Употреба речи сав у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског... Вода је расла.

“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље. Чивут је сав дрхтао од стрâ. Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још једанпут у кућу нашу, па онда претећим гласом

Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни сузу пустити... Осећала сам сав терет моје усамљености. „Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!

То беху крвави пољупци... Ја сам сва претрнула. „Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе.

Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре...

Кадикад се накашље, али тако крупно, да сиромах парник сав претрне, а на прозорима се залелуја од дима пожутела пенџерлија; дебели трбух, који је чак на прекрштеним негама нашао

Е, морао сам оставити сав посао, те ме ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!... Зла несрећника!

је да међу оно неколико прамичака седе косе, што му се по слепим очима лелујала, не беше ниједног црног влакна; сав бео као снег! — Дођох, ето, — рече Сремац, — да ми ти, учитељу, у нечему помогнеш. — Хоћу, хоћу, стари мој пријатељу!

— Па шта ти даш, чича... Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!... Стари Сремац извади из кесе половину рубље, па је даде Ђошиној мајци; а она се устезаше примити,

Сад уђе и стари Сремац са учитељем. Милисав се сав стресао, и заборавивши да је у заседању, пође да пољуби доброга учитеља у руку. Утоме му звекнуше ланци...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лав, сав разјарен, не гледајући на његов поклон и комплименте, с громовитим гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам

Онда се мрежа распе, и лав се избави. „Чудне ствари што видим на свету!” — Сав зачуђен рекне лав. — „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?

18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци. Упази недалеко овцу, пак је почне молити да се смилује о њему видећи га у

„Ја бих то ласно и падо учинила”, — одговори овца — „но ако си и сав издрапат и осакаћен, и тако си курјак, пак се бојим да ниси гладнији нео жеднији”.

Богатство стећи може и зао и неправедан човек, може се сав ваљати у сласти и изобилију, високе науке и достојинства може приобрести.

Злотворитељан човек подобан је овоме курјаку: кад легне на смертну постељу, сав раздрпат од своје совјести за неправде и зла учињена, нити ће га ко жалити нит о њему собољезновати, но свак ће рећи:

Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви. „О, о”, — рекне — „зато ли тебе онако господски храњаху! Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!

43 Магарац идола носећи Магарац у дан празника ношаше у литији идола, којему сав народ клањаше се као свом богy. Магарац се помами од гордости, мислећи да се то поштење њему чини, пак почне скакати.

Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина. Науку, дакле, свештенству! Кад они буду учени и добродјетељни, сав ће народ добар бити, и онда ће се испунити Спаситељево пророчанство: биће једно стадо ови људи и један пастир, бог.

Упазе ловци гди се лоза нија; приступе, виде јелена, и убију га. „Праведно страдам,” — рекне ови сав у крви. — „Зашто вређам лозу која ме је сачувала?

Прокуне га сав народ, и тако ти се претвори у мрава. Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе

браћо моја, јошт једна ствар, не знам је ли чуда или сијасета достојна: међу исти просвештени народи има људи који сав живот свој с књигами проводе, пак се од неких њих находе такови да оно што су најпре научили и себи једном здраво у

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Код Чачка Турци нас добро дочекају и убију нам 27 добри’ момака, но ми опет и Чачане и Ваљевце (Турке) растерамо и сав Чачак попалимо; потом вратимо се у Ваљево.

2 гроша; наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села, дотерају му по која кола дрва, и то је био сав данак спа’ијама.

старешина погинуо, поплаше се и сви побегну у Видин к Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи грабио.

календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац, и ништа се не ради, него вас дан седи и једи а не ради. А зашто? Да те Бог не покара!

се ћесар са Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву, крене се сав народ к Сави.

Затим, да је јошт већа пропаст и жалост, удари некаква болест у сав овострански народ те помре. — Не могу рећи да се половина вратила овамо, колико је онамо прешло.

Воскресенију, Петрову-дне, свега да рекнем 10 пута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и ко пре уђе, жена или човек, тај напред и стоји.

војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали.

скупштину, пригласе и неке поштене житеље Турке и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).

априла 1800. године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.

Ту се договоре да узму хатишериф ког су извадили од Порте (1793. године) и у коме стоји уписано: да сав пашалук београдски има давати порезе на 20.

Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је готово као опљачкан: ни на топу, ни на пенџерима нигде ни најмање гвоздене чивије нема, све су то браћа

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша! уша!

— Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!... Затреше ми сав кукуруз. — Е, е, затреше?... — Затреше, јакако!...

Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...

У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«. Сав је тај свет разнолик. Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...

теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.

Толи је! Сад знам. Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред ккуће. Сиромах Радан сав позеленио од муке. Жена му и деца као потучени...

Окан'те се ви мене! — Нема то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи. — Каке каце? — Онаке! Сав ми шљивик истекао, онолики ми мал пропаде. — Нећу ја да знам за то! — Знаћеш, вала, Милуне, већ ако не буде суда!

Утом неко случајно викну далеко горе у селу. Ћир Трпко сав претрну, па држ' за прозор да притвори. — Идите, молим вас! Ноћ је! Неко Виче! — Ама оно јаукну неко!

— једва изговори момак колико се задувао. — Ама шта рече ти, шта? — дрекну ћир Трпко, подбочи се руком и чисто сав се накостреши од изненађења. — Однео неко све врлике с наш чајир... — Не може бити!

— Однео неко све врлике с наш чајир... — Не може бити! — опет узвикну ћир Трпко и сав уздрхта. Витомир и Тиосав згледаше се крадом. — Богами јес' — вели момче.

Витомир и Тиосав згледаше се крадом. — Богами јес' — вели момче. — Јутрос чобанин изјавио овци, кад тамо чајир сав разграден. Не се могао маћи од овци ни помусти ги не могао. — Ама баш све однесене? — Све, ама ни врлика 'една немат!

Поваздан тако дељка и мајсторише, што се тиче на прилику, као мајстор.« И доиста, учитељ је Грујица имао сав и стругарски и столарски алат и умео је начинити све што само очима види.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. — Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана

Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља. Станко га познаде и приђе му. — Добар вече, чича Дево! — Бог те чуо! Име му Глигорије.

Нишанићу добро, и оборићу га!... Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!... Не знам шта ми је те сав стрепим. Проћи ће то. Док само прву ватру претурим, онда је лако... Острви се човек...

и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет. Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...

Да су могли, они би се на сав глас смејали... Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио...

Можда ти је и причао... — Јест, причао ми је. Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... — Ха-ха-ха-ха!

— Ево и духана... — То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. — Зар не пушиш? — Не палим. Лазар хтеде отићи. — Нека, Лазо, немој ићи.

— рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... Сав је цептео као у грозници. — Пробратиме! Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку.

Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан. Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове. Тамо тек беше пакао...

Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан. Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове. Тамо тек беше пакао... Па и није било лако! ...

Јавише му да је већ ту. — Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... Милош уђе сав блед као крпа. Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...

Слушаће они мене као снаше!...” И предаде се тим мислима. Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... Чибук му давно испао из руке... Њему се учинило да већ дела.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У

И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји... Звезде што падну, то су приче Да и смрт зна да сјаји. НАПОН Завапи клица: желим нићи, Из

ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав шум земље нестане ― Где срце за час престане, А душа завек утоне.

СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што преста, И мирис жетве што мину.

И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке жетве, И горки мир свега што неста. ПЕСМА МРАКА Све војске ноћи језде, Заставе мрака вихоре; Ветар

Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас. На песку мога врта, Разливен сав у злату, По сунчаноме сату Један зрак с неба блуди: И равнодушно црта Пут земље и век људи.

ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.

Прођох све своје страшне путање Звезде и мрава; с тобом ходећи, Сав круг обиђох; познах ћутање Ствари у њиној сјајној одећи.

ВЕТАР Прену се као птић у џбуну Плашљиви први дах и струја; Но тек што сиђе брдо, груну, И огласи се сав олуја.

И спази, покрај пута, Са неког пања трула: Сав космос да заћута Да би се она чула. АПРИЛ Дажд мину као после гатке; Свод сличи пољу пуном ружа; Одасвуд гласи

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом!

Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан! И ми тад метнусмо у очају многом — Целу своју душу у пољубац један, И сав отров мржње у последње збогом. СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели, Дала си ми руку и пошла си са мном.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! Сав свет је она, и она сав свет!

Сав свет је она, и она сав свет! И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она,

Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро. Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав. Раздрљио џемадан, распучио кошуљу па му се виде густе црне длаке на грудима. Намрчио се као Турчин. — Дај још!

— Као поштени људи! — Ниси ти неки туњез, као што има људи. Не дам ја самих твојих руку за сав капитал Параносов, па да је још онолики! — Па ћемо опет стећи кућу! — Извешћемо нашу децу на пут — каже мати.

Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш. Кад напошљетку сав поцрвење, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани?

Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку. Чича сав поцрвење. Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: — Овога чику, 'ћери, не мораш љубити у руку.

Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу. Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију. Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.

Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати

Једанпут иде он полако поред ковачнице. Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.

Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш! А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући.

После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала. Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.

Бојао сам се клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути. Дошао на ручак. Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о

Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене. Ко ти још неће добити црвен појас!

— излети поп Спира. — Како, како? Да се није откинуло клатно, па поубијало јадну дечицу? — Није, — виче Аркадија сав задуван, — него нешто још горе! Дошли су Његова Екселенција Господин Владика...

јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се. — Клањам се, госпођице!

Стога је сав комшилук био против њега, и вребао га да га убије, али зачудо да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, мада

За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир. Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином.

Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор да то верно нацрта; зато моли читаоце нек се потруде па нека то они сами представе себи, јер је лакше

И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе.

речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен. Сав »есцајг« је био старога шлога, добро очуван, али давнашњи.

Меланија му одговори пријатним стиском руке, и Пера сав сретан изађе праћен гђом Персом и Меланијом. — Но, не знам шта би’ дала — говорила је гђа Перса, купећи шоље и

Говоре да си паоренда... да ниси ни за звонара, а камол’ за попа... — Е, то ти знаш и нико више. — То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене. — Па ко говори? — Па говоре они. И то откад.

Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати. — Те још како! Ја ћу баш највише жалити!... Сав ћу се умотати у флор, бога ми, фрајла-Јуцо! Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан... — И-ју!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И кад би напросио, сав убрљан машћу, јелом, што је куповао и частио се по ашчиницама, долазио би онда натраг и давао клисарици на чување од

“ А овамо, зима све јача. Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више лежао и по некога распитивао за какво село.

А нарочито из њива и башта одакле је он долазио. Он је долазио из Доно-Врање где је био сабор. Био већ остарео, сав црн, крупан, мастан. Као увек, био је само у кошуљи а огрнут неком дебелом, улепљеном поњавом.

Тако и клисарици предсказао. Једног дана сео на праг њене собе и почео да се дере на сав глас, гледајући испред себе: — Клисаричина, ете клисаричина ћерка — умреће! Клисарица излетела на њ са секиром.

да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да призива пролазеће жене: да му уделе... Све их по имену зове. Сваку познаје и од сваке проси.

Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа. А сав у бради, коси; са голим рукама из одрпане кошуље и голим коленима из старих чакшира које се једва држе на њему.

ИX ПАРАПУТА За њега се не би знало, нити би га толико гледали кад би се он, обично суботом, пред мрак, појавио. Сав нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи и халапљиво трпа у своје пазухе,

И показивала му како ће он од те жигице да се упали, сав изгоре... Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— пита чика-Гавра. — Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна. — А шта има дете?

Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу сав снужден. Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И. А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан, нередован и напет од атентата, задоби изненада неки необично мучни и злокобни изглед.

и многобројне гомиле, застао је, љутитог и огорченог изгледа, али без трунке оне радозналости, која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент

Ја не знам шта се све ово ради и не могу никад ни знати и само је једно сигурно, да сам ја сав човек од патње. Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире

Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене. Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити.

Јест, цела је то целцата, истина и сав је овај наш човек овде доле у томе. Хиљаду пута лакше је њему погинути него регулисати једну обичну, малу меницу од

и највеће страсти, тај најпакленији пакао који је икад једна станица доживела да види, тај ужасни, зверски елан, сав у језивој страсти: дочепати се што пре команде, испунити дужност; све то незапамћеном снагом провале и у једном

И сав тај лом и урнебес и ужас, пун огња и крваве страсти, па оно заглушујућа, својствено гаменско звиждање прстима, она дивљ

мешао се нагло и губио у оном жарком црвенилу пожара што је буктао као да је збиља пун пламеног и крвавог жара. Сав занесен неким новим, чарним сном и утонуо у овај нагли прелаз из језиво леденог у у жар, Христић је, опијен неком

„Неба ми мога — мислио је Јуришић који није могао спавати — сав му је изглед човека који је стално у сну чулног живота; и ту, чини ми се, не вреди никакав напор ни покушај владања

И То Јуришић који се и сам изменио и ни издалека није оно што је некад био, изазивач, убојица; сав од борбе и неустрашивости Јyпишић, што је у шестој гимназији прекинуо с кућом кад је дознао да му је отац раније био

Зашто нисам остала спокојна, блажена, невина девојчица да никад не познам ову бесомучну узбуну крви, сав овај ужас? Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?...

ІІІ. Онога главног и свечаног дана извођења колосално-парадне Казнене Експедиције док се фронт, сав крвав, као огромна сура и рањава змијурина у најболнијем грчу, повијао, гурио па испружао и напињао да одоли одлучним

Африка

То је савршен бретонски тип. Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.

Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ. Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини.

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се

Хтео бих се купати али не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали!

У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене

Изглед тог младића ипак био је сасвим мучан; видело се одмах да је неком несрећом која га је задесила сав поломљен. Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима.

Више се уопште није трудио да кинин увија у обланду, већ га је узимао кашичицом као сав овај жарки ваздух и живот. Какву је ту важност онда могло имати његове име, парадно и кочоперно као једна домаћа птица.

Док он успе да нам јави то доле, и док Меј стане. камион мора да је прешао две-три стотине метара. Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ.

полазимо. После неколико секунди само појављује се из ноћи Самба. са каском у руци, сав задуван и лица потпуно декомпозираног од страха.

Ђакуљица му је била онда везивана око врата и он је сав упакован угуран испод постеље господара. Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени.

Црнац који носи затворене ожиљке по десет година, одједном се једанаесте сав распадне. У азилима је лече као сифилис, и с мање или више успеха. Све ми је то изменило визију овога народа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица. Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји која се мењала од црвенила рака до модрине ћурана. Енгелсхофен га је дочекао седећи и није устајао.

Тај човек мора да је имао гладног оца, па је сав саздан у зависти. Мора да су га родитељи спремали за попа, па говори кроз нос, а само је случајно залутао у војску и

Био је као ношен, уз крупног Енгелсхофена, као нова млада, једва додирујући тле ногама. Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то. Колика му је само носина, као у коња.

и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења застава, Гарсули је устао и стао испред Енгелсхофена. Сав у црном сомоту, са белим рукавицама до лаката, и црним, нојевим, пером за шеширом, Гарсули је привукао пажњу целе те

За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати.

лицем у лице, још само са грофом Палавичинијем, који је, тог дана, вршио, крај њега, дужност ордонанса и који је био сав црвен у лицу, од стида.

Насред дворишта био је бунар, сав у ладолежу. Најстарији Исакович, Трифун, сиромашан, населио се са својим збегом у Махали.

Боље да нисмо, каже Трифун, из Сервије ни излазили!“ Његов брат, сав у плавој чохи, сребру, сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку

А у њима се скупљала она бескрајна вода, која, на крају крајева, сав свет потапа. Трифун је пушио скоро без престанка.

Док су те селидбе биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и Потисју, и госпожа Кумра била је за тај одлазак, којекако.

А Петар Исакович, сав утегнут у сребрне ширите, и нове чизме, које су цврчале, био је то приметио. Није радо са снахом ни говорио.

велика површина земљишта, за народ, који је Команда досељавала, из далеких земаља Немецке, из Лотарингије и Рајнланда. Сав тај народ био је у плавим капутима. Жене у плавим сукњама и плавим марамама, деца у плавим плундрама.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер са таквом ватреношћу после смрти преподобнога свога оца у месту томе поживе, сав помишљу ка Христу плењен, да сваки дан сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му утроба, и

Па да је и хтео олакшањем да послужи утроби, болест би га и против његове воље спречавала. И тако сав живот његов беше пост.

