, састављеном од две грубе даске, блистао је његов тањир, златан. Од среће мајка пљесну рукама, а дечак јој стави тањир у крило и рече: — Више никада нећеш бити гладна. Пожели нешто за јело!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најзад је он то и учинио, узео је ствар у своје руке. Није схватио да у рукама, заправо, не држи ништа јер од почетка све држи Вучић, у својим.
и сад; кад су се сасвим били примакли првом стражару, неки камичак одскочио и стражар, упозорен, одмах је имао нож у рукама и одмах замахнуо на Мирка. У одбрани, Мирко је пуцао а пуцањ је привукао и друге стражаре. Почео је бој.
Није потписао ниједно писмо и ниједан указ: умирао је. Нешто од те власти уистину је било у Кнегињиним рукама а она ју је осећала као проклетство. Јун 1839.
Наредила је да се, на Конаку, затворе и застру сви прозори, а у соби, у којој јој је умро на рукама, остала је сама са сином.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму; Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Прису
И за навек кад се растасмо, и тако Стежућ' своје срце рукама обема, Отишла си плачна, замрзла и нема, К'о што беше дошла, тужно и полако. Ј.
Одјек се губи, сустаје, и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ' вама.
Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену руху, С рукама пуним ивањскога цвећа, Газећи траву и стрњику суху, Расу се чопор дуж реда дрвећа. Ветар умуче пред обесном кликом!
Кад у одају ступих своју глуху, Са сухим цвећем у рукама врелим, Од дуга пута у прашљиву руху, Осетих тада да ништа не желим Цео ми живот у прошлост утону!...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те ја паднем на бријег кристални и затворим очи са рукама; не смијем их отворит никако.
Попа, Васко - КОРА
запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе песку 11 Куће су изврнуле Горке
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Са тим оруђем у рукама, успео сам, напослетку, доказати да је у сваком правоуглом троуглу, без разлике, квадрат хипотенузе једнак збиру
до тога да се презаситиш, ти ћеш по квалитету јела знати да оцениш културни степен наше средине која те раширеним рукама дочекује као свога милог госта. Та баци свој зналачки поглед на ову пијацу вароши богиње Латоне!
Био је способан да говори само рукама и очима. Зато затресе косу и подиже десницу свечано у вис. Но ти гестови допадоше се мајмуну, те и он затресе своју
Зато истинска кружна линија није оно што си ти својим рукама начинио или твојим чулима опазио, него оно што си твојим разумом схватио и мени малочас твојом дефиницијом саопштио.
Он је подиже, метну на сто, седе поред њега подупревши главу обема рукама и размишљаше. Он је био човек брзих одлука и његов план би брзо скројен.
самом себи како су се обе александриске странке, геоцентричари и хелиоцентричари, препирали међу собом, устима, рукама и очима, како сам једну такву научну препирку видео и у данашњој Атени својим очима.
„Поздрави их љубазно све од реда! - Судбина не лежи увек у нашим рукама“. Оне три дворске даме ослушнуше добро шта она двојица говоре.
„Треба ми, драги рођаче, твој савет и твоја помоћ“, рече му. „Стојим ти, господару, на расположењу главом и рукама“. „Поручио сам код кујунџије Диокла златну круну и измерио му на кантар суво злато, потребно за тај посао.
- Вала нећеш!“ Он похита у кућу, стаде раширеним рукама пред разваљена врата своје собе и узвикну: „Не разоравајте моје кругове!
Он оклеваше да ми одговори, али га мој пријатељски поглед охрабри. Извињавајући се испрва обема рукама, он се испрси и рече са поносом :„Ја сам набављач надбискупског двора!“ Потапшах га по рамену.
Двадесет пиастера по табаку? - Куд је забраздио!“ Мардохај поче да се шета по соби млатарајући рукама, обливен знојем. „Не узрујавајте се!“ рекох му, умирујући га.
Он застаде, погледа ме зачуђено, па учинивши својим рукама знак питања, рече кроз нос: „Да ли је овај свет видео таквог трговца који плаћа више но што се од њега иште.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
знојава и бубуљичава људина, у поабаном оделу паланачког занатлије, уђе без поздрава н извињавања, носећи у рукама две потпуно нове ручне торбе од фине жуте коже.
Са гомилом књижурина под пазухом и једном отвореном у рукама, коју је испустио кад нас је спазио, он је ревносно очекивао долазак нашег воза, па га ипак није осетио.
практиканта, мршав као чибук, истегнута лица, у црном излизаном капуту са кратким рукавима, са густим црним маљама по рукама, превртао је очима и кревељио се.
— Чујмо га — заграјаше пијанице те се све утиша. Студент седе и поднимивши се танким и дугачким рукама, не скидајући погледа с Николе, рецитовао је: Ја сам газио у крви до колена и немам више снова.
Командант шамара левом руком по десном образу, јер му је тако згодно. Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма зазвекне по зубима
Попне се на столицу, кресне машину, и са подигнутим рукама, X ногама и шиљастом брадицом, пропиње се као јарац кад брсти. — Је ли, Милосаве, Милосаве? — Извол’те?
Зар сам једанпут помишљао да се опростим живота: зато што ме је смртно притискала бездушност оних у чијим смо рукама, њихов цинизам, њихова лакоумност и њихов егоизам?
капетан Борић јер не може да одоли срамним мислима и са лактовима на коленима седи на свом кревету, покрива лице рукама, скрушено, дубоко уздише, и тако остаје сагнуте главе дуго, целу ноћ. Плаче...
Официр један, блед и нервозан, који је у рукама држао Рат и мир, и седео одвојено од осталих, тражио је некога очима. — Чкоњо, иди сместа уби оно псето што урла горе!
стид што га је осетио још онда: кад је између два стражара с бајонетима, каљав и крвав, с лисицама на отеченим рукама, вучен као пребијена звер на ланцу, возовима разним ка престоници (у том тренутку синуло му је где се налази), свлачен
Ти ниси ожењен, ми то сигурно знамо. На рђавом си путу, али траг нећеш заварати. И док је иследник, са скрштеним рукама и брадом у левој шаци, сачекивао да друго, неко млађе лице коме је диктирао, упише личне податке према питањима што је
скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у рукама, дошли да их буде. — КО је дошао? — Бог богова.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То мало стакалце у дјетињим рукама и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали господ бог.
Сјео бих на клупицу држећи је објема рукама чврсто за запешћа и зурећи јој у лице сав жељан да у њему опет препознам и нађем добро познате блиске црте, оно људско
У памети ми је слика како је у својој собици на тавану брижно, дрхтавим рукама и с уздахом, слагала и одашиљала те стварчице.
У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом. Спријатељило нас је одмах и његово смијешно лице. — Хм! Бућко! И опет сам праснуо у смијех.
у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених очију: изгледало је: сад-на некога је тамо у соби својим рукама задавио.
према мени, задригао, још мамуран, тежак на ријеч и на осмијех, слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у рукама златни сат и ланац (плод злочина — стругнуло би ми главом) и полако га навијајући, са окорјелом хладнокрвношћу.
