Употреба речи руци у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Још му у оно доба беше црна брада, црна кâ она одежда коју је, као православни свећеник, страсне недеље облачио. У руци је држао златан крст.

— светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично беше у створу његову; задркташе му усне, у сувој руци затрепта светлост златног крста. Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!...

Брат до брата, пријатељ до пријатеља, са убојним оружјем у руци паде. Бледа лица на црвеној крви, мртве руке превиле се преко студенога гвожђа...

Само једна четица јуначких синова, огрнута у кабанице и опаклије, са гаравим пушкама у руци, даваше отпора маџарским легијунима. Отпора...

Једнога дана ступио он много озбиљнији него обично у моју радионицу. У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место.

Приђем јој руци, она се осмехну. Осмех јој беше чудан, подмукао, могао би у њему прочитати оно презрење: „Гле, и ова долази да проси!..

Ал’ она нешто тамо обаја, те, хвала богу, ено је и сад, жива и здрава... Тек, ево, кажем ти: све је у божијој руци, и људи и животиње, ал’ онаку поган не треба ни снити, а толи на путу видети...

Она се приближи нама, а на њојзи не беше ништа до бела танка кошуљица; изгледала је као вила... У руци је носила један завежљај, у њему беше њено стајаће рухо и женски накити.

Кад је био пред нама, ми се обојица поклонисмо и приђемо руци да целујемо... То је последњи пут што сам пољубио калуђера у руку...

Кад нас је видео, он се издиже мало и пружи руку да је целујемо, мој побратим приђе руци, а невеста за њим... Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у очима му се

Жена, која је свога мужа тровала, диже се и, скоро метанишући, приђе калуђеровој руци. Он јој је допустио да га у руку пољуби; то је исто чинио и са Станом, само што је њојзи вратио пољубац, страсно је

Еле, наше велико ђаче дође. У левој руци носило је капу, а у десној парче сира, у чисту белу хартијицу завијено — хартија беше бела, а сир врло фино расечен

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

како, у једној од својих славних химни, каже свети Симеон Нови Теолог, тако и ја, спустивши руку у Дунав, држим у руци све поноре, све воде, али и све ведрине, и све олује, и све висине, мрачне од звезданог дима, које се огледају у

све капије, сви капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана!

Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена у Твојој трећој руци!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Одемо сад Карађорђи и кажемо све. Он седи у авлији. Ми доведемо све момке, и који к руци, који к чему, говорећи: „Прости нам, господару, ми смо погрешили, јево се кајемо, и пред ова два господара се заклели;

Ми једва дочекамо. Док наши коњи бише спремни, дође око 200 Турака Крајишника, све миздрак у руци, по четири по пет челенака за капом кривом крајишничком. Пође он и алај-бег, прате нас, и ништа нас не чувају.

” — Војници повичу: „Предај се Катићу Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са запетим пиштољем у руци, натрчи на Турчина и сам повиче: „Предај се, Турчине, баци оружје; ја сам Јанко Калић.

А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише.

Чувајте се да вам у таке гости не долазим”. Сви му се, и ми и Поцерци, поклонисмо и благодарисмо. Поцерци пођоше руци; он се по с неким у образ пољуби.

је нужда и невоља за учене људе, и то што си научио нама ће бити засад доста, а дипломе може бити да ћеш са сабљом у руци добити, како је код нас”. И он послуша и пређе. То је други родољуб за Божом.

” — Ђурица пође му руци, а он трже руку. Тако ти мој Ђурица оде из Сонета. Одма пишемо под именом синода и Карађорђевим, и дође нам Велислав

Дакле, Карађорђе је имао две ране, једну на руци од пушке, а другу од сабље на образу. Обадне ране од Ваљеваца. Сади треће зло, јоште у почетку које је хтело да буде,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

поп!... Одакле ти?... Поп! поп! поп!... У ово доба?... Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.

Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих

У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.

спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци. Напослетку, готово пред подне, устадоше.

Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије. — Ево, Милуне и Срејо, да вам прочитиам. — Дела читај!

— Пусти га. Отвори пандур врата и уђе плашљиво нови званичник с писмом у руци. Капетан узе писмо и прочитав стаде мерити новог званичника од главе до пете. — Јеси, море, још где био у служби?

лиснату липу, под којом се беше једно јутро, рано, наместио његов синовац Вујо с некаквом дебелом иглом и концем у руци да пришије, Док се поп не пробуди, још једну закрпу на свој већ сасвим поцепан гуњ.

Стамена изнесе гостима столице пред кућу, пољуби попа у руку, па отрча опет у кућу. И домаћица приђе попу к руци и упита како је на дому, како поша са здрављем.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: — Хвала нека је богу па теби!... И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!...

Само што погледа Маринка страшним погледом, па јyпнy као звер... У тренутку се вратио. У руци је носио запет пиштољ... Јурио је правце колу... — Лакше!... прикрадај се!... Они ће те други смотрити!

Онда се окрете. — На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. За вечером се водио обичан, домаћи разговор.

па се диже колу... Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!... Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци. Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?... Тек само чујем пуцањ...

И хитро као јелен отрча у кућу... За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. — Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. Нико се не маче с места.

Прође неколико тренутака у ћутању... Обома беше врло тешко. Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?... – Ја, ето. — И то ти он учини? – Он. — Знала сам.

Нађе га пред кућом и назва бога. — Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!...

Зека је погледао сад једнога сад другога. Станко му је од првог погледа пао на срце. Дивио се поузданој руци и сигурном оку... Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради...

— Ногићу!... Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће. С тобом ће остати Станко. Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? — Разумем, харамбашо. Зека корачи. — Харамбашо! — Шта ћеш? — Остави и мене овдје!... — Што?

— Што? — Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога. Хоћу и ја да му будем на руци!... Харамбаша поћута мало, па рече: — Добро, остани...

Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу. Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро?

— Ама, као да сам поручио за обојицу!... — Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И први пољуб заљубљених, И нож у руци харамије, И молитва из срца смерних, И сан на песку гладне змије. Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца

знаде за вино у купи од злата, Нити за пољубац у заклетви; сама, Мучки као злотвор, ушла је на врата, С ножем, не у руци, већ у зеницама.

Ти си у дну моћне клице која клија, Појам и решење; ти држиш у руци, Кô што понор држи бродове у луци, Сав свет безграничних сунаца што сија.

Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад падне од мача: Светом Димитрију поклон освајача. РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен

Још је папски прстен на руци што клону Од младих госпођа љубљена толико; И давно се више не чу на амвону Он, ког сви гледаху а не слуша нико.

А када је, први пут обучена у белу свилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором, над којим је мрки чемпрес шумио дугим црним шумом, — Она зажели да чује један

Када се галија појавила на сунцу, видео се он у златном оклопу, млад, држећи у једној руци заставу Спаситеља а у другој високи мач.

Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца

Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света. Презри љубав подлих и братство убица. И реч вероломних и част клеветника!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све

се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију.

Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци. Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и...

Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку. Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије. Гле шта је сад света!

На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати. Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши они

— Боже, ти на добро окрени! Ја сам седео на прагу пред кућом. Држао сам у руци некаку школску књижицу, али је нисам читао. Видео сам на прозору бледо лице моје матере, наслоњено на суху јој ручицу.

У две борбе — у две... Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи.

Тако сам баш у длаку рачунао. А нана? Тек у тај пар он угледа ону стару жену и потрча јој руци: — Хвала богу, само кад сте сви живи и здрави! Кад је све добро!

Дођи само увече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу, с лучем у руци. Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда те воде — читави

Тако је свакоме ко се први пут опије. Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци да тражи нешто у качари. Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци.

Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци. Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане! Арсен отвори закрвављене очи. — Ти си пијан, веселниче!

Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио. Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Е, сад, моје је да чекам — вели г. Пера — а остало је, што кажу, у божјој руци! — Наравно, наравно! Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира.

Пера — а остало је, што кажу, у божјој руци! — Наравно, наравно! Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!

« Хе, па тако вам је ето и ово! У божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку. Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је

с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице: поп Спира и гђа Сида седе, а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга

Рајића, Масровиотика Хуфеландова и Собрание вещей од Доситеја, а Совѣте здраваго разума од истога држао је Аверкије у руци. Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир. Клавир у селу у оно доба!

такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа, као она древна божица Церера.

« — О, молим, молим... с драге воље! Извол’те! — рече гђа натарошевица, држећи једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме! Узмите мало шећера па посолите кришку! — ’Ајд’ баш да вам не учиним нажао.

Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па зато и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова иначе подужа приповетка

Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упуствима односно тâла, и зато га је паметно било и позвати. Сви пристадоше радо, и кренуше се

Он воле бáбу... — И маму воле?! — рече јецајући мали Ива, кога држаше Јула на руци. Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено, али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Вејка га је звала „чичом“ и увек носећи његове торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Играчи у фраку, лаке ципеле на ногама, шешир „шапапа” у левој руци; све млади јурати, адвокати, спахичићи, погдекоји трговчић, и то отменији. То је био „нобл бал”.

Марко, кад то чу, разјари се. Тешко берберину! Марко иде ПО сокацима с корбачићем у руци. Једно вече сусретне се са Пером берберином.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда неки официр, бео и леп, у кицошким лакованим чизмама и корбачем у левој руци, искочи брзо на земљу, приђе команданту дивизије, принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж

Трептеће силуете два-три слепа миша прнуше из мрака, лако га се дотакоше по коси и руци и ударише о конопце. И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла.

Од ове последње речи до оног момента кад се Христић из друге собе вратио с бровнингом у руци прошло је мање од муњиног блеска. Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај!

Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово

она понова из оне дубине, вукући за собом ону несвесну мокру масу, па стаде сећи ка обали мазно повијена на једној руци. Обала завриска као у лудилу.

— Видите боље, видите боље, скините медаљон! — Нема медаљона. Ово је... — Шта кажете? Видите на руци! — ...водник пете батерије. На штаб који је застао најаха митраљеско одељење, па оно људство батерије без топова.

Говорили су опширно о мајкама подводачицама на Крфу, па о Црној Руци и Белој Кули, о француској певачици што божанствено пева Ц'еѕт ла валѕе ду брун, о рђавој менажи која много кошта (а

Африка

Ако се за три минута Самба не јави. полазимо. После неколико секунди само појављује се из ноћи Самба. са каском у руци, сав задуван и лица потпуно декомпозираног од страха.

Прелази преко просторије само какав наги човек са копљем у руци; каква жена чија су бедра увијена у „пањ“. Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су са

Када се извучемо — срећом нико није повређен — Либанац још држи пушку у руци и дрхће од узбуђења. Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу

Два црнца која су се купала, уплашена од мога апарата, беже прскајући. Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем

Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву ствар која му је при руци; рецимо каск за сунце иако је ноћ. Зна да ће, Добивши грдњу, сазнати шта је требало да донесе.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

(Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци! МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући? ПЕТАР: Као наопако.

ПОЗОРИЈЕ 9. ЈАЊА с кесом у руци утрчи, БИВШИ ЈАЊА: Кајмено, кајмено! Забога и побога, пропао сум! КАТИЦА: Забога, шта је ово?

Црњански, Милош - Сеобе 2

190 XИ НЕ ПОСТОЈИ ТА ЖЕНА СА ЗЕЛЕНИМ ОЧИМА 219 XИИ ОСТАЋЕ САМО ГРОБОВИ 260 XИИИ ДОК ЈЕ ЖИВ ХОЋЕ ДА ЗАСПИ НА ЊЕНОЈ РУЦИ ИСПОД БАГРЕМА 279 XИВ ЈЕГО БЛАГОРОДИЈЕ БИЛО ЈЕ НЕСПРЕТНО САМО СА ЖЕНАМА 293 XВ УМ ЧОВЕКОВ НЕ МОЖЕ ТО ВИШЕ ДА

Гарсули поче сад да им, изблиза, очи у очи, лицем у лице, говори, млатарајући рескриптом из Беча, који је држао у руци.

Зар такав несрећник, па да се буни? Трифун је стајао погурен, са неком кривом, турском сабљом у руци, велике главе, бркат, а из уста су му мало вирили дуги, коњски, зуби.