Јер свима се сав налажаше. Јер никада не оскудеваше у њега ризница Христова, јер му и земља откриваше своја скровишта, као што

А када је излазио, изгледао је сав огњен. И пришавши ка светоме и мироточивоме гробу преподобнога свога оца, и овај, који је благоухао миром, помаза

Тако и брата самодршца Стефана, затим и оне који су с њим дошли из Свете Горе и сав иночки и свештенички чин, а онда благородне и све који су ту дошли помазујући, сам преподобни освештаваше, и не беше

Бојећи се дугога пута, разрезаше утробу његову и сав дроб избацивши и тело његово пресоливши донесоше својој кући. Тај вишеречени Стрез после смрти цара Калојана беше

Бога благодарећи, на виђење с њим долажаху, јер га сви љубљаху, и због крајње смерности по првом обичаЈу исти свима је сав био.

Кад су се епископи и благородни н сав народ сабрали, свети архиепископ седе са самодршцем братом, и отворивши богоречита света своја уста ка свима, рече: —

И када је, оваплотивши се ради нас као човек, извршио на земљи сав промисао Бога Оца, и када је хтео да се у слави узнесе к њему па небеса као Бог, узе их, као што чусте, са собом на

Краљ Радослав даде му да са собом понесе велики товар злата и сребра, а дао би и сав дом свој да је свети хтео узети.

сине мој, рекавши, а престани да ме присиљаваш да дам оно што ми није лако дати, јер ме и патријарх и велможе и сав град у томе спречавају.“ И тако обдаривши довољно посланике, отпусти их.

Милост твоја, Господе, поможе ми, милости твоје, Господе, на веке успојаћу и уста моја објавиће хвалу твоју по сав дан спасење твоје“. И тако у умиљењу многом молитве Богу много упражњаваше и исповедаше се.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Људи у пуној снази раде врло мало и сав посао остављају женама и особито деци и старцима. Изгледа да нема занимања које пружа телу и души више одмора него што

Млади, школовани муслимански нараштај се је ослободио верских заблуда и сав је био задахнут националном свешћу. Оснивао је јавна и тајна удружења и издавао листове у којима је провејавао дух

Један је провео више година и вратио се уочи рата 1914. године. Овај се сав променио, можда и зато што је врло млад отишао.

Везови једино и вреде највише на овој кошуљи, јер платно и сав употребљени материјал не стаје више од тридесет динара.

оно се одваја од косовског и приближује сировијим моравско-вардарским групама, за које га, уосталом, везује и сав његов географски положај.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шарени од њих. Крчма је заиста била облијепљена најразличитијим огласима.

— Тако ћемо најлакше сазнати шта је унутра. Ево га, почео је да гризе џак, и то управ уз моје лице. Сав се задихао од посла, у само ми уво дува. Морам да зауставим дах, јер... јер... Охо, ево га, стао је.

— Ум-ум, брр, а гдје је сад Мачак лав?! — сав се стресе Крушкотрес Кукурузовић и стаде се обзирати. — Баш се малоприје попео уз ову крушку заједно с Мишем пророком.

Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио. — Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем Тошу.

“ Док је то из кукуруза прислушкивао, мачак Тошо сав се накостријеши од велике љутине и дође сличан великом јежу. — Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза мојих

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

очи Стави их на леђа И хтео не хтео пође натрашке Стави их на табане И опет хтео не хтео врати се наглавце А овај се сав у уво претворио И чуо све што се не да чути Али му дојадило И жуди да се поново претвори у себе Али без очију не види

световима свет ЉУБАВ БЕЛУТКА Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав прометнуо Једино га она разуме Загрљај њен једини има Облик његове жеље Мутаве и бездане Сенке је њене све У себи

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима. Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи.

Шта ће тек рећи на све то господин Ђурић? НОВАКОВИЋ: Но! СПАСОЈЕ: Човек који је уложио све своје искуство, сав свој углед и везе у огромно предузеће у које смо ми уложили капитал и знање, шта ће тек рећи?

СПАСОЈЕ: Пре свега, та велика техничко-финансијска конзорција нема основног капитала. Сав капитал на коме је заснована конзорција, то је што јој је генерални директор господин Ђурић, брат министров.

СОФИЈА (одлази и пропушта г-на Бурића). XВИИ ЂУРИЋ, СПАСОЈЕ ЂУРИЋ: Добар дан желим! СПАСОЈЕ (сав блажен): Добар дан, господине Ђурићу! Баш у добар час сте дошли, у добар час! Изволите, молим вас, седите!

Заклео си се криво, па шта? Ко си и шта си сад! Нико и ништа, имаш у џепу колико ти треба за трамвај, и то ти је сав капитал.

Не велим да сам га сам смислио; у основи то је план господина Бурића, и ја сам га само разрадио. Господин Ђурић се сав заложио да се овај план и оствари, па је учинио све потребне кораке код власти. Власти ће нам бити потпуно при руци.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Онда је Рашида викнула: - Ено га! - и ја га видех како сав слепљен са коњем лети према Халас-Чарди, док иза њега, у ваздуху остаје светла пруга, а у тек исцветалим багремима

Ноге су им биле голе и пуне промрзлина и то ме погоди као ударац песницом у желудац. Добро би било имати новаца за сав овај шашави свет, сетих се Атаманове приче о Бароници.

Осећао сам како ми горчају уста. Још једну годину слушати сав овај давеж било је горе него осудити себе на робију. На страну што ће стари понављати како не види на кога личим и

Понекад у сну, виђао сам себе како му бацам камен у главу, њега како пада, сав крвав, и мајку избезумљена лица. Био сам срећан што се то овај пут није догодило и што ћу маму од сада виђати без њега.

Њега нисам желео ни у сну да видим. Кад затворих врата за собом, ухватих себе да се смејем на сав глас. ИВ - Кезиш се као идиот! - рекла је Рашида кад сам се појавио на рампи. - Да ниси извукао бапцу паре?

Слободно је могла то и да не каже: срце јој је ударало као добош на пожар, али ја га, ипак, нисам богзна како чуо. Сав најежен мој длан је осећао само тврду бресквицу испод блузе, а ноге су ми се одузимале.

То ме је спречавало да мислим. Моје рођено тело ме је издавало. Чинило ми се да се растварам, сав натопљен усијаном лавом. - Имаш ли ти или немаш? - Рашида је настављала да говори о новцу.

до прекосутра не бих стигао: увек је много оних којима треба одговорити шта раде мој отац или очух, Станика или мајка. Сав претрнуо сетих се њеног лица кад је рекла да ја на све гледам из најцрњег могућег угла и да је то несрећа за мене.

Професори не би смели да имају таква лица! - говорио сам самоме себи, а онда се сав најежио: погледај своје лице, идиоте! Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон!

Адвокат је имао на глави ноћну капу, тако да ми је сакривеном иза капије мало требало да се насмејем на сав глас, а можда сам се и насмејао па ми је Рашида ставила руку преко уста, сада се већ не сећам.

Зурио сам у Тису и купаче низ чија се тела сливала вода. На самом врху пешчаног спруда, сав умотан у кремове за сунчање, пекао се друг директор с Драганом и Јасмином. Све троје правили су се да ме не виде.

Синоћ је била избезумљена. До данас је већ морала заборавити. Очију пуних плавети сав омамљен топлотом која је избијала из реке и врбака, размишљао сам о правцу сутрашњег путовања.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.

— Јесмо, биће и више, — рече господар Софра. — Ја ћу за себе уложити само једну хиљаду форинти, а ваш ће бити сав путни трошак; зато ћу вас ја свуд где треба водити. — И то је добро, — рече Кречар.

— Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови? Ми смо већ сасвим преправни. Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг. И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати.

Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг. И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати. Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши.

Али и доликовало јој. Сав израз у ње био је нешто господствен. Тако исто и код њених кћери. Зато за дућан нису много ни мариле.

— шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге. — Видим, — рече господар Софра и маше главом. Кречар сав побледи. Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају.

Навале још двојица. Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег. Ето сад четвртог. Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је

Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера. Молер дође и понесе сав нужан материјал. Господар Софра позва га на доручак. — Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати?

Шамика је био на стану у кући градоначелника, у две лепо уређене собе. Јело се доносило из гостионе. Од куће је донео сав „сервіце” од сребра. Белих хаљина, „веша” сијасет.

То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства. Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.

Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо

Око три сата нека журба, неки се приправљају кући. Још отсвирају један валцер; сад игра сав „хотволе”, па се почну разилазити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Певаху вичући. Кад стиже сав упрскан, до ватре, међу врбама, јавише му се два официра и поп, који је био потегао заједно са његовим братом, чак из

Ништа није био заборавио. Милујући ћерчицу, нареди да се вози лагано, и као неки остарео медвед, сав накинђурен, поче у колима пред дететом да скаче и мумла и игра.

Све је био свршио. Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња.

пред видним, пролетњим пределима, као и овде над градским крововима, па су све доводиле у ред, распоредиле, смириле. Сав шарен и надувен, дотле, под перјем, као ћуран, црвен у лицу и зелен у потиљку, Комесар је, вичући на гомилу својих

непрестано говор који је имао да одржи, једнако је вадио из џепа велики омот упута за одашиљање војске, који му је, сав излепљен великим, црвеним печатима, био послао инспектор војске одређен за рат, ђенерал коњице граф Сербелони, а на

” Дотрча, сав задуван, Исакович, те седоше у кола, обојица осрамоћени и бесни, опкољени поворком јашућих официра. Целим путем једва

пред том шареном бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола на лево, тако да је он седео сав накривљен... Дочекаше их пуцњавом, махањем застава, урлајући команде, поздраве, рапорте...

Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње. Исакович, сав надувен од немоћног беса, пошто је наредио да се позове фелчер и да приђу кола на која ће га после, као мрцину,

Најпосле, кад је ушао, они се пренеразише. Лице му је било тамно и сиво као пепео. Накинђурен, сав у плавим, свиленим тракама и ешарпама, и он под клобуком, закићеним белим пером и сребрним кићанкама, чињаше се као да

Било му је досадно да мисли, и Исакович, сав помодрео, полако постаде за њега као нека слика. Комесар је постао скоро непомичан. Под периком, жмиркао је на оба ока.

При том њеном покрету сав би дрхтао. И кад би затворио очи, видео би бледу њену кожу и груди њене и очи крупне и модре, боје зимског, чистог,

је црквеним пословима у које га брат беше умешао, враћајући се увек, пољупцем, тој жени и детету, као да су његови. Сав задовољан, посећиваше жито, што поче и у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

сви пљускови који се за суше окореле земље сете, сви поводњи у дане југа, наручја свих јаруга, све сузе сиротињске, сав зној са чела себра да сручи се у царске делте.

виноградних села, са себрових чардака, из натега и бардака, сва шира винограда младих, да до царске се сточи буради. Сав мед што га скупља пчела са воћњака, са бехара, са трепавица биља, с ливадских епитрахиља да тече до царских пехара.

Све понорнице златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу

шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином обасјано вилинско поље и његове урвине.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Инжењер у белом мантилу хвата ме за руку и намешта испред камере. Погледам лево, кад тамо ја— сав у коцкицама и пругама. Телевизија!

Па, како је, каже, шта има ново, шта се напада? Без везе! Видимо лепо, место га некако не држи; нервозан је, сав у грчу, уопште више није за глуварење.

— Колико сад кошта четрдесет хиљада? — упита Жан Жик. — Отприлике осамдесет! Пружио му је сав новац који је држао у руци, око сто педесет хиљада. — Је ли сад довољно?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Заповједите им, у име моје, нека се одмах одмакну, иначе ћу наредити да се пуца, сакррр! Пијеро, цептећи сав и дишући као мијех, рече Ивановићу: — Молим те, Марко, проговори им ти, у тебе је јачи глас!

ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне, потроши за купљу, те он сâм понесе више него свих пет браственика!

Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род. Крстиња шапну снаси и кћери: — Е, богами, ово је да се човјек крсти и чуди!

— Још три уре до поноћи — рече он. — Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто.

Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити и педесет пута! Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па је имао и лијека.

Крцун, који се често осмјекивао, рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио и

— Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов. — Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече!

Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.

У тај мах уђе њеколико главара у кућу. Саво устаде, и упути се к њима. Јанко, сав зажарен, рече: — Кад сте толико добри према мени, ја ћу вас замолити за једну велику... највећу доброту?

Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор. На глави му бјеше камилавка, риђа му брада покриваше груди, а какво му бјеше рухо и оружје најбоље пјесма

Онда се опет промијени вријеме. Једнога вечера дуну бјелојуг, а до дана растопи сав снијег. Кад сунце грану, Цетињско поље бјеше право језеро; али након два дана вода се оциједи и земља се исуши, те по

Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота! Сав ће тај подмладак расти, ако бог дâ, на наше очи, како се нас двоје будемо спуштали покоју, те ћемо се задовољни са

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Qуандо регес цомедунт ме, А кад смажу зечевину Винум бибунт супер ме. Тад запливам сав у вину. Qуандо цомедерунт ме, Напослетку, кости и цубок Ад латринам портант ме. Одбаце у јарак дубок!

Толике речи у којима сикће глас С похитале су да се подсмехну Соси, да опишу њену психологију, сав живот њен. Све је ту: наш свет у Трсту, на тргу Ронте Россо, па непријављивање купљене робе на граници, онда

Готово је са гусларским дужинама које су мучиле Винавера: сав је Поповић у скоковима, у наглим скретањима, у мушичавим врдањима, у пражњењима.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео? ЗЕЛЕНИЋКА (смеши се): Јоште није, него само букти; но његов дим осећају Маџари

СМРДИЋ: Већ то ће и тако бити. ШЕРБУЛИЋ: Платићете ви нама сав овај трошак. ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): Оћу, оћу. Идем одма да преправљам (одлази). ШЕРБУЛИЋ: Е, јесте ли га видли?

СМРДИЋ: Да се не усудите к нама приступити! ЖУТИЛОВ: Који народне чиновнике опорочава, тај вређа сав народ. НАНЧИКА: Мађарон један! ЗЕЛЕНИЋКА: Развратан Србин! ЛЕПРШИЋ: Који нема једне искре родољубија у себи.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

под јаким утицајем талијанског хуманизма и обнове, пригрлили су талијанску културу и талијанску књижевност, и сав њихов рад је верно, каткада ропско подражавање талијанских узора.

кроничара, почињући од стварања света, уноси и црквену историју, даје много места »прсту божјем«, групише сав историјски живот око владалаца, не анализује материјал но га просто преноси из других књига, ради без критике, без

Песник је сав у обрасцима псевдокласичким, меша историјске догађаје са митолошким алегоријама, говори поређењима и речником једног

уводи грађански брак и допушта развод брака. Сав тај велики рад цара и реформатора, тај покушај остварења толиких смелих рефорама и извођења толиких модерних идеја,

У лето 1807. прешао је у Србију, и сав се ставио у службу њој. 1808. он је директор свих српских школа, васпитач Карађорђева сина Алексе, Карађорђев секретар

Под утиском тих читања он је отишао у манастир, у Хопово, сав се бацио у побожне књиге, »прогутао и прождрао«, како сам вели, сва житија, и почео читати дебеле књиге старих

Он нема дубљих и својих идеја, и у њему не треба тражити једног самосталног мислиоца и творца филозофских система. Сав његов рад је чисто практичан и сав његов значај је што је код Срба примењивао општепримљене идеје сувременог европског

Сав његов рад је чисто практичан и сав његов значај је што је код Срба примењивао општепримљене идеје сувременог европског рационализма, који се и иначе

Његов српски национализам обухватао је сав српски народ »от града Будима даже до Његуша«, национално образовање за њега је било важније од религиозног, и као

ОПШТИ ПОГЛЕД. — Иако је Мушицки за себе писао да је »готово сав чувство«, он је у основу био сув и хладан човек, без маште, без осећања и правог песничког талента.