Дјед није суделовао у партији. Мјерио је дугим корацима благоваоницу уздуж и попријеко, с рукама за леђима. Изједала га је неактивност. Стао је пред слику своје мајке и расијано се загледао у њу. Тргне се: идеја.
Надурено сам подносио значајне шутње мојих тетака и кратко пресијецао бакина зебљива натуцања. Лешкарећи с рукама под главом на жалу или на тераси „црвене кућице” у виноградима, булазнио сам о заједничком бијегу у свијет; о паришкој
Иза виле дизао се ред тмастих чемпреса. У ноћима јужине прекидао сам читање: с рукама под главом, слушао сам њихов једри шумор.
Јењава грч хтијења, мекшају обриси насушнога. Мјерило за биједе свакидашњице у нашим рукама наочиглед расте. Блиставило пејзажа постаје протутежа тамним унутрашњим мотањима, смирена дубина перспективе накнада
„Знаш, много ћеш ми недостајати. Бит ћу јако, баш јако сâм без тебе!” — рекао сам му. Дошло ми је да га објема рукама ухватим за главу и пољубим у онај ожиљак над челом. Али сам се суспрегнуо. Људима као што је он то не пристаје.
нестварно, да је прије самих неколико дана био у овој истој соби, ту, поред мене, да сам му се дотицао чела овим истим рукама... Значи, издржао је и овог пута. Издржао је, али га више нема. Нема више Радивоја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон. Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. — Ти се, море, ономад грдно обрука!
ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у
Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони. А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по
Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом. Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: — Даље од мене, кучко, не
могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама... Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.
После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: — Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз
али то је друго... Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. — То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.
а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама. Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова.
Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу.
Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.
Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта... Прођоше једна... друга...
Не брини ти : у мојим су рукама сви његови планови. Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду.
око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу.
око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и улар држи у рукама.
Идући тако и тражећи га свуда, дође к сунчевој мајци и нађе је где пећ жари и голим рукама ватру изгрће: А она, кад то види, брже-боље одреже свој скут па јој њим руке умота, а сунчева је мајка запита: —
Мали одмах изиђе и отиде у цркву. Кад дође тамо, ал̓ онај мртви стоји и држи рукама за штрикове. Мали, кад та види, рече му: — Звони, звони, кад си први дошао. Свеједно, ја се нећу ништа љутити.
Ја сам наумио да се поделимо. Овај га стане одвраћати: — Немој брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама — и своје и моје, а ја сам задовољан како год ти урадиш.
У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше
А он муч̓! Она га опет запита: „Који си? Што си дошао?“ и много друго којешта, а он мучи као камен, рукама доказујући као да је нијем и да иште помоћи.
И судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе. Онда отац с мотиком у рукама навали копати земљу да извади дете, али детета нема! Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи.
Кад дјевојка буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмах рукама те за браду!
— Ако — вели — буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље; ако ли не буде, оно ће за дукате. Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а оно одмах рукама за
Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а оно одмах рукама за дукате, а угљевљу ни мукајет. Цар већ види да ће оно да се испуни што му је глава казала.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије. О моје руке, што да нису гробом Постале твојим: на рукама овим, У дану, ноћи, без земље и стеге, Ти би трунула: са мислима новим, Пољупцем, сузом, твоје лице снежно Ја бих
Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи. Поглед му ума грозницу је сип'о, Усне му ватром покривене горе, Рукама мрак је стезао и пип'о, Док уста речи неразумне зборе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи. Постоји још један, много важнији разлог за моје касно освешћење.
На срећу, успео сам да ме вода не однесе јер сам се ухватио за брану обема рукама. Притисак на моје груди је био веома велики и једва сам успевао да одржим главу изнад воде.
Кад бих хтео да пуцаљка окине, клип бих упро у трбух а потом цев снажно повлачио уназад обема рукама. Ваздух између два запушача је бивао сабијен и јако загрејан и предњи чеп би излетео уз гласни прасак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Са жутим кожухом на леђима, шубаром на глави и шареним торбама чврсто стегнутим рукама, кренуо сам да тражим жељезничку станицу.
“Како ћу се ја надметати са америчком омладином” - помислио сам у себи, - ”када ти младићи пишу обема рукама боље него ја десном!
Младић који је издавао књиге и који је умео писати обема рукама, касније ми је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач школе ”Купер уније” и да је он један од тих славних људи
Неки бруцоши лежали су поред мене и рукама чврсто држали штап на коме сам се ја налазио. И како је исти толики број бивших бруцоша држао штап, судије су опет
Када сам напустио подијум Академије са дипломом Колумбије у рукама, мој стари пријатељ, доктор Шеперд предао ми је букет ружа са најлепшим жељама које ми упућује његова породица и Хенри
старији од мене и већ је био чувен експериментални физичар, а ја никад нисам имао експерименталну физичку апаратуру у рукама.
Предавање је носило наслов “Најновији развој Фарадејевих идеја о електрицитету.” Истог дана имао сам у рукама два тома Хелмхолцових предавања и жудно сам читао предавање које се односило на Фарадеја.
Видео сам га на једном пријему и помислио сам како би била тужна судбина Француске ако би била у његовим рукама. Лабораторије за физику и хемију биле су слабо опремљене и знатно слабије него одговарајуће у Берлину.
Али нека небеса помогну оној земљи која препушта своју судбину “јефтиним” људима који раде јефтиним научним оруђем у рукама.
Када на то мислим, сасвим сам сигуран да би се мало крупних ствари догодило у телефонији да се она налази у државним рукама. То ми објашњава зашто је телефонија практично мртва у европским земљама.
и саопштавао ми је да је дан раније предао све папире Марконијевој компанији и да је чек на очекивану суму у његовим рукама.
Гајдаш и коло стадоше кад су видели новчаницу од десет форинти у јахачевим рукама, чувши да ми је овај донео телеграм из Америке.
Ћипико, Иво - Приповетке
Учестао једну за другом. Цвети дотужи: — Говори језичином што те воља, но не дирај рукама! . — Остави се ти ње. Није она за спрдњу! — надометне озбиљно син јој Марко. — Али шта се огризаш кад те се не тиче?
Осветли га, спуштајући се на њ. Цвета полети за том светлошћу. Обухвативши рукама кревет, простре се по њему као да види на њему свог човека и жели да га огрли. Деца се приљубише уз њене скуте.
Већ се из поља враћају тежаци, домину путем, одмахују дугим, нажуљеним рукама, журе се да уморни опочину од убојите копи. А он стоји још ондје погурен, и не може га се добро назријети.
Унеке, дјевојка се ослободи посвема и, изнебуха, обима рукама обгрли га. — Који ти је враг! — и не отворивши очију муца постиђен Дангуба, окрете се и леже потрбушке.
Девојка се бранила рукама, гребла га и зубима гризла; тада би он јаче беснео и усрчао рукама до гола јој живота. И гонили би се дуго и ваљали по
Девојка се бранила рукама, гребла га и зубима гризла; тада би он јаче беснео и усрчао рукама до гола јој живота. И гонили би се дуго и ваљали по успаљеном стрништу не осећајућ сунчеве жеге ни удараца наизменице
— опази он и упиљи очимау њу, па понови: — И ради мене! .. . Што ти вали код мене? Све ти је у рукама: твоје је као и моје!... А да, заборавих те питати: јеси ли давно с њиме?... — Пусти то!... 'Ајдемо!
Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама. И долазе жене пуне, крцате злата: у ушима, на рукама и прсима; с наваљеном свиленом марамом на глави, скрушене, погнуте, гледају преда се.
су деци о некадањем господству његове породице и причали им старе приче о насиљу његових пређа, док је у њиховим рукама била земља коју су они као тежаци обрађивали.
И не смеде да је дуже гледа у очи, па, заклонивши главу рукама, ничице мољаше се пред олтаром, дуго, дуго. У детињем расположењу, пуна вере и богољупства, затече га први школски
—Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба. Арнаут маче свезаним рукама, али се махом присети, пружи главу као коњ кад му се из руке нешто даје, и зубима прихвати хлеб.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
појединостима узајамно претапа са сликом изласка из мајчине утробе, све до, на пример, двозначних „раздераних обала у рукама“, које исто толико упућују на утробу колико и на море.
Ево још једног примера: „У опроштајним поздравима остаће отисци звезда на рукама.“ Развој Драинчеве поезије почев од Еротикона досегао је свој апогеј у Бандиту или песнику, једној од дветри
Али у нашем језику, у оним већ помињаним метафоричким „главама“, „ушима“, „рукама“ и „ногама“ које машине, па и наша друштвена „тела“ поседују као што Вероника Христосов лик на својој марами поседује
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА (шчепа цилиндер од Живке, стрпа га момку у руке и гура га): Идите, идите, у вашим је рукама судбина ове земље. (Изгура га.) Журите, молим вас, журите!
АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи). НИНКОВИЋ (испеглан, избријан, напудрован. На ногама беле камашне, на рукама рукавице, у рупи од капута цвет): Љубим руке, милостива! (Љуби јој руку.) Био сам слободан, на ваш позив...
АНКА (кокетно): Јесам! ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер). АНКА: Ију, а што сте се ви тако лепо обукли? ЧЕДА: Због вас, Анка.
Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити. ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У том би положају умела сатима да остане: „Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом гор њом
дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо, на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.
У исти ред древних људских страхова иде и бојазан да коњанику неко не зачара коња. Зато Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по врату сулудо уједа: „И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао
послужити да мотивише прејак, буквалан призор аутоеротизације: „Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње,
Прво што примећујемо јесте да је „он” за чула - дакле чисто телесно - јако конкретизован: „јак, висок, са јаким рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”,
Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази. Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и
Грлећи је, и то не рукама него целим собом, испод пуних јој плећа, под прстима своје руке, осећа како јој је месо врело.
Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем слободно руку да држим, не смем
„Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушавао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке”.
Нагињући се, као бајаги, да види доле, у трави, изгубљени накит, она се превијаше и најзад покри лице рукама, осетивши како се и он наже над њу и како дрхти.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у... Она га огрли обема рукама, клече испред њега н засу Сузама, врелим и јаким као бујице.
Али се Милојеве груди напунише ваздуха, очи закрвавише и зуби зашкргуташе. И од ракије и од новога осењавања. Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену избезумљену Богдану.
Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми
Школе нам се затвараху, свештеници хапшаху, виђени људи убијаху у рукама власти, а арнаутски зулум беше превршио сваку меру.
Биће и за њега места. Неће га барем Анадолци, никаква вера на овом свету, спуштати у гроб својим скрнавним рукама. Не мари ништа што је остао без имања овде, где има и људи и душе...
Његово лице смерно, израз доста мекан, у очима некако спласнуо онај његов познати једак осмејак. У рукама му дуге ћилибарске бројанице као да је прегао да постане подвижник. Буди Бог с нама, данас!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„То зар ђаво! — викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема.
То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу летом невидовним, И рукама крећу крстом благословним Дошле су да виде нови станак мио Што га ј’ побрат њихов себи зажелио, Да посвете ове
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА (уплашено): Ах! РУЖИЧИЋ: Јошт су и земнородни у мојим рукама. Од моје воље зависи средством басне претворити вас у скакавца, у слепа миша, у гуштера, или сасвим вам живот узети.
САРА (пљеска рукама): Право, право; то је виц, то је нобл РУЖИЧИЋ (скине с врата мараму и почне нагло доле и горе одити).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се
од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех видех чух и падох мртав о Ахеронте Ахеронте све стране света стичу се на твојим обалама.
Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну.
ИИИ Сам у сну своме — ко ће да ме спаси! од свега мало пепела у рукама за буђење ми оста кад угаси крв моја име што га рекох мукама.
мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном моћи Да то што кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА Хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до непознатог
Краков, Станислав - КРИЛА
Остале јој поштено врати. Жена је смакла одело са њега. Тада је он оплете зналачким рукама као омамљивом мрежом. — Меѕѕіеурѕ... припремте дланове... овако... почните... такт пазите... један, два... брже...
— Ипак страх је највећа пожуда... То је био свршетак свега. Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама. У њеној соби је било много спарушеног цвећа. — Опет је онај одвратни Енглез долазио. донео ми је плетену торбицу...
Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се. Зазвеча оружје. Уздрхтале сенке питале су: — Шта је, шта је?
Напољу су из кола повиривале две чупаве главе, и махале сунцобранима и рукама. Зизи је искочила из кола, и потрчала да загрли Бору. Кроз грање се видела у шатору плава коса Ивонина.
две чете у дугој поворци премакле су преко гребена. Митраљези ношени на рукама љуљали се и претили. Потом се све овде код ове остале половине батаљона умири.
Плави ађутант је писао на маломе блоку неке заповести, што му мајор казиваше, потом кад то заврши он стаде нервозним рукама резати име на бранику свога свега изгруваног шлема. Време очекивања и нервозе. Мрачило се.
Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама. По бради и коси му је било земље.
Снег је вејао. Ветар је јаукао са рањеницима. Све се претварало у огромну тугованку досаде и бола. Смрзнутим рукама војник је покушао да за вије дуван. Високе борове шуме указале се. Кроз њих просечен пут силазио је у долину.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.
сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући било рукама, било широким пљоснатим лопатицама.
Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје
преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама као мајмуни.
Неколико дерана, у пирози, и до прсију у води, лове рибу размахујући четвртастом мрежом. Звезде су на њиним рукама, у њиној мрежи и на крљуштима риба које хватају.
У ноћи њихов сплав на пирогама, који терају хватајући се рукама за уже пребачено с обале на обалу изнад реке, изгледа да плови по самом Стиксу.
Прсти и чланци на ногама и рукама, и грло претоварени су накитом. Дуга уздужна сребрна дијадема од темена до чела. Оне подсећају тако много на статуице
Играјући прилазе гледаоцима и додирују их рукама као у распусности. У ствари су савршено свечане, склопљених очију, и њино мимирање разблудних покрета трагично је и
Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по витким нагим бедрима. На раменима су им мале свештенице као оне у Баплеу.
Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.
