Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) пређе нам и Петар Новаковић Чардаклија, аустријски ритмајстор, кога је жена била је у Будиму код руске принцезе, која је била за палатином.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они се дакле већ сматрају официрима руске војске и моле да им се дозволи да се одселе и отпутују. Енгелсхофен се свега тога гадио и, кад је сео, уза зид, на
Кад је Павле, у том причању о својим сновима, почео да уплиће и неке руске речи, сви су се смејали. Само га је Ана запрепашћено посматрала.
Костјурин је желео да, дошљаци, официри, пре него што им се да чин, упознају Русе. Момчад је имала да буде упућена у руске хорове, да пева. Домаћи пук, у Кијеву, био је, тада, гренадирски, број 5.
Као што су у свој говор, у Кијеву, марта месеца, већ почели да мешају руске речи, у њиховој глави почеше да се мешају, у Витковичевој штапсквартери, и приче о росијској војсци.
говорили, и није био језик руски, него неки накарадни говор сербски, мешавина, у којој су на површини пливале и руске речи.
Пиштољи су почињали, а људи, са сабљом у руци, завршили. Павле је све то избрбљао, сербски, мешајући у то руске речи, а хтео је само да покаже Костјурину да Руси, са сербским хусарима, не добијају аквизицију без вредности.
Павле се сетио онога, што му је Вишњевски причао о Костјурину и схватао је, добро, потребу, руске војске, коју је Колегија хтела да задовољи својим наређењем да се створи, што пре, бројна, росијска пехота, у којој
Није било више ни једне свађе. Отишли су из Кијева певајући. На своје заставе, које су биле руске, били су натакли неке своје везове, као да заиста полазе у сватове, а Костјурин је – кад му рекоше да су то ствари
Колико је било могуће, њима су протумачене величине и пространости руске земље. Павлу Исаковичу се, тада, учини да пролеће, које је било грануло у Кијеву, мора бити, прелази и кроз Сибир, и
У исто време, међутим, у њеном кабинету, израђен је елаборат, да их од руске вере преведу у унију. – Дас Елаборат небен ден План еинер вербессертен Еинрицхтунг дер Унионwеркес.
Русима се, међутим, није могло пребацити ништа. Нико није изишао, ко је запросио, без комада хлеба, из руске куће. Али ти дошљаци нису хтели да просе. Почели су да нападају месарске радње.
Исакович је сатима седео код куће, забленут у даљину, и замишљао, то, како ће, ипак, стићи до руске престонице и царице.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У стари словенско-српски језик, књижевни језик Срба на Балкану, све су се више увлачиле руске речи. У Новијим крајевима које су заузели панонски Срби су били ближе словенској и православној Русији.
По Јовану Скерлићу* утицај руске цркве и књижевности се нарочито осећао од 1740. године до краја XВИИИ века. Једна врста говора са руским елементима
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине ИИ, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године Лаесіо хонорис (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А., Принципы структурной типологии, Москва 1962; темат: „Руске фолклорне теме“, Расковник, пролеће 1982. ³ Даничић, Ђ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ратнијех бродова могло је бити око двадесет, редовне руске пјешадије до дванаест стотина, Црногораца и Примораца око четири хиљаде момака.
с Цетињанима заобиђе Французе и спусти се у Виталину, где им је био пошљедњи логор, ту им заглави топове и отме руске заробљенике, па се опет врати к нама! Можете мислити какав је умор савладао те људе!
Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по ђенералу Ивелићу.
Али од њеколико година почеше и списатељи тријебити руске ријечи, те пишу све већма српски! Ево, видите, ја примам Новине, које су почеле преклани излазити у Бечу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али је најзначајнији његов посао: Букваръ или наука детем и юном, писан 1717. године по угледу на старије руске букваре из XВИИ века. У буквару се налази разноврсно црквено штиво, поучне изреке и први покушај српске метрике.
Штампао га је Стојан Новаковић тек 1872. године. Иако је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао старог српског црквеног језика, у којем се јасно осећа утицај народног језика.
Код Гаврила Стефановића Венцловића може да се види неколико ствари: и почетак утицаја руске теологије на српске писце, и подизање образовања наших старих калуђера, и јачина традиције српскословенске књижевности.
Суворов је најзад напушта, и тај први покушај руске школе међу Србима пропада, али оставивши ипак видних трагова. Нови митрополит Вићентије Јовановић продужио је
Али први нараштај руских васпитаника и поборника руске просвете међу Србима био је створен. И после тога руски просветни утицај није престајао.
Руски трговци са књигама долазе на вашаре и снабдевају српске цркве и школе. Поред свих забрана, руске црквене и школске књиге уносе се у српске крајеве.
Поред свих забрана, руске црквене и школске књиге уносе се у српске крајеве. Срби почињу ићи у руске богословске школе, нарочито у кијевску Духовну академију, у којој је од 1721—1762. било двадесет и осам Срба.