Он је сав у оној чисто интелектуалној поезији која је у Европи умирала када је он на њој почео радити. Стил му је апстрактан и

и чрезвичайна њѣгова приключения, Карловац, 1833) — књига фантастична, пуна претеривања и измишљавања, у којој се он сав открива онакав какав је: »комични тип сујетнога списатеља, или непоправна прецептора и морализатора, или гладна и

Милићевић, Вук - Беспуће

И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је

Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.

Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана. Лагано га је болила глава.

зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.

Тада су се посљедњи пут видјели. Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у

Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покаткад, провири нос и око да види гдје је. И тако читав дан. Горе му је било кад почивају,

Вратио се тада кући сав мокар и љут. Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на

како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.

Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила

склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе,

И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим

него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Овај... ’тедо’ рећи: педесет и две карте. Кристијан се смеје, па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин. — ’Оћемо л’, фабрико? — пита га Јова. — О, ја, да играмо.

И још само неколико дана је остало било до суђена му дана. Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: — Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из малена).

му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у пензију), а сав посут струготином са Пујина каиша, да је изгледао као шишарка, а омотан паучином, које се срећом нашло задоста у школи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

да ме одадере, — Бука, псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао музе, помоз'те јаднику!

звук, У њен кад ја унишô бија дом, Страовито ме дирнуше тад ук Из ведрог неба, као страшни гром, Весела мога уби сав он пук, Из корена се љуљну житка стром; И да му дебло није било камен, Ти речи би га преломио пламен. 45.

“ — „Кô мислиш, несам, ал' твој дужник јесам!“ Па назад тури своју кабаницу, А онај сав се промени у лицу. „Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг

22. Само оно дивно двоје Да угледа — ништа више, Што на пусте топе твоје С тољагама ударише, Би се болан сав следео, Какву с' гују газит тео! 23.

XИ Али несвест сад не била, Би ван себе, ма друкчије, Кâ кад јад се сав згомила, Па небеса јасна скрије, Па кад нагне све то више, Када у пра душу тисне, Нити даде да уздише, Ни да

„Ох, последња заш фишека Не оборих на себека, Па би сад већ миран био.“ И у мисли сав се збио, Ни виђаше ни слушаше Како му се подсмеваше; Седи као ладна стена, Као душа осуђена, Лете мисли на све

Право амо главу диже, Ко ка њему ово стиже? Ко ли гледа тако њега? Сав се стресе, да л' да бега? — „Кô си, ко си у то доба? Ма страшна си кâ из гроба!

Да ли нешто заиста га дави? Да л' је медвед мамен и на јави? Скаче јунак, сав у смртном зноју, Па довати верну шару своју, Те на једну страну ...

Као муња беше поскочио, Ал' кад спази, сав се скаменио: Ни се миче, нит' отвара уста, Та лепа је преко мере пуста!...

“ Тако јунак мисли у себека, Још му на ум пада дивна Цвета. Ал' каки је то коњик, Милета? Сав је рањен одоздо до горе, Једва свога што се држи доре; Али није ни коњицу боље, Обоје су однекуд с невоље, Газили

Што да чини, како да одане? Да је драгом њезиноме мане? Да је други и грли и љуби?... Сав се стресе и шкргутне зуби, Те погледи пред собоме Цвету, Ал' га чудна до два ока срету, Свако око млого њему каже,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: — Аха, ради, ради, куца!

Исплута он иза ријетка дрвећа на бријегу, бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем, златопера риба. И ја занијемим сав устрептао од скривене лоповске наде: — Можда бих га некако могао дохватити?!

Они мене тако увијек: таман кренем у нешто, сав устрептао, изнад земље, кад неко подвикне, а ја цоц! — о тврду ледину.

Закуцаше ме тако с десетак питања у наредников „тефтер“, а кад жандарми замакоше низ пут, иза њих остаде свијет сав опустошен и остуденио, крв као леденица. За шта да се прихватиш, чему да се радујеш?

и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај! Сав засјењен и заглухнут, опијен млаким јутром, пустих се низ вјетар, добри свемоћни вјетар који је бестрага одувао све

ко би знао чега. Чујем суздржано кликтање рођака, а сав сам, у ствари, обузет узбуђеним шапатом с непознатим дјечаком, који је некад окретао ручицу ове исте машине: „Бије ли

— А сјећаш ли се онога првога рата, несрећо калајџијска? Зар онда не покупише сав бакар за топове? — подсјећа га сељак.

Што да пропусти овакву згоду и да се зеричак не окористи. На те моје ријечи, сељачак сав просину и погледа ме мило, као свог природног савезника.

до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад спази свога кума, сав просину и насмија се. — Богами се ја препао да ни тебе више нема. — Како ме неће бити?

— Какви наши? Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали. — А лијепо је утећи и своје другове оставити, а?

То ћу ја урадити колико вечерас. Чича се окрену лијево-десно, обухвати погледом читаву зараван и сав просину као да му се одједном смјести у срце то неочекивано богатство од жбуња, увала и бројних лога, од којих свака

А ја сам упалио само свом помоћнику, њему нема ко. Био је сироче, сеоски слуга. — Стево, Стево, сав си наш, а удараш у страну ко југ у планину. Шта ћемо с тобом? — Гледај ти друге, а за мене је лако.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Па да се овако поделимо: њему најбољи цареви неимари, инџилири и хазнадари, њему сав камен, песак и јапија, сви чекићи и мистрије и либеле, ашови, будаци, црепови и кречане, сви надзорници, дунђери,

Човек верује да је сав савцит од челика, а оно испадне да је тај челик восак између нечијег палца и кажипрста. Кола носе и невидљиви

ХАСАНАГИНИЦА: Тако, да ми је било жао да се пробудим. Сањала, као дојим онај ђурђевак, сав мирише на моје млеко. Цео дан ме боли груди. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: То је од млека. Не ваља ти ни то што толико сањаш.

Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали? Кад сам рекла да је сав од кадифе, казала си ми да је женскаст, а да је Хасанага од станца камена! Мушкарчина!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Тада, кад се удам, купићу Ти нове чакшире, минтан, шајкачу и црвене опанке... — Еј, еј! — Кличе он, и сав радостан истрчи на улицу, па свакоме кога нађе прича: шта ће му Тода купити, кад се уда. — — — И то би!

Димитрија обуко ново одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се и пева колико га глас држи.

— Крик беше ужасан. Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих. Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се, зину и упре

Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом. Седох а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који је у мени полако кипио и ширио се. Заћутасмо обоје.

! — Шта да ти говорим? — шану Стојан и, готов на све, слегну раменима. — Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се надноси јаросно над њиме. — И још питаш, питаш?

у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода отишла на страну, у суседну њиву, он се зграну, уздиже мотику и, сав цептећи од једа и беса, устреми се на њу. — Шта је ово, а-а-а? — зацича он. — Не, Јоване!

— Женска страна! ... — А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа. — Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв.

— Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв. Станоја се поведе и, сав обливен крвљу изиђе, дође до бунара, испра главу, мету дуван на рану, те крв заста.

Збогом и — опрости ми! Погледах стрица, а њему се очи овлажиле, трепавице од надошлих суза поднадуле и брк му игра. Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца.

— Стринин. — Нећу! — рече уплашено, пребледе и седе на земљу. — Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже. Ја му изнесох мало ракије. — Не, не, оку ми дај, оку!

На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра... А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и

А што си ми невесела — уста медена? — Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем, већ одговарам тупо: — Па шта ћу, кад ти за мене радиш? — И окретох се.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке. За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити. Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски.

За сав, дакле, српски род ја ћу префводити славни(х) и премудри(х) људи мисли и совете желећи да се сви ползују. Моја ће књиг

То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само замерити је тај хумор што га одвећ осећа у очима сав читалачки свет. да л' мучно, брале, дело беше то? Па одмарај се, доколан си сад! — Не будите га, смилујте се на њ!

глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован задај; и све то чудо, сав тај комешај, у један лик да сложи, један лог, и учини, — Шекспира створи бог.

тамнице се грдан зачу рик, кô рањен лав ил' кô надражен бик, пораскидани звекнуш' окови: мандал се стресе, чувар дркће сав, — помозите му силни богови! — ал' преста рик, тишина, камо лав? Ни гласа му, — чувара прође стра': „Ни гласа више?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

рада, преко добро примењених савета Копитаревих и Гримових током скупљања, Вук је веома брзо у потпуности сагледао сав значај овог к њижевног рода народних умотворина.

Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста!

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.

Кад дође у град сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ни један чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи

Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ни један није могао.

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер,

Потом се царев син каже ко је он и откуд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе пратиоце и оправи га на пут.

Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући.

дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих

очи ископале, зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси; њојзи треба дати уже, па ће се оканити.

Идући тако по свету дуго времена, дође једанпут под један велики град. Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду.

Идући тако дуго времена, дође опет пред један град и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио. Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Тако. Тражим, да полудим. СОФИЈА: Зашто ме ниси питао? МАКСИМ: Дакако! Да оставим сав посао па да питам милостиву госпођу, гди ћу што наћи. Ти да не дираш у моје ствари, јеси ли ме разумела?

СОФИЈА: Чујеш, Максо: човек не може да живи осим људи. Што сав свет ради, морамо радити и ми. Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак? СОФИЈА: Па треба да се с људма мешамо.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Пело, гледај да се намажу чизме. СУЛТАНА: Мазали те Турпијом, дабогда, и тебе и сав твој род! СРЕТА (извади лагано један каиш иза кревета, па сакрије испод аљине): Пело, јошт јуче је требало да су

СУЛТАНА (отвори врата, пак преступивши праг). Орјатине, сам ме ђаво морао овамо довести. Сав се у ћириш претворио дабогда, колико си ме мучио! (Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши, рибица у градском

„Само данас у вашем граду — луда фамилија са Алијом и бебом на трициклу!“ Онда убацујемо сав онај крш од ствари у нову изнајмљену гајбу; ја таман престанем, а маман опали са ридањем.

Тако нешто. Провод! Иначе, био је сладак; сав некако чист и испеглан! Добро, питаћете се ви, а клинци? Јао! Најгоре од свега је то што се одмах залепе! Како залепе?

и све, љубили једни с другима као шашави, него би били лепо ожењени Францускињама или Американкама и радили оно као и сав остали свет, у свом рођеном кревету, а не на осветљеној позорници, где им то никако није полазило за руком, ма колико

Ишао је лежерно савијене главе, сав наковрџан и намирисан, са њушком на чију се негу трошило шест кутија најскупље помаде сваког јутра.

Ту се нагнух преко стола ка Роберту Манџуки, с изразом крајње конспирације на лицу. Он се сав претвори у уво: У чему? — Нисам болесна ја, већ свет око мене. Капирате? Лице му се озари, сиромаху.

Могу. Сав пристојан свет, Чарли, завукао се у мишју рупу и ћути, а они се размилели и разгаламили, Чарли — шта да се ради?

Само да однесу старе мртваце ... — Шта је, авантуристо? — шмрца маман. — Људи живе нормално, као и сав остали свет!

„Курвоазјеа“ и, изненада озарен унутрашњим светлом неког чудног и непредвиђеног оптимизма, као и невиђеном љубављу за сав људски род, укључујући ту и нас две — милује маман по коси, грли је и умиљава се као мачор у фебруару, обећавајући

светских типова: позову двеста зверки у моди на дочек Нове године, па отварају сва врата и слично, а пре тога евакуишу сав есцајг тетки на периферију, да га угледни гости не помажњавају, и тада вам лепо кажу да свако од званица треба да

Чека ме једна мачка! Сутрадан се појављује сав изгребен и изуједан. Седи и смешка се тајанствено, онако швалерски. „Три грозда“ захватила блага паника!

прича Суленце — и последња говоранција старом Лулету би откачена, па поворка крену ка излазу из православног гробља. Сав у сузама, врло налик на Снешка Белића, Суле са Аде обратио се тада бираним речима попу: — Извините, друже попе —

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Шта, гди су? МИТА: Те гурабије. АЛЕКСА: Еј, простаче, ти ћеш мени сав посао покварити. „Абије,“ кажем, „понеже“ и друге славенске речи, којима ћемо осведочити мој карактер.

МАРКО: Богме, господине, да вам право кажем, ја нисам ни од какве благородне фамилије, и мој је сав немешаг што сам поштен човек. АЛЕКСА: Та то и јест, господине, што нас почитанија достојним твори, наипаче...

АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја. АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био? На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева.

Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја!

“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате,

Зима им дојади јака и сила Симе дјечака. Жали се такав лав, тужан, очупан сав: „Страшна је, каже, зима, кад стегне снагом свом, а још је гори Сима, бије нас — као гром!

„То ти је Килиманџаро, кунем се главом и шапом!“ повика мали лав од среће блистав сав . . . Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври, понекад сретнеш, кажу, чудне звијерчице три.

“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па истом лане опрезно: „Ав!

сипа, деда се срећан по млину врти, препуне вреће на леђа прти, врти се жрвањ вртоглав, а млин се тресе од буке сав.

“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен.

Везан је деда, тресе се сав, док пред њим риче гривасти лав: „Ви ли сте Трифун, овдашњи млинар, иначе назван Триша, ви ли то мачка мучите

Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи. А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не

Ујкину мачку веома криво, па ваздан фркће, најежен сав: „Кад не би крзно имао сиво, и ја бих био афрички лав. Свакој би кући задао страх!

„А због чега, да ли знате?“ ви питате. Тај пребрзо друмом вози, саобраћај сав угрози клизећи на једној нози. Чак ни нога то му није, нешто дуго попут скије. Клизати се није ред.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Затим пчела излеће, изгледа занесена, луда, јури право напред на нови бокор биља, у нови цвет. Онај претходни остаје сав болан, празан, отворен небу.

Пре но што се врате у кућице, стотине још других пчела мешају се, укрштају, бацају у цветове. Сав простор изнад биља, као да је захваћен у њихов покрет, престаје бити за очи статичан.

— Долазимо баш сад од њега. Прозире се сав као цвет. Доктор је рекао да треба мало да једе, све док се не придигне, а он је већ узео меса. Постао је као дете.

Уђосмо у собу доста пространу и светлу, скоро у собу нове куће. Било је много ствари у њој и сав слободан простор између њих заузимао је велики сто.

та стална свежина постања, та присутност постања, а оно што га види, осећа, поздравља и потврђује, мој дух и ја сав, пролазно је; непрестано на самрти. Нема у мени никакве жалости за тим, никакве жалости али узбуђења: да.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту.

Залуду му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу спустио на груди, Баш к'о бритком косом оборени цвет.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

удобрење поносимо се твојом лозом и гробом Од природе нема веће заблуде каже један глас притешњен између неба и мора: сав сјај стварања је у њој, и сва супротност богу. За нас који се возимо у чамцу то је било као да се чамац изврће.

горе и у Жупи и на смедеревском гробљу алкохолни вал пређе преко Саве и преко све три Мораве уз Тимок да подигне сав мутљаг снова у наизглед разумној глави и раздели многа обећања од којих се нико не трезни веселост се жарила у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И замислите, он мени каже: не дам! ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо. ПРОКА: Па знаш како је: друкче је било јуче, а друкче данас.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Иде кô марва и не гледа где гази — говорио је сав црвен у лицу, па се опет обрати војнику: — Јеси ли разумео? Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе

Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром... Јер ја носим две звездице и ту

За мном уђе и он. Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих. — Дигао сам једну балу више, па сам свима напунио шаторе — хвалио се Траило. — Како си смео и могао? — Ех...

— Као да се присети: — То је била твоја дужност, наредниче, да приметиш... — Разумем! — говорио је сав црвен наредник и страшно погледао Тасу, који ситно затрепта очима. Радило се целога дана.

А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и ко те створи!

А неком возару првог вода украли ћебе, па псује на сав глас и прети да ће лопову коске поломити, ако га само ухвати. — Куш!... Ни речи да нисам чуо!

Плотун је био растурен, и неки се шрапнели изгубише у шуми. Командант се нешто љутио, али га ја нисам чуо, јер сам сав био у ишчекивању и стрепњи да ли ће опет зафијукати куршум.