На путу који ћемо заједно начинити ја ћу вам показати грађевине које сам сâм зидао, својим рукама највише, грађевине усред најпустијих, најдивљијих крајева, и које нисам успевао да начиним онако огромним какве су
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Турска тескера! Па још какви су страшни мурови, Да у свет бежи ко се уплаши!... ГЛАВАШ (преврће писмо у рукама): Читати, бако, нисам учио; И не треба ми!... Већ лепо иди, У мојој кући нећ ћеш конака.
Не нама, оче! Но сјајна рука правде вечите Нека понесе венец победе! (Вук долази сасвим поремећен, цев од пушке у рукама, кундак навише, вес запао, гуњче раздрљено итд) ВУК: Амин, попе!...
ХАСАН (у себи): Она је то Што мудром Суљи умље окачи, Те сад кô пијан лута планином. Голим рукама змију хватајућ, Ал’ пре ће наћи жаок шкорпијин, Него што с груди сина дивијег Румену ружу зорно укине. (Гласно.
ДРУГИ ТУРЧИН: Имена ти, Ћериме, Са каквим ћемо челом ступити Пред силног пашу с голим рукама?... ЋЕРИМ: Станоје ће, уморан, с пута дома доспијети... А онде ће се до лудила збунити: јер је неће на дому застати.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они тако говоре или стога што су у нашим рукама, те желе да нам поласкају, или је то обичан турски шеретлук да нас заварају да це не припремимо, па да нас нападну
Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада нека страшна мисао чупала душу.
Ново превасходитељство рече ми те написах конзулу овакав одговор: »Човек, кога тражите, није у нашим рукама. Из битке од 11 августа ми имамо уопште врло мало заробљеника, али утолико је већи број мртвих које су Турци оставили
Таласан овим осећајима наш се ланац живо провлачио кроз густо шибље, расплећући рукама сплетено грање и павитњак. Нико није говорио ни речице; чуло се само шуштање од корачања по лањском лишћу и пуцкање
Но у тај мах неко ме стаде дреком викати остраг. Обазрем се и угледам Комарова испод једне крушке где виче и обадвема рукама млата да трчим њему.
ја ћy учинити све што могу. Официр одјури а Черњајев се очајно стаде пљескати рукама: — Шта ћу, шта ћу сад? Камо ми војске? Где је сад Караџић? Где је?..
— Бепyј слободно, оче М.. зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш? Откуда ти, брате ако бога знаш? — Нашло се. — Ама где га нађе?
У Србији судба монархијскога облика потпуно је y рукама саме монархије. Ако тај облик владавине свеже нераздвојно свој опстанак са нечим што се преживело, што мора пропасти,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја.
— Пазите добро! — рекао сам им. — Растојање да буде колико да се додирнете раширеним рукама. А сада, у стрелце! Маса се растури уз клопарање фишеклија и звецкање ашовчића. Крајеви се изгубише у ноћи. — Крећи!
Покушавао сам сада да се снађем у рову. Лежао сам поребарке и рукама одмеравао дубину и ширину. Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима... Над нама је звездано небо.
“ Тамо ме је звао, јер сам био најмлађи командир у одреду. Изложио сам му шта се догодило. Он се диже и подбочи се рукама. „Бре, па овде пред тобом лежи цео стрељачки строј. — Наново је сишао.
Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена...
Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо. Војници често испузе из рова и, пипајући рукама, траже камење и слажу га испред себе. Крајње је време да наступи зора. Али је још увек мрачно.
Већ избезумљен, дохватих се голим рукама за жицу, као да ће ме она спасти. Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав.
Маленкост! Двадесетога септембра хиљаду деветство шеснаесте године Кајмакчалански масив био је у нашим рукама. Сви смо ћутали. Светислав као да се нечега присети и настави: — А-ја!...
А она шума чаробна. Моје се груди надимају за животом. Одупро бих се и ногама и рукама. Али осећам како нешто неумољиво притискује из позадине, као да им је задовољство да изгинемо данас.
Каплар Ђорић диже руке увис и паде. Један је седео и већ више није имао даха, а обема рукама стегао ногу изнад размрсканог колена. Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема.
Влајко уздахну. Обема рукама дохвати ногу да је помери, али није имао снаге. Пришао сам му да помогнем. Он дубоко уздахну и погледа у таваницу.
Да их прво завежем“ — рече ми. „Ја ћу“ — рече Жарко, регрут. Он се прво скупи, одбаци се ногама и рукама и потрча. Али не одмаче ни три корака, испусти пушку, па се окрете око себе и паде на леђа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А наши песници у знатноме делу предбранковске епохе једва да су имали у рукама инструменат поузданији од волапика, и не само Пачић, тако изразит својом рококо-апатијом према српскоме проблему, него
О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом.
Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.
Умом ствара човек на мислених мостове крили, Да на истине он сјајни успуже се трон; Рукама мосте прави, даљну да поздрави браћу, Свеза људства и леп сродства утврди се сплет, Трговина цвета, сприопште се
На све стране свет запева За милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’ запева, Већ уздише из свег срца, Крадом сузе с ока таре.
Михаиловића). Ст. Новаковић ју је имао у рукама и забележио уз Плач (нав. дело, 5, под бр. 12), а то је очевидно онај исти примерак Горестног плача који је, заведен
своју Српску библијографију, Бгд 1869, 5, позивајући се на Шафарика, што истовремено значи да књижицу већ није имао у рукама. Одиста, овој песми се, изгледа већ од Шафарика, у потпуности изгубио сваки траг; Тих.
И ту књижицу су забележили сви библиографи и исцрпнији историчари књижевности, али је Тих. Остојић није имао у рукама: књижица је такође преретка (и њу је пронашао Г.
Георгију Петровичу посвећена. У Венеции 1804, 8-на. Књижицу нисам имао у рукама, јер се ниједан примерак њен није сачувао; овде се доноси текст из Доситејевих Дела, Бгд 1911, 364. О њој в.
постављену астраганом, с јаком од самура; по бунди неке свилене пегице као мушице, а ми деца све идемо око кола, пак рукама његову бунду пипамо, љубопитни да дознамо каква је материја.
227—8, а под насловом Елизи. — Можда је најзгодније да на овоме месту саопштим и следеће. Имао сам у рукама једно Објавленије предчисленија на Сочињенија пјеснословска Јоана Пачича, датирано у Новом Саду, 1.
је такође дете, Народни лист, а поред њега девојчица звездом на глави украшена, котарчицу цвећа и Даницу загребачку у рукама имајући.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
За кравом се диже и пође дијете — није му могло бити више од дванаест година — држећи чврсто у промрзлим рукама лескову мотчицу. Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом.
Онда би се на једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и
— Моремо ли, Вујо? — викнуо би старац послије одмарања, стежући чвршће привузу у рукама. — Моремо, моремо! — одговарао је Вујо, а у гласу му је сад дрхтао онај луди, врели планински пркос, који се све
Нешто је у себи шаптао, тешко, уморно превртао очима и млатао рукама, као да се с неким препире. — Е, јадни и чемерни прото! — викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све...
шкрипну снажно зуб'ма, поврже филџан, па устаде и поче као махнит, у некаквом заносу, горе и доле ходати, мла- тајући рукама. — Почуј-де, момчићу! Отишô ја једног дана у нурију да вјенчам једну сељачку Ђурђију. То је било за султановог наџака.
Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена раскукуријечу по селу.
Кршна, наочита, млада кô кап, па је царски оружници од драгости на рукама носе, а све због њезине памети и науке! А моја стара шјела насред касарне, извалила се на царске душеке, па пије, пуши
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЧИН ПРВИ Соба паланачки намештена. Врата са стране и у дну. И ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади и држећи једно писамце). АНЂА (долази из леве собе): Шта си ме звао?
Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма. У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише. Не можеш да издржиш, па то ти је.
” па отрчим одмах на телеграф. (Покрет као да куца у тастер.) „Господину Министру унутрашњих дела. У мојим је рукама ваше сумњиво лице, у вашим је рукама моја класа. Молим за хитну размену!” Ја, тако уме Јеротије, него!
(Покрет као да куца у тастер.) „Господину Министру унутрашњих дела. У мојим је рукама ваше сумњиво лице, у вашим је рукама моја класа. Молим за хитну размену!” Ја, тако уме Јеротије, него!
Има ту сат и више посла. (Јоса је донео и наместио столице.) МИЛАДИН (седајући рикне и рипне, прихватајући се рукама за задњицу). ЖИКА: Шта је, море? МИЛАДИН: Набодо'се, господине, ух, грдно се набодо'! ЖИКА: Ако, де, ако!
КАПЕТАН: Немаш ти мене, брајко, шта да молиш; ни ти мене, ни ја тебе. Зар теби није јасно то да си ти у рукама власти, а кад је неко у рукама власти, он има да ћути. Разумеш? Читај, господине Вићо!
Зар теби није јасно то да си ти у рукама власти, а кад је неко у рукама власти, он има да ћути. Разумеш? Читај, господине Вићо!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Све до 15. века једини друштвени слој са ширим образовањем било је свештенство. У његовим рукама налазила се не само религијска књижевност него и ерудиција, Чланови клера су се у свакодневној богослужбеној пракси
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„На бајонет!... На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца жива Са челика и сечива...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак.
Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама. Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и
да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.
Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину. Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се
— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види. Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.
Осећа се како земља некако свеже, мокро одише. До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.
Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по
Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.
Ћутала је. Заклопила се над разбојем са рукама на челу. Рамена и врат јој видело се како се тресу. И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и
Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа... А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. Она престала да плаче.
одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу,
стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46). На Тодорову суботу хватају се девојке обема рукама за д., па чије име тада чују, тај ће им бити суђеник (СЕЗ, 40, 43).
), или на Велики петак (СЕЗ, 14, 50; 276), или на Младенце (цф. ЖСС, 96). Ко рукама дохвати мртваца, неће му се примити к. (СЕЗ, 32, 1925, 108). Непрм-к.
У Босанској крајини, и иначе, ко има красте, маже се л. машћу по лицу и рукама (ГЗМ, 6, 370; Софрић, 146). Које жене немају млека, нека пију теј од л., липиног и врбовог корена (ЗНЖОЈС, 15, 128). Л.
Проводаџија, кад пође на посао, ухвати се рукама за ч., »да би му се тако и започети посао прихваћао« (СЕЗ, 7, 9); или просиоци баце ч.
од пробади и, уплашен да не умре без исповести а сетивши се да се неки брђанин исповедао букви, у зору се одвуче на рукама и ногама до прве букве, исповеди јој све своје грехе као и попу што би, и замоли је за опроштење као што би и попа, и
укућани бацају на полаженика и он на њих (СЕЗ, 64, 195 1, 160). У Ресави, на Божић ујутру, домаћица »са рукавицама на рукама поспе к. око бунара, и закити га босиљком« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 197). У Алексиначком Поморављу уочи Св.
и 388). У Врањском Поморављу, на Ђурђевдан ујутру, »ухвативши се рукама за дреново грање, високо према сунцу«, узвикују девојке: »Просо сејем, да ме просив!
у обема рукама а један ставе под ногу«, па их после баце поред плота или сагоре (СЕЗ, 70, 1958, 504). Колики је био култ трна у
) од дуба се сече бадњак »са рукавицама на рукама« (ГЕИ, 9—10, 129, Сретечка жупа); (због његове божанске природе) гранчица са дуба (границе) забада се у обредни хлеб
се увија у мушку (домаћинову) кошуљу и држи на рукама »као дете«, и тако постаје члан уже породице (ГЕМ, 42, 1978, 411).
»То вино срче домаћин и гост, и то тако да домаћин срче са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са половине која је до домаћина, па се уз то љубе по пет пута и истовремено благосиљају«.
»Кад се први пут иде на копање, на мотике код ушију завежу црвен вунен конац« и носе их »у рукама, а не на раменима« (СЕЗ, 70, 543).
Ћипико, Иво - Пауци
Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. Испод сеоских кућа причека га Илија. Позна празна парипа, па ишчекује.
Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са земљама Ружића и Вујића, које су сада с малим све у његовим рукама.
— прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару. А писар озбиљно опоменувши их, вели: — Кад су новци у мојим рукама, нема преваре .... —И насмија се. — А да! Да вам право кажем: Петар купује мачка у врећи.
— вели Раде смијући се. —Загријала се, а? Чекај, сада ћеш се охладити. Иди само за мном! Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату. —Сагни се! — вели јој и, ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.
чисто обезуми, њене очи, трепавице, трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким рукама. Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате!
Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима. Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима дошла.
И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво. Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претеже у један мах неоправдани,
И, опраштајући се, опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија, и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним, и виче се, скупа са сељацима, свечару последње „живио”... и коњи похиташе.
То бијаше први пут у животу што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла његовој вољи. И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо.
И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, а за читаву главу натхватио их је својим животом!
— Та ниси наумио и мене отјерати са мога? Куд ћу са својом чељади? —Није, болан, оно већ твоје, кад је у рукама суда... — И насмија се газда, и црна празнина међу зубима показа се чисто. Па настави: — Ти, човјече, већ ништа немаш..
Газда прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја... Обазире се уоколо да их негдје положи на сигурно, али никако да их из руке испусти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
мека и глатка, осећам је на длану и то ме уопште не збуњује, иако је далеко, ја осећам њену свиласту мекоћу у својим рукама. Дуго пропадам у празнину.
У њему се пробудио инат, заценуо се од пакости, спекао се и затегао као тетива на луку, шчепао се кошчатим рукама за земљу и нема тог ветра који ће га одувати. Гледао сам све то из пристранка као незаинтересовани сведок и уживао.
Сада је овде у мојим рукама. Окрећем га и загледам. Хоћу ли то идући његовим складним линијама до Прохора да досегнем, да га прочитам у овом
Почеше да ћуле уши и да ослушкују. Мрмљали су нешто, шапутали један другом на уво, показивали рукама на бедеме и куле. Загризли су дакле.
За затуцану руљу његових следбеника био је то јасан доказ вођине смелости и презира према нама. Шеткао се онде, са рукама на задњици, гледао искоса Кулу, ћутао и пљуцкао.
Волео бих кад би ми допао шака. Извадио бих му јабучицу голим рукама. То не кажем зато што га мрзим од раније због Јелене, како ми неки овде приписују.