За тренут, стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала непомична, и ред јабланова у

Ходао је горе‑доле, али се био уморио. Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку.

Била је утегнута у прслучић од румених, сомотских шепута, а држала је црну лепезу у руци. Угурали су је у собу, као што се теле гура кроз капију.

Она је у десној руци била понела неку корпу са воћем и сад није знала шта ће. Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како

Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком. Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо наша права!

“ Варвара, сад задовољна, на руци свога мужа, вукла је за рукав Павла: „Бијежаћеш, кажеш, а од тог ми се сердце ципа! Бојим се, убит ће те!

Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са пиштољем у руци, за Росију. Да падне као што приличи официру, сирмијском хусару, мртав, у траву.

Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну. У руци је држала црну лепезу. Иако је та сличност била више његово уображење, него стварност, Павлу се учини потпуна,

Општински звонар, са звонцем у руци, ходао је по пијаци, међу тезгама трговаца, као паун. Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да он зазвони, и да

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Сад ћете ми обојица платити! Према Шарову и Тоши јурио је разјарени чича Брко с големом тољагом у руци. ТРИНАЕСТА ГЛАВА Трка за јаком и шареним торбаком — Неко дише у мрачној пећини — Очи у очи с Крушкотресом — Два

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И НОВАКОВИЋ, РИНА НОВАКОВИЋ (по свршеном јутарњем чају седи за столом мало смућено, држећи једну сребрну кашичицу у руци и посматрајући је). РИНА (седи према њему у раскошној јутарњој хаљини): Опет си нешто уморан, опет неки облачак.

МИЛЕ (гледа у сат на руци): Пре десет неће ни стићи у канцеларију. РИНА: Тврдиш као да поуздано знаш? МИЛЕ: Знам као и ти што знаш.

НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде). СПАСОЈЕ (једва се одважи): За мене не постоји. СВИ: Ни за нас.

СПАСОЈЕ: Шта то? ВУКИЦА (збуњено): Кажем ја да мој вереник неће доћи. (Погледа у сат на руци.) Које је већ доба, а њега нема. СПАСОЈЕ: Доћи ће! Немој бити нестрпљива.

СПАСОЈЕ: Ужасно! ЂУРИЋ: Још ако је... имате ли ви случајно телефон? СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци. ЂУРИЋ (одлази телефону и тражи број): Ало, ало... То је господин шеф кабинета? Јесте ли ви, господине Марковићу?

Ако би новине то објавиле, оне би ми отеле капитал који ја већ имам у руци или, боље рећи, отеле би ми залогај из уста.

СПАСОЈЕ: Ја ли вам при руци? ШВАРЦ (вади га из џепа): Ја се никад од пасоша не одвајам. СПАСОЈЕ (узима пасош): Тај ћете ми пасош уступити.

Власти ће нам бити потпуно при руци. НОВАКОВИЋ: Судске власти? СПАСОЈЕ: Не, ствар баш и јесте у томе да се не дође до судске власти.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја сам то знао као што сам знао да ће почети с оним како је он у мојим годинама држећи пушку у руци јурио фашисте по Сремском фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао из ропства да затим, још незалечен, изгладнео и

Онда ми је њен брат показао руком да се чистим. У тој руци за тренутак блесну нож. Није требало да блесне двапут: већ код Исаијине куће пошли смо свако на своју страну, не

Кроз пет минута опет је била ту са својим најмилијим зецом у руци. - Нека буде мало код тебе. Биће ти лакше! - нагнула се над мене.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С.

хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.

Али кад се господар Софра успали, у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар,

Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак.

Собу закључају, и један кочијаш већ пази. У биртији чемерна публика. За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак. Чакшире нису имали. На сваком кратак „инеxпрессибле“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.

Већ је дубока ноћ. Софра отвори врата, у руци му наџак. — Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу

Кад то чу господар Софра, пушке и пиштоље метне на кревет а наџак држи у руци, па их нуди да певају. Лопови још певају, а сад започе господар Софра громким гласом: „О кто, кто, Николаја љубит”,

још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ.

па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ.

чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов. Сад уђе у биртију. Разгледају где би било најбоље.

Па онда један приђе к њима, а папири му у руци. Ступи ближе Чамчи. — Молим, јесте ли путници? — Јесмо. — Откуда? — Из вароши У. — Како вам је име?

Преда му писмо. Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је. Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди. И шум што изазва, протегливши врат, чу, јер толика још тишина била је пред кућом.

на вратима, обучен, па му слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и дрека, на утрини, притрчавање његовој руци, лелекање и јаукање жена, да он од беса заурла на њих.

“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са бројаницама од ћилибара у руци, као крупним, зрелим грожђем.

Наредио је да окрену кола, растерао љубазно свет, даривајући скоро свакога ко му је пришао руци. Рекавши још неколико речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео

У великим и шареним колима, која су се тресла, са уплаканим дететом на руци, он се био придигао тек толико да је могао да види како она паде.

опколише их немачке тобџије, које су се после, крај својих топова, у мраку, видели како стоје, са запаљеним лунтама у руци. Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје. Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви.

Шуњајући се пустим улицама, по којима су крстариле, са фењером у руци, патроле кирасира, скоро сви су успели да се врате. Ухваћена, у граду, беху само двојица, обојица при тучи.

напити, који су били легли по кућама и по шталама код коња, па су, пробуђени из пијаног сна, почели да вијају, ножем у руци, животиње и људе. Последњег, Исаковичевог слугу Аркадија, ухватише тек усред бела дана, већ у близини логора.

на дому, без разговора и смеха, почеше да скачу, ређајући се један за другим, путем куд пројахаше официри, са штапом у руци. Насред логора побесне коњ капетана Антоновича, и читава гомила сјури се на њега да га укроти.

Прођоше парк до осветљених степеница дворца, као сабласти, пошто су, један за другим, били пришли бискуповој руци. Крај свечане дворане, у којој беше разастрта трпеза, у једној соби са балконом, свој постављеној црвеном свилом,

Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци. И он је каткад додирнуо њену косу. Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре.

како јој иде по води муж, сав обливен крвљу и мокар; необучени и неочешљани Вук Исакович, са огромном батином у руци, која је допирала до таванице. Пробудила се, кад јој је девер тихо одшкринуо врата.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

у истом, шабачком крају, каже Милићевић, чине и ово: „Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута му се кроз ноге провлачи, и при сваком провлачању муж је свитњаком бије по

“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум држао у руци на крштењу. Од тада су мајка и дете ритуално чисти.

бушан колач или погачу, па провуче дојку кроз колач и последњи пут подоји дете, пошто му да дренов прутић да држи у руци. Дете се најрадије одбија у петак.

је ако је тетка детета) обаведе га три пута око ватре на огњишту и да, опет трипут, изговори басму, носећи у руци вретено или дружицу: ’Како ово вретено (или дружица) врче, тако мало (име детета) трче’.

уз извесне магијско-религијске радње (додиривање крста, дизање три прста, са каменом на глави или упаљеним свећама у руци итд.).

виђети како се жене с тешкијем теретима вуку преко стјења и планина, а муж иде празан с пушком о рамену и чибуком у руци.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају с иконостаса и што сваки у руци држи храм.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

велике историјске књижевности, а на почетку наше сопствене – безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму. Сами смо против свих.

мајци су обојили уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син

У руци је носила неку дечију књигу. – Хеј — прошапута — хоћеш ли мало да ми читаш? – Шта? – Пепељугу. – Добро! — рече — »Б

(као да већ осећаш под образом поуздану тврдоћу њеног новчаника у малом џепу и свежањ кључева, хладно злато бурме на руци која те расејано милује по образу), али, поносна си ти, издржаћеш, никада нећеш признати да си поражена, па настављаш

На улазу у станичну зграду пресрете га неколико жена. Видећи га неодлучног, како стоји са кофером у руци, нудиле су му гракћући преноћиште.

— упита Жан Жик. — Отприлике осамдесет! Пружио му је сав новац који је држао у руци, око сто педесет хиљада. — Је ли сад довољно? Једна десетохиљадарка одлепрша на патос и шеф се сагну да је дохвати.

На својој руци осећа кћеркине прсте који још миришу на лак госпође Хелене Рубинштајн. »То је све што имам!« Даље од вечног рата који

— Одмах идемо... — рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру. Прозирна грудва удави се у пепељари сама у себи.

Лист зелене салате набоден на виљушку стајао је у жениној руци, тачно у висини стегнутих зуба девојчице. Низ салату се цедило уље. — Овај је најбољи!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде. Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета! Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао!

Тада му изиде пред очи поп Марко. Насмија се замишљајући га у одежди и с кадионицом у руци, тога попа који је ко ти га зна колико глава одсјекао!

Та и владика је предњачио у јуришању на француске шанчеве! Чудна појава тај владика на коњу, са сабљом и руци, с крстом у другој, та то је пуни средњи вијек!

му је глава допирала до груди владичинијех; на кољенима му бијаше њекаква велика књига, на њој лист хартије и дивит, у руци држаше гушчје перо; на лицу му се огледаше велика помња, јер, уз гусларево пјевање, владика му често њешто

У исти трен устадоше коњушар и говедар и приступише владичиној руци. Он им рече: — Одосте на лијегање? Е, хајте са срећом. Скоро ћемо сви!

Како се бјеше дубоко замислио, а имађаше у руци њеку кутицу, стаде је пребацивати из руке у руку. У толико наиђе десетак доњокрајаца, да-ти, с каквом давијом, па кад

— Усних да стојим пред манастиром, као чекам њекога. Стојећи тако, одједном, не знам како, ни откуд, обрете ми се у руци погача, и у исти мах долетје од њекуд силно јато тица, све њекаквијех лијепих, шаренијех, па све цвркућу и скакућу око

— Нико! — рече ђак. Владика се замисли. Након дуга мишљења, нареди да се отворе двери, па с крстом у руци изиде на амвон.

“ Ја му вратих мило за драго, а он скочи и потече на мене. Имађаше у руци брстину. И говораше идући на мене: „Сад ћеш запамтити, никоговино!

Пун’те!... — Ха, ко је Његуш за мном! — викну Крцун и искочи с натегнутом леденицом у једној, и са ханџарем у другој руци. За њим искочише Перо, па Јанко.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом? ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

С првим наученим словима, с првом књигом која нам се у руци нађе, јавља се и тај увек помало старомодни, и увек актуелни стихотворац; ту је као да смо га одувек знали.

Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену кашику и није више имао ни срца, ни суза, ни свог тајанственог свијета са хиљаду дуката.

Свакако са ратним годинама: А земља се све више здивљала и отимала обнејачалој човјековој руци. Зарастале су стазе и ногоступи, у травуљину тонули и лијегали престарјели плотови, врбак се згушњавао и сплитао изнад

Каткад се варница укреше из самог тачног описа: Поред њега, онако на сједећке, спава Савица с гранчицом у руци. Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то

Почивај ђаче мирно ми продужујемо живот твој и да знадеш да смо се осветили тој руци непријатеља која те је ту заувек оставила ... ...

Четрнаестогодишњаци који певају и зборе овако: Са пушком у руци и звездом на челу заједно с мушкарцима у маршу и ходу жене су животе давале храбро да би данас ми имали слободу.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

(Одлази.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ПЕТО (У БЕОГРАДУ.) 1. ШЕРБУЛИЋ, МАЛО ПОТОМ СМРДИЋ ШЕРБУЛИЋ (броји цванцигере у руци): Да ти враг носи и такву земљу и такву браћу! СМРДИЋ (ступи): Шта ви радите?

Милићевић, Вук - Беспуће

Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци. То једнолично лупетање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.

Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.

И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса. Сиротиња је била јача.

плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и

пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и

стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници. Она остави свијећу и изиђе.

Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде,

И дуго послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.

— напада га госпоја Каја. — Знам те! Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако? — и лупи га кришом по руци. — А ти, Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко те не зна, јоој...

Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Нотеѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(1844, 12. дек.) СЛАТКА МИСЛИ! Мисли моја слађана А о драгој мојој, Кад на руци млађана Лежаше на мојој, Кад јој срце куцаше Да пробије груди, Кад јој усна муцаше: „Та ево те туди!

се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô

учинити море, — Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели,

Кад орла имаш ти у твојој руци, Ти њега ома самртно утуци, Но круто њега немој да обараш, У тавно место њега да затвараш, За њега није, веруј,

пустити га одити по дољи, У жудења преголемој бољи, — Ол' пусти га да лети, оли га утуци, У твојој тако не држи га руци.

41. У недра јој руку тура, А да види шта ту крије. „Не, о нете!“ кара цура, По руци га млада бије — И то беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 42.

Премда се она баш пречесто празни, Намирена то опет нису срца. Тај диже руку, а у руци чаша, Напија своме драгом господару, А онај други, почем овај стане, Тај узме чашу: „Господару здравље!

“ Али она спопанула круто: „Нећу, богме, пређе ме утуци, Помоз', Боже, мојој слабој руци!“ Наже снагом јунак Радивоје, Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница,

Са куле се стрча и Милета, А за њиме поитала Цвета, У руци јој луч весело гори, Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, драги, Турком зајам плати, Па се драгој здрав, весео

се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара Лете Турци кâно мрки вуци, Голе ноже у десници руци.

„Није доста? — Сад ето ти више!“... Рече Бајко, мач у руци сину, Па кроз Турке кâ муња се вину, Звизга, цика, и вика, и врева, Ал' пред Бајком ко то десно сева? Миленко је...

Опазио војвода Милета, Опазио Турчина проклета, Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у руци сева, Гони коња Рустану крвнику Што му браћу згубио толику.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита. Држи у руци празну чашу и гледа за нама двојицом: шале се, ваљда, шта ли. Споро напредујемо уз мрачан зашаптан бријег.

Очита Сава своју литанију глатко и рјечито како се нико не би надао, поново ћокну дједа у судланицу и с капом у руци кротко се упути према авлијским вратницама.

начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише цуру за себе а који је онај споредни, тек да се нађе камарату при руци.

Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци кад је гоне вуци, сиротињи у жандарској руци. — Стој! Стој у име закона! — развика се Мунижаба. — Каква је то пјесма, а?

) — душу дао за чиновника војног суда. Ни дао бог онај општински Раде. Још му је ту при руци и стамени Весо Кукољ с ловачком пушком, нека комбинација војно-цивилног стражара, а то сваког окривљеника посебно

Понио је уза се неку торбицу, џакче, а можда и врећу, нек се нађе при руци. Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима не остане.

некуд с линије народноослободилачке борбе, а његова једина звијезда-водиља, узданица његова, угасила му се на рођеној руци и оставила га самог у пустој немјерљивој бестрагији. — Шта би сад?

— Шта би сад? Илија се премјешта до свог водника Борише, опет нагиње уво према лијевој руци, ослушкује и безнадно пуше: — Стао па стао, нема ти ту више помоћи. — Ма ко стао, брате?

се насмијеши као да је нешто разумио, кад у собу упаде гологлав старији човјек, разбарушен и необријан, с метлом у руци. На босим ногама блистале су му и позвецкивале поникловане официр ске мамузе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда! А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И не могући да издржи више, бесно, махнито љубљаше и угризаше прса, гојне мишице на руци, гурајући песницу у уста, као да би спречила оно што из ње избијаше и сву је обузимаше...

А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха и с пушком у руци грабе по четири корака у један.

— И окретох се. Више мене она, Ленка, стоји. Чека да се ја осмехнем, па онда она. У десној јој се руци бели нова корпица, а у левој „косирче“. Прсти јој улепљени земљом, како је по њој скупљала зрна.

Једва ако се прогурам до порте. Свуда свет, једно до другог, припивено, згушено, са свећом у руци, гологлаво и сваки час крстећи се, понавља молитве или песме што допиру из цркве.

Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди! — И хоће мајци да приђу руци. А она се, тобож, трза, не даје, већ их упућује у собу к мени. Улазе они.

Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан!

Црна јој шамија, са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним ојама, те би јој се видела бела, румена кожа од руке. Плаче.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на

Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци? што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Змајева мати му рекне: — Срећан си што ме одма при првом поздраву матером назва, и к руци ми приступи, тим си ми постао син. Ја имадем пет синова змајева.

Има. Ту је ваш побратим. Он мене помајчи, а ја њега посини, јер кад уђе у собу назва ме мајком и приступи ми руци. Змај син на то запита: — Па шта тражи тај побратим овде код нас?

Онда јој пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изиђе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час!

кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб уједанпут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори прстен на руци.

— рече војник и пружи му буклију с ракијом, те се и непознати сит напи. — А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу. — Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник.

Онда ти почеше купити, те неки грош, неки два, и Муји се пуно пара скупи у руци. Онда завикаше сви: — Хајде, Мујо, алах рахметиле жени, чини шућур богу кад ти је кобила жива а жену ти је лахко

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио! Повучем, а мени сва кика остане у руци. Грозница ме чисто увати од стра, мислећи да сам јој ишчупао курјук, а не сећам се, да је коса туђа.

МАНОЈЛО (љубошитно): Шта је то? ИСАЈЛО: Ћути, ево га гди долази! ПОЗОРИЈЕ 2. (ДОКТОР С КЊИГОМ У РУЦИ, ПРЕЂАШЊИ.) ДОКТОР: Земљеописаније Штајна, по најновијем државном стању, од год. 1822.

(Отиду.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (СОБА КОД ДОКТОРА) ПОЗОРИЈЕ 1. ДОКТОР (сам, држи једно писмо у руци): Не могу му помоћи, јер би радио против моје славе.

Кад сам отишао у Заведеније сиђени с памети, нађем гди га један из тог заведенија држи у руци. Ја му кажем да је разум ваш, а он се расрди, па га баци у реку мудрости, која туда близу тече.

(ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.) КУЗМАН (сам држи једну кесу у руци): Новац је као жена. Докле је не добијеш, уздишеш за њом и преврћеш се; а кад се ожениш, Бог зна шта би дао, да се

ЉУБА: Али треба да ми и ви мало помогнете. МИЛАН: То се разумева. Испочетка бићемо вам на руци и ја и Велимир. А, Велимире? ВЕЛИМИР (треје чело): Једна ми се мисао мути по глави, морам да је на артију ставим.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

— Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу? СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш? Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

лампе у крхкој орбити, По слојевима невидљиве руже, А кад пред зору уснем, тада и ти Утрнеш, ко на окрет прекидача У руци што је одсутна, ал јача. (20.

божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку ипак Не гаси у ходу.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

књижевности, раме уз раме са посланицом Монахиње Јефимије, зар и ви нисте стигли у Београд с коферчетом и зембиљем у руци, а сада лепо седите за катедром и оцењујете колико сам талентована и зрела да постанем равноправан члан друштва?

Све се завршило тако што нам је са шољицом кафе, подигнутом високо у руци, отпевао песму „Креће се лађа француска, из пристаништа солунска...“ Био је максималан, на часну реч!

са таванице висила у огромним количинима драма. Тог тренутка кроз врата улази мој матори, држећи у руци ђачку књижицу своје ћерке. — Дакле, тако? — рекао је. — Нисам ни сањао да имам ћерку пропалицу! — Молим?

Силази лепо из куполе и без икаквог устручавања прелази улицу, с пешкиром око врата и са четкицом за зубе у руци; да га човек случајно погледа са стране, мислио би да иде у купатило с најлепшим шареним плочицама.

Спаљују лишће, изигравају фармере са грабљама у руци. Врисак! Најзад пронађем дискретно прикуцан број мог будућег послодавца.

део човечанства састављен управо од сличних дама с папилотнама и џентлемена који чезну да носе два златна чукарца на руци. Један за радни дан, други за недељу. Па се препознају, Чарли!

У једној руци држи кофе за воду, у другој кожу од синтетичког јелена. — Наша су кола апсолутно најпрљавија у дворишту! — закључује.

у Токио, распустили смо целокупно представништво АНЕX-МАНЕXА у Франкфурту на Мајни, с мотивацијом да је „боље врабац у руци, него Франкфурт на Мајни“, куповали смо по двострукој цени кугличне лежајеве, бацали тоне парадајза у реке због

поврати једва дах — па сам, за сваки случај, тела да се нађем при руци! У реду, некако загладим ситуацију и кренем с представљањем, кад одједаред звоно на вратима!

од картона, док, разуме се, у Лондону Енглези хладни ко лед, само фурају ли, фурају у црним шеширима и са ташнама у руци, а репортер стоји ли, стоји насред улице и извештава ли, извештава, као, фол, у Паризу ником ништа — Нова година им

Ко је —- Нова година! У свиленим чарапама, лаковане ципелице у руци, крејон око очију размазан, конфете у коси, схватате, све као што треба, и још увек букет каранфила.

Пред њима, с револвером у руци, потенцијални капетан — лично! Навукох на лице најледенији израз Ериха фон Штрохајма из филма „Велика илузија“ и

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Безазлен ходим, дршћем опрезан, с главом у торби - с крстом у руци. Чиме се храним, тиме се пашем: Молитвом срца и Оченашем.“ Чадорје брежја, плакат изложбен, врисак узбурка.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро! Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало.

МИТА: А девојка?... АЛЕКСА: Она га није ни имала. МИТА: Ја најволим кратак рачун. Прстен у руци, сигурна ствар, а ово, оно...

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита.

— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут.

“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас. „Станидер, лијо, црвено псето, у доброј руци шкљоцаре ето, биће ти кожа као решето!

Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут. А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут.

“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.

Пут је планином опасан, дуг, али је Борка постојан друг. Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше. Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда.

„Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом. Миран је био, бубица права, верујте, не би згазио мрава.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не могу никада да заборавим онај шамар; имала је прстен на руци; ја после нисам хтео да идем у школу. — То је била строга жена, твоја мати. — Строга? Страшна.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди.

У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше, Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци држаше косу. То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу.

Ал' кога ће небо чути, То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас! Мила децо! За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад.

2 Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто...

— Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом. У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже. Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

С вечери прилази поворка змија да се братими, у руци сјајни пехари отрова пуни, бежимо с ове белеге зле црна браћо!

ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ Седим за столом и држим хлеб у руци, више не застирем сто, седим и певам. На крају дрвене плоче већ је мрак.

Валови се муте, он се клати, лице му посиви као болном псету, у руци нема више знака, онда га гурне низ воду нечија нога.

им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци говори: ово је брат мој који је по мојој вољи! Па то ми нико није реко! Зашто се са мном праве спрдње?

кроз Гвоздена врата после недовршене битке против Скита наилази византијско посланство сам цар са лотос—крстом у руци и његова кћи не дижући ока с књиге па војводе у белим кожусима и монаси што крију соколе под ризом византинци

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: То сте добро урадили. АГАТОН: Умем ја то, а и морам се наћи при руци нашој рођаки. Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и вранама, а тетка је стара, слаба,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Повремено засија сунчев одблесак са златнога крста у његовој руци... Већ су близу, и голим оком се виде. Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја...

Паде нам у очи један, који је у десној руци држао пушку, а у левој пун бакрач врућег купуса, који се још пушио. Утрчао је сигурно у неку кућу, где су коморџије

Отприлике исто онако као када деца загаламе, па се мајка појави са штапом у руци. — Ах, када ли ћемо једанпут изићи из ове пусте равнице! — говорили су војници, зазирући од сваког фијука куршума.

Кад припуцаше пушке. Командир излете из рупе и одмах поче да командује. Ја онако у кошуљи, са блузом у руци, притрчим топу. Уто груну један плотун и са наше леве Стране угледах како се заплави пољана... „На картеч!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. — Је ли ово Орловица? — Јесте, господине. — Да ли је школа далеко одавде?

призора, кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци. — Хе, оно је било изненада... био сам збуњен.

Али зар да се не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове ? О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!... И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.

после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.

А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту. Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су.

али што сам страдао !... И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци... У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...

Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. — Е положила си испит за домаћицу. Алал ти вера!... Још да видим како ћеш се показати на ручку.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Од пређе звати, кошуљу дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69. Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима?

кошуљу дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69. Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима? Али злато међу златарима?

грми, нит’ се земља тресе, Нити бије море у брегове, Већ то језди Јабланова моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У руци му струк бела босиљка, Руком маше, босиљак мирише: “Лако, лако, моја силна мобо!