из страха да нас не наљуте, гледали су нас запрепашћено и немо, док је Танасије, заваљен на предњак топа, певао на сав глас: Аој Босно, сиротице клета... Било је то осмога августа хиљаду девет стотина четрнаесте године...

Коњи се клизају и поводе, застајкују, онда запињу, а послужиоци одупрли раменима о штитове, и на сав глас Вичу: — Марррш... марррш!... Терај дешњака... Средњи возар, животињо једна, крећи!... — нервира се Александар.

Растурени чамци пливају... У батерију утрча, без блузе и сав мокар, потпоручник Александар и паде уморан поред топа...

Обријан и напудерисан, са накривљеном капом над једним оком, сав устрептао, јахао је потпоручник Александар као да иде на параду.

Алекса полеђушке, а обема рукама обухватио револвер, прислонио га уз десни образ И нишани нешто изнад своје главе. Сав је у напону пажње, те ме и не примети. Најзад повуче за ороз и револвер опали, а одозго се сручи земља на њега.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета. Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.

« »А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...

Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим

Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре. Љубици се учини да се овде

Гојко прими хартију, разви је и стаде читати. Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.

Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се

Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану. Комисија! Дајте овамо Петра писара.. Он се већ сав охладио. Дај кључеве!... Запечате касу, па дај рачуне...

Старала се да више не мисли, док је не превари сан... Изјутра усташе обе рано. Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.

Једнога дана вејаше снег. Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.

— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу министру просвете...

Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дрхћући сав од љутине. Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.

Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен. — Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

давор’ бриго моја! Да ја знадем, моје бело лице, Да ће тебе стар војно љубити, Ја би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је горко.

земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

у Галебу Трепљев или Тригорин, шта ти већ западне, али да преко дана, изван представе, у обичном животу, будеш као и сав остали свет — оно што јеси, Филип Трнавац? ЈЕЛИСАВЕТА: Џабе му говориш! Он, једноставно, нема чуло за стварност!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Расцветане падине да врачам и укунем, непомичношћу, сав свет да стишам и умирим! Па то зар да буде мени гроб? Где је болан Светозар миловао лица, под образинама руским?

Кад све то, што тамо би и прође, овде захватим. Зар сам то ја, што упаљеним погледом спржим, сав тај свет, куда више не могу да се вратим?

Сива, каменита и бескрајна. Вода је свршила своје мењање боја, које испуњава све вече и сав видик, од најплавијег и најзеленијег до сивог и црног. Две барке сад круже и све се више ближе, играју се као голубови.

Одлазили смо у том циљу једном пуковнику, али тај официр био је један од оних за које је Ускоковић написао да сав сретан носи два угојена полумесеца у туру. Вели, шта бих ја хтео, не може то тако.

Моје име звучи српски, или чешки, или пољски, па, каткад, понеки официр предаје папире сав позеленео. Каткад, ноћу, у мраку, кад има дезертера, они искачу, главачке, кроз прозор у нужник. Пуцњи одјекују.

Имам посла са једним од оних официра, у Команди места, за које је Ускоковић написао, у једној својој новели, да сав сретан носи у чакширама, читалац већ зна шта.

После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови. Сав новац који је могла да набави слала је мени. Она се хранила голубовима и шљивама и јагодама, које смо имали у башти.

“ А Ђурица га онда пита: „А је ли његов министар био на Солунском фронту?“ Ја стојим сав црвен у лицу. Видановић ме онда поставља за привременог, предметног, наставника, у Крагујевцу, али ми одобрава

Постоје неминовности. Непопуларност најновије поезије, и код нас, својевољна је! Сав овај увод био је, уосталом, потребан само зато да бих преко много чега могао прећи ћутке.

Пред вече је пред Опером препуно. Прекјуче су испратили Пучинија. Маестро је изишао на мала врата, сав обасут цвећем. Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође.

Изар је текао под танким, набораним ледом. Тихи и бледи, они су ме тешили: да сав тај луди, огорчени хаос милиона, који дрече, прете, и преврћу се, није јава.

Тихо, у подножју моста, спушта се у воду, а високо, са црних кровова на црне кровове, диже се у небеса. Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Пекар јаукну кад виде да је, најзад, сав обрастао у перје, да су му из прстију израсла велика брчна пера и да су му се руке претвориле у крила а усне издужиле

Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао. А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна.

Хумови, горе у даљини, стене— Сав је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Која је ово земља преко воде тамо што се види? — упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити. Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроз

дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица, и деру се у сав глас: Нов роман: „Чудан човек“, свеска прва! — Нова књига: „Доживљаји једног старца без ордена!

Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а момак објави вичући на сав глас: — Господин министар не може примати никога, јер је прилегао на диван да мало проспава!

Испод ње је текст: „Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!

По свим улицама и хотелима носе дечица ове слике и вичу у сав глас: „Нове слике! Државник Симон и лекар Мирон!...” Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је

— Но, хвала богу! — узвикну председник сав знојав, заморен; сад их имамо осморицу. Док се председник и влада објаснише с осмим опозиционаром, те га једва

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.

отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... — Зар се баш лијепо види дретва?

Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром. Сав »директориум« био је облепљен великим табацима, на којима су нашаране неке муње и громови. То је он звао »статистиком«.

Утом осети неку лакост у души; као да му је с том реченицом, која је случајно сишла с језика, спао и сав терет с намучене душе. Осети се за тренутак лак и ведар.

тип праве српске жене, принуђавао ју је некако да личи на његову мајку, скромну, ваљану, пријатну жену, која је сав живот била посветила својој деци.

Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега. Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан.

Професор метну руку на чело, а Пери поче да свањује, појави се нада, он се сав претвори у пажњу. »Сад ће сигурно о Византији«, — поче да мисли; — »тако и бива кад се сни...

ред саме школе, а после, мало по мало, наш је пол заузимао по једну струку централне управе, док није узео у руке сав државни апарат. И, хвала Богу, сад иде све као по лоју.

Настаде необичан призор. Чича Пера позелени, задрхта сав к’о да га је ухватила тролетница, скочи и подиже обе руке у вис.

га опет савлађује, али речи мамине, које говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце, јуре му по крви и он сав дршће од неког ненадног узбуђења... Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор...

их широм, па као да му она црна празнина што зијаше кроз врата из неосветљена предсобља даде нову снагу, он се скупи сав као да се спрема за скок, па се одједном исправи и врисну из свег гласа: — Ево их!... ево врата! ... ево, ево!...

Од једнога дознам да су сви поднели поновне декларације за сав еспап који су у минулој години пренели преко царинарнице...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Тако. Не мили ми се. Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па да гласаш, 'ајд', 'ајд'! Него се сав предаш и промениш, постанеш други човек. Дигнеш руке и од дућана и од куће. ЈЕВРЕМ: Е, није него...

ИВКОВИЋ: Незгодно ми је да му ја говорим. Мислио би хоћу да га ометем у агитацији. Зар не видите да се сав предао агитацији противу мене? ДАНИЦА: Боже, како је то непријатно, ви радите против њега, а он противу вас.

ЈЕВРЕМ (седајући). Јесу! СРЕТА (звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! ЈЕВРЕМ (сав се пренео у скупштинске клупе и целу ствар узима озбиљно и очајно.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду. Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против

— »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други!

Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша. А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу.

Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије.

Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. Изгледао је сав као покисла кокошка. Фамулус Максим га дочека на вратима. Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.

Они се још једнако тамо препиру. Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.

Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.

— Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу! Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’! Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ. Тол’ко! — Ама чуј ме..

Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« — Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!! Бруко учитељска!!!

Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Са шеширом на глави, узаним као приближени дланови, Жмирка, очима и наочарима, Као да држи говор сав се укрутио... — Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио?

Он живи о јогурту и о буреку, И не боји се да га урекну, А над шкртошћу и похотом Смеје се на сав глас, грохотом.

Иначе, Млеци су даљи од Кордуна и Котара Равних. Будислав, а не Будисав; оно слав Обележава Славене и род словенски сав! Из Врпоља је Врпољанин; а врпољац је вепар Утовљен онде, или воз, у којем се игра пар-непар.

Граматичар ће рећи да стаје десет динара. Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац. Мимо целог света понаша се данашња младеж.

Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А пудљивост и тескоба Пратиће

Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу. Миш ибришимом ушива кишу, Шав по шав, и пљусак сав Приши за земљу. У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера.

По среди је среда: На две стране гледа. Четвртак — четврти У месту се врти. У петак мој тетак Продô сав иметак. У суботу зацело Ићи ћемо на село. Недеља је најбеља, Бела као кудеља.

да је то паланка нека —Љиг, Рожај, Звечан, Даљ, Кнић ил Рас — И да три старице нуде човека На продају, узвикујућ на сав алас Цену — што по закону се чинити не сме: То је садржај ове приче, односно песме. Необична повест!

се што важно збива, Писац потресних, поучних штива, Лепоте и памети чудесна спрега, А истинољубива, изнад свега. Сав од оштрих запажања и финих нити, Извештај се са лица места кити: „То што сам видела насред пијаце У варошици

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Онај што их је решио, посветио им је сав свој живот; решио их је невероватном истрајношћу, дуготрајним испитивањима, нечувеним напорима и необичном способношћу

случајно, на први поглед сасвим безначајно откриће које је једног дана учинио у тим водама, било је судбоносно за сав његов рад од тога тренутка, као и за целокупну реконструкцију романа јегуље.

Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се, напустивши од тога догађаја све своје друге послове, сав предао проблему јегуље.

су научници запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене јегуљине ларве, прогутавши и ове, не знајући шта су прогутали.

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

Нека је, напослетку, поменуто и то да је за успехе у научним истраживањима, у која је уложио сав свој живот, Шмит био обилато награђен и признањима од стране академија наука и научних установа целога света.

потпуно нов брод, јахту »Прінцеѕѕе Алице« од 600 тона, на једрила и са помоћном парном машином од 350 коњских снага. Сав је брод био испуњен лабораторијама, научним инсталацијама, инструментима, риболовним справама и опремом за лов од

гвоздене полуге (баласт) буду одатле избацивале, балон би постајао утолико лакши, па би се пењао ка површини воде; кад сав баласт буде избачен, кугла би се сама испела на површину.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И сав засењен пред чудесним сјајем Лепоте твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун поб

Као Хермес стари и с њим Афродита. Стопи се у мени страшћу твојом целом, Да сав изнемогнем под витким ти телом, И да душа моја најзад буде сита...

на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.

невоља, и мука духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и свуда, Заборав свиреп, неумитан, зао.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

У то доба пет Мартиновићах дигоше се један за другијем и за њима три четири друга. Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше.

Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха.

пашче ту свезат не шћаше, а камоли чојка несретњега; они људе све тамо везаху и дављаху у мрачним избама. Сав протрнем, да их Бог убије, кад помислим за оно страшило. Нико жалит не смије никога, а камоли да му што поможе.

НАРОД СЕ ЧУДИ ЊЕГОВУ ПОСЛУ, И САВ СЕ ОКУПИ ОКОЛО ЊЕГА ДА ГЛЕДАЈУ ШТО ХОЋЕ ДА РАДИ. МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А ИГУМАН ПОЧЕ ГОВОРИТИ.

НАМРАЧИО СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ. ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.

Не зна се баш зашто је полудео. После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.

А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. Па се тек занесе, почне на сав глас. Мати не сме да га прекида. Само га отуд, из обасјане собе, слуша.

Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.

— Добро, добро. И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора

Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази | својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа

Увек би почела да осећа као неки немир, као страх. Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази

бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала. Али то није смела.

Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав | обучен у свилу и чоју. Миришу му хаљине од његове развијене снаге.

целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче: — Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!

Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници. Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.

до колена, поређала пет, шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

својом нежношћу нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка. У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим.

ЗА ПРИЈАТЕЉЕ Није то, мислим, будућност далека Када ће проћи сав немир, ругоба Живота земног, а ми рећи: нека! Пред сенком смрти и дверима гроба.

ТЕОДОРА Ја никад нисам волела, драги мој. Љубав је слабост, а ја сам кротила И дивље звери и сав људски сој. У мени се једна жеља оваплòтила: Не да ме воле — то је малотрајно — Но да ме се боје — то је ипак

А мало среће, то је живот сав. У животу моме један ми је лав Био нешто друго, био тако драг... Слободан, снажан, и бескрајно благ Спрам мене,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост и кожа, а раста бјеше омањег, очи уприје опет пут домаћина.

Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито. Више одједном потмуло је јекнуо. У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно, па одуши у снажном уздаху, као што би рањен лав уздахнуо.

Та је соба била пространија барем четир пута од прве. Под сав бијаше застрт шареним ћилимом (по свој прилици подгоричка тканина).

“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!“ То им је био сав разговор. Владика му се загледа добро у очи.

И у томе је он почео из основе. Најприје је испитао их, и да се не сјећа, те промјерио сав амбар. Разумије се да је нашао највише пљеве и шупља зрна која је он најприје изрешетао.

Ја знам какве би ти разлоге надовезати могао, али чувај се тога, да се зло не излеже, а ти би му био зачетник, и сав би гријех на твоју душу... Дакле, ја ти не знам шта но како са серадаром учиниш!

Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом.

Промисли, моја Јоке, пуна кућа младости и живота! Сав тај подмладак расти ће и напредовати како ми будемо троњивали и примицали се к вјечној кући.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

а он ну одговори да мируцају; али кад послије неколико дана умре и попадија, одговори поп на таково питање: — „Помрије сав свијет“. Мој мертик неће убити (а два ми не даду, макар на сваком чокоту родио).

тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће! (Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља).

на ону страну, где јој је драги, и дрмне граном, говорећи): Ја дрмнух граном, а грана земљом; земља свим свијетом; сав свијет мојим суђеником: цркао, пукао, док до мене не дошао! (И духне на ону страну, где јој је драги).

(Сан) 28 — Два локвања око пања? (Уши) 29 — Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби) 30 — Два пута до неба сижу? (Очи) 31 — Две виле из пећине вире?

(Жице пролазећи кроз брдило, кад се на разбоју тка) 116 — Сав свијет заођела а себе не могла? (Шиваћа игла) 117 — Све има, а говора нема?

(Прозорска) 324 — Које брдо може да прескочи сваки човек? (Оно из разбоја за ткање) 325 — Ко је викао, да га је сав свет чуо? (Магарац у Нојевој барци) 326 — Који коњи не једу ни зоби ни сена?

(Варница) 431 — Што сву росу попије, а сав снег поједе и облак развије? (Сунце) ВИИ ПРИКАЗИВАЊА (ИГРА И ГЛУМА) И ИГРА ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се

У руци је носила као лук на три угла искићен сав цвијећем. У турице, која је била као најглавнија међу њима, није се људска глава ни видјела, него је више ње на

МЕЛХИОР (сав гарав у лицу): Ја сам цар Мелхиор од арапске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио;

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па и уватим, те згулим с њи три мјешине, и поку- | пим у њи сав мед, па притоварим на пијевца, и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу Богу по водицу.

100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103. Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато. 104.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку а девета њему у кревет, како падне

” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а ногама увретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.

Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду. Стојша кад дође на ону чесму, напије се воде па легне мало у хлад да се одмори покривши се по лицу

Тако путујући дође под један град, и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио. Стојша се онде напије воде па легне мало у хлад да | се одмори покривши се по лицу једном од оне три

Идући тако дуго времена, дође опет под један град и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио. Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три

Идући тако путем син рече оцу: „Кад будемо близу вашара, ја ћу се створити леп коњ, што га не ће бити у целом вашару. Сав вашар чудиће му се. А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати.

” Кад дођу близу вашара дете се претвори у коња што га нигде нема. Старац поведе коња по вашару, а сав се вашар слеже око њега, па се сви стадоше згледати, јер нико не сме ни да запита по што је.

” Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: „По што?

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и треи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.

Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер заповести његове нису тешке, јер свак ко се рађа од Бога, побеђује сав свет. И ово је победа која побеђује сав свет:“ (И Јн.

Јер заповести његове нису тешке, јер свак ко се рађа од Бога, побеђује сав свет. И ово је победа која побеђује сав свет:“ (И Јн.

иконама и књигама црквеним Волимо да неизмењен буде иметак свештених сасуда, икона, и завеса, и књига и остали сав иметак црквени. Не само да неизмењен буде, него и да се отуд не покреће, и никада ни од кога не узима.