Она је, не знајући шта чини, наслонила главу на моје колено и грчевито ми обујмила ногу својим обнаженим рукама. Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“.
Верујем да је лежао непомично и гледао је својим крупним питомим очима, миран као јагње у рукама Јована Крститеља. Једном сам, као случајно, ушао к њему док је она ту била. Затекао сам их усред разговора.
У реду: јагње у пољу, на ражњу па чак и у рукама свеца. Али забога, откуд јагње које жари и пали. То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где
Макарије Никанора су спопали бесови. Као да га је печио обад сред поља, па онако узгицан млатара ногама и рукама не гледајући кога ће закачити. Крај мене нема никога. Спушта се сумрак.
Говорио је о оскрнављеним светим тајнама. Жестио се игуман, псовао, млатарао рукама. О судбини преступника није имао да одлучује ни он игуман, а не обичан монах какав је Никанор.
Гледа. Не слуша. Само гледа. Ваше узмлачене изразе, отужна кисела лица, ганутљиву тугу. Старац се шета около са рукама на леђима. Одмерава вас, пажљиво испитује да ли сте сви довољно плачни. Шета се жилави старац, дрхтава шиљата утвара.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Наваљене рукама титана, Древне горе почивају с миром; Мир је вечни оковао широм Споменике изумрлих дана. Ту ступаше у времена стара Ле
1893. (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру своме Лежао сам међ вама.
Он никад није тако тужан био, И нашто брига и бледоћа ова? Ах, ја сам видô, макар да је крио, Траг на рукама од хладних окова: Изроди нек се тога знака стиде, Он, нема сумње, из Србије иде! 1886.
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму, Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Прису
И јуриш отпоче зором. Споља страшне се боре, Да снажним рукама својим прикаче лествице горе. А озго јуначка момчад, и жене, и храбри људи, Сипају кључало уље и пале њихове груди.
И ради кравара јадног?!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи. Она је бежала дуго, док, најзад, уморна клече, И виде пољане пусте како их увија вече, И страх јој силније букну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Каријатиде Ерехтејона биће декоративна позадина наших портрета. Кроз пет минута имаћемо их, готове, у нашим рукама. Е, а сад пођите за мном! Не - пружите ми руку!
Али ја сам нити сам вештих руку, нити особито довитљив у питањима поклона. Зато се морам послужити туђим рукама и користити случајем. Он ми је, како изгледа, дошао сад баш у сусрет.
чека нас са једним јеромонахом целокупна, плаво униформисана послуга, клања нам се дубоко, и прати нас, са рукама скрштеним на грудима, у дугој поворци, уз главне степенице.
И заиста, благодарећи својој вештини и одличном венецијанском стаклу, он је ускоро држао у својим рукама један доглед који је увеличавао тридесет пута и био далеко бољи од оних холандских. Срећни Галилеји!
Тако ми Бог помогао и свето еванђеље које додирујем својим рукама.“ Оне страшне справе испунише свој задатак, али, колико год да беху ингениозне, оне не могоше зауставити Земљу у
“ Сви се насмејаше на ову упадицу, па и сам Тихо, но Кеплер највише. Тихо се опет замислио и подупро обема рукама своју отежалу главу.
Десет ефективних динара нађоше се у рукама песника. Толиком успеху своје музе он се није надао. Блажени осмејак обли његово лице, али се он брзо трже, даде
Прелаз је био врло тежак; ваљало је целокупну артиљерију изнети на рукама војника до на сами гребен. Тако је комора дивизиског штаба стојала скоро цео дан на истом месту.
Светлост свих тих сијалица засењује нам очи, ми их морамо покрити рукама. Погледајмо, макар и кроз прсте, доле у дубину. Под нашим ногама се бели ужарено море.
На перону те станице чекаће нас одушевљена публика са раширеним рукама и кишиобранима, због оног топлог туша живе или гаса.“ Али мој пријатељ не даде се разоружати.
Сиђимо и ми на то поетско поприште! Засењени силним блеском, Ви закривате Ваше очи рукама, а ја могу да Вас посматрам нетремице, благодарећи мојим наочарима; баш је добро што сам их понео.
Сиђимо брзо у ту обећану земљу, опипајмо је својим рукама, напијмо се њене воде, окусимо њене плодове. Напред! - Шта је ово?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са громови, Челик срце, бритка ђорда – Па шта ће ти турска чорда. Мало нас је ал' смо људи! Челик срце је у груди!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем руку слободно да држим, не смем
Знаш, кад ти не можеш у рукама вруће бубреге да држиш, а ја трчећи да што пре донесем тањирић, док ти бубреге не бациш, ударим га о врата кућна и
(Седа, око њега хаџије и остали.) ХАЏИ РИСТА (тапше рукама). Улази Стана. ХАЏИ РИСТА (се подбочи пред њом): А ти, кучко селска, ти беше проводаџисала да се опогани ова наша
Тада го истрчи и показује на калдрму и, ево, видиш, из ове старе, тако збијене калдрме почне рукама камење вадити и, тобож бранећи се, бацати на све стране, ударати куд стигне, да све пршти и одскаче, и дере се кроз
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и мирише га. Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”.
Цркву воли, попове не воли, и зачас им добаци неки прекор, али цркву гледа и поклања јој обема рукама. „Да дате оправити оне рипиде! Зар је проти свеједно што носате по цркви оне мотке! Ја ћу платити, колико буде.
старац је преведен код Тоше, и код Мађарице која је имала много самилости за његову астму и глувоћу, и на чијим рукама је и умро неколико месеци касније.
Седи и као жедан слуша шта госпа Нола говори, и кад она каже нешто згодно, он тапше рукама или скаче у месту као пајац. Два пута су ухватили дечка како се подвукао под сто госпа Ноли, само да не иде кући.
Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу. Велика ватра, болови у ногама и рукама, неочекивана слабост срца, врло јаке главобоље.
Донеси, Јулице, новине, да видим шта ме чека у свету и међ живим људима. — Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама. — Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје.
ви јој наредили да донесе велики послужавник, метнули сте на њега лепезу, и тако сам и ја, с послужавником и лепезом у рукама, стигао на бал. Засвирала је музика, и ја сам се пробудио.
Засвирала је музика, и ја сам се пробудио. — Госпа Нола је миловала Швабу по рукама, и није знала да га већ дуго милује. — Глупости говориш, Швапче, али нека.
А поп нећеш бити, док си у мојим рукама! — Госпа Нола поче брже да говори. — Ако сте то ујдурисали, твој жупник и ти, вала сте се преварили!
Јосин Душко на Цветану, а Лука на кобилици Милици. — Опет смеј и подврискивање. Шегрт један се преврну трипут на рукама: „Живела кобилица Милица!” — Па кад прснусмо, Нано, нестадосмо!
Или, боље, морам се добро оженити... Знате, кога мислим да узмем? Тачно ону цуру која буде салаш наш у својим рукама имала, па била која била. Не могу ја, Нано без доста белога хлеба и без добрих коња!” Па се смеје као луд.
И нехотице, збуњен, младић је почео немачки да говори. Госпа Нола одмахну обема рукама, и одједаред се доброћудно насмеја. — Не разумем ти ја то, мој синко, и та ти наука овде ништа не помаже.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру
не може пронаћи, зато су на различите секте подељени, оставивши нами камен мудрости истраживати, који је већ у нашим рукама.
