Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је утегнута у прслучић од румених, сомотских шепута, а држала је црну лепезу у руци. Угурали су је у собу, као што се теле гура кроз капију.
Вишњевски је био младолик у лицу, леп, румених образа, а зачудо лепо очуваних, бисерних, зуба. Имао је необично румене усне. Крупне, светле, црне очи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
БОЛЕСНИ ПЕСНИК Нисам човек, крв ми је млака само роса далеких румених облака. Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи.
Једну чашу у славу румених ружа, што су почеле да цветају на уснама славних пешака славне војске Хабзбурга. Пијем у славу смеха Банаћана који је
Ви знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме крају света...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад стиже до дна, дечак виде да песком хода тек мркозелена крабица, и нигде ни румених корала, ни риба златоперки. Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
изгубио сам највољенију сестру, младост племениту и нежну, дивне косе, валовите и плаве, сивих великих очију и болесно румених образа.
А кад је, образа румених као крв и косе покривене крепом снежних пахуљица, заиста и угледа, и то са погледом управљеним баш овамо ка његовом
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тражих негда људе — волео сам жене. Сад блудницу волим — заноси ме јако, Јер пољупци њени са уста румених Упијају небо — позлаћују пак'о.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер у помињању „румених дрвета” разазнајемо педесетак страница касније поменуту „румену биљку” као симбол сагласности човека и природе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.
5. Паде, најзад, и вече уочи Ђурђева дана, Чисто и светло вече. С румених западних страна Изретка, покадшто само, заструји топлина нека, И лаки задрхти удар брујећи издалека, Протегнут и раван
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
јесењег цвећа из мог врта, неколико сочних смокава, које су ове године потпуно сазреле, и корпица плавих шљива и румених бресака. Некад је било много лепих воћака у нашем врту, сада их је само још неколико.