Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано о тле
Гле и сада, ох, погледај туда, Према њима Турци јањад луда; Кад год у грм јање се занело, Никад јоште руна не изнело. У чете се војска поделила, С брда сишла, у грм загазила.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Оспе се врлет крсним знацима а миро тече кроз мјесецослов. Маглена руна по врбацима разруни хујем орах богослов. Гдје ли жубори, кад букће слама, најлепши псалтир међу шљивама?
(Потеци, снаго, извору у ждрела.) уз гудбу крушке брег се брегом пентра. Са тмастих руна зажуборе прела. У шпиљи рог је, точкови у клипу, а бразда жудна гуши ралу шкрипу. Шљивике гужва рачваст налет ветра.
Један јаблан ушиљеног мача само што се не забоде у пун месец. Кроз већ нажутела руна двеју липа назире се софра, модра и бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане звезде, а у заумној дубини Вишњег
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Наиђе јагње отуд од села, лопта, сва бела, мекога руна, а Ћира њега очупа свега; ко снег се бели на трну вуна.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору. А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Пусто масло и пси лочу. — Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна. — Туђе је све лијепо, али своје најлепше. О ДОБИТИ — Свак’ се бије да добије. — Свака служба своју плаћу иште.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
људи, а свакога петка бивали би у довољном содружеству на части у господина Гулјелма Фордајс, медика и златнога руна кавалера, којему је краљ ово достојинство дао за његову отменост у медическом знању.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кажем амајлије а мислим на фину коврџаву длачицу одоздо, коју је сваки од нас лично оплевио с њенога густог руна. Имало је за читаву војску нашег господара краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће гомила сатрапа.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У крчму улази, осмехује се. Чује — стигао трговац, овчија руна откупљује, а кога није срео тог није ни преварио Баш таквог Варалица чека. Зар је подвиг поштеног преварити?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача говорећи: „Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна“. Он је такав кад каже да ће Роксанду познати по браћи као што је у Шари од триста јагањаца свако по овци познавао.
Ако буде срце у јунаку, кабаница неће ништа смести: којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна!“ Па он оде у поље леђанско.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та што ћемо за то безашта не можемо живи бити, што ћемо кад хлеба нејма ни кога смока, а ни поврћа, нит руна? Са шта ли то бива, те земља нам свога рода ни посејанога семена не издаје, остају нам празне оставе и сама трава не