1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и у гроб уселићемо се, где су заједно цареви и убоги'.

Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, и брата свога нека љуби'. (І Јн. 4, 20) Јер о овом сав закон апостоли научише, мученици венчани бише и пророци висише. (Мт.

И проведе у владавини тридесет и седам година, и ту одмах прими свети анђеоски лик, и поживе у том лику три године. И сав живот његов би осамдесет шест година. А престављење блаженог оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200!

у Свету Гору усели се, оче преподобни, стога просијав добродетељи блистањем Светога гледаш, богоносни Симеоне! Сав заволевши духовни живот, ван света и тела бивши, богоношче, зато прими премудрости славу и вечну, оче, заједницу.

Седалан, глас осми Подобан „Премудрост“ Царство земаљско оставив, крст свој на раме узевши и сав се предавши Богу и у Свету Гору оде Светога Духа поставши причасник.

Чувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мог завета. Па ако човек и сав свет задобије, а душу своју изгуби, која је корист? (Мт. 16, 26; Мк.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (гледа за њом; сав трепти од грозе сећајући се речи владичиних, које понавља): »Не даш је другом!« (С осећајем мржње на тог незнаног још

(Смеје се.) МЛАДЕН Не, Васка. И без плате, без бакшиша! Плата, бакшиш ми што — могу тебе да служим. (Сав збуњен): Ето то! ВАСКА (све несташније, раскалашније): »Ето то!« (Смеје се раздрагано): Ха, ха, ха. ...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Да сам кадар сав трошак сам учинити, чини ми се да нико не би био веселији и срећнији од мене. Даћу повод и приклад возљубљеној јуности

и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав ваш У Лајпсику, 1783, Доситеј Обрадович августа 15.

Али је било много свети[х] отаца? Ништа то не чини. да и[х] је хиљаду пута толико било, да се сав свет сложи, да анђео с неба дође и да учи што против апостолске науке, не ваља примити ни веровати.

Као овца кад дође с паше, леже гдигод, пак преживље оно што је пасла, тако сам ја преживао сав онога предрагога архијереја разговор и учио сам га као наизуст.

није сањао, него јошт савише, одвећ је питом био с девојкама кад би ш њима пазарио, у ови пар сасвим се заборави, сав се измени и промени — рекао би[х] као да га је моје говорење обајало и очарало - и почне ми овако беседити: „Како то?

Био сам већ утешен, кад ми се пробуди друг, и, расуждавајући да сав мој плач ништа ми не помаже и да не ваља време губити, метнемо се на пут и дођемо у само вече у Итебеј к тетки мојој,

Чему ли ће се више дивити И чудити? да сам био сав око, пак да сам на све стране у један ма[х] гледати могао, ни тако не би[х] се оне красоте нагледао.

На ови на|чин мој Ника врати се с матером својом и мојим братом, а ја останем миран и покојан. Мој је сав посао био држати чисто ћелију старца мога, очитати му који акатист и канон и у трапези житије; све проче време могао

Мени није мрско било путовати; но, једва би[х] чекао да дођем у манастир да читам житија. С њим сам обишао сав Срем, Славонију и Бачку. Он је свуд био добро примљен за своје весело и, у исто време, препоштено опхожденије.

Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седена образу браде. Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо

Ка|зује ми да цесарски и краљевски синови и кћери сву своју младост уч[е]ћи се проводе и сав живот - у читању књига.

А сад има већ близу три стотине година да је сав свет искуством познао да они оци ништа нису знали у томе и да су врло неразумно чинили проклињући друге који су

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ! Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.

Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина. Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу. За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.

испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.

— рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима. Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. — Нема ту говора о поткивању!

Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. Коњ оте мах и потече у сав трк. Онда видјеше чудо. Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га! Пушти! — довикују сви.

се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га изгубише с очију. — Е, ово је за приповист! — вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.

— Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас. Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће,

Остали фратри отидоше ка гвардијану. Дуго су тражили Букара. — А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! — вели Дундак свлачећи се. Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.

Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.

Буковичке гоље и раскалашни Котарани!... Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!...

— рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку. — Ја? — рече Бакоња блијед и сав се уздрхтао. — Не би ја то чинија ни своме ћаћи! — Мрш, козару зврљевски! — викну Вртиреп.

Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор! Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче јата бела. Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна.

Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека. Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека.

Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема. Кришом око бацам у даљ где се спрема Неми дочек гвожђа, зида, стакла бела.

НОВИ ПОВРАТАК Још није ни смирај, а камоли мрак: И немам значи чиме да се тешим Што ми се сав видик сузио, а знак Да можда губим свест је што се смешим.

Ал тек им оста ко у дубу чвор Пусти Арагон, испечен, сав у рупама. А мислили су да ће далек југ И та нестварна земља, имена шарена, Одшкринути бар начас страшни круг.

О, како дуго, како дуго, Ни са ким нисам ни реч реко. Огрнут, сав у старом руву, Обрастао у длаку голу: Мрмљо сам само своме столу И шапто само своме уву.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Седео је поред прозора сав стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује на

И он одједном, сав опијен нечим што се не одређује у свести, нечим ШТО је ван ње, изгубљен и расут у трајању дужем од памћења, дуго

Отац сигурно сада плаче. Он не може да плаче. Ноћас је све изгубио тај моћни Аћим Катић. Вукашин је сав скупљен и згуснут у дрхтај који ће сам себе да искида. Не могу по твоме!

Не обзире се на женине молбе, прекоре и клетве да престане. Сав се увукао, збио у шљивову свиралу, па му је тесно у њој и грца, кликће, извија, преплиће, све живље и све луђе, а

„Како си ти, бабо, поступао према њему?“ Вукашин се подигао и обгрлио колена. Сав је био у сенци. Зашто ме је то питао? дуго мисли Аћим. Јечећи, окрену се ка зиду и покри главу да више не чује звона.

су и бечке новине писале, дрхтала је влада од његовог штапа, и краљу Милану је у брк скресао све што мисли, али осећа, сав ишанчан тугом, да никад није имао овакав дан. Па и да погине данас, нека погинем, синови и народе!

— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму.

Рука ишчупа нож из појаса и баци га у мрак. Празна каца поново звекну и брзо умуче. ...Вукашин, сав увучен у капут с подигнутим астраганским оковратником, застаде пред добро знаном капијицом: кроз голо грање дуњâ

Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце. Њени уздаси и мутно, мукло јечање, то је гњечење главе. Сав је себи исцепан у дуге. Пукотине између њих немају два.

туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу, њишу се куће и зграде и сав неред његовог богатства. Само ти плачи, квргаво увенце, и моје чело. — Склони се.

Није се смиривао ни оне ноћи када су га његови дојучерашњи пријатељи и једномишљеници изубијали у мраку. Ни тада, сав раскрвављен, није престајао да виче: „Кукавице! Бранковићи! Подрепне муве!

Ако ти неко умре, мораш сам смрт да му огласиш... — Дај ми руку! — Ђорђе више не може да слуша. Сав је обамро у малаксалости и нема снаге да изиђе из гроба, другом намењеног.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли предмет налик семенки лубенице, сав златаст. »Да није он то говорио?

— узвикну запрепашћено, али девојчица не изговори ни речи. Чудесно миришући, сав прозрачан, плави цвет са високим руменим прашницима треперио је у струји сунчевога праха, постајући свакога дана све

— Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао. Ђаволак сав претрну, а Поглавица га потапша по образу, па рече: — Ево ти чичак!

Како и не би? Светлокос, светлоок, сав прозрачан, дечак је изгледао као да долази из неког другог света. Такав сјај је из њега избијао да би, још дуго након

Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу?

Тражио си ме... Па, тражи ме и даље... — пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у траву. Ко би рекао да су траве тако високе? Тако брбљиве!

Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа. Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу. Сав нежан, сав сребрнаст, цвет је ширио такав сјај да су и небо и земља блистали.

Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу. Сав нежан, сав сребрнаст, цвет је ширио такав сјај да су и небо и земља блистали.

— чу врели шапат малог болесника, и осмехну се: — Не брини, познаћеш га! Мален је и светлокос, светлоок сав прозрачан. Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај!

Али од тога доба сва деца, када су тешко болесна, виде како са звезде на звезду скакуће дечак светлокос и светлоок сав прозрачан, али мален и живахан као варница. Носачи и чистачи зову га Златоусти и тврде да је то некадашњи мали чистач.

Сам вучеш кућу, сам набављаш храну, а још си и тако мален да те може свако згазити! Па и те траве! Сав сам се исекао о њихове оштре врхове. Бар да смо птице! Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао!

Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка. Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Кад су стигли на Врачар и пошли Вучићу, Аврам Петронијевић и руски конзул су се згледали: сав усправан, крут као даска, Господар Јеврем је храмао више него икада.

Права и без сенке, улица води на Калемегдан, сав од сенки. У доба када је Јован постао Господар то је била друга прича: овуда су, свуда унаоколо, била зеленила, тамна

Само је имао да буде спреман на све. Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима неба, све

У њему и јесте било нечег змајевског: сав јак, био је тако лаког хода као да га носе велика крила; глас му се далеко чуо а покрет му је био нагао као да ће се

ипак се искрадао, и лутао. Увлачио се, сав понесен, у језу шумских богаза и чикао тишину, пуну притајених звукова. Највише је волео да утекне пред зору, кад је

Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.

нечег што Васа не препознаје. Тај бронзани устаник као да је сав целовит и у одлучности и у простодушности, а таквог себе он не памти: у њему јесте одувек био змај, али је одувек био

У тој предјесењој, просветљеној зори признао је себи, сав збуњен, да он и јесте цар змајева, тек сад, иако већ и просед и наглув, само што ће се његове битке водити на земљи а

и сладолед и, кришом, протура хашиш, из трговачке уличице која носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу

Било како било, једном се суседу, Турчину, учили сумњиво то добовање и он затражи од Мирка, сав бесан, да га пусти у кућу. Мирко одбије и настане препирка. Дође и терзија Мехмед.

што ће осећати, још неколико пута, и касније: као да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен, заокружује и сав стаје у њега па обликује, уместо оног обичног Стојана, неко необично створење које уме и да види и да чује оно што се

Уверени да се смишља нека замка, Турци пођу да врате, међу своје, и Проту и војводу. Сав неспокојан, Прота измоли од Турака да се бар војвода Чупић пошаље да извиди у чему је неспоразум.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј.

И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...

пустићеш мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б. Николајевић ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ „У име Вечнога...“ (1-2) 2 Дођи, о дођи!

„Кад сам, сав збуњен, с муком од ње скрив'о, Те да не спази да ми дршће рука, Док бих јој уз пут невешто везив'о Смакнуту свилену

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Од свијета на ком ми сјеђасмо до небеса престолодржнога растојање преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон што могах виђети мир мировах бјеше напунио са својијем свијетлијем шаром.

Попа, Васко - КОРА

са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним сном Отвараш ми широм Све прозоре на челу Берем за тебе беле Локвање из моје крви Дајеш

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

После њега дошли су на ред Коперник, Герике и Њутн о којима сам имао при руци сав материјал о њиховим личностима и делима. Предочио сам их живо, а њихову науку на лако разумљив начин.

За кратко време стекао сам сва знања и вештине, потребне за тај посао, а вредноћом и поузданошћу скинуо свом господару сав посао и бригу са леђа; он је имао само да одобри све што сам урадио и да тапије, које сам саставио и написао,

„Бесконачно дуга ми је изгледала та улица док напослетку не стигох, сав задуван, пред једну огромну капију. Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио.

А ако је Посејдон чуо лаж коју сам на сав глас изблебетао на сред пијаце, па ако у рибарску мрежу, мени заинат, пошаље какву ајкулу?

„Аристотеле!“, зачу он како га дозива неки познати глас. Он се обрну. Пред њим стајаше, сав зајапурен и ознојен, Никијас, дворски чиновник из Пеле, кога познаваше још из раног детињства.

Никијас је сав дрхтао од умора. „Куда јуриш, синовче, као избезумљен? Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“.

Овога пута за предавача одређен је, на изричиту жељу краљеву, млади научник Аристархос са Самоса. Зенодотос, сав задуван, брисаше зној са своје ћелаве главе и гледаше, као раздражен но изнемогао бик, на црвено ћилимче, прострто за

је Цицеро, када је 137 година иза смрти Архимедове дошао у својству квестора на Сицилију, гроб великог сиракужанина, сав обрастао џбуњем и коровом.

Архимедес предаде се сав својим геометриским испитивањима. У неуморном раду и беспрестаном размишљању, залазаше Архимедес све дубље у велике

виде витезове у спреми за рат и наслика га пред собом у живим бојама, говорећи гласно преда се: „Дон Рамиро доћи ће, сав задуван, мени. „Еј, Мардохају! Треба ми нов коњ за јахање“.

Хиљадуглава црна војска, смештена у безбројним манастирима вароши, прати сваки наш корак, посматра сав наш рад и ослушкује сваку нашу реч.

Мислио сам да ћу понављањем овог поступка постепено отстранити сав ваздух из рецепијента и учинити га потпуно празним“. „Па није ли вам то пошло за руком?“ „Није.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

у њеним очима само назрео жељицу да се увери у моју намеру, ја бих, осећао сам добро, за трен ока, лежао искрвављен, сав размрскан доле на бетону.

на врхунцу, дрски студент обрати се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему крив. Ја видим торбе сасвим нове, а ви као да сте из апса или ропства.

— Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено! — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка.

зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика,

опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву

— — — — — — — — — — — — — — Разумем. Да одмах вратим сав непотребан материјал за утврђивање у штаб пука и да... разумем, гос' пуковниче!

Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог венчања, после толико година, обновимо

Ја узвикнух до вриска. То беше Никола. На дивном зеленку, сав у цвећу и пешкирима, у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да

су нам приредили новосадски ратни богаташи; они исти што су, у међувремену кад ничије војске није било, разграбили сав петроварадински плен, заостали материјал немачке пристанишне команде.

Господа су ту. Расправићемо ово познатим путем. Сав узрујан Никола заусти да нешто каже, али у том тренутку на врата ступи крезуби студент са својим стварима и својим

Лично сам видео голу фотографију; дивна је, свеца му, нема говора.“ Па ми дуну сав пухор са цигарете у очи. Ја трљам очи и погледам у лампу: љуља се.

Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу.

) И ето, деси се да неки такав снажан, громадан човјек, сав из једног комада, узме за жену крхку и болећиву дјевојку из какве старе породице истанчале крви.

Кад би дадиља вртећи нада мном главом ускликнула: „Их! ово вам дијете чује како трава расте!“, сав бих се изнутра озарио од задовољства, попут падавичавог лазарончића који се међу буцмастим друговима блажено смјеши

главе испреплетало се мрко грање ловора са свијетлијим грањем олеандра у цвату на позадини проријетког прољетног неба. Сав бих се упио у те очи, које су ми, онако у изокренутој слици, с обрвама под собом и подочњацима над собом, долазиле

Сјео бих на клупицу држећи је објема рукама чврсто за запешћа и зурећи јој у лице сав жељан да у њему опет препознам и нађем добро познате блиске црте, оно људско у њима, на концу.

ВИИ Сав кућни живот одвијао се у благоваоници и све пресудне ствари у животу породице као да су се ту одиграле. Ту се окупљала

сама себи цјеловита и потпуна: један ликовни факат, с односним одразом у сферу духа, који говори сам за се, и који је сав у томе. Знало ми је изазвати подсмјех кад би за какву красотицу питали да ли је, поред тога, и умна.

Желио бих умријети изваљен наузнак на доброј, врућој земљи, сав у сунцу и јáсу, умријети у једрини дана, у сат узаврелих зрикаваца.

” — Тога се управ митски, преувеличано бојим, бојим читавим једним скривеним комплексом у мени. И сав застрепим чим и само издалека, у дискусији наслутим да је та објекција на помолу.

Пред позорницом је висио читав низ петролејских лампи. Свјетлуцави папир само се љескао. Густе се претворио сав у један немир, у један осјећај одговорности. Ја сам дошао с мајком.

Изговарао ју је с шапатом, високо подигнутих обрва, сав у власти рапимента. Можда се биједном човјеку учинило да је сад одједном у томе нашао сврху свог живота, открио дубљи

Био је то ситан, жгољав човечуљак, с непокорном чупавом косом, сав у нервозним истрганим кретњама. Оженио се танком и лепушкастом кћерју мјесног трговца, која се ускоро послије удаје

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.

Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру!

Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао. Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.

Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом. Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...

— Батали, човече, сав сам гола вода. Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера

зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање. Ни једне мисли, ни једнога покрета!...

тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.

Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав. Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на

Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли... Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ

Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови. Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.

би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови. Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.

Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад он то чује, изиђе ван, а смрт га пита: — Шта је сад рекао бог? — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала снесеш на једну хрпу на равницу.

Она копа камен. Кад је прошло девет година и она сав камен санијела на једну хрпу, закала па опет дође к богу питати што ће сад, а кад дође горе, види је солдат, а она

Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала, лијепо ситно стучеш, да ти ниједан крупни не остане.

Кад то смрт чује, закала па отиде те стане тући, па удриде дан и ноћ, те опет девет година. Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац, згрчила се, једва иде, па пође опет горе да пита шта ће сад.

дођем опет да те питам, али ми он опет не даде к теби, него отиде он, па кад је изишао, каже ми да си ти рекао да сав онај камен санесем на равницу на једну хрпу.

Ја отидем па опет девет година носи, а кад сам санијела сав, пођем к теби, али ми он опет не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно

а кад сам санијела сав, пођем к теби, али ми он опет не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те ја отидем, па опет девет година удриде, ево све досад, па видиш каква сам се начинила.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет.

Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао.

Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син оправи

Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију.

И ту видим живот сав без туге, И без смрти, живот од љубави: Место ноћи шириле се дýге, Место мрака један обзор плави.

Ја и сад сваку мисао ти дајем И своје грехе; само сневам о том Кад ћу сав живот испити похотом: Ја те још волим, али загрљајем.

Веров'о сам да ће мој нараштај заћи За неравну борбу, сав изломљен, и да Ја ћу с њиме опет у гробу се наћи, Да чекамо потрес који оков кида.

Пред оком што на ме кроз поглед је пало К'о укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903. И ТАКО...

Ако је по вољи, заклон ено, тамо. Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја — Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом? Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: — Купајте се, госпо, често ладном водом.

ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чудна, и звоно погребно, И кола, и сузе — сав обичај пратње.

ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чуда, и звоно погребно, И кола и сузе — сав обичај пратње. 1913.

А можда божји и није жи'ми Тек стави на се име к'о чин. А безумни народ и то му прими. Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Неупућен слушалац могао би се заклети да се у соби налази више лица. Мада мајци морам да захвалим за сав изумитељски дар који поседујем, и вежбе које ми је отац задавао мора да су биле од изузетне користи.

Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се!

Уложио сам сав свој младалачки жар и снагу за усавршавање открића обртног поља, али ти рани радови били су другачији.

То осећање је било толико јако, да сам решио да оставим сав посао и да удовољим тој жељи. Али, схватио сам да ми је сувише тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико

терминалом за који се везује кратка жица, произвести око хиљаду узастопних блескова пре него што се неутрализује сав електрицитет из ваздуха лабораторије.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у

Следећег дана био сам сав укрућен и непокретан. Он се због тога много наљутио и назвао ме најгорим ”жутокјљунцем” кога је икада срео.

Овај велики спектакл оставио је веома снажан утисак на мене. Али сав тај научни напор, приказан на тој изложби, односио се само на користи од тих изума, а никако и на објашњење шта су оне

свој стари, пословички начин, заврши примедбом: ”стабло кукуруза расте само дотле док не избију клипови, а после тога сав сок прелази на њих.

Помислих у себи, како би мало чешћи овакви састанци пословенчили сав амерички живаљ у близини Принс улице. Тада сам много размишљао о овом додиру две врло различите цивилизације, па о

паству свом силином своје неодољиве личности и свим лепотама у које их је могла заоденути једна песничка природа. Сав сам био узбуђен његовом беседом, а ефекат је био не само духован већ и чисто физички, несумњиво због појачане

После свака два часа тестерисања купао сам се и ронио у реци Пасеик и на крају лета био сам сав у мишићима те сам могао учествоваш у трци на двадесет миља без претходног тренинга.

Новац који сам добио као награду био је практично сав новац на који сам могао рачунати за следећу годину студија. Овај новац, међутим, према мом рачуну није био довољан за

Осећам да бих због тога требало да се извиним, али да ли заиста треба да се извињавам? Сав мој живот до овог момента моје приче одвијао се под таквим околностима да су ми били потребни мишићи и борбени дух.

У току рада доживео сам многе тренутке слабости и обесхрабрења и био мије потребан сав “Тоник” који мије капела Кингс колеџа могла дати. Требало ми је често охрабрење и ја сам га тамо налазио.

био међу племенитим и несебичним немачким учитељима, предлажем да се, после плаћања стварних трошкова мојих предавања, сав новац који сте ми великодушно дали, употреби за школовање младих америчких истраживача у Немачкој.

да се сав новац који сте ми великодушно платили за ова моја предавања употреби за школовање младих америчких филозофа у Немачкој.

Ћипико, Иво - Приповетке

Плетући бјечве, дуго би пјевала на сав глас, осмјехивала се чобанчету и гледала у зањихалу се пучину, а вјетар јој размиче косу и носи дјетињи глас у пусти

Покај се, гријешниче, покај се!...И биће ти опроштено! — Али не: неће ти бити опроштено! — повика изнебуха у сав глас проповједник и дохвати сребрно распеће.

се парон Зорзи, и његово глатко, посвема обијано лице, са испрекрштаним црвеномодрушастим жилицама, чисто задрхта и сав му се живот стресе. — Морача! — издавши га глас, једва шапну. —Иди! —Зар ћеш ме овако пустити од себе?...

Ово су велики дани! — одговори она и насмија му се у лице. Парон Зорзи пружи према њој своје дуге, мршаве руке и, сав дрхтећи, обухвати њену топлу главу и принесе је к себи. И загледа се у њене дубоке, огњевите очи .. . — Морача.

Купи још скленицу вина и, загрливши Божицу, заојка у сав глас. Одељен од света, осети се слободнијим, веселијим, и часом зажели да овде остане у овој питомини, али кад се

И литија суче се издржљиво, побожно, полако напред, уоколо ка цркви... Жупник, у сјајним одеждама, наоко миран, у сав глас запева светачку песму. Мајка и кћи простреше се по Марку.

У тој невољи он се сетио мајчиних препорука и сав подао молитви. Тражио је заштиту од Пречисте девице. . Сутрадан приђе олтару њој посвећеном и, клечећи, топло мољаше

Хтеде да јој нешто утешна каже, али никако да нађе речи, па у заносу приђе к њој и утисне јој у руку сав новац, сву своју приштеду. Цурицу обли лака румен стида и, захваљујући, осмехну се на њ.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Све ово помињем зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о

То показује и сав њихов каснији развој, који це од једне до друге књижевности разликује и по темпу и по многим појединостима, али не и

Углавном о поезији. Уосталом његов живот, о коме мало шта изблиза знамо, сав нам изгледа као да је прешао у његову поезију, у њене слике и њену музику.

Прича је усредсређена на настанак везирове задужбине, па самим тим и на везира Јусуфа. Али она не обухвата сав везиров живот, него само један животни исечак чије смо временске границе малочас истакли.

душевне суше, свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“, даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не потече „једном једином линијом“, као „густозрачна река“ што „неумитно отиче бескрају“.

Јер он, у начелу, покрива сав обим у нашем изразивом опажању и разумевању света. Штавише, Хумболтов следбеник Лео Вајсгербер доказивао је, с

Али није, разуме се, млади Матић и сав Матић. Дуга је била његова књижевна еволуција. Матић се, додуше, на особит начин мењао: увек је био другачији и исти,

двају схватања природе и назначења поезије у култури – у „видно поље“ таквих изузетних критичара може да уђе готово сав развојни лук националнога песништва.

уздрхти пред страном или непознатом речи у сакралноме тексту, али кад јој сазна право значење, за тили час нестаје сав њен магични нимбус.

Отуда се сав дијапазон Мишићеве духовне радозналости, наиме онај који се из текстова може да разабере, готово аскетски строго своди

опште вредности модерне поезије зависе од присне припадности вредностима националне културе, а ваља их и данас, на сав глас, понављати, нарочито онима заглухлим од сопствене бучне и баналне приче у којој се тврди супротно.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам!

Њима треба запушити уста. Рећи ћете: како? Врло просто и једноставно. Д'ин маниер бјен семпл!1 Ви морате уложити сав свој труд код мога министра да ми да класу, да ми што пре да класу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

него и унапред, на оно што ће се тек догодити, и то без икаквих ограничења, тако да се једним погледом може обухватити сав роман као целина, односно целина једнога књижевног света.

али није имао намеру, и то је много занимљивије, ни да га напише просто у трећем лицу, одвојеном од јунакињиног лика. Сав усредсређен на Софку, он се колебао, и колебање се види у несигурној, испрекидано вођеној композицији.

њом следи, још мање се за њега везује, него се, напротив, сама за се односи на целину радње, сама раскрива поглед на сав исприповедани живот главног јунака: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.

Није, међутим, увек довољно јасно шта се тачно под њим разуме, јер се једном односи на употребу језика, други пут на сав уметнички склоп текста.

по два описа; при томе први, на изглед објективан и дистанциран, служи као подлога на којој перципирамо онај други, сав субјективан и устрептао. Отуда и извире блага иронија.

(пркосиће, кренуће кривим путем, подаће се некоме и никад се неће удати) за коју унапред зна да је не сме учинити. Сав тај ломан људски свет, пре могућ него стваран отуђује се од ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је

учитавање, види се, прво, по томе што ефенди Мита употребљава туђе речи „ефенди-Митина кућа” (као: други говоре, сав свет говори о овој мојој кући, толико је чувена); друго, испред тих речи метнут је зарез да би се означила јака

Ето стога је, већ на почетку, сав тај призор толико смућује да јој из сећања, из „прича и песама” које је ваљда у детињству слушала, долазе на памет они

157 Станковићеви ликови, уз то, нису мислена бића, која би самопосматрањем разлучивала оно што се у њима збива; сав је њихов унутарњи живот углавном саткан од чулног искуства и богатог опажања, од страсти и емоција, и од прилива и

- дакле чисто телесно - јако конкретизован: „јак, висок, са јаким рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се

тако, с које год стране да посматрамо Сеобе, сваки пут налазимо поредак саображен с основним композиционим обрасцем. Сав „лирски” и сав „поетски”, роман Милоша Црњанског у исти је мах склопљен с извесном хотимичном исконструисаношћу

Сав „лирски” и сав „поетски”, роман Милоша Црњанског у исти је мах склопљен с извесном хотимичном исконструисаношћу (типичном за књижевну

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај сина и одмах заспа.

Милан Ракић застаде и окрену се Преполцу. Рече да је најсрећнији што је каплар српске војске и тихо, тихо, сав у истинском заносу поче да рецитује своје пророчке стихове „На Газиместану“... КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ...

Али самртно блед домаћин шапну да за то има дана унапредак. Јер његове снахе, чијој је деци поп кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

У црну ризу туге: Рана ће т’ ова жећи Године многе, дуге! Школи је српској Ђорђе Сав живот дао свој; О, плачи, школо српска, И заслуге му број.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Само грофице и баронице могу бити мени равне. САРА: Прекрасно, прекрасно, верујте, вас ће сав ноблес врло уважавати. ФЕМА: Камо среће да ми је така и она дрнда, моја кћи, да се не морам бар од ње стидити.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

у мору Онима који своде свет На прву реч недовољно одгојену И птицу која налази своје законе у ветру Препустимо сав ризик поезије Поделимо овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом својом

Краков, Станислав - КРИЛА

Ађутант се љутио и тресао ижваканом хартијом. — Па дабогме кад су они грмаљи при истоваривању сав сандук разбили. Сад и козе могу по поверљивој архиви претурати.

– Дижи се! Ознојена тела дизала се лено, и забацивала гунђајући на уморна плећа сав терет ранаца и спреме. Руке су биле троме и нису отресале прашину са чакшира и леђа.

Била је горда на своје две румене брадавице. У кући је грозно дречао гласовир сав разглављен као жене после војничких оргија. Фиве—о—цлоцк. Избријани и румени официри дошли су да свој чај попију.

Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу. Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља.

Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу. Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља.

Обућа му је била подерана, руке крваве, кожне доколенице спале и изгубљене. Сав блед пао је на неравну земљу спасилачке косе. Дисање га је стискало гвозденим канџама. Парало му ознојене груди.

Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него што би пали у ропство, убићеш мене и ађутанта.

Земља их засу. Грање више њих је било покидано, а комађе гвожђа је тупо кишило по подераним џаковима. Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу.

Мерио је пакосним очима официре, и тражио међу њима своје супарнике. Бора сав румен, нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од

Над Солуном се чуле прве експлозије. Чаше се испревртале. по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима. Она два Њепора кружила су да се спусте на земљу. Нису понели митраљезе.

Експлозије су већ престале, јер су туђински аероплани бацили сав свој разорни терет на логоре, враћали се журно ка Беласици и Родипима.

И као да су ти погледи већ видели нешто. А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде. Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто.

Петровић, Растко - АФРИКА

То је савршен бретонски тип. Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.

Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ. Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини.

Креште и лапарају на сав глас. Покрети су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се

Хтео бих се купати али не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали!

У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене

Изглед тог младића ипак био је сасвим мучан; видело се одмах да је неком несрећом која га је задесила сав поломљен. Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима.

Више се уопште није трудио да кинин увија у обланду, већ га је узимао кашичицом као сав овај жарки ваздух и живот. Какву је ту важност онда могло имати његове име, парадно и кочоперно као једна домаћа птица.

Док он успе да нам јави то доле, и док Меј стане. камион мора да је прешао две-три стотине метара. Самба побеђује сав свој ужас од помрчине и одлази у ноћ.

полазимо. После неколико секунди само појављује се из ноћи Самба. са каском у руци, сав задуван и лица потпуно декомпозираног од страха.

Ђакуљица му је била онда везивана око врата и он је сав упакован угуран испод постеље господара. Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени.

Црнац који носи затворене ожиљке по десет година, одједном се једанаесте сав распадне. У азилима је лече као сифилис, и с мање или више успеха. Све ми је то изменило визију овога народа.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

« Ја дигнем главу и имао сам шта видети. Моравском се долином повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену.

« Пењући це уз: вис уверим се и сам о томе, јер ми је ваљало протрчати преко простора који је сав био изоран гранатима које су још једнако туда падале.

— Не, то се само окинула пушка једном стражару. Пуцњава и борба бивала је све јача. Пред подне долети у штаб, сав задуван и усплахирен, мој добри познаник, Димитрије Антоновић Холштајн, учитељ војене московске гимназије и дописник

Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а остадох жедан. Шта се десило? Куршум пребио мотку на шатору и свалио га на ме.

Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада нека страшна мисао чупала душу.

Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри потрчаше једни

Затим почнем наилазити поједине трупове. Овде лежи један полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње самртне муке.

Кад ме око два часа после пô ноћи пробудила жива и блиска пушчана праска сав је остали шанац спокојно боравио дубок сан.

И ја сам уверен да влак још не ће замаћи ни тамо за оно брдашце, а казан ће му пући и влак ће це сав размрскати у ситно комађе.

у танка влакна као повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и окрећући це ту у месту самлели сав шљунак око себе у ситно брашно; вагони најашили један на други и стињили се као лепиње; два чопора оваца, што су била

Био сам црн од пушчане гари и прашине, сав изгребан, разбарушен, доња усница прсла од жеђи а крв умазала сву браду. — Шта, јесте ли рањени? — Нисам.

сувишну мудрост те своје наредбе: »ма где« и »ма како«, јер и не покуша даље настојавати да је извршим, већ изли сав свој гнев на моју пушку. — Баците ту глупу пушку из руке. Шта ће вама пушка? — Зашто?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ал’ шта зборим, куд заиђох! Да ти ниси српска мома, Сав големи свет би био Међу нама двома. XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо

Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже. XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наш командант, пуковник Јован, трчи на ту страну и виче на сав глас: „Напред!... Напред!... Убићу свакога ко одступи!

