Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу. Чујем шум, клопарање, звецкање, жагор, нешто се сломата лево и десно...
Мрак ми је пао на очи. Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим. Саплетох се о нечије тело. Неко опали из пушке, чини ми се баш уз моју главу, те сам се окренуо у ковитлац. „Читав сам, читав!
Е, не могадох више. — Напред! — довикнуо сам војницима и скочим. Као да се саплетох, а у глави ми нешто писну. Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге. Лежим на леђима и нешто ме гуши.