Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Око мене звезде бледе, све се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну видног домашаја.
Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер сваки тај пуцањ доноси можда смрт и људи сада у самртноме ропцу умиру. Свеједно, наши или њихови, тек људи су. А ми идемо баш тамо... Мучно је стање ишчекивања.
Неки коњи пливају и нечије руке се очајно хватају за врат и гриву, али животиња стреса људе, који се у самртноме страху хватају за ноге животиња и сви скупа тону.
Ћипико, Иво - Пауци
кад би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради? —А који су били свједоци? — упита газда. —Веле, Крило и онај чанколиз Ждрале.
А лако ће и с опоруком. гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале. Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа.