Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је угледао полк на утрини, чим су кола изишла под сводом капије принца Евгенија Савојскога. И све док није стигао до параде, није више ником дао мира.
Нико није потрчао за колима. За тили час стигли су до капије Евгенија Савојскога. А код те капије, били су већ почели да се размештају тобџије, са упаљеним лунтама у дршћућим рукама.
Лака, црна, путничка кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим кирасирима, чије је оружје светлуцало, у облаку
Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.
Је ли чуо за Јоана Текелију? Није? Чуо је, свакако, за великог дуктора војски, принца Еугена Савојскога? Зна га цела Европа! Чуо је, сигурно, да је то човек, који је спасао Европу од Турака! Спасао Беч! Освојио Београд.