Шињел ми је био сав натопљен водом и већ сам се ваљао у блату. У неко доба наиђоше и телефонисти. Тек су малопре успели да ухвате везу са

Него бежи док си читав!“ — Ево ти — заврши „Аждаја“ причу... Лежао је на суседном кревету, сав увијен завојима, као дете у пеленама.

Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор. Био сам већ сав мокар од зноја. Најзад наиђосмо на зачеље наше чете.

“ — неко виче. Преда мном удари куршум, па ме земља засу по лицу. А онај покрај мене заби лице у земљу, и поче сав да се тресе. Неко јечи: „Јаој, браћо!“ Један побауљке истрча испред мене.

Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу. Јаукнуо је грешник од болова на сав глас. Али и он сам у оној муци увиђа да ће га чути Бугари, па затворио очи, стиснуо зубе, и болно јечи.

Река ми је остала за леђима много даље. Не потраја дуго, а онај се врати сав задихан. — Господине потпоручниче, доле на реци су Бугари. Претрнуо сам. Тачно иза мојих леђа.

доба ноћи буди нас нека ларма пред павиљоном, врата се широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!... И без команде, потпоручници скачу.

Загледасмо се боље... Пера „Ђеврек“!... Притрчали смо му. А он, сав уваљан у прашину, с тешком муком се придиже. „Фикус“ га лупи по рамену. — Алал ти вера!... Ти „ижлажиш“...

— Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет. Ти исти људи, разумом својим убијају се међу собом још од Рамзеса, па преко Ханибала и Наполеона,

— Једна мазга баш тада диже главу и поче да њаче. — Удри је, сунце јој њено! — Викну Коста и сав се нарогуши. — Јесам ли вам сто пута казао да ми те џукеле, мазге, не изводите овде! Јеси ли чуо, поднаредниче?

Нешто запуцкета, као оне дечје жабице, и онда се сручи читав пљусак страховитих експлозија. Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Баш срећни књижевни пролом Бранка Радичевића у години 1847, толико јасно пресудан да су му значај (и када не сав, — а и како би!

Треба само пролистати овом Антологијом па видети сав безизлазни ужас њихова положаја. Јер већег проклетства за песника нема но што се десило њима: остали су без свога

Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза, Марта, Жана, Анча, Елка, Сара, Перка, Алка, Соса — и ја овде застајем, сав задуван: ваљда је непотребно да их наведем баш сва?

По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости! Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати.

О Златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прохлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће!

Него нас стиже убав витеже Узбашић Јово, друштво његово за њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак Басевићу, са Сегединци, добри војници. Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља.

И слаба мишца Људска јача у беди: Сече и препоне дух. Томе служи сав свет — добија, губи; Свему причина он. Где јачи живот, Тамо победа спеши. Дрема у миру и лав. 11. децембра 1818.

Не гледа кад љуба мене моја. Сва одела отворене боје, Хаљине и све ћу блистне свући, Плачно што је к’о и срце моје, Сав с’ у чрно завит и обући: Јер ме љуба и не љуби моја.

Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах! већа, Гони правду, што је свију срећа, Гони мир из света сав. Вук не ломи реч ни веру своју; Топи картач не привезу к боју Анаконда, рис и лав. 1825.

А снуждена што си, Сестрице трећа? — Наметкиња, — смирено рече ми, — нисам, Свет па ме сав пролази; ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се трудом; Сутра ће, кад га данас није,

цену му познај и очи отвори, О друже, јер руже је твоје то цвет: Све језике учи, ал’ својим говори, То жели и вели сав паметни свет.

Но божју помоћ молити и звати, То христјанским јунаком најпре треба, Кад зора сване, сав ће свет већ знати Тко милост жели, тко л’ проклетство неба, Јер Мурату ногом ћу за врат стати Да не ждере

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОГДАН: Па како, Вујо? Де причај, како још? Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?... Тек нешто ново јест? Па виђаш ли је, ха?

(Са Вујом улази један перјаник сав у ранама.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је? Шта би? Мој сине рањени! Ал’ што ја питам шта је, како је, Када ми ране твоје

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

ЈАБЛАН Одавно се ухватио сумрак. На стрњишту испод села у једној забрдици скупио се Лујо сав под хаљиницу. Само му вири пјегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по

Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом. Сијед је сав, коштат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планина, што се мукло уздижу поврх

Шта дочека Реља Кнежевићу! — с грким пријекором дубоко уздахну. Вујо га није чуо и разабрао, већ се сав тресао и цвокотао зубима од оштре студени која га обузимаше са свију страна и снажно продираше до сржи у костима.

Имô је само једну једину кравицу. То му је био сав мâл. У јесен би му сваки живолазнији домаћин односио по један варићак жита и по шаку, двије грâ.

— знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува! Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује. Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише.

Ама не вјеруј 'ришћанину, сунце га небеско сагорило! Од силне мржње, пакости, злобе, сав се тресао и дрхтао. Умири се и сједе.

Кикоћу, говоре и уговарају како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. О, небо вас убило! — врисну, и сав се од љутине затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду и слуша

И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу! Престаде и, сав блажен, задовољан што је имао то коме испричати, сједе на праг. — То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао.

Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану!

Лијева му је нога мало краћа од десне, те се гега кад иде. Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас.

(Једва га ухватише и свезаше.) Писарчић (сав блијед): Што си га пустио, магарче? Давид: Коме ти то велиш, магарче? Судац: Што си га дријешио, будало?

Ненадно и несвјесно сав бих задрхтао од непојмљива страха, суморности и туге која вјечито лебди и обавија ову камену и нијему престоницу

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

У коштац са судбом! Тада праскам, докле Не клонем сав сможден као трула маса; Тада, као човек кога Господ прокле, Хулим Бога, да се небо усталаса.

Зар и ти мораде расветљена бити? Ај, у недра твоја мрачна и бескрајна Сав бол свога ништа најслађе је скрити. О, Господе, дај ми оне људе вере Којом Давид негда вероваше у Те! Господ ћути.

Проклети предаци! Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи. Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да.

Плашљивих фауна, видех, јуре чете Упивши у мене сав свој поглед зечји, Певајући псалме неке вере свете, Које гушио је њихов поглед дечји.

И ватре се гасе тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордошћу и ласком.

Хордама хероја где тисуће мреше Крстарила ти си врх калпака тучних, Да с крвавим сунцем питаш: Чему беше Сав тај тутањ бакра и воњ рана мучних?

Царе, да ли ће војска испивена, Којој из ока кикоће се жена, Разбити ветре што за влашћу сижу? Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона?

Данас паде идол и сав сјај се отре, У костур се труо претвори сав блесак. Место усред врта нађох се пред гробом, Одакле с презрењем на

Данас паде идол и сав сјај се отре, У костур се труо претвори сав блесак. Место усред врта нађох се пред гробом, Одакле с презрењем на ме змије мотре.

Зраче, жељан сам твога загрљаја, Јер дршћеш препун пурпурнога праха, Мириса њеног осмеха и даха, Сав око мене хоћу да се свијеш.

Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.

Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Овде ми је згодно, нико не зна. Па, ето, опет украли! ЖИКА: Па дабоме, кад не држиш веш код куће, као сав остали свет. МИЛИСАВ: Ама, код куће још горе, зато га и не држим тамо. ЖИКА: Поткрада те газдарица?

су ми мет'ли иглу у столицу, па сам рипнуо три аршина увис; прекјуче су ми намазали шешир мастилом изнутра, па сам се сав умрљао – ето, још се нисам испрао као човек.

ТАСА: А данас, господин-Жико, уквасили обланде па наређали по столици, а ја сео па се сав улепио. Ево да видиш, ако не верујеш!

Јутрос сам га, вели, помиловала за подваљак, па мек као рукавица, и мирише сав на парфим!” Ал', опет, ми као вртимо главом, јер може човек имати кожу меку као рукавица, и мирисати на парфим, па

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

широм отворио српску лирику за ирационалне садржаје и слике искрсле из подсвесног живота (Утопљене душе, 1911). Сав у сновима и слутњама, он се мало старао о спољном изгледу своје песме. Она није беспрекорна, нарочито не у језику.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Дигоше се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô змија када сиче, Сав се сабор запенуши: „Тешко теби, несрећниче! Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад клону све, и у срцу још, самотноме мом, камени вера у спас!... Јер није на Косову задњи чин; и

Твој род процветаће у оцу, Име ти разгласиће пој, И биће краљеви на земљи. Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.

Од радости, стида, једва би промуцао: — Па... дедо... чини ми се, имаћемо. — Е, пошљи ми по момку. Младен, сав срећан, слао би. Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.

Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.

Знате да треба, па донесите. Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: Празником, после ручка, баба већ на капији седи. Седи она, као увек, мирно, безбрижно.

И онда Младен одлази у чаршију. Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.

што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. — Код Младена...

Биће бола, јада. Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а

сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!

Младен је био занет у посао. Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.

капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.

И ту, у дворишту, седели би, служили би се. Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.

сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Дивља лоза, диволоза. Диволозом омотава главу, и омотава се сав, прпац међу прпорушама (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 256). ДИВЉА РУЖА Хундѕроѕе (роѕа цаніна).

да би се могло на њој кувати, потребно је да се она »обжеже« (СЕЗ, 17, 537), или да се девет посипака пепела, или сав пепео избаци (СЕЗ, 17, 537; 32, 133); ни судови у којима је к.

се посипа полаженик (СЕЗ, 19, 77; ЗНЖОЈС, 19, 158 ид). Кад је брање к., не бере се сав к., него се остави »за марву и тице« (СЕЗ, 17, 19). Типична жртва у к.

Ћипико, Иво - Пауци

И све је то он весело радио, као за се и за своју земљу, и нека би сав живот дао кад има зашта. „Али овако”, помисли, гледајући пред собом празна коња, „радим за другога.

Али други одвјетник затражи много више — колико три вола вриједе, и не хтједе да почека за остало, већ хоће сав новац унапријед да му плати. Раде се поврати мрзовољан кући, чисто сатрвен од пута и бриге.

се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом ... Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.

Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио. Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења. Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде.

С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село. Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...

— упита Иво. — Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. Обоје ућуташе часом. Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. — Хоће ли ти брат у Америку?

Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.

Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу. А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.

У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?” Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То му није полазило за руком. Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан. Једном је, подражавајући пример краља Драгутина, којем је у том погледу био тако сличан,

Игуман мисли да само он зна. Простодушни старац. Он је од оних људи који мисле да сав остали свет не види ништа кад они зажмуре.

Да ли сам крив, Господе, што су ми људи, који су око мене, загорчали сав мој кукавни живот, што сам усамљен као курјак, извргнут порузи, стар и разједан свакојаким немирима?

насликао, придружио бих се осталима, те смо се ваљали од смеха, док нас не би Макарије изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих најамника који исмевају божји дом.

како то старац ради, волим борце и људе наопаке који ће из ината све учинити, па ми је било пријатно да посматрам сав овај тихи рат између њих и њега.

О начину на који је живео и о начину на који је умро. Да није било његове чудовишне смрти, сав би Прохор могао стати у две-три реченице које бих ја без по муке могао срочити.

Најкасније за недељу дана вратићемо се доле. Причају о неком разбојничком нападу. Говоре како би сав народ требало склонити у тврђаву док не прође опасност. Дадара По цели дан се не смирујем.

Као да је скупљао сав олош рашких шума око себе само зато да би га у погодном моменту довео под мачеве рашке војске.

прикованог за траву и да тражи бели слез, коњски босиок, дивљи сирак, млечику, да вади корен коприве и све друго, сав онај сијасет тих биљчица. Јелена је, разуме се, затражила да одмах одвојим групу коњаника и да је пошаљем за њим.

Она се кикоће и бацака, псује ми на сав глас и оца и мајку, све док се поново не замрсимо у дрхтаво клупко. После, неко време, мирни и спокојни, ослушкујемо

Ма колико био широк, тај бахати рокач не може одједном испунити сав простор. Ма како се гицао и ширио, џилитао и пропињао, он једновремено може заузимати простор од једног хвата и ништа

Оскоруше, такише, дивљаке, дрењине, трњине. Корење коприве. Уосталом, шта да набрајам, као да разликујем сав тај лом замршене влажне травуљине с које су се сливале капљице воде и у цурку падале на под.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи! Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што

Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас...

И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. 1883.

И ти ћеш умрети сада, Јер ја сам чаробни лептир, а ти си чаура био. Јест, ти ћеш умрети сада... Сав позив живота твога Свршен је с рађањем мојим, по вољи самога Бога; Али ће Римљани сутра с дивљењем гледати мене Кô

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Када ступих на улицу, осетих сав терет своје мисије. Онда тек схватих шта се све од мене очекује и како сам брзо и непромишљено примио на своја плећа

Од свих њих највише су била цењена дела великог сиракушког геометра и механичара Архимеда, па је зато уложен сав труд да се она, без изузетка, набаве. Када је то, после великих мука и напора успело, дадоше их начисто преписати.

А већ небо! Да сам сликар, ја бих са ове висине треснуо сав свој сликарски прибор у дубину, да га никад више не узмем у руке.

Пронађох и набавих та дела, проучих, разрадих, прикупих и преписах у чисто, као за штампу, сав тај материјал; урадих скоро све оно што је мој професор при састављању својих предавања радио.

Зато сам 1928 године провео неколико недеља у Берлину да прикупим сав материјал потребан за мој посао. Враћајући се оданде, задржао сам се у Грацу да се поразговорим са Вегенером.

Заиста, и без те мистике, може се, сигурним научним путем, доказати да је на тој планети, на којој сав живот изумире или је већ изумро, некада изгледало другачије него сада. То захтева закон еволуције планета.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

О златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прехлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће!

– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко? Мори ће пијемо цел ноћ, па ће опет сав посо да свршимо. Унећемо сав мумуруз; чак и онај што ће се ноћас донети с чифлук, и њег, и њег ћемо унесемо у амбарове.

И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко? Мори ће пијемо цел ноћ, па ће опет сав посо да свршимо. Унећемо сав мумуруз; чак и онај што ће се ноћас донети с чифлук, и њег, и њег ћемо унесемо у амбарове.

И сад, кад овамо дођу, за њих је само главно: да ли се од чивлука сав берићет доноси; да ли се имање не поткрада; да ли су деца здрава и како се негују; да ли се покојник поштује; да ли му

је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је главу наслањала, и бришући њоме чело, косу, лице, одједном сав задрхта по тресен): Ох, опет овај мирис! (Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!

— Идемо, ја и хаџи Риста, а оно одједном иза једног ћошка испаде пред нас Сарош... Сав усплахирен. Поче да муца и моли: »Дедо, попе«, вели, »ја сам се много пазио са покојником, Ташаниним мужем.

Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача). МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели! Готов ли је ручак за нас?

Али, кад неко успе да се сав врлинама заогрне, онда му је у њима тако сухо и хладно, хладно. ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко?

А најмање ти! Ти то не смеш тако о мени... ТАШАНА (бесно, уливајући сав бол, јад): Смем! И хоћу! И истина је! Јер ја сам по теби могла да пресвиснем, да скончам, да сама себи главе дођем.

(Сећајући се на сав бол, јад, муке, сузе јој пођоше. Седа од беса, готово се изваљује на миндерлук, наслања главу о длан, те јој се рукав

ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде? РЕШИД БЕГ Гледам како река подлокала Васкину башту. Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку.

СТАНА Па знаш, Сарош. ТАШАНА (радосно): Е, је л’ се истрезнио? СТАНА Море изгледа да није ни био пијан. Сав се некако изгубио, помео. ТАШАНА Добро, нека дође. Само да ми опет којешта не говори. СТАНА Море како! Кука и моли.

Ти знаш, да му само ти можеш узети. МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.) ПАРАПУТА Је ли за Свету Богородицу то узимаш од мене и чуваш?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

а не ово с чиме се и ви и други мучите. Штриц, штриц, глођу маказе чоју, глође чоја маказе, кад погледате, рез вам сав чупав од руња, а испод кроја штофане прашине као да су дрва тестерена...

