Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
слуге послушаше, те сокола ђога оседлаше; опреми се Страхинићу бане: уд'ри на се дибу и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана, — одмах
злаћене рате до копита, а на прси сјајна силембета, нек с’ јуначки коњи окићени; на јунаке дибу и кадифу и црвену чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке меневиш-доламе, а на ноге
зачудити а ономе српском одијелу: у Латина свашта на свијету, они могу сребро поковати, поковати и сребро и злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити Латини господскоме на образу лицу и господском оку јуначкоме, што су ђеца ти