На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: “Нај теби, царе, срдачку, Начини мени стан од ње, Што од

На твојој руци спавала!“ 104. Два се града врло бијељаху, У једном је Кранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка.

ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.

150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване! Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.

“ Ал’ говори Радоња са коња: “Не будали, Јагодина мајко, Није твоја нејака Јагода, Сву ноћ ми је на руци преспала, Десну ми је претиштила руку.“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!

“. 171. Шетала Јана, Из винограда, Из винограда, Из нова сада. У руци носи Мараму дуња, У другој носи Мараму грожђа. Сусретоше је Троје момчади, Један јој вели: “Моје су дуње“.

— Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака. И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206.

У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи млада спи Малахним чедом на руци. Нико је не см’је будити: Ни мила мајка, ни тајко, Ни мила браћа из лова.

Јер ми се не даш наспати Малахним чедом на руци?“ 217. Горица листом листала, У њојзи братац и сеја, Сестрица рату говори: “Зашто ми, брате, не дођеш?

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Немам ја времена данас за позориште! А није ни ред. Треба и Гини да се нађем при руци. Видите шта их је снашло? ВАСИЛИЈЕ: Тај њихов син... СИМКА: Секула? ВАСИЛИЈЕ: Колико има година?

Једна велика јерибасма, рађа по вагон! Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву! Не чују... (Светлост се полако гаси) Завеса Крај Јелова Гора, 6. априла 1985.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко

А шта је мени до велможа у свили, са соколом на руци? Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом.

Жар, сан, свилу, песак, шта ли, сад, у руци држим? Кад све то, што тамо би и прође, овде захватим. Зар сам то ја, што упаљеним погледом спржим, сав тај свет, куда

Иако нисам високог стаса, ни дугих руку, он је једном рекао да ћу побеђивати на утакмицама, јер, са флоретом у руци, имам брзину лудака. Сад ми се то чини јако глупава, али сам се у оно време, од те похвале, надимао, као жаба.

То, да постоји човек који мене набада као лептира, а да му ја, са мачем у руци, ипак, не могу ништа, ама баш ништа, мени се чинило као фантазмагорија, чаробна. Ја сам зато остао на Ријеци.

Епилептичари би, изненада, падали, као громом погођени. Требало је тада имати при руци ћебад, на коју смо их хватали, да се не позледе о гвоздене кревете на којима су лежали.

Мој задатак у Галицији био је да истрчим напред, испред 11 људи, да урличем команде, са пушком у руци. Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе.

После вечере, враћам се у празну кућу. Сва је у месечини и цвећу. Ходам по кући као вештац, са свећом у руци, и тражим своје књиге, мастило и перо. Пољак их је сместио у једну празну собу. Седам на свој сандук и пишем.

како ми је било кад сам, тек што сам рекао прве речи, приметио, у првом реду, старог господина, са кишобраном у руци. Кад би нам се поглед сусрео, он би, да ме не гледа, затворио очи. Мени је, у глави, онда, почело да се мути.

Хиполит је нервозно гладио чело, сасвим модерно, и мислио да је потпуно у Хеласу, ако загризе, кокетно, у прстен на руци, као у салону, дигне очи и прошапуће: хéлас! Молијер се овде даје, још увек, за гимназисте. Весело и љупко.

Нађосмо једну свету Катарину, са јако стиснутим коленима; и она је држала мач у руци. Ја, да покажем колико сам образован, сетио сам их једне лепе Богородице, мало веселије, коју је Рескин назвао:

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Жега, Када се зноји И у хлад бега— Али на гумну вршај стоји! Сви су на послу — жетвено доба— А она, мала — грозд у руци— Седи и гроздић боба. Кад изненада, вијор...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет да тражим своју славну домовину.

Према њему, на другој клупи, седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно напамет говори лекцију из ботанике: „Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима.

Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребан по лицу. Људи јуначки трпе, жене проклињу час кад су пошле, а деца, као деца, наравно, плачу, јер

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. — 'Ај'те у собу! — Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати.

Видиш како је сваки набрао обрве, сева очима и гази љутито, а по набреклим му жилама на руци видиш како је стегао пушку. Већ смо се збили на два-три корака један од другог.

Он гледа стога што иде, иначе би, чини ми се, радије жмурио. Пушку је положио немарно у једној руци, те изгледа да му је она на сметњи. Капетана нигде »ни од корова«. Ко зна где он сад очекује резултат потере.

Он се диже и, с дебелом књигом у руци, оде у школу. ...»Како то да се деси?« већ стоти пут стављаше себи питање Пера.

Или си ваљад’ бабу дужан надницу? — Дете, све је у руци самога Господа Бога, и као што веле свете књиге, нико се ни чим не може заклети да је његово...

Срп обеси о раме, у једној руци носаше лонац с пасуљем а у другој своју тојагу, — дугачку и дебелу палицу, са којом је обишао све до сад виђене

А на вратима стоји она друга тета, неваљала тета, подигла нож у руци па страшно гледа маму... »Хоћу ли ?« — пита тета махнувши ножем... »Удри!« — одговара тата...

Био је заспао, држећи, по обичају, своју руку у топлој и мекој мајчиној руци. Она је седела крај њега и причала му, а из очију јој капаху бистре сузе и падаху једна за другом на груди, на крило,

Он стајаше насред собе обучен, онако како се вратио из вароши; капу држаше у једној руци, а другу, десну, беше подигао у вис и шаку стегнуо у песницу, па њом тресе над својом разбарушеном косом.

Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће.

— Господине, виче за мном момак из редакције. — Шта је? — осврнем се и видим му две банкноте у руци. — Ево, послао уредник за подлистак.

После десетак минута момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не падоше у очи.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ето, не знам ни шта говорим! Збунили сте ме и ја сад, на пример, не знам шта говорим, и управо не знам ко држи у руци кеца, а ко краља... (Ивковићу.) Па дабоме, кад си и ти умешао твоју фарбу!... (Продера се на Младена.

У здравље! (Оде). ВИ ЈЕВРЕМ, СПИРА, СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен, држећи још увек перо у руци. Он узноси обрве размишљајући и издржавајући незадовољство).

Молим господина секретара одбора за молбе и жалбе да ми да пословник да ми се нађе при руци. Молим гг. посланике да говоре учтиво, како се не би дешавали сукоби; молим галерију да одржава ред. Мир кад вам кажем!

) Он може написати и други. (Улази у Ивковићеву собу, а мало затим враћа се радостан, са говором у руци, заборављајући да затвори врата за собом. Кад уђе у собу, развија и разгледа.) И што је главно, читко написано!

ИВКОВИЋ (нашав врата од своје собе отворена, упада љутито држећи један од оних црвених плаката у руци): Господине тасте, ово је клевета која се крвљу плаћа. Ви и ваши људи ово растурате!

И ЈЕВРЕМ, ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (у својој соби, држећи у руци један згужвани број новина, говори претећи Ивковићу): То није израз народне свести, то није допис, то није политика,

О, људи божји, спасите ме тог пића! (Збуни се.) Ето, сад не знам ни где ми је говор? ДАНИЦА: Ето ти га у руци! ЈЕВРЕМ: Јес', бога ми! (Он у једној руци држи говор, а у другој рачун.

(Збуни се.) Ето, сад не знам ни где ми је говор? ДАНИЦА: Ето ти га у руци! ЈЕВРЕМ: Јес', бога ми! (Он у једној руци држи говор, а у другој рачун. Збунио се, час почне да чита рачун час говор, па их мења из руке у руку.

Даница крај њега. Спира и Спириница нешто се препиру, што се не чује од музике и ларме, а Јеврем, држећи у једној руци кључ а у другој говор, стао узбуђен и плаче).

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто. Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.

Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

СТВАР ВИДЕЛА УЖУРБАНА НОВИНАРКА 384 ПОЈАВА ЏАМБАСА 387 МОРНАР ОТКРИВА ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО 391 КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ:

ЏАМБАСА 387 МОРНАР ОТКРИВА ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО 391 КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ: ПОДЕЛА ЗАРАДЕ 395 НА ЈЕДНУ

Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави,

Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу. КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ На

Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа. Деда је и главни и споредни, али увек при руци. Његов је живот пун напора и мучења. Он мора да брани на голу кад малом Буци Мама не дозволи — због учења.

У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света!

Амо, озбиљни купци! Руци-рука! Продајем деду и све дедино!” А баба-Магда, сасвим безуба, Са осмехом, сатанским оним, Осветољубива као

” ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ Ево и баба-Вуке Маждруке, На руци јој прстен, блиста ко зрак: Успомена на веридбу, или заруке, На дан кад јој деда обећа брак, Да од свега — о судбе

Свак би хтео старост у тихој луци, Код куће, не у иноземству... Само, боље је мала пара у руци Од мушкарца који је увек у бекству...” „Гле, како јој је зена заискрила! Кроз сузу свет се види пристрасно.

” МОРНАР ОТКРИВА ДА ДЕДА ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ Долази Морнар с начетом флашом (Мешавина рума, џина и кокте), И с ноншаланцијом познатом нашом Процењује деду,

засути прашком, Нахранити хлебом, сиром и грашком, Накљукати сутлијашем а онда чашком Подрезати му на десној руци нокте!” А Магда ће: „Сажаљевате мангупчину, Тражите му какав-такав алиби, А то у мени буди мучнину!

ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО Деди незгодно, па се премешта С ноге на ногу, као изнад зајаза: „Шта могу,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

да приче урођеника ни мало не претерују кад тврде да кад при пливању јегуља нападне својим ударима по ногама или по руци, у стању је да човеку онемогући за неколико минута сваки покрет.

Туњ, у то време врло прождрљив, прогута гужву, а рибар што држи у руци крај струка, осетивши трзање струка, пажљиво привлачи себи рибу и убацује је у брод.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синко! Аферим, Николчо!

Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је. И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори: — Како си, снашке?

Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били! — Хвала, нано! Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав,

Сељаци немо, изненађено се дигоше. Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на

Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. Магда му приђе руци. Целива га и честита празник. Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући

Прегледао башту, двориште. Силазио је и у подрум. За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.

Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом. Само на једној руци имао је, и то само један једини, велики златан прстен.

онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.

И то држање младожењине руке било је за њу најтеже. Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.

није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.

Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.

Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Други клекао, па притеже опанак, ни бриге га што га са свијех страна гурају. Трећи држи у десној руци разјапљену ћесицу, а из лијеве пушта у ћесицу грош по грош: цик, цак, цик.

„Стане!“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје.

Ништа те од њега зачудило не би! Да појаше коња и тргне сабљу па предводи војску, јали крстом у руци а благом ријечи из уста да украћује ускипјеле страсти људске, јали, као шта га јутрос видјесмо, мисаона и удубљена у

Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи. „Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика.

Ово је потоње истина. Даље, можда ћеш замислити каквога старца у дугим мантијама са штаком у руци. Нити је слика ни прилика такога! Острошки игуман Ђорђије, то је човјек у пуној снази (и још каквој снази!

Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!

“ викнуше Турци гађајући онамо гдје је димило иза бусија. Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци. Већ замахнуо бјеше да посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме

Дјеца се тргоше и поплашише, али умах умирише кад хрт стаде лискати по руци некога од дружине, машући својим танким репом.

Тај је старац познат био због своје велике глупости; он носаше сјекиру у руци. Дјеца му приповиједе све. Он им каза да је тај ловац главом гроф Павле Пшенел.

Јан се уставио на неколико корака, држећи капицу у руци, а другу руку бјеше турио у џеп. „Но, па ходи ближе! Не бојиш ме се ваљда?“ рече човјек расијано.

Дјеца се збунила. Јан једнако држаше капицу у једној а ножић у другој руци. Човјек мирно и смијући се узе му нож а капу стави му на главу, па узев их за руке поведе их под бријест.

Њој задрхта луч у руци. „Јанко, како си?“ запита га, дрхћућим гласом. Он се напрегну да јој одговори, али га снага издаде и очи му се

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У њедра ти се змије легле! У тебе ни пјевало ни плакало! Црна се земља под тобом распукла — и у њу пропао! Што ти руци то ти на врату (било)! (Клетва звонару кад звонећи кога узнемирује; мисли се на уже, тј. да буде обешен).

— Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели. — Што је жуђено, свето је и посвећено.

— Не чини све што можеш чинити, него само што је право, пак се нећеш покајати. — У правој руци и крив кантар право казује. — Боље је неправо трпљети него неправо чинити.

Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага. Тешко сабљи у страшивој руци, Џефердару на лошу јунаку, — Још јунаку — у селу нејаку. Тешко сваком ономе јунаку Што не слуша свога старијега!

Видит га је у пуном мјесецу са сикиром у руци, сад опет са снопићем грања на кркачи. 2 Ђевојка обичавала уочи неђеље на мјесечини прести, пак ју уочи младе неђеље

Она држи у једној руци дугачки дренов штап с којим бије велику чељад по кући, ако би се чимгођ омрсио, а у лијеву (руку) велику врећу, у

Кад терзија то види, он својијем ножицама, које су му се у руци десиле, длаку пресијече, и како се она престане мицати, гост се одмах ућути — и тако је спавао мирно док ујутру сунце

и однесе, каже неимару неко у сну, кад ћуприју трећи пут сазида, да се прво вече под њом негђе намјести са сјекиром у руци, па кад вода дође и понесе кладе и јеле и борове, да удари у нешто сјекиром, и тако да ће му се ћуприја одржати.

И ПРОСОМ (У Боки се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу па једна од оне двије запита ону трећу): — Куда ћеш?

Онда она запита ону што носи просо: — Шта ти је у руци? А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.

Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио. Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци не умолио, него ти под ногама били као коњу чавли и потковима

Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци не умолио, него ти под ногама били као коњу чавли и потковима људи те стимавали, дабогда!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час!

кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб у један пут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори прстен на руци.

” Али на мјесто аспри растопи му се штап у руци, а калуђер прекрсти оне бројанице пак му их натаче на главу и рече: „Да васкрсне Бог!

Кад дође у гору, улази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу, и држи у једној руци штап, а у другој некакву траву.

препану се и све једно по једно кажу што је и како је било, те он запучи пред собом двије своје слуге с голом сабљом у руци, а они пред њим казујући му пут дођу у ону гору, кад ли нађу ђевојку више мртву него живу, нешто од муке без рука,

Наком тридесет дана донесе га срећа у царев град и пред царев двор, те сједне са штапом у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на руци стајао.

са штапом у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на руци стајао. У вече слуге цареве приме га у двор и дацу му што је иза њих остало да једе.

Он им се још није хотио открити, већ они шетајући прођу покрај њега и даду му неколико новаца; али на оној руци којом је новце прихватао, прстен је стајао, жена га његова угледа, и не могући ни помислити да је он ње муж, рече му:

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

О конопцу, везаном око великог исцепаног капута, виси му лимено лонче. У руци држи неку најлон кесу. У првом тренутку се осврће око себе, не знајући коме да се обрати.

(Уморна, уплакана, неуредна, држећи у руци џемпер који се вуче по поду, улази Јагода.) ЦМИЉА: А, ево наше удаваче! ИКОНИЈА: На шта то личиш?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више. Све, све, све! МЛАДЕН (држи чашу у руци која дрхти, и просипа вино; уплашено, очајно): Аман, Васке, не то! ВАСКА (се зацењује): То, то! Све, све, све!

Кујна се отвара, осветле се врата. СОФИЈА (на брзу руку обучена и забрађена, са свећом која јој дрхти у руци, лупкајући нанулама, трчи ка капији; уплашеним гласом): Сад ће, сад! (Отвара капију.

) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње! СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже). ПРИЈАТЕЉИ (скидају се сами с коња, предају их својим момцима с фењерима, који прихвате и Јовчиног

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Почео сам био ходити у школу јоште за живота матере моје и памтим добро да сам имао велику радост идући с | букваром у руци у школу.

књигу, коју, за разумети или би ваљало да има више искуства, или да је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци разумети; с вишим вниманијем него се злато мери, на теразијама ума и расужденија измерити; истину од притворности и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу

— рече и пољуби га у руку. Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки да му није „изгубио ришпет“ и молећи да опрости.

На велико њихово чудо уђе Бакоња. Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.

За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. — Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез.

Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак наврх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци. Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.

— поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни. Је ли тако, браћо?

Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве. Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране!

— Зло ми је, брате! Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци... — Па ајде лези, брате! — вели Тетка. — Ајде, ајде! — рекоше и остали. У тај мах диже се граја из цркве.

Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и

Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у

Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.

послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема: — Ваљен Исус, вра-Брне. Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сутра ће му све рећи. А Мисли су се као дисање растурале по мраку. Кад је Симка с лампом у руци полако отворила врата, он је тргнуо покривач преко главе. Она се с лампом нагну над њега. „Што ниси вечерао?

Њега су заклали као теле, и он је лежао поред јасала. Не зна колико, ни кад је она однела ведрицу с млеком. По руци га је лизнула крава, лупила га широком меснатом лопатом, и сукња није заударала на бачију.

Држећи печат у испруженој и подигнутој руци, Аћим га загледа. И остали га окитише очима. А онај исти довикну: — Аћиме, ако бога знаш, покажи нешто веће, мало

— добро вече, господине професоре. Андра, наднесен над хартијом, с пером у руци, подиже главу и, изненађен гостом, не одговори. Вукашин седе на клупицу поред тестија: — Пишете?

Жели он да пази и лечи Адама. — Толе, немој да ми замериш за оно пре апсе... Тола ћути над њим, с лампом у руци. — Па кажи, Толе, да се не љутиш на мене. — Ђорђе покри Адама. Седи на кревету и држи му руку.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— »Па, ја то сањам? — Ђаволак протрља очи. Уместо грбавице, пред њим је стајала лепотица. У руци јој је била ружа. Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише. — Гле врага!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Доцније, Добрача никад није успео тачно да се сети да ли је Турчин, тада, имао у руци оружје, или није. Сећао се да је старац, десном руком, учинио по крет које је можда био позив а можда и поздрав;

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је. У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“...

Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт, ноћи чаробна!

И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци. Сваки му од нас у загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, и бришућ' чело за

Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди.

У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост: усне му грозно се смеше: Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци држаше косу. То Самрт ледена беше.

кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имáма; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја, каква је пуста! Тако ми имáна, Стид је не би било да је код Султана!

Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести! Вера у успех, успех је пола. Слободе прстен ко на руци носи, Тај већ је јачи него сила хола, И церов лист му већ цвета у коси, Верујте прво, и стисните пести, Па онда

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Стечена знања из историје тих наука применио сам, са пером у руци, а себи самом за пријатну разоноду, када сам писао своје дело „Кроз васиону и векове“ које је нашло лепа пријема у

После њега дошли су на ред Коперник, Герике и Њутн о којима сам имао при руци сав материјал о њиховим личностима и делима. Предочио сам их живо, а њихову науку на лако разумљив начин.

Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што је у њој створено, већ и оно што се, из дана у дан, у њој ствара.

У десној руци држаше, као знак свог достојанства, дугу палицу, богато опточену сребром, сличну оној којом се данас поштапају владике.

Зато сам их распоклањао својим ученицима, пријатељима и познаницима. Кад бих те списе имао овде при руци, ти би ми их на глас читао, а ја ти њихов смисао тумачио.

Историјски материјал за овај приказ био ми је при руци, јер имам доста књига о александриском добу. Прибележих на листић све податке који су ми били потребни или од користи,

“ „По чему судите?“ „Видим како те књиге држите у руци!“ „Ала има добро око!“, помислих, а њему рекох: „Варате се, али имате ипак донекле право: мој брат је астроном и

Сва родбина Исака пропрати ове речи бурним одобравањем. Млади Њутн диже се са свог седишта. Чаша подрхта у његовој руци, и он рече узбуђеним гласом: „Драги мој ујко! Све што сам и што ћу временом можда постати, имам теби да захвалим.

Вратар куће, обучен у дугачки црвени капут и са дугачком палицом у руци, отвори му понизно улазна врата зданија. Стари господин уђе унутра.

Прихватио је речи Демокрита: „Ништа што постоји не може бити уништено“ и доказао то са вагом у руци. Измерио је тачно тежину свих саставних делова пре и после хемиског процеса и изразио их бројевима који су, као што је

оделу, са кратким чакширама, високим чарапама, плитким ципелама, са троугластим шеширом на глави, а дугим штапом у руци.

„Са овом Вашом прецизном вагом“. „Да, са њом у руци, унео сам у хемију број, меру и тег“. „И тиме начинили хемију егзактном науком“. „Тако је!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци. — Тај опат Коањар — рече онај први — То је нека фамилија Сирану од Бержерака.

Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим.

погурено и један по један, војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и са чутурицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају.

Никола се сад окрете мени али ме није гледао у очи: — Е мој побратиме — говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала. — Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах...

Кад казах ко сам и да се не плаши ње нестаде да се мало после понова појави, усплахирена, са свећом у руци: — Ах, свемогући Боже, ви сте?!

Тужног изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз капију са средњим великим улазом и крстом на средини, размиле, па застану

Дао бих да ми се одсеку свих пет прстију на руци само да се забели. Али ње нема. Пола сата — ње нема, три четврти — ње нема.

— Па ’нако, жао ми, сетио сам се. У десном реду, код средњег стуба, поднимљен на дугој маљавој и кошчатој руци, лежи на свом кревету, више кога се према глави налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор

многих руку што су браниле, па наже да бежи очајно гоњена неколицином; онда друга, са једном цокулом у раскрвављеној руци, побеже на супротну страну, па трећа са ногавицом једном од чакшира и гомила се растураше јурећи у страшном бесу на

Тада је и он пао у мрак. Па протрља очи и загледа се у другу модроцрну рупу на руци. Дан је онда био ведар и плаво, мирно небо гледало је Дренак сав у оштром камену кад му је командир изразом пуним

сам заљубљеним очима посматрао жену према мени, ја, у исто време, врло опрезно и пажљиво стадох миловати фине маље на руци жене која је седела уз мене и која се и није противила.

а ни наказа, ни цвет у рупици од капута нисам имао, нити ми је крајичак беле марамице вирио из џепа на прсима, а у руци држао сам торбу препуну поклона жени коју сам не велим обожавао, али међу толиким и после толико времена изабрао и

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

разговара о којечему с дућанџиницом на прагу, задиркује Винку да јој је момак у свијету нашао другу цуру; носи у руци своје срделице за ручак, само што не пјевуши улицом!

избити на трг пред њом, описује ми мали градски парк с водоскоком и с црнчићем од лијевана жељеза коме из рошчића у руци прска танак млаз. Слушам с хињеним незнањем и с увеличаним интересом мог Цицерона.

А можда и нешто скромније: мјестанце инспектора опћинских насада, с огуљеним брезовим прутићем у руци. — Али, оставимо те тугаљиве мисли!

Дјед је стајао насред собе, с чекићем у руци, велик у своме дјелу; посувраћени рукави кошуље откривали су му бијеле, од сунца скривене унутрашње стране подлактице,

), и сам жупник. Дјед је још увијек стајао насред собе, с чекићем у руци и засуканих рукава, али је био скинут с постамента.

А на другој страни, опасна привлачност бесповратног и неодољива драж ништавила — големо оружје у слабој руци. Чудним преметом сила, читава сабијена виталност одједном стане у службу осветничког самоуништења с једнаком онаквом

А жртва, грдно порасла у достојанству, неслућено велика у орнату своје бесповратности, узлази држећи чврсто у руци адут свога ништавила, ванвременски недостижива, вјековјечна у својој смрти.

Прије него смо сјели за сто, Иван ме повукао за дугме у удубљење прозора. С чашицом аперитива у руци, (под забринутим погледом жене, која је стрепила да оњ то не изведе незграпно и недовољно тактично), упитао ме да ли

Долорес се опрости и пође с њом на спавање. Домало се и домаћица појавила на вратима са свијећом у руци да нам зажели лаку ноћ. Кад је све у кући утихало, Петар.

Треба се помирити с тим да у оваквим случајевима објективне могућности имају у руци увијек једну карту више него они који оборужани фантазијом крећу да те могућности открију и на прсте поброје.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Шта велите људи? — Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. — Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак.

Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала

За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који

— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци. Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око.

Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о

— рече, окренувши се Вују. — Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. — После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се.

— викну Пантовац — још им нађи адвоката... Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу. У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град.

Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. — Хоћеш у село, попо ?

У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока

А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. После неколико минута врати се Мато са секиром у руци. Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе

Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... — Ала мирише!

Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. — А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час!

се порву, а старац рече: — Хм, то је за ме ништа, нећемо се рвати, него да узмемо по један камен, ла га стиснемо у руци и из њега воду исциједимо.

Див пристаде и шчепа каменчину, стисне је у руци и сатре у мливо, али ни капи воде из камена не потече. Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе сира,

Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе сира, стисне га у руци док из њега потече вода. Див се зачуди томе, па му рече: — Кад си таки јунак, хајде са мном у пећину.

Кад дође у гору, упази једну бабу ђе сједи на једном камену станцу и држи у једној руци штап а у другој некакву траву.

кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб уједанпут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори у прстен на руци.

па од жалости, кад види да ће умријети, почне плакати. Упита га један од најстаријих калуђера, који је као у руци држао да ће он по смрти игумана старјешином постати: — Што ти је, оче игумане, те тако плачеш?

— Ако те је витар донио, што држиш дињу у руци? — пита бостанџија. — Држим се да ме даље не однесе, — вели хоџа. — Ма кад се држиш да те даље не однесе, зашто их

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

НА ЈУТРЕЊЕ 135 СА КУМАНОВА 138 УЗДАХ СА ДУНАВА 141 КРВАВИ ДАНИ 143 ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ 144 СА КРИНОМ У РУЦИ 146 ПРОСТО ИМЕ 148 ЦВЕТОВИ СЛАВЕ 150 ШТАПОВИ И ШТАКЕ 152 БОЛ И СЛАВА 154 МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ 155 11. АВГУСТ 1913.

СА КРИНОМ У РУЦИ Када буде легло поколење моје С њим ћу и ја лећи на крило Вардара, Под пространим небом отаџбине своје, У одблеску

нашу децу освајали буду Историја нова и слободе звуци, Сећање на срамног и кажњеног Јуду, Ми ћемо спавати са крином у руци.

Са крином у руци чекаћемо тада У одмору своме, после тешке жетве, Нов, велики појас: да још једном пада На радост Миљацке, Драве и

Унапред вам кажем, с етикетом многом — А већ руци не дам да вас ишта вређа — Везаћу подвезу чим пред вашом ногом Пресавио будем колена и леђа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Данас користим обе руке подједнако али сам тада био левак и имао сам релативно мало снаге у десној руци. Због тога се нисам ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

једна снажна рука зграбила за крагну и када сам се окренуо и погледао горе, видео сам крупног полицајца са батином у руци и љутитим изразом очију.

Тако је и било. Са лампом у руци, пробудио ме је много пре изласка сунца и одвео у коњушницу двема мазгама које су ми биле додељене.

Експеримент је био једноставан. У левој руци професор је држао калем са бакарном жицом, а његови крајеви су били везани за галванометар причвршћен на зиду

Чувени хирург, покојни доктор Бал из Њујорка, послао ми је пацијента којије имао скоро сто малих сачми у својој левој руци.

Пред њима је стајао јахач, који је једном руком држао запенушеног коња, а у другој руци је имао телеграм који је у журби донео из телеграфске станице у другом селу, удаљеном око пет миља од Идвора.

Телеграм у руци јахача био је за мене. Послао га је мој адвокат и саопштавао ми је да је дан раније предао све папире Марконијевој

Ћипико, Иво - Приповетке

Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци. Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима. Приближе се некој женској.

Света је на обали све то мање. Још пролази какав самац и брзо одмиче. Неко је дете задоцнило; са скленицом у руци поскакује и жури се кући; сигурно га домаћи ишчекују, па заборавио на своје. И дућани се затворише.

Па потрча, држећи пушку у руци, напријечац. Потресен, изиђе пред кола; види се, напреже се да се смири, али залуду: очи му звијерају на све стране, а

Престаде пошивати, и с иглом у руци загледа се преда се: у памети напокон бијаше се уобличило оно што је мори, и одвојито испољило се.

Увече, поочим, носач на обали, нађе је пред вратима са завежљајем у руци; круха није окусила, а када га угледа, зајеца и вели му, а да је он за што и не пита: —Ја ћу с тобом!

Кошарицу носи у руци, а студен вјетар забуши је у лице; преко ноћи духнуо је сјеверац, отјерао облаке, осушио калдрму и путове и донио

Гледајући у море, сјети се онога дана кад је задихан пошао к њој носећи у руци једну форинту; показује јој новац и вели: —Нашао сам га у мору. —А како си га докучио?

Па је Лазо у смијеху и шали и лијепо пази, и увијек јој је на руци. То је најбоље осјетила кад јој је море наудило. Непрекидно љуљање трајало је неколико дана, а дјевојка не може да га

али, кад је крочила преко прага, оно се нагло повратило, а када спази Спасоја иза банка испод свијеће, са скленицом у руци, чисто задрхта и, погледавши га боље, у тили час обузме је стрепња, као да не гледа онога познатога Спасоја, већ неко

Па снуждена, с кошарицом у руци, враћа се у тијесне улице засјенутог града. АНТИЦА Прије но сам је лично упознао, из потанког причања сељака, у више

Увијек, кад би брод у заклоницу сврнуо, она би се с њим састала. Искрцао би се на крај да узме врч воде, и с врчем у руци ходао би по шкољу цијели дан, — и враћао би се на брод.

Возе да дођу на доглед шкољићима. Први их назрије млади рибар; држећи у руци весло, исправи се. — Ено —вели, — Пропада, ено Медвједа, а за њима су Близанци.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Стрмоглављење с врха катарке у водене дубине, с откинутим комадом чврстог (каменог?) неба у руци, као и претакање неба у море (провала кише?

чак изричито каже, на почетку Усправне земље, у програмски интонираној песми „Ходочашћа“: Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопе ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци велике маказе. Наслонила маказе на усне и замислила се гледајући у панталоне): Гледам, знаш, како да избегнем ово

Седа поново у фотељу, припаљује цигарету и почне читати писмо држећи ово у левој а цигарету у десној руци. После првога дима, који је повукла, закашље се страховито, тако да свиче целу кућу. Из разних врата...

И ПЕРА, АНКА ПЕРА (стоји код врата из којих је дошао споља, са шеширом у руци, очекујући Анку, која је отишла у леву собу да га пријави).

) ЧЕДА (погледа за њом, па излази на задња врата). XИ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (долази из собе држећи визиткарту у руци, за њом Анка): А он вам ово дао? АНКА: Да, господин зет. Он чека у предсобљу.

ДАРА: Реци ми, ко је писао? ЧЕДА: Ја! ДАРА: Шта кажеш? (Испусти хаљине које је имала у руци.) ЧЕДА: То што ти кажем! ДАРА: Чедо, Чедо, шта си учинио?! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

„Све је то било тако чудно, али ја сам мислио да сам заспао, но се тргох, и видех га како стоји преда мном са свећом у руци и шапуће ми, светлећи ми у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види

267 А док пролази улицама покореног Мајнца, с крвавом сабљом у руци, изнад његове се главе описује „танки млаз заплавелог неба и, на њему, звезда Даница“.

кратко поређење поеме и романа упућује још на једну особину општије природе: да, наиме, песник Стражилова већ држи у руци основне конце за ону будућу мрежу симболичких слика која ће се у Сеобама широко разастрти.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Обучен бејаше у турску заптијску одору са знаком чауша на левој руци. Сушта красота од човека у најбољим годинама, Витак и висан као најпробранији за чету барјактар, црномањаст, малих

— крикну она поново и подиже пут њега ожег. Бејаше као лавица одлучила да му се, баци са тим јединим оружјем у руци докле једно од њих двоје не падне мртво.

Са дугачком сохом у руци, пртеном џакуљом о рамену, у похабаним црним чакширама и гуњу, са раздрљеним и чупа– вим седим прсима, дуговрат са

под црним ћулавом, ретке браде и дугих танких, малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и ни од чега не страши. Кула бејаше пуна.

Висан себар, кракат и плећат, са дугом сребрном косом низ леђа, клања се још страшљиво насмејану Мурату, држећи у руци пуну торбу косовскога јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Воле те болни, воле те гладни, Срцу т’ и руци кликују: хвала! К теби се журе, ширећи руке, Гдегод те виде дечица мала.

Мислим, — а што мислим никоме не кажем. Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама.

Стада сјури у амбисе Као да су тичад мала. — Гром са неба, то је шала. А пастира? А пастирку? А на руци њено чедо? — То гледати Бог ти не дô! Ал’ то не зна свет далеки: Муке њине нико не чу — Црногорци не јаучу.

Ослáвиће и пролеће: По гробу ће нићи трава, А по трави цвеће сија Што мирише као душа, Као душа најчистија; А у руци српској књига Красних мисли и песама, И сви кличу: „Није умро, — Ево Љубе међу нама!

Нека их, нек’ ти налазе мана! Ти стојиш јача од свих романа, Јер ко би данас с романа плакô? — С тобом у руци и то је лако. Па зато и ја у чела зноју Избацих оду у славу твоју, Највиша књиго над свим’ књигама!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу. ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја...

ФЕМА: Ако се не поправи, ја ћу њу батином дотерати. Неће она мене срамотити. Неће мидер, неће цвет у руци, да шта ћеш, плуг? Крмачо једна, чекај, научићу ја тебе; ако си нобл, моја си, ако ниси, а ти бестрага.

ЕВИЦА: Ниси ти мени никакву решконту дао. ВАСИЛИЈЕ: Како ти нисам дао кад је остала у твојој руци? дај овамо, немој ме толико мучити. ЕВИЦА: Ти сниваш, ја не знам ни за какову решконту. ВАСИЛИЈЕ: Ха!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Држиш у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида.

Померање порекла дан већи од наде У калемљеном плоду речи слутим, Понор у руци анђела што стаде С ватром на уласку у завичај мутни, Да дан пронађе пре него што сине, У оку и воћу тамни обрис

је сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору виде Добровече са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без

То је цвет у испруженој руци, то је цвет који се приближава. то је цвет који признаје право оку и уху да присвоје истину.

пева не требају врата Ово је мисао коју мисли њена ноћ Страх ће осетити само најхрабрији Послушни ће држати цвет у руци Док се срце не претвори у шљунак и време не Зарђа Не пати, јер ћеш закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст

Краков, Станислав - КРИЛА

Све је јача рика: — Напред, напред... Сад се тек сећа оружја у руци. Натичу се ножеви. Жеља за убијањем полако улази у људе. А њих неко води. — Напред, напред...

И док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној руци, пође низ густу шуму на падини. Сећао се где је још до јуче штаб био.

Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело. Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта. Обузе га ужасни страх од самоће у мрачној шуми пуној само лешева и смрти.

Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима. А у високо подигнутој руци, која је грчевито стискала поверене ствари, вила се као застава крвава марамица мртвог мајора.

Да ли су одбијени наши? Први пут им телефон јави да је Кајмакчалан пао. Булатовић са шаком војника и заставом у руци узео је прве ровове на њему.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ако се за три минута Самба не јави. полазимо. После неколико секунди само појављује се из ноћи Самба. са каском у руци, сав задуван и лица потпуно декомпозираног од страха.

Прелази преко просторије само какав наги човек са копљем у руци; каква жена чија су бедра увијена у „пањ“. Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су са

Када се извучемо — срећом нико није повређен — Либанац још држи пушку у руци и дрхће од узбуђења. Обоје гледамо у скоро изврнути камион: он је у њега уложио педесет хиљада франака, ја наду да ћу

Два црнца која су се купала, уплашена од мога апарата, беже прскајући. Случајно ми у руци Драинчева књига „Срце на Пазару“, пуна чаробних заблуда, о тропици, да бих обрадовао песника, заустављам црнца и дајем

Мисли: „Шта ли ми је то тражио?“ То га ипак не баца у бригу; узима прву ствар која му је при руци; рецимо каск за сунце иако је ноћ. Зна да ће, Добивши грдњу, сазнати шта је требало да донесе.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Само погледај!... Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Черњајев.« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал вели да »никад није био повољнији.

Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље. У томе приђе Иљи једно младо Бугарче с пушком у руци и рече му: — Баја Иљо, ште ли се тепамо днеска с Турците? (Да ли ћемо се данас бити с Турцима?

Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали спремни с пушком у руци, сваки на свом месту. Наша превремена пуцњава, где смо по незнању пуцали на нашу патролу, опоменула је Турке да буду

Одмах сам разаслао све коњанике и трубаче што су ми били при руци да свирају збор и да скупљају расуту војску. Збор је свиран целе ноћи, коњица је обиграла целу околину, ја целе ноћи

Е, варате се. Ево шта је било »затим.« Затим ђенерал даде направити од лиснатога грања заклон од сунца, при руци се нађе и мало меке постеље и ђенерал леже да мало »отпочине.

дисање успаване посаде; кроз провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и

Ствараш: »Уместо срца гују, Уместо душе бес, У оку дивљи пламен, У руци самокрес.« »На челу тешки облак, На уснам' тешки смех, У смеху црну клетву, У клетви црњи грех.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

наду За груд ти задести, А вилу ћу замолит’, Да ти је намести; Па ако вила не зна Да лепо постави, Допусти мојој руци Да она поправи. ХХХІХ Накићени твоји свати, Тебе кити твоја мати, — А шта ће ти војно дати?

— Уђи-де мајко, — издахнула је! И крај је болу, и крај је муци; Издахнула је на левој ми руци. Светиња грозна тог смртног часа Паде нам на душу, паде нам на груди, И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Онај који има намеру да је ухвати, мора да скине обућу и да јој прилази са репа. У руци има дугачак штап. Онда полако, тихо, нечујно приближује се. Знаш... Затим опружи штап и хоп! — скине јој наочаре.

Мој добровољац Крста не могаде више, већ скочи са бомбом у руци и викну: — Напред, браћо! За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко.

Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци. Злу не требало. Лежим потрбушке, а бајонет сам ставио испред себе, да ми његов врх додирује врат. Мислим се...

Опет ракетле... Ја само ослушкујем, неће ли се пуцњава померити уназад? Држим часовник у руци и чекам да ракетла наново сине... Тек је једанаест... На мом одсеку је мирно. Наравно...

Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад... не лези враже, отуда трећи лаф...

На суседном брежуљку сви наши ђенерали посматрају битку. Заставник с барјаком у руци полетео је први. Наши су на отвореној пољани, сви живи, а Турци у рову, и сви мртви... Кипислцауф!

Наишао је командант пешачког пука, пуковник. Био је без еполета, а у руци је држао штап. — Одакле ћете осматрати? — запита ме. — Одавде, из рова, господине пуковниче.

Не осећајући више себе, као избезумљен, скочио сам на ров са слушалицом у руци. Цело моје биће претворило се у страшно, продорно око. Фиу! Фиу! Ах, само да их видим. Гр-у! Још их нема...

Притрче војници... Било је доцкан. У згрченој руци налазило се мајчино писмо, све крваво... Драгиша махну главом. — Страшно!...

Ђенерал узе један акт, заобиђе писаћи сто, и стаде према нама. Скиде наочаре и, држећи их у руци, проговори: — Господо, данас после подне добио сам хитан телеграм од ваше команде у Тулону...

Пели смо се већ серпентинама. Батерија се ваљала опрезно, да се не би по шуму одала... Нешто ме шљапну по руци, онда по шлему. Око нас запрпорише крупне кишне капи.

Подигли смо се журно. У командантовој земуници горео је фењер. Командант је седео за столом и у руци држао заповест. — Господо, наша офанзива почиње сутра, у пет часова...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци! Али саде пође све тресак за треском, Мени се на глави диже кика брешком.

Другда ћу се близу чути са тужними звуци, Другда опет к'о да ми је дјевојка на руци; И да буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да јој јечи; Нећу да зна уречене ни часе ни

Откриваш мудро басном ласкателство, Клевету, завист; леп благородства штит На доброј токмо руци славиш; Казнити умеш надмену гордост. Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему.

лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!

Спусти очи Цвет-девојче К белој руци на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло, Леву своју на крст мет’ло, На

Обе хитре к’о срне, а као ласица лаке, Чикови нису тако извит се руци вешти. Сад к’о пчелице лете од једног цветића к другом; Сад к’о на крили птице с дола одлећу на брег.

— Као что је негда Тиртеј между Греци на присужденије делфијског прорицанија вожд Спартана с лиром у руци от јединоплемених соборников својих огњеним својим пјеснама бесмертна дјела испјевао, као что је малопре Жуковски

Код подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску.

Пред постаментом стојале су возрастне дјевице, једна је држала српску Голубицу, друга Пчелу у руци, свака другојачије обучена и накићена, покрај њих на две стране раздељени стојали су четверо мушких, који су оделом

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Ал’ још си доста благ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја доста благ? ЈЕЛИСАВЕТА: И сувише; У мојој руци да је твоја власт, Хе, Ђурђе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па шта би, јагње, ти, Ти тако блага, кротке нарави?

ВУЈО: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? ВУЈО: Добро је, господару — а боље ни је у божјој руци!... Тек, вељу, није лијепо!... Ждравља ми, није!... Сијед чојек... п’ онда... можда је и гријех?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује. Он држаше само комад привузе у руци. Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го.

О-о! Ама како су могли ући?! — чуди се и, узбуђен, узнемирен, потресен до дна душе, хода по авлији, носећи у руци задимљену пушку. — Неко ми и звоно скинô с авлискије' врата!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ИИ ГОСПОДИН ВИЋА, ПРЕЂАШЊИ ВИЋА (долази из канцеларије са телеграмом у руци): Добар дан, желим! ЈЕРОТИЈЕ: А ти си, господин-Вићо. Баш сад нешто о теби говоримо. ВИЋА: Телеграм, знате, па рекох.

АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде).

АНЂА (долази за њом): Што да разбијеш шерпењу? МАРИЦА: Па шта бих друго могла разбити кад ми је шерпења била у руци? АНЂА: Па добро, ал' зашто да је разбијеш?

ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци). ЖИКА (мрзовољно): Шта је? МИЛАДИН: Дошао сам, господине! ЖИКА: Видим да си дошао. 'Ајд' казуј, шта хоћеш?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

духовно јединство пред турском опасношћу, његов земљак Константин Филозоф тражи храброг ратника кадрог да се с мачем у руци супротстави иноверном освајачу.

човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!/ Где си расла, гдје л' си устргнута").

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!... С пером у руци Стекô сам себи у роду глас; С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био — бољи од вас!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

То женик свате проведем. Крв пјаним бризга на ресе, занаго, сејо, мре ми на руци невеста. По бледу за ноћ сахраним, или то утрне срце за даљи некуд пој. Ронила ронила ми дробну кап у сретање.

И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци. Ти најлепши сине човека, Коме с усана и кроз пој Милина бије надалеко Нек Божји благослов те прати на вовјек.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.

од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој

као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. — А ја бабу не видим!

Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу. Носила је у руци кантицу за зејтин. Тобож: кући нестало па дошла да узме.

И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. — Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Арханђел Гаврило, када је навестио Деви Марији да ће зачети Исуса, држао је овај цвет у руци, и зато се он зове богородичин цвет (Врчевић, Помање, 43). Теј од к.

гранчицу, и улазећи с њом пита укућане да ли славе младога Бога; кад му укућани потврде, он са гранчицом у руци благосиља за плодност, па онда забоде гранчицу више огњишта у зид, и ту је нико не дира док сама не падне (СЕЗ, 16,

је саставни део обреда при одбијању детета од сисе, које мајка последњи пут подоји пошто му да д. прутић да држи у руци, а она провуче дојку кроз бушан колач или погачу (СЕЗ, 58, 1948, 266). У Алексиначком Поморављу, у М.

У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з.

Ранђел стане самртнику крај ногу, тај може још и оздравити, али ако је он крај главе, па у десној руци држи мач а у левој ј., онда томе више нема спаса« (СЕЗ, 70, 1958, 395).

Ћипико, Иво - Пауци

— И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља.

И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.

новац по столу и, прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже—боље, тури у кесу и, држећи је у руци, њоме звекће. —'Ајдемо! Идите са мном! Пођоше за њим.

— вели писар уозбиљивши се. И пребира биљешке по остришцима хартије. Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра. — Немој писати, — опази баба, — док не чујемо што даје. — Ја одох!

— Ја одох! Нема овдје мога човјека, — сјети се изнебуха сестра Петрова угледавши перо у писаревој руци. —Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама!

Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци. Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.

Како се на те не љути? —Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша подобри се ... —А види ли твој човјек? —Бриге њега, он купи паре... Прислушкује на суду туђе послове..

Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.

Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику што хтједе да из цркве изиђе. Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.

Фук је мени за њих! ... Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци него чекати рубача, па опет, знаш, мотао би вук доћи... Ха, ха!

—Казивао сам овим добрим људима што знадох... Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.

А што ћу ти ја? Стари је оставио за собом силу дуга: купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... Послије ми, бога ми, бијаше жао, али која вајда: ствар свршена, поговора нема!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Макарије је мене одредио да му се нађем при руци, да му доносим шта устреба и да крадем занат. Тако смо се Јакос и ја спријатељили.

Рече да се пећина осветлила изненада кристалном светлошћу. „Отворише се врата у стени и изађе бели анђео. У једној руци држаше пламени мач, у другој јагње.

Ловина им је дошла на ноге. Нас смо тројица овде и једнога ће сигурно одабрати кад смо им већ при руци. Кога? Матију? Матија је одиста леп, млад и јак.

Доротеј пијан јаше пијаног Димитрија и пијани Матија лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа плећка.

Свети Ђорђе? Да. Он. Брчине му црне, очи дивље. Још два потеза четкицом и у руци му је големо шиљато копље управљено према доле где још ничега нема, али сад ће Матија, већ умаче четку у ћасицу беле

Момак се повео за својом маштом, насликао је слику онако како га је повукла четка у руци. И сам се изненадио кад је видео шта је испало. Зашто је није поправио?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди.

У крчму уиђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше; Из празних шупљина очних студена пустош се шири У руци држаше косу. То самрт ледена беше.

Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем. Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

и да се дивим лепотама, природе, у које с правом убрајам и, једну витку сапутницу, која се, са Бедекером и лорњоном у руци, грациозно шета по пространој палуби брода.

Нека уобразиља покреће наша крила, а буктиња, науке нека нам светли кроз таму. Ја је већ држим, упаљену, у руци да бих, чим стигнете овамо, оставио ову моју радну собу, која ми је постала уска.

Са примитивним догледом мога прадеде у руци, и под истим небом на којем сам некад угледао прве звезде, свећице које је Божја рука запаљивала једну по једну, ја ћу

Са овим делом у руци, могу да тврдим да у кретању небеских тела нема више неправилности, и да се све те неједнакости дају објаснити и

И ја сам је имао - разуме се, у науци - када сам, као први, ушао са небеском механиком у руци у једну научну покрајину где она дотле није засветлела. XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Даљ Дошла је јесен.

својом сигурном руком да на школској табли исписује математичке обрасце, изгледаше ми као Фидија, који са длетом у руци клеше храм богиње мудрости.

Приликом те моје прве посете, затекох Кепена и Вегенера у башти виле, за столом, са књигом у руци. Они се обрадоваше кад ме видеше, дигоше се и пођоше ми у сусрет.

Имам аутентичних докумената у руци, које је то доба оставило а ја их прочитао. Један несумњиво велик физиолог, редовни професор физике на лајпцишком

Ја сам Вас послужио само смоквама и вином, а то је, признајем, веома мало. Нисам имао ништа више при руци, јер моје рачуне о променама Земљине климе нисам продужио и преко наредног интервала од 28000 година, а сумњам да ћу

наивне слике коју сам још као ђак видео некад у Бечу, на коју сам се онда насмешио, а сада жалим што је немам при руци. Та наивна слика претстављала је живот човеков.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАФЕЏИЈА Може, може, де. Ја ћем све около теб да сам. Чак и руци да ти придржим. Ја ти не би дао сам да точиш, ама, ако бегови познаф криву меру, да не биднем ја криф, него да

МЛАДЕН Па кад није била, неће ни бити! (Полази ка дечјој соби и виче): Овамо ти! Излази Ташана убијена. Прилази руци Младену; овај забацује остраг. Ташана се окреће хаџијама да и њима пољуби руке; тако исто и они забацују руке за леђа.

Око врата повезана белом, чистом марамицом. Једном руком носи послужавник а другом загрће рукаве на првој руци, да јој се не прљају од послужавника.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Прича се, при повратку је скинула венац с главе и носила га у руци; и Тодор је младу држао за рукав, јер више није хтела да се води испод руке. Отпутовали су сутрадан по венчању.

За трен ока је све било јасно, и све било ту. Три човека под маскама, двојица са секирама у руци. Страховит крик девојчице, која се занесвестила. Један од нападача је још удари и обори. Други дочепа Нолу за обе руке.

Два прста нема на левој руци; зна Свето писмо; станује у некој напуштеној општинској стаји, коју је вештачки очистио, наместио и украсио као

Њен најмилији унук није могао доћи. Сестри Бранковој — ранила се секиром — отсечен један прст на левој руци. Светиславу плућа доста слаба, и мора му се преко лета створити промена ваздуха.

Тамноплав сомот с мрким кожним украсима. Шешир сав од фине мрке коже. Ципеле са уметцима од плавог сомота. У руци штап. — Сва у кожи к'о ловац! Локне, Боже да ли су праве? — Па зар не видиш како јој је дивна коса!

Ако треба нешто понети, Павле носи у руци кожну торбу с много одељака. У лику Павлову је извршио промене и енглески језик.

Фина марамица Павлова скоро је увек мало крвава, иако је завојна газа стално при руци. — Мораћеш, Павле, ове године опет на матурску вечеру.

Па одједаред, кудеља стане да бежи, ужар не може да задржи, стане да му се уврће у руци само бедан канап, па пукне и канап, и ужару остало у рукама још ваздан кудеље, али из ње вири само као неки фитиљић...

да Лекса никога не види и ништа не потписује — пође Лекса, једног леденог пролетњег јутра, с лествицама и са ужетом у руци до старе болесне брезе у забрану. Али се није обесила. Уметници су били сви последњи Влаовићи.

Мимићева попела се на дрво, и не узалуд: једна црно повезана глава, Анча, искрсну између двојих врата, и с кокошком у руци и слепим фењерчићем, замаче у подрум.

Роман без милости и љубави? Не, бог љубави је на Кашикари научио нешто. Ната и Мирко, обоје са штапом у руци, с малим завежљајићима под мишком, Ната и Мирко су с нешто новца од продате Миркове уџерице кренули у сиротиште.

Трља енергично и захуктало, чисто се задише. Престала је нагло, остала с крпом у руци на пола пута кад је проговорио Харисијадес.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Видиће се међутим даље да је наш Роман, где гођ је нужно било, новаца имао; премда ја нисам никада дукат у мојој руци видио. — »Како то?

било је спавање, и баш су се случајно сви у овом положенију находили кад је наш витез у најхитријем трку с мачем у руци под бедем долетио.

Али је наша мома добро испекла оно што Вла каже: чеј ја мун нуј минчун (само што је у руци, то је извесно). Она закте да се Роман завери, и почем ово торжество прође, она за дужност себи припише у овом

— У руци је имао штап подобан мотовилу, КОЈИ му место штаке служаше. Сад питам моје читатељке шта би оне радиле кад би им овако

стотину удивленија достојњејши случајева видити како гдикоји од гимнософиста на усшиљеном каквом столпу с капом у руци на једној нози по осам дана непрестано стоје, како други на глави стојећи затворене очи чувају.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

КУЛА 52 ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ 53 БЕОГРАД 55 УСПРАВНА ЗЕМЉА Хаши ХОДОЧАШЋА ХОДОЧАШЋА Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопала ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред

цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У

НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви

је у град цара пса И бацили је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет ће му изићи Курјаци његови на црним коњима Са црним заставама Носиће му главу На укрштеним црним

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И кројача није нимало бунило када би затекао своју жену са позоришним шлемом на глави и копљем у руци, у положају Паладе Атине, али су се у њему побунили застарели погледи нашега друштва када ју је једном затекао у

ревносно старао да одржим, те сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав

Лавеж пса пробудио је и момка који је спавао у кујни и овај се појавио на бојишту са једном мотком у руци. Под тако тешком артилеријском ватром посрнула би и свака друга, много искуснија војска.

Све је то у божјој руци!“ Прота је са своје стране потврдио то, наводећи као пример свога мезимца: „Нема му више од три и по године, а тако

диплому примио, и силазећи низ степенице, мислио сам: сад су све стазе живота преда мном отворене, мој је цео свет, у руци ми је онај кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је Аладинова лампа, пред којом се стене отварају; у руци ми

су све стазе живота преда мном отворене, мој је цео свет, у руци ми је онај кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је Аладинова лампа, пред којом се стене отварају; у руци ми је само да помислим, па ће ме диплома одвести тамо где

у руци ми је онај кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је Аладинова лампа, пред којом се стене отварају; у руци ми је само да помислим, па ће ме диплома одвести тамо где сам пожелео.

Краљевића Марка и размахује буздованом мора да је ђакон, јер и наш ђакон тако кади о служби као да му је буздован у руци.

Пушка у руци регрута који не зна да пуца, то је само теорија, али кад тај регрут већ научи да убија људе, то је онда пракса, и та

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Један је погинуо, а има и рањених... — А да ниси ти, бре, рањен? — Нисам... — Откуда ти крв на руци? Војник покуша да дигне руку, тада пребледе, и забезекнуто погледа.

Потпуковник скочи из кола и стави руку позади, као да вади револвер. Али га Лука предухитри, и са револвером у руци, сав нарогушен, раздра се: — Претурај кола!

— Размени и ово! Трговац га погледа запањено, као да пита: или се шали, или озбиљно тражи. Али када виде револвер у руци, извади чанак и поче одбројавати сребро. Исајло се задовољно смешка и глади подбрадак. — А-ха!... А сад, браћо!...

Причају да су команданти пукова били у највећем окршају, са револвером у руци, и храбрили војнике: „Не дајте се, браћо. Са вама је ваш командант!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ко? Декамерон! Али то није ништа, О баш то није ништа; Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару: Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару, Жандар зазвижди песму стару Пркосећи оџачару.

У руци једној секс, у другој мозак, Гроздове, ту бербу вечности: Пијанством црним затетураћу га наузнак, Упркос рујног чела су

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

И шта ћеш сам? — жена се осврте унаоколо, али у соби никога није било. — Ја сам твој син! — рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу.

— и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак. Огледало у њеној руци распрсну се и разлете на све стране. — Шта би? — крикну млада жена, па поче скупљати расуту парчад огледала.

Други су уверени да се првима старица само привиђа: из мора излази Лепотица од јутарње звезде блиставија. У руци су јој две травке, гледа у њих, оклева коју да одабере, коју да баци.

Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и зарече да ће освојити Златокосу.

— обрати се Златокосој с прекором у гласу. — Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам.

Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао! — Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра!

Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице. Зато и не могу да почисте ђубре! — Метлица у дечаковој руци се покрете и дечаку није преостало ништа друго до да почне с чишћењем. И, гле, чуда!

Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) ТОМА (прекида): Доста, доста. МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал.

) ТОМА (прекида): Доста, доста. МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал. Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се, газдо, више онако на мене?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци. Сваки му од нас у загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, И бришућ чело

1908. Музи Горе нам плачу... Јауци су чести... Устај и црну одежду обуци; Свијетли путир понеси у руци и крепком вјером мој народ причести!

'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?

1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто. Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа.

СУСРЕТ У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних. У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио.

кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина. Ја каква је, пуста! Тако ми имана, Стид је не би било да је код султана!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи обадвије, да не виђу кад ћу погинути.

деветогодишњом болешћу, утегнут платном од бедара до витих ребара да му се не размину кости мимо кости, са копљем у руци, на бесном дорату испод чијих копита искаче камење и збуњује солунске трговце, он је отелотворена жудња за осветом

до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч' Грују по десници руци; из руке му црна крвца пође. Писну дете кано гуја љута: „Јао бабо, посеко ти руку!

Да је коме сјести те виђети кад поћера по пољу катане! Сабља му је у десници руци, у лијевој копље убојито, у зубима дизген од Шарина: кога Марко сабљом удараше, по двојицу од једног грађаше; кога

“ „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.“ „Који оно добар јунак бјеше на алату коњу великоме, са крсташем у руци барјаком, што сагони Турке у буљуке и нагони на воду Ситницу?“ „Оно јесте Бошко Југовићу.

му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени даде: „На,

му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је мени даде: „На,

лете два врана гаврана: крвава им крила до рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма позлаћена), бацају је у криоце мајци.

Узе мајка руку Дамјанову, окретала, превртала с њоме, пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, гдје си расла, гдје л' си устргнута!

за њиме злаћена колевка, на колевци соко, тица сива, у колевци оно мушко чедо, — под грлом му рука материна, а у руци теткини ножеви.

чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и ђевојка, и на коњу и сребро и злато, и на поклон сива

вас, браћо, тридесет хајдука, није л’ мајка родила јунака, јал’ сестрица браца одњијала без бешике, на десници руци, у чету га моју опремила, да отиде у Лијевна града, да сакује токе триесторе на мојијех тридесет хајдука, и начини

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У руци је носио добро наоштрено сјекирче и звјерао лијево-десно као да нешто очекује. Онда састави руке око уста и јави се гла

— Укосница. Гле како је оштра. Кад год идем куда кроз мрак, ја само извадим укосницу, држим је у руци и ничег се онда не бојим. — Како не бојиш? — зину Мачак. — Лијепо.

— Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве да бих га стигао и уловио. — Имаш право — поучно рече кнез.

Јованчета неко пограби за јаку, али он се снажно истрже, јурну у колибу с кубуром у руци, проби главом супротни зид и попут метка излети напоље.

Над њим је у гранама сједио Стриц и у руци стезао подебео суварак. Дјед се препаде. — Ама немој бити луд. Видиш да ме дави дим, гори ми под ногама.

У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и шир

— гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу.

никад ни један старац није јурио: сијевају му широки опанци, омахује торбак, шешир му набијен до носа, штап стегнут у руци. — Овамо, овамо! — повика Николетина искачући иза дрвета. Спазивши човјека с пушком, пољар само у страху диже руке.

Јованче га зачуђено погледа. — Шта то радиш? — Сијем глогиње. Јованче примаче фењер и спази у Лазаревој руци пуну шаку ситних црвених бобица глога. — Шта ће ти то?

од паса, помагала чобанима да савладају непокорна говеда, једном ријечју: уживала је у томе да се некоме нађе при руци.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И у десној му руци држаше седам звезда. Кад то смотре Јоан, Паде му пред ноге на земљу Од страха кано мртав. Метну они чудни човек на

Ништа му не бијаше нахудила. СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ »На сокаку видео сам велике Артемиде богиње, њезину главу у руци некога просјака, где продаваше...« »Ако је бог златан, то опет он ваља сиротињи потребној за храну!

извешћује ти пророк којино вели: — Земља је сва господинова, и свака пуност што год је на њој, то је све његово, и у руци је његовој свака ствар. И сва земља која се испуња од моје благодети сваким благом, то је моје црпало.

Грана на силу превијана ја се сломи, ја пак прућне се на своју страну ка и била — јоште и руци стрекне и убриди. У својој мајсторији сваки се распрознаје добар и рђав занаџија, јерно посао свачији свакад на

Неправу човеку ниучему право није. Ђаво нема сна. Конац дело краси и губи га. Дрво, камен ли држећи у руци, док се не испусти, злато се не може шчепати. Зла на зло себи да не прибаљамо. Прах шаками фућарати под небо.

напусти јој Бог владу нека ти људи с постом, с мобом, покајањем, с деобом сиромаши присвајају се Христу у чијој но руци су кључи од смрти и живота.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!

Та што да чине!... Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци. — Нане, наша „Титинка“ и „Пирга“ снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’!