Једни с прекрштенима рукама усиљавају се мртваца представљати, други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји најпосле кроз руке или ноге,
што је жена таквом мужу донде само красна, док се од ње може вући асна, сирјеч док се њене лепе банке по његовим рукама лепе. Сад да видимо шта се при просидби ради. Младожења је у Вршцу, а господична с 15.000 у Бечеју.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је у томе друштву био један бајацо са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које држе мале, металне тасове. Мада је презрен лежао на земљи, он је једини у овоме друштву имао душу.
Сећам се, док је био нов, кад би му притиснуо груди, из груди му се извијао глас и живо кретао рукама те ударао тасовима.
Па онда, набављао сам однекуд лисичје репове, закачио их чиодом и ову искривио, па стајао пред врата на улици са рукама на леђима и чекао ујутру и по подне судско и среско чиновништво, које је крај наше куће пролазило, те им качио реп
“ а мајка узвиком:, „Боље да сам га рођеним рукама задавила чим је запиштало него што сам задојила разбојника!“ Ја се нисам слагао са таквим родитељским мишљењем, а
— Ништа лепше од тога, — тврдио је он — имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а не одговараш никоме. Лакше је бити министар но берберин.
На годишњем је испиту, разуме се, било грдне смејурије. Председавајући професор хватао се рукама за трбух и узвикивао: „Иди, дете, до ђавола, нисам се овако слатко насмејао већ толико година!
планинама, језерима и морима, и којекако, али кад би се дочепао неба и небеских предмета, тако би се размлатарао рукама и тако би нас ни за шта ошамарио да нам је изгледало као да се на небу међу планетама дешавају катастрофални судари.
човека са добрим апетитом и, овоме одговарајућим трбухом, са меснатим клемпавим ушима, задриглим вратом и касапским рукама, па вам кажу да је то композитор. Мој професор зоологије био је богом опредељен да буде то и ништа друго.
— Сањам неку гадну жентурину, са оштрим, гвозденим зубима, змијама место косе, топовским ђулетом место срца, рукама у виду гвоздених вила и фосфорним очима, које се у мраку светле као мачје око, и стомаком од говеђе коже, пуним разних
Та љубав пробудила се у мени као реминисценција из прве младости, када сам на рукама наше тадање служавке срицао азбуку љубави, васпитавајући се очигледном наставом.
– Јесте, јесте! – вришти Илија Вукићевић и млатара кроз ваздух дугим рукама. – И да је само изоставио себе па ни по јада – наставља Радоје и лупа песницом о сто – него је увео себе у млађи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Спустише га на земљу. Неспретним рукама перемо његово лице и ружичаста вода јури преко одела... Појави се свежа рана као узорана бразда на левој слепоочници.
— Добро је, није ушло дубоко. А у непосредној близини нашој се крши и ломи, и ми, дрхтавим рукама, везујемо груби завој око главе рањеника.
Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице. Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја... Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест.
Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад! — чуле су се шапатом разне команде. Вода је шљапорила. — Дај конопац!
Стани! — узбуђује се Коста. Требало је повратити топ назад. Командир нареди да се ископа рампа и послужиоци рукама да изнесу топ. — Пожурите! — виче неко одоздо. — Коњи све више тону у глиб.
— И то јест — одобрава наредник. — Једино нам остаје још ово — продужи командир — да окренемо на рукама топове и каре уназад. Да се лагано привучемо опет друму. А тада галоп... па шта коме Бог дâ. — Добро!
Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута.
Пред радњом Лука сјаха. Рече ордонансу и Исајлу да чекају пред вратима, а он сам уђе. — Помаже бог! Ослоњен рукама о тезгу, гледао је трговац мрзовољно и промрмљао нешто у знак поздрава. — Дајте ми два килограма шећера!
На кривинама откачињали смо задњаке и војници их после рукама гурали. А, да бисмо олакшали коњима, добили смо и чету пешадије, те је сваки пешак носио по две гранате...
А опет, у земљи су остали стари родитељи, деца. Али, тешка је реч — издајник! Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим. Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру.
А тек војници!... Млатили су их раније за неки изгубљени каишић, сада, ево, својим властитим рукама треба да униште оружје. И последња нада је уништена. Ма и робови били, предаће се они са оружјем, као војници.
Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу... Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу. Поручник Бранко скинуо чизме и суши ноге. Потпуковник Петар отворио сандук и нешто тражи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована.
Једино због ових раздераних обала у рукама Кукавицо, задрхтаћеш зар опет! Нимало стрпљења да пркосиш мукама, Пљуни! Савладаће те песницама свет.
Сада пак покушавам да мислим друкчије. Најпре, шта Шта? Ничег зар у рукама, Чиме почети живот нови: Последње богатство које свету враћено, Доказало би да се одричеш лудила!
у сну лежало на грудима, Притежалошћу тешком својом уносило му у сан мучења, Имађах отворене вене, засечене дубоко на рукама; На кључ је била крв ... На кључ је у њих Сунце утеривало своја лучења; И никад сувише није пекло на грудима.
склопити своје очи, И кроз њих се никада неће вратити већ у славу; Тада ће онај што надживи упети се да крочи, Па рукама хладним да застре побеђеноме главу.
Ни када, с претње, замућеност ми навре очима, Па она што је Нераздвојна скрије их својим рукама И стрепи да ли ће моћи да злобу своју збришем својим ноћима, Или ћу отровати њом још једини спас мира у небесима.
после дуго трпи од потреса, Гле, једину њу тих тренутака од мене не беше страх; Толико ме је љубила, и заптивала очи рукама, Ил њена љубав за мном тад беше у мукама: Вечерње небо одједном као црвени цвет изниче; О ти, о ти, ко ми то тихо
Када би вечито хтела бити гола преда мном, И корачати с рукама спојеним низ струк, Пред пољаном, тако румена као да се обавија сном, Ни једним покретом не бих повредио њен мук!
Гајте их. Болне нокте њене пажљиво срежите, Турпије за њих већ нема сувише превите. Господ сам даде рукама плодност чуда да скривају, Сребрни снег кринова узеше Серафинима.
свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш своја сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних смркавања, Не помишљајући да у рукама самим вашим цвета чврстина, Сви ви велите: !!Господе, где дакле је, ваистина, Исцељење, јер неизмерне су нам ове муке?
!Господе, где дакле је, ваистина, Исцељење, јер неизмерне су нам ове муке?“ Та у вашим је оно баш рукама, та оно је саме вам руке.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, наједном, иза стене, ту где нежно сијају очи морског крина, виде Капљица двојника свог Цвета. Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде.
Да би ти син до ње стигао — ти мораш да нестанеш, мораш да у сунчеву пећ — док сунце око земље не обиђе — голим рукама бацаш жар! — рече строго Сунчева мајка. — Боље се врати одакле си и дошла.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
све је готово! И срце, и очи, и снага, све за Асана, за село, Бању! (Пркосно клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.) Ох, тамо и очи да ископам, кожу да опарим, снагу да осушим. (Кида са себе одело, лице, косу.