говорили да суд није право судио; и сети се да је Савин син давно умро, и да никаква правда не може бити учињена. Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду.

Мајстор Коста је поаветио. Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага. Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари.

Утварасто су и живели. Све више чудачки, штедљиво, мало запуштено. Новац од кирије су скоро сав носили у штедионицу. С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи. Али дописивали се скоро више никако нису.

Смрт Срећкова бацила је старог оца у сав ужас старости и немоћи. Жена која је залазила да погледа кућу, почела је да поткрада домаћина немилосрдно.

Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво.

На глави шеширић, ни мушки ни женски, сив и он, ни за украс ни за заштиту, још и сав изломљен од влаге и сушења. Руке крупне, јаке, увек без рукавица.

Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети. Уза сав свој много лични живот, није био себичан. Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје

Постепено је и сав онај тврђавски режим у кући попустио. Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће.

Па страх од великог новца и поседа, од живота који сав има стојати у служби имању. И онда опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо: постати

Гос-Тоша је сад прави човек, има жену и дете, заљубио се поново у своју Нолу и ишао за њом као куче. Салаш Мој мир сав се преображио. Дозидали су још једну терасу. Гвожђа су била препуна цвећа.

Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит. Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео. Госпа Нола се прва сабрала.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ћу да вам представим једног јунака који је само за јуначким стварма тежио, пуцао, трчао, јашио и на заповест судбине сав свет обишао, нота бене, по мапи. »То ће бити нека епопеја?« — Управо.

Истина, више од полак су га мољци и мишеви изгризли, али шта маримо ми зато, кад он детинство и сав живот нашег витеза подробно представља.

изгубио, сокаком оди, тако сам ја три дана у мисли удубљен блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже

Мати која сина свог по школама одећа три године видила није једва чека да јој кући дође. Ето ти јој ђака, сав разбарушен и подивљачен, као да је из шуме дошао.

О, смилујте се, преангелска господична, обратите вашег лица рајску росу на мене бедног страдалника који сав свет вас ради презире, који само вас ради дише, који код вас (и код ваши новаца) своје шчастије тражи, и који ће бедни

Ја вас врло почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви мене истинито љубите? Девојка.

Ја вас особито почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви ме истинито љубите? Девојка.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Сви су они и на сав глас тврдили: да ја немам ни духа ни талента. Како су ми на тај начин створили донекле репутацију човека без духа и

Овако изгледам себи као онај који, позван на богат и раскошан ручак, стигне читав сат касније, кад је сав ручак поједен, па му понуде да му обаре три јаја и још га љубазно питају: жели ли ровита или тврдо скувана.

— Па онда, не ради ништа, запева који пут, о великој недељи, „амин“ и то му је сав посао. — Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран!

— Да, да! — тврдим ја, сав усхићен што ме се професор тако добро сећа. — Ја тада рекох теби, ако будеш био и даље тако немарљив и небрижљив, да

— Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен. А нису то само падежи са којима смо се борили.

као риба; Спира Преживар је постао окружни прота и већ је одавно одликован црвеним појасом; Топта Камелеон се бацио сав на политику и необично је успешно води; Средоје Твор увукао се у полицију и, где год је био са службом, осећао се

Знојиш се, знојиш и знојиш док не скрхаш језик и научиш извесно правило, те сав срећан станеш пред професора, па све лижући прсте од задовољства говориш што си научио очекујући да ће ти сад професор

уопште крвожедни, а имајући притом на уму да је господин Сима још и заклетвом на то везан, ја сам морао уложити сав труд и све напоре да избегнем ове батине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Потпуковник скочи из кола и стави руку позади, као да вади револвер. Али га Лука предухитри, и са револвером у руци, сав нарогушен, раздра се: — Претурај кола!

— А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин. Сав је поднадуо од неспавања и напора.

Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега. Преда мном је ишао један пешак. Шињел му сав изгорео, а наместо пешева ландарају само каишеви.

А? — развика се Лука. — Чекај, чекај, сада ћеш ти видети твој закон и твога бога — говорио је Лука сав црвен у лицу. Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад!

Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера! Сав црвен, гледајући подмукло, трговац приђе теразијама и одмери два килограма.

У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ... Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна.

Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена. Дан тмуран и хладан, сав огрезао у сиву белину из које штрче оголела дрвета, као раширени прсти у костура.

Сјахасмо, па потрчасмо и ми низ реку, и на радост нашу, видесмо га с коњем на супротној обали. Сав је мокар, и стоји збуњен.

— Побратиме, замисли сад... — Додирну Душан Луку по рамену. — Марш! — одговори му преко рамена Лука, сав устрептао, и ваљда занесен једином мишљу да се само дохвати оних степеница. Пођосмо један за другим.

Неки пешаци били су у „живом разговору“ са морнарима. Нису нас видели. Чујемо где један мали пешак, сав одрпан, вели Енглезу: — Е... а имаш ли ти стрину? Сви се смеју, па и Енглези.

Било нам је пријатно. А келнерице служе. Коста „Турчин“ се сав нарогушио и прати их стално погледом. Тек се диже. — Пусти ме, молим те, да седнем ту — рече Драгиши — ама да ме само

Али њега баш то занима. Уто шофер притисну на трубу, Мића се сав занесе и осетих како се мигољи на моме колену, хтео би да сиђе, те да и он дохвати за трубу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И то записах ја крај једне реке И амин! ФАБРИЧКИ ДИМЊАК У ПЕЈЗАЖУ И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ Претворио је гле, сав труд у густу песму, небу, И као кроз трубу димњак Однесе моју екстазу у облаке и над санџаке; Али ко пева о хлебу, о

на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне руку Па помилује дојку и грло бело: И зарије се у тебе сав без бола.

То је дотицало богатство из матере Кроз кратерство тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да раздере Огромност њена и туга, Огромност њена и туга.

То је дотицало богатство из матере Кроз кратерство тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да раздере Огромност њена и туга, Огромност њена и туга.

У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је брига из матере Кроз дубину тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да раздере Огромност њена и туга: О, ја слободом ништа нисам стекао Ни назрео дно понора страшна, Па

То притицала је брига из матере Кроз дубину тањирног круга, И сав ће, сав ће склад да раздере Огромност њена и туга: О, ја слободом ништа нисам стекао Ни назрео дно понора страшна, Па боље да

Мајко, отац мој беше ли звер Крај тебе, ил' само историчар: јер и сâм ја звер? Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!

Од рођења је цртао драгане у смрт, Тако умирући цери се над албумом; Морнару мој, сав тај врт Младићства свога не пореди са сном: Страшан један крик разбуди твој пад!

линија, И сенка линије пода мном све заноснија, Као да смо се хтели поштопото једно другом прикучити, Као да је сав циљ био једно се у друго улити. РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о птицама и рибама златних крила, о прозрачним леденим бреговима у чијим

Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао? Сав је већ био у модрицама кад се раствори улица, бљесну ливада, зашуме поток.

Баш је будала! Своје златно јајашце оставио да по планинчини врат ломи! И ко зна колико дуго! Сав дрхтећи од умора седе Ведран, и не гледајући где седа: на мекано је увек седао.

у пољу затрепери, кад преко трга ветар зафијука, луде и облаке ускомеша, донесе пред Дрвосечу човека у црном оделу. Сав пометен, диже Дрвосеча поглед к Незнанцу.

Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено?

Покуша још једном, али се маска и не маче. Вила је сада његово лице — како би се и померила? Сав ужаснут, потрча Дрвосеча ка жбуну где је оставио врећу с лицима.

Тако и до Сунчевог Брега стиже. Како је само трептао сав од живог жара саздан! Каква је јара из њега ударала! Је ли чудо што људска нога на њега никада није крочила?

Од среће — жена заплака, а младић подиже главу као да нешто наслућује. Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише.

— Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица. — Је ли мрав? Њен узвик сакупио је сав мрапљи народ, али су мишљења задуго била подељена.

Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа! Сав у грозници врати се Белко свом дому, али читаву ноћ није успео ока да склопи. Можда му се летење само приснило?

Сравниће те са земљом, а да не примете ни да си постојао! Из таквих снова Цар је излазио сав слеђен од ужаса. Узалуд је тврдила Царица да су снови бесмислица и бапска прича.

Када је отворио очи — лежао је на дну чамца, сав мокар. Свуда около њега пенило се и комешало море. Покуша Маријан да се ослони о лакат, да се дигне али није било у

Станковић, Борисав - КОШТАНА

АРСА Да те убијем. Хоћу. Убићу те! Убићу, као што још онда отац хтеде да те убије, кад ти сав новац што ти дадосмо за трговину, а ти све, све — не чека ни три дана — већ све попи и пролока с Циганкама и по

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива бео.

И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.

срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.

1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с копљима мунара Као да би небу полетети хтео.

ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку... Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке.

И не могу више знати лепши ко је, Или ти ил' она?... Кô лептир у лету Сав трептим, и мислим, драга, од вас двије Коју ли бих сада загрлио прије?... 1918.

4 Када гледам очи твоје, Сав бол и јад мину ти'о; Но кад љубим усне твоје, Ја сам посве здрав и чио. Кад на твоја недра панем, Рај нада мном

Још само усне руде ти, но тај Гримиз ће скоро смрт збрисати с њих, Угасиће се сав небесни сјај Што благо греје испод веђа тих. 6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити.

Ту у ноћ нему сам био, Сав болом обузет; На месечини се њи'о Бедних грешника цвет. 63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У њима је оваплоћена вековна борба. Они су носиоци најдубљих народних мисли и осећања. Сав хероизам, сва страдања, све жеље уткани су у те ликове.

хајдуке, а кадшто, кад би се хајдука много појавило и стали би често убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи у друштву тјерали и тражили а код куће их по зградама и по шумама крили, опет

У песми Пропаст царства српскога понављају се речи које изражавају сав хероизам и трагедију косовских јунака: „бише и убише“, „бити започеше“, „погибе“, „погибоше“, „сва изгиба војска“.

“ Скочи Марко на ноге лагане, обрну се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика

дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу, којано је скоро доведена, доведена, јоште нељубљена. Сав је Солун порез изредио, редак дође двору Дојчинову, али Дојчин никога не има, до имаде љубу вијерницу и Јелицу, своју

по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу. Сав је Солун порез изредио, редак дође на твоје дворове: ти не имаш брата никаквога да саставља порез Арапину, но смо

Лијепо се браћа погодише, очевину своју под'јелише: Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску, и сав Банат до воде Дунава; Богдан узе Сријем, земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље, и Србију до Ужица града; Дмитар

њиме иде девет Томковића; они воде Личког Мустај-бега свезанијех руку наопако, с њим поредо Тала од Орашца, — сав је Тале у крв огрезао, јер се не да савезати Тале, јер је Тале јунак на мејдану; с њиме воде Бојичић-Алију од Цетиње,

Тек што стари у ријечи бјеше, ал’ ето ти Сењанина Ива, — сав му вранац у крв огрезнуо, на Ивану седамнаест рана, носи десну у лијевој руку; догна вранца пред бијелу цркву, па

Када дође Мустај-беже Лички, пјан катана под јеликом спава сав у срми и у чисту злату: на глави му калпак и челенке, један калпак, девет челенака; покрај њих је крило оковано, ваља

Кад Ковиљка у цркву пошеће, обојицу води за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско, проста душа твојих

главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза уватише, и Вилипа, попа добрићкога, бијеле им повезаше руке; а сав Добрић село поробише, поробише, ватром попалише, заробише триста робињица, — плијен гоне, а робиње воде.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави ме теча Гњави ме тетка Гњави ме чешаљ Машна и четка Гњави ме брица Који

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

сигурне, па и оне по читаву ноћ неповјерљиво жмиркају као да ће рећи: — Куда ли се то ти смуцаш, протуво једна, кад сав поштен свијет спава?

Тога послијеподнева, док су Лазареви радили у пољу мислећи да је дјечак у школи, Јованче и Лазар превукоше с тавана сав онај крш од разне старудије и алата који је Мачак с поносом називао „моја радионица“.

Дјечака хвата страх: ево је, сад ће скочити! Уто однекле испада Николица с кујом. Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом!

осталих и одмаглио од куће да га дјед Алекса не би повео у бербу дрењина, а кад се нашао пред Жујином тајном кућом, он сав претрну. — Ево га, неко упао у јаму!

— Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу! — Сав срећан развика се пољар. Сутра ћемо сви у варош да тражимо Лану.

— Можда је с њима и наш Николетина! — помисли сав ошамућен, у ватри узбуђења. — Не да резервоара Нијемцима у руке! Већ му се чинило да је и сам тамо, под моћним

— Не, не, подвуци се до средине. Пласт је изнутра шупаљ, па ће се дим сав тамо скупљати и поћи кроз отвор увис. Вањка одиже један крај пласта ознојен, извуче се напоље и пљесну рукама.

Прогониоци су већ викали на сав глас: — Ехеј, зови овамо Талијане! Оно двоје умакоше у Гај. — Трчи брзо с друге стране, дочекај их!

Као да даје одговор на то његово питање, из даљине поче да одлијеже потмула тутњава. Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил

Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан. Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по муке провукоше се кроз

Ђоко Потрк нешто се замисли, поче да се смјешка и неочекивано рече: „Лазар Мачак, вешти брат, више вриједи нег сав рат.“ — То ти је добро — сложи се с њим Јованче. Изненада се кроз Гај појави пољар Лијан.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА Блажени онај, Који као облак би Сав у сузама, Гасећи огањ Похоте и меса. ПРАВИЦА Кано овца међу вуци, ка голуб мећу крагујци, и звезда у црну

Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни огањ. Сав изнутра дрхћем: Бога право не хвале моја унутрашња, ни му се имена споминаше, него имам унутра себи опака

Зато и сав изнутра стрепим. Бојим се с мојим срдцем; са свега ми срдца не миловах господина Бога, у срдцу о земљни послови се

Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит. До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут. СМРТ Да не превари смрт И уљезе кроз та вратца наша, Штоно се чувства осећња наричу!

Онда сам ти забранио не додирати се животне прилике, а ево, сад сав цео живот, к теби се прилепих. Заповедио сам био хјерувимом кано роба чувати те.

— Они су тропесанци црковни; како обмиловаше свету тројицу, тако пак и њих с почитовањем тројицу обжели сав христјански народ; тако и ове наше српске просветитеље нам прве, и ми смо их по дужности с почитовањем

А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам по води, и онде је донесе.

Те тако ноћом у велики сан тајем дође к мадијамском табору полако да се што недочукне, те опколи са своји хајдуци сав табор.

И како то учини, таки нападе на њега страва и уздркта се сав и препаде се у својој мисли. И кајао се је зашто је он то дрзнуо учинити и таки га преузе срчана болест ...

А како је завичај људма кад где кога море, сав се тамо народ, мушко и женско стиче, да види како кога море, — дођоше и они што чине подужбину, те робље откупљују од

А цар се је био врло на њега разљутио. Ником ни говорити за њега к себи не припушта. Што ће они да чине, подбодоше сав народ за то. И послуша их народ!

У томе и на небу големо се чудо такво указа, тако да сав свет то виде: изађе од поноћника туштена ватрена војска с ватреним мачевима да губи свет, полако пуштајући се широм

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом

му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава, — „како мечка“, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад

Тога дана је Мане био сав блажен. А како и не би кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи а камоли да ради у дућану, јер му

— Тугô, — смеје му се мајка — осташе си удовице и сиротице... Та што да чине!... Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.

— Погле гу што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување? — Зна си цела ма’ала и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!.

— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика? У сав град има ли помомак од њег’?! Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па

— Бре - бре! „Видело се куче у чашире, па се фатило у оро“, — вели чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча... — Кој је „куче“, несрећо чорбаџијска?! — цикну Дока.

Несрећо вртиваганска и коритарска!... — У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.

— Ихаха! — засмеја се Зона и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом.

Све се слегло ту. Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...

пије и грли се, само он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу... Мало после, ето и ње, Зоне.

Прекрсти се и захвали богу што је то само сан био, и што тако, хвала богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности