Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нити су пре били, нити ће до послетка бити. Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели? Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ШЛЕМОВИ 1. Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији мирис неста! Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
него ови̓ 11 форинти и ову пушку, но дај ишти јошт ако даду; ако ли не даду, да идемо и са то 250, пак докле дођемо; Руси поповима добро деле, просићемо”.
Тај дан 14. декембра пођемо из Петербурга (а на три дана пређе дали су нам Руси по 300 #) преко Варшаве, Галиције у Мађарску; дођемо у Токај јануара 5. увочи Богојавленија 1805.
по гди у тајности, да може свагда у руску мисију одлазити, и наставленије примати, као што су нам у Петербургу казали Руси.
Мене је много пута владика питао и кушао: шта су нам Руси рекли у Петробургу. — Ја сам то казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико советовали да ми сами за себе
Мене је много пута владика питао и кушао: шта су нам Руси рекли у Петробургу. — Ја сам то казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико советовали да ми сами за себе пошљемо кнезове у Цариград и молимо Порту, да нам
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пред другом кућом опет приповедали о Русима. Један приповеда како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а бог им помаже јер држе све посте, па посте и на сами
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нека се притаји у кући госпоже Хумл два‑три дана, док се известе Руси и док Руси дођу по њега. Ако му пак до женске није стало, он, Агагијанијан, рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен
Нека се притаји у кући госпоже Хумл два‑три дана, док се известе Руси и док Руси дођу по њега. Ако му пак до женске није стало, он, Агагијанијан, рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен на бојном
чизме, и попону, као да се облачи за свадбу, пред вече, дотрча Агагијанијан, сав срећан, да јави да су Исаковича Руси нашли, на свом списку, као свог официра, који је задржан у Темишвару.
Разбегли су се, по Бечу, куд који. А шапат се ширио, од уста до уста, по Бечу, да су Руси Србе издали. Најгоре је било то што је општенародни секретар митрополита, Ненадович, гледао да те очајнике, у Бечу, у
Да послужује амбасаду. Само, капетан треба да упамти, да Василија, Руси, не воледу! Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде.
Да послужује амбасаду. Само, капетан треба да упамти, да Василија, Руси, не воледу! Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде.
А дотле да чекамо! Исакович онда поче да испитује Ванија: је ли истина, што Руси тврде, бар му Копша, његов рођак, тако каже, да је Василије ударио на владику Саву?
Питао га је, шта је он, у ствари, секунд‑секретару, и откуд то, да њега, и Копша, и Руси, мећу у сваки посао, као мирођију у чорбу.
фратар – са лицем прасета, које је остарило – кад чу да је Павле росијски официр, поче да се јада да је чуо да ће Руси, одсад, плаћати, и шизматичке цркве, у Адријанском приморју, а то је жалосни доживљај, за њега, у животу.
Млађи фратар, отац Целестин, јадао се да је чуо да ће Руси слати новац, и за цркве у венецијанском приморју, што је још више жалосно, у његовом животу.
Па су онда тумачили Ани и Варвари шта је анализа. Ђурђе, онда, то вече, запита: а хоће ли Руси дати по један чин више, како је Шевич обећао, кад их је писао на свом списку? Павле се тог питања и бојао.
Павле им рече да му је Волков тумачио да росијско царство, после толиких ратова, не жели да учествује опет у рату. Руси желе да Аустрију задрже уз себе, лепим. Не ваља, каже, да Срби стално нешто протествују!
Матавуљ, Симо - УСКОК
равно прије годину издржаше опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест година, град узимаху час Руси и Црногорци, час Французи!... Али сви искрено жаљаху што се не обистини оно прво нагађање, бива да је принцип побјегао!
разорио млетачку државу, да је приморје по уговору припало ћесаровцима, да су га послије Французи преузели, да су га Руси и Црногорци отимали од Фрâнцуза, али то је знао у главноме.
Три дана гонили су их наши и Руси и отму им све земљиште између Цавтата и дубровника и узеше једну заставу и око двије стотине пушака.
Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише. — Прекидосмо Дубровнику воду, а Руси за дванаест дана намјестише на отетијем висовима двије батерије, па почеше гађати град.
Ми се повукосмо у новска брда, к Мојдежу, Каменом и Мокрину. Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце.
Ми га опет нападосмо с три стране и праћасмо, а кад се примакосмо к Новом, скоче у помоћ и Руси. Крваво узмицање Француза трајало је два дана.
Француза набројисмо четрнаест стотина мртвијех солдата, четрдесет и шест официра са златнијем јакама, међу којима Руси познадоше једног ђенерала. Заробисмо једног ђенерала, преко четрдесет официра и хиљаду три стотине солдата.
