Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе. Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радним даном — све се то почело да посматра у цркви, а довршило у порти или на сокаку.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Њему се Анка допада. Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има. Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!” — И Љуба се Анки допада.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар Дува, ружа се развија, А од кише бива веселија, Сунце сија она руменија“. 127. У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
АПОТЕОЗА Господо, једну пијану чашу Банату! Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више него да дижем путир. Поноћ је, пустите ме да наздравим, и ја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сјајно лице месеца Ноћи гони мрак, Нежна земљи Даница Љупки спушта зрак, Сунце више што сија, Ружа све руменија, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња. Нашто сунцу небесном Живи топли жар? Танко чувство срцу мом, Мили неба дар?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се Страхинићу бане: уд'ри на се дибу и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана, — одмах пође, у тазбину дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе
с’ јуначки коњи окићени; на јунаке дибу и кадифу и црвену чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке меневиш-доламе, а на ноге ковче и чакшире, — нек су наша ђеца окићена, нек су
Нетко бјеше Страхињићу бане, тј. био је необичан човек, јунак. Што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, тј. црвенија уколико се више пере и руменија уколико се више носи по сунцу.
Што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, тј. црвенија уколико се више пере и руменија уколико се више носи по сунцу. Тука и Манџука су речи нејасног значења (по једном мишљењу: Тунгузи и Манџурци).