Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: То је леп обичај. СТАНИЈА: Шта леп обичај? Куку, да бежим одавде, док и мене не саранише ка нељуде. ВЕЛИМИР: Видиш, мајко, тамо је гробље далеко, па не би људи ни могли носити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А војводе, браћа милостива, са сабљама сандук отесаше, саранише војводу Кајицу, чело главе копље ударише, на копље му сокола метнуше, за копље му коња привезаше, по гробу му оружје
“ Састаше се кићени сватови, сабљама јој сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише лијепу ђевојку откуда се јасно сунце рађа; посуше је грошим’ и дукатим’; чело главе воду изведоше, око воде клупе
копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић барјактара куда јарко смирује се сунце.