Стево настави: — Владика вам рече да се Французи и Руси чаркају и да се очекује главна битка. У томе очекивању прође нам зима и прољеће, а, негдје по Тројицама, дође жалостан
У томе очекивању прође нам зима и прољеће, а, негдје по Тројицама, дође жалостан гласник да су Руси изгубили, и донесе наредбу да се Бока предаје Французима.
Ето ти колико нам поможе наше јунаштво! Настаде мучно ћутање. Најзад Рако Мргудов запита Јанка: — Гдје су то Руси били потучени? — Код Фридланда, Руси и Пруси заједно, четрнаестог јунија по новом 1807-ме! — Виђи ђавола ђетињег!
Настаде мучно ћутање. Најзад Рако Мргудов запита Јанка: — Гдје су то Руси били потучени? — Код Фридланда, Руси и Пруси заједно, четрнаестог јунија по новом 1807-ме! — Виђи ђавола ђетињег! Све зна! — Које је доба ноћи, Јанко?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Намигује на Смрдића.) ГАВРИЛОВИЋ: Та издалека гледам како сте се нешто забунили. ШЕРБУЛИЋ: Забунили смо се што ти Руси једанпут не сврше, него седимо на трошку. ГАВРИЛОВИЋ: Ја чујем да ће се сваком платити дијурна који је избегао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Иако су простором били толико раздвојени, Срби и Руси били су у верској заједници. Југословенска писменост од XИИ до XВИ века била је од извеснога утицаја на руску
Доцније, у српске крајеве, у поједине веће општине, често долазе за учитеље Руси, »Московити« и »Москови«, како су их Срби звали.
Као и у целом просвећеном свету, као што су већ учинили Немци, Талијани, Французи и Руси, и Срби треба да усвоје за књижевни језик свој народни језик, ваља примити »чист и непокварен говор народа српског«,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
При повлачењу, у рововима су остајала само митраљеска одељења, и стрелци, најбољи. Имали смо велике губитке. Руси су нас тукли све до ускакања у њихов ров. Тада би дизали руке па се предавали. Нису ишли на нож.
Ми смо дотле били навикли на шрапнеле, и гранате, засебно. У то време, Руси су били добили неку нову муницију, бризантних граната, које су стизале и распадале се.
Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо. Жваћу крв и зуби су им, као и чела, разбијени. Руси су, на Злота Липи, праштали живот, доброћудно, онима које би у шумама заробили.
Међутим, кад су неки наши официри и наредници (Миxицх, Бацхманн) почели да их убијају и после дизања руку и Руси су почели да убијају оне које би заробили. Поливали су рањенике нафтом, на коју би цигарету бацили. Гробља К унд К.
Мађари су псовали и болничаре, и лекаре, и божју мајку. А само су Руси, у великој гомили, у мраку, ћутали и пружали руку кад би болничар са фењером и чајем прошао.
Ох, Французи се, ако им пребаците што, врло брзо пожуре да вас задиве. Руси су на све стране. Њине балете обожавају.
Декор и костиме, који стају хиљаде, црта Пикасо. Руси се баш не труде да очувају симпатије, него често, дрско, дају обичне ствари.
После тога, сентименталне сцене. Све то није без једне бескрајне „испечености“ у занату. Руси имају своје позориште, где дају стилизоване бајке, прозне песме Тургењева, украјинске хорове, мале сцене и гротеске.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У стрмој авлији, покрај Ибра Из казана се дими џибра; Сељаци засели, пију ко Руси: Е, да му је првенац да окуси! И зашто му долазе мисли овакве Баш сад, кад не може да се помакне?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „У нашој земљи помијешани су Чеси и Њемци. Чеси су Славени, знаш, то ће рећи отприлике као Руси. А овај је човјек Њемац — ама добар момак!“ Јанко се сад обрати к Адолфу и поче ш њим да говори.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Реку најприје Латини: „Ми ћемо мудрсот;“ Инглези: „А ми ћемо море;“ Турци: „Ми ћемо поље;“ Руси: „А ми ћемо горе и руду;“ Французи: „Ми ћемо аспре и рат,“ „А ви Срби, шта ћете ви?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Певаше прво Грци, потом Иверци, затим Руси, за Русима Бугари, потом, опет, ми, његово стадо сакупљено. Минувши, пак, време литургије и окончавши се служба сва
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
белог дима дувана Туркиње у црним шалварама која у јагодинској механи седи увек у углу лево од врата, испод слике — Руси прелазе Дунав у осушеним гускама. Такви су им чамци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кажите сами, Ви бисте нешто хтели, а то што хоћете то није из вас, из нас, непосредно. Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити.
Ми сви ратујемо у име његово, једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за Цариград или ни они не знају зашта, и ми за море, и други за ово или за оно. И то сви у име једног истог Бога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Реку најприје Латини: — Ми ћемо мудрост. Инглези: — А ми ћемо море. Турци: — Ми ћемо поље. Руси: — А ми ћемо гору и руду. Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви?