било двадесет и осам Срба. Од доба Петра Великога Срби из свију српских крајева иду у руске службе, нарочито војну и црквену, и није мало Срба који су заузимали висока места у руској војсци и у руској цркви.
Кроз цео XВИИИ век осећа се код Срба утицај не само руске цркве но и руске просвете. Срби теже да се, ради своје националне и верске сигурности што више приближе Русима, да се
Кроз цео XВИИИ век осећа се код Срба утицај не само руске цркве но и руске просвете. Срби теже да се, ради своје националне и верске сигурности што више приближе Русима, да се готово изједначе
им књиге ћирилицом штампане али у духу учења католичке цркве, и они траже књиге само из Русије, поуздано православне. Руске црквене књиге све више потискују старе црквеносрпске рукописе и штампане србуље, којих је све мање, и у српским
које је владика упућивао руској царици и руским државницима, као и свима људима од утицаја, са циљем да заинтересује руске кругове о далеким и тако мало познатим рођацима на југозападу и да увери свакога да Русија треба да помаже Црну Гору.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ГЛАВА ТРЕЋА Једнога дана дозна газда Радисав на свој ужас да и из нижих разреда ђаци посећују кафану »Код руске круне«.
— А натраг? — Толико исто! — вели и спусти руке до седала. — А колико има од оне »Руске круне« до ове наше кафане? — Не знам где је »Руска круна«! — прошапта Марјан, и пребледе. — Али ја знам!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ко зна зашто, Београд је измислио да се том приликом певају руске песме (човек би се могао заклети да широка руска степа почиње одмах иза подземног тунела на Теразијама).
Што је уфуравао дубље унутра, оно мало добро распоређене косе на глави све је више подсећало на офуцани муф бивше руске грофице, приликом школског експеримента с електрицитетом. —Видим одавде да имате пријатеља? — рече после дуже паузе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Па не можемо се убити, ако немамо! Даћу јој неку од мојих хаљина из „Вишњика”. Ионако не играмо руске комаде.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
то вртело у мени као у калеидоскопу, а са њима и толике прочитане књиге, на немачком, на мађарском, на талијанском, и руске у нашем преводу. Ловчеве записе, од Тургењева, имао сам у возу на свом јастуку.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што је онда било, знаду они који су онда живили; а ја знам шта сад видим. А знаш ли шта си ми неки дан из оне руске књиге читао, да и између свети[х] отаца било је свакојаки[х]; кад су исти они који су на првом сабору Арију проклели,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити.
Ја се обазрех, и, тражећи збуњеним очима, спазих красно лице једне своје младе руске познанице из последње године моје нове службе министарства.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
правили преносиве класичне глоријете, који би, у том случају, путовали заједно с војном комором, можда све до у далеке руске степе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Са друге стране иконе била је слика руског цара, који је тих година ослободио руске кметове. У истој доби, на истакнутом месту висила је, сама за себе, слика Карађорђа, вође српског устанка. После 1869.
” У православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији.
” У православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Имајући у виду неке српске и нарочито руске писце, прве деценије XX века могле би се с добрим разлозима назвати и временом словенског неомитологизма.
с Богородицом већ нашао код Достојевског, а цео процес спајања описао је на основу обилне грађе из старијих слојева руске културе. Нама су управо његове анализе и помогле као путоказ за боље разумевање Настасијевићеве песме.
Нама су управо његове анализе и помогле као путоказ за боље разумевање Настасијевићеве песме. У огледалу руске културе видело се јасније оно што је било сакривено у једној од најбољих песама српске књижевности.
• Познато је да у проучавању књижевности полазите од достигнућа модерне, пре света руске семиотике. Превели сте веома значајне студије Лотмана и Успенског.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка, јака рука пуна ј’ Руске крви најнежније. Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио се Петар кнеже С кнегињицом са Милицом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
блузу, моје опанке, моју црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У Русији хаос. Керенски опет изабран за Думу. Духоњин, главни командант руске војске, убијен... Максималисте узели власт у своје руке... Воде се преговори о миру... Примирје закључено...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ви питате мене: — Что јест убо било? Что јест мени тако знојем главу мило? Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже.
нека мистификација, нимало изненађујућа у књижевним поступцима Орфелиновим, ваљаће тек решити пажљивим проучавањем руске књижевности XВИИИ века а са становишта Орфелинових веза с њом; јер у Сјетованију има нешто података и алузија (или би
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С једне стране, приликом адаптације руских текстова за српске потребе остајале су неизмењене многе руске речи којих није било у црквенословенском.
увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи.
Залажући се, у теорији и пракси, за народни језик у књижевности, он је оставио нетакнуте оне црквенословенске и руске речи, махом апстрактних значења, које нису имале еквивалента у народном језику Срба.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И таки диже се голема фортуна, одадна зањиха море, те све оне корабе руске изразбија и широм са свим чином потопи. Цигло три кораба што осташе с обадва та кнеза.