Али опет идем. Само ти немој толико! А и Асан, добар је — богат је. КОШТАНА (поклапа лице рукама): Асан је! КМЕТ Па и он је човек! (Одлази.) Чује се бахат и сјахивање коња. Улази Стојан.
Стегни срце и трпи! Бидни човек; а човек је само за жал и за муку здаден! (Диже а сузе му теку, капљу по рукама.) Ајде! Иди! КОШТАНА (подиже се уплакана): Куда? МИТКА Зар мене питујеш куде ће идеш? Зар ја да ти казујем? Куде?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А ја, слушајући зорине славуље, Само ћутим, стојим, И господу своме покажем све жуље На рукама мојим. Из њих кад прочита сву повест човека, Радошћу ће сјати, И тамо где тече рајска златна река Места ће ми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Централна област Балканског полуострва била је на тај начин чврсто у њиховим рукама. Већ су савременици осетили значај боја на Косову, и он је брзо постао предмет легенде, чије је стварање било олакшано
нејаки Стеван, који је био довољно храбар да украде ножеве, али није био довољно снажан да њима лако пресече везе на рукама свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже
крпу платна, па се пење граду уз бедене; готов бјеше у град ускочити, ал' долеће љуба невјерница, оштру сабљу носи у рукама, прес'јече му платно више руку.
у неделу, у недељу прије јарка сунца; засукала бијеле рукаве, засукала до бели лаката, на плећима носи леба бела, у рукама два кондира златна: у једноме лађане водице, у другоме руменога вина.
“ „Не питај ме, царе поочиме! Познао сам сабљу баба мога; да сам бог дô у твојим рукама, и ти би ме 'вако ражљутио.“ Па он уста и оде чадору.
Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба довела, већ си мога коња
Но погледај, мила снахо моја! Но погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза краста лице поцрњело, оно ти је дијете Максиме.
у зелену траву, а допаде Старина Новаче, сабљом ману, ос̓јече му главу; па допаде дели-Радивоју, прес̓јече му тенеф на рукама, а даде му сабљу Арапову. Мили боже, на свему ти вала!
Новак погубио, сви сватови свате разагнали; сам остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па дозива Грчића Манојла: „Стани, курво, Грчићу Манојло! Чију носиш лијепу ђевојку?
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с Грујом мејдан дијелити, но причекај дели-Татомира!
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти дели-Радивоја, голу сабљу носи у рукама, право иде Грчићу Манојлу: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло!
је пјенам’ запјенио, запјенио пјенам’ бијелијем, а Мујо је пола крвавијем; а око њих Алил опскакује, голу носи сабљу у рукама, па удара од Сења Тадију, — седам га је ударио пута, седам му је начинио рана, седам рана од седам педаља.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
воденица глупа Шта је не знаш али нешто јесте У заседи иза петнаесте Па се очи нађу на мукама Заборавиш куда са рукама Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте Никад није рано да се сазна Да је прва љубав непролазна
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе положају у који је постављена вјештим рукама дјечака Мачка на полумрачном тавану сеоске куће, уз опасно зузукање оса, које су малишану сметале и поквариле му
Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе, уместо трнова жбуна чучао је црн медвјед. Лазара Мачка подиђе језа.
— Ево, сад имамо кућу! — узвикну Јованче и задовољно пљесну рукама. — Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака.
у мраку причињавала све некаква чудовишта: те некакав див с главом као пласт сијена, те страшан брадоња с лепезастим рукама и канџама, те црна баба с торбом.
затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу и луђачки стаде да се смије: — Аха-ха-ха-ха, хоће дјевојчица батине! Аха-ха-ха!
Чекајте, сад ћу ја вама показати! Јурнуо је уздуж клупа и — швиц, швиц! —распалио лијево-десно по ђачким рукама, по леђима а негдје, богме, и по глави. Смијех престаде као да га засу пљусак.
Лежећи тако с главом на рукама, заклоњен шеширом, Стриц је задријемао и заспао. Одједном се грање на љесковом жбуну опрезно размаче и кроза њ се
— Дрекавац! — дрекну пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.
Један по један дјечак падали су у шаке нападача. Видећи да нема излаза, дугоноги Стриц обухвати рукама и ногама прво стабло и поче хитро да пуже увис.
Пролазили су, потиштени, распасани и обрадатили, а на сва питања само су безнадно одмахивали рукама. — Не питај, издаја на све стране: кад пушку добијеш, не дају ти муниције, гдје има муниције, неко пушке сакрио.
Вањка одиже један крај пласта ознојен, извуче се напоље и пљесну рукама. — Готово, плануло је! Убрзо на горњи отвор гомиле, кроз који је Вањка вирио док је носио пласт, поче да куља врло
— Видиш ли? — узбуђено упита Јованче. — Видим! — весело дочека Мачак. На рукама и кољенима, клижући се, они пожурише уз камениту стрмину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
киша с неба спадати ће ти и из камена вода истицати и Амалик сатрти се не исто само с оружјем твојим, него и праведним рукама дижући их горе крстато и Богу се молећи уједно. Со тога сви непријатељи уплашени изпоутицаће.
Сад већ ваљало почива Христос, први свештеник, На крсту, с пруженим својим У вис рукама. Вечерњи Богу принос донесе. ТКО?
Допаде он на врата, искрха и изломи диреке, засовнице и катанце све здрузга рукама око поноћи. Узе градска врата на своја леђа, заслони се ш њима, да га не могу стрељајући за њим устрелити, измаче
красну жену нацифрасту се не мотри; промини је, те не само од јела пости се ама и срдцем, очима, с језиком, ушима, с рукама и с ногама и са свим ти чланци.
С рукама да ради, а о души нек се стара. Сви то зактевамо да смо једнако бољари те богатице хвалимо, а сиромахе кудимо.
провендом што вам од цара иде, а друго што вам одвише вања, прирађујте с послом трудећи се снагом, са својим добаљати рукама, те тако се живите.
А крошто то, и за коју ли им хвајду подносе и трпе? О ЛАКРДИЈАМА, МАСКАРАМА И ВАШАРИШТИМА Махање рукама, вртење се собом и бахтање коњско с ногама, ружан и несвиђен држати завичај, са зурница коловођских ту донесен,
сваки злочести гласови и кавге, бојеви, инати, преречивања, мућња и граја народска, башење поносно, размахивање с рукама, копрчење и дмење, пар ба, укор, борења се и ношења, безобразне ћуди.
милост себи просити, — а ти, што је Богу угодно оно си на страну оставио, а сватовске игре и поскочнице овде приводиш! Рукама узвијаш, с ногама вртиш, са свим се телом коврчиш кострећи се и превијајући, ка кетеушке играјући!
светских радилаца у незгоди и штети им, слабо их ко жали или да им што ко штету накнади: враћају се хучући с праздним рукама дома, јаочући и вајкајући се, а тко и мари?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, — све док он не прође!...
И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се,
Сваки час тек заклапарају нануле или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима. Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке: Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.
Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.
и погледом на страну; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...
Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна
“, а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи. И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,
видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци, и јорган) крај ње. У колима још колевка, коританце и дубак...