Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Ја му кажем да би овог мањег волео, „јербо ми се онај већи сасма ватрен и пла̓овит допада.” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
може бити да се само смеши, Да срце јадно малчице утеши, Ил' ваљда је јоште штогод друго, Ма о том мислит било б' сасма дуго.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
бити и мједено гувно, јахати се може на вратило, ма за лађу и весла сребрна, то ти нико вјеровати неће, ер је сасма преништава лађа. БАБА Истина је, мој миле, душе ми! А како бих данас придизала када висим ногама у гробу?
Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране. Благо томе кога срце служи и ко није сасма остарио, доста ће се посла нагледати!
Ћипико, Иво - Приповетке
куд је чамац јурио, опочинуше; ослушкују и разгледају уоколо, и, увјеривши се да се море стишава, а вјетар да је сасма попустио, кренуше даље. Возе да дођу на доглед шкољићима.
Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!” рекао му је једном озбиљно комшија и надодао; „Метни га под квочку, може
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Неће л' рећи: „Вала, момче, нећеш ми се ожећи, Нећеш никад ти постеље ни снашице стећи! Ти за снашу немилице сасма често питаш, А сам ми се по б'јеломе вјечно свјету скиташ, И к твојему нешчастију сад ни свирца није, А без свирца
Очи, на ме не мигајте, Остро нит’ ме погледајте: Буд гледање љупко тако Хоће мене сасма лако Растопити. Силне искре просипате, Власт од мене узимате; Растопим се ја при концу К’о што снег и лед на
А лијепо Цвет-девојче У себи је помислило: — Младо момче, сасма лепо, Слатко љуби, добро игра, Јошт ако зна бити веран, Срећна она коју узме!
Ћипико, Иво - Пауци
“ Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.
земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању...
Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима. Гледао их је сасма онакове какови су били. У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама.
— Свући ћу, кад хоћете... Ма знам ја што је'... Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. — Не зановетај. Свуци, па 'ајде! — Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима.
И ци јело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! — Опростите, али ја се одијевам сасма просто! — Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.
И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И вода ће морска навалом наглити каримно на њих, те реке и потоци големи, страшљиво сасма брзо хучећи с грохотом и јеком тећи ће.
Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено. Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам
Та њихова мучитељска оруђа, чимно муче људе, сасма су тешка и зла, дебели нокти непрегибати, зли бичеви, црна клокоћућа смола, смрадљиви задах, кревети жешко
Ово је врело сасма наспорно, те колико се из њега вади ова жива вода, толико се у њему више приспорава, и бистрија истиче.
После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио. У томе, иза њега, страга Нетко му сасма врло, Кан' да за ухом, викну: Ја сам алфа и омега!
Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби. А где му је лепозгледно лице, Где ли су му јасне очи? Очади и смрче се.
понапре, како се о томе исказује, бијаше он својој жени Теофани царици започео ту цркву правити, кад виде је како се сасма била Богу угодила и посветила се је с телом за велико чудо код мужа и у царству будавши, међу толиким калабалуку.
Зато Бог мало попушта одбијати јој се од нас понеки час. Ама злочинцем сасма притужује и круто их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те
Очекаше да виде што ће из тога бити крај; дође му отац просити је за сина од Јакова. Ал' синови му сасма каримни, преко гледају, у нос духају.
Толико је све то весело било што не може бити. Тако пак и Татари сасма преплашени осташе не знајући куд да се подену, на коју ли страну бежати.
Зашто туштена је силесија њих по пољу и око града. Ал’ сасма бијаху омалаксали те ништа од њих не има снаге. Посукаше се у своје галије и одоше морем на своју страну.
Руси су прозвати једно од првога им кнеза Росса, друго пак од свога им расапа, јер тај народ сасма је туштени; има близу до по света куд се је растрвио и размножио свуда.