Краков, Станислав - КРИЛА
Хајлендери су јуришали уз звуке корнемуза, румени Енглези уз трку фудбала. Руси наливени вотком, а Французи са визијом палмових гранчица. Овде су њини дланови јуришали уз дреку гласовира.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док се Комаров забави око сабље, ја се примакох мајору Велимировићу и рекох му полако: — У Београду нису Руси, тамо ћете изаћи пред српски суд. Он ме погледа, уздану и рече загушљивим гласом: — Свеједно, мени је сад све свеједно.
доктора и салетише га: — Ах, каква несрећа, господин пуковник (Руси из учтивости увек титулирају за један, два чина више) изволели су пасти, упрљати мундир, сломити ногу, разбити главу —
Цео Кавказ одјекну од бојних усклика, и заподеде се дуги рат. Руси су нападали, Черкези су бранили своју домовину. Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се ти
Трубач засвира на јуриш, Црногорци исукаше јатагане, Руси треснуше пушкама, ја моју стегох — чини ми се прснуће ми под руком, поискакасмо иза грмова, згледасмо це само, па онда
Пођемо мало даље и шта да сретнемо! На пушкама у шињелу носе Руси јаднога Кирилова. Још је био жив, али црна смрт већ му се беше настанила на бледом лицу. Ижљубимо га у крваво чело.
већасте о некој вајној контроли народној, ми новинари опет сањасмо о Солуну и Једрену, па гле нашта изађе: дошљаци Руси заповедају по својој вољи, а ми се ево бијемо око Алексинца. — Наши захтеви у скупштини нису саслушани и уважени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Трубе су трештале, потковане цокуле уједначено трупарале. — Живели браћа Руси! — Здравствујте, товаришчи! — Зито, зито! — Виве ла Руѕѕіе! — добацивали су Французи.
У облацима прашине јурили су островским путем пет коњаника и зачас се нађоше под платанима. Били су Руси: Сергије, тај Фјодор и њихова три ордонанса, подофицира.
„Фикус“ мљацну устима и, прибирајући мисли, с тешком муком настави: —... Но, братја Руси оставили своју роднују земљу по својеј воље... чтоби помоћ нам Сјербам... својим братјам... Да здравств... — он штуцну.
Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура! — повикаше Руси. — Једино те „шпасава“... ш’о сматрам да си погинуо при јуришу — правда га „Фикус“. Брана озлојеђен.
Сви се дигли и тетурајући вуку потпуковника да седне. Он се опире, хтео би да заузме став, али ту су Руси, а Серјожа га загрлио и љуби. Нашао се у незгодном положају. — Хвала, хвала, ја сам на служби — одговара суво.
А када он оде, отпоче песма. Певају и Срби и Руси, певају сви у исто време. Подне је давно превалило, а свет већ излази у шетњу.
Сви изишли на корзо. Хармоника се чује до кафане „Неа Елас“. Хармоникаш развезао „Врањанку“, па и Руси научили да играју.
Командир као да резимира догађаје у свету и вели: — Сад је април осамнаесте. Руси закључили мир. Немци згужвали Румуне и сатерали уз Црно море. Централне силе шире се сада од Балтика до Палестине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе. Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!
— Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге! — С жеравицом прибјегоше к мени моји Руси, И со смјехом: — Ха, ха, ха, баћушка, та ту си!
— С жеравицом прибјегоше к мени моји Руси, И со смјехом: — Ха, ха, ха, баћушка, та ту си! — Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку.
рамену уђе међу руску господу, своје узванице, и почне им свирати, ди је све ђутуре изненадио и задовољио, и тако му Руси прозову гајде: Терлаичевна музика.” — Има више доказа да се Трлајић хтео из Русије вратити у завичај (в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
УЛОВЉЕН 201 ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ 202 ПОВЕСТ СВЕТАГО АНДРЕЈЕ ЈУРОДИВОГА 203 БУНА НА КОЊСКОМ ТРКАЛИШТУ 204 РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ 205 ЈУЛИЈАНОВА СМРТ 206 МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ 207 БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ 208 ИКОНА НЕМИЛОСРЂА 209 КАКО
Кад виде цар то чудо што се граја учини, махну и он руком на своје војаке да даду мира људма. И опрости му живот. РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ У неко доби, докле јоште та тамо руска страна поганска је била некрштена, цара свога нису имали него
А ти Леси од Руса су тако назвати кад се обрнуше у папишку веру, а они су Руси испочела и Пољаци кроз војевање им у поље зову се.
вере одвратише кроз неке јепискупе своје назваше их Русњаци једне мртве лешине, те по томе остаде им име Леси. Руси су прозвати једно од првога им кнеза Росса, друго пак од свога им расапа, јер тај народ сасма је туштени; има близу до