Употреба речи сањала у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

и гледам непрегледну равницу што се од наше куће надалеко простирала; нешто сам се дубоко замислила, ко зна о чему сам сањала. Тек нисам чула како се он у своји лаки опанци к мени прикрао... Не рече ми ни речи, само ме гледа.

Све за чиме си чезнуо, све оно о чему ти је душа сањала, све си са њиме добио... У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију. Глас јој дрхташе кад запита: — Да ниси сањала њега? — Јесам. — Па?... — Управо нисам сањала њега него Сурепа.

Глас јој дрхташе кад запита: — Да ниси сањала њега? — Јесам. — Па?... — Управо нисам сањала њега него Сурепа. Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дијете протрља очи и отвори их. Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: — Како сам лијепо сањала, бабо! — А шта си сањала, 'ћери?

Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: — Како сам лијепо сањала, бабо! — А шта си сањала, 'ћери?

— А шта си сањала, 'ћери? — Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља, или би у Тису с брега.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— јаукао је Јуришић док је она кашљала. — Или као да сам била заспала једне ноћи и у оном монотоном животу сањала један чаробан сан, после кога сам се пробудила видела да је ишчезао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Бегеју, а то је за ту децу било нешто ново, као за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису ни сањала, да им мати оца, можда заувек, оставља.

Деца су га грлила у смеху и нису ни сањала да их вара. А кад кола са њима одоше, Трифун се био вратио на чатрњу да жену сачека.

Виде да пред њим стоји девојчура, која је рано сазрела, и булазни. А она није ни сањала да, у том официру, буди презир и мржњу, коју су, сви ти официри, у последње време, према гражданству, осећали.

Она је била опет склопила очи, па се смешила, а затим поче да брбља, како је она слутила све то, кад је на пут пошла. Сањала је да ће срести онога кога већ давно сања. Није она више дете. Капетан је може, ако хоће, пољубити.

Исакович се само десио крај ње, у једном тренутку, кад је била решила да вара Божича. Она није ни сањала да је Исакович ошамућен жалошћу, због тога што она личи на његову покојну жену, као сестра на сестру.

Она је била, изгледа, однекуда – ваљда од Копше – начула нешто о том, да се Исакович спрема на неки пут, али није ни сањала, те ноћи, да је Павлов одлазак тако близу.

А кад је госпожа Евдокија, која није ни сањала да и тога на свету има, почела да дрхти, од руку, и усана, те жене, госпожа Монтенуово је изразила жељу да не љуби

А није ни сањала шта се, напољу, у ноћи, са Исаковичем, збива. Исакович је, за то време, био пошао – огрнут својом абом, са фењером у

је њен муж, опсова, и кад удари коња и одјури, Ана погледа за њим, па поче да шапће сама себи да је досад, у браку, сањала, као што девојке сањају, пре удадбе, али да је ето дошло време да се пробуди.

опет, дође у посету, да се удвара, да је узима под руку, да јој предложи да нестану у жбуњу и дрвећу, али није ни сањала да би тај, отмени, намирисани, официр, према једној жени потчињеног официра, могао покушати да је добије на силу.

А доцније – после неколико година – признала је, шапатом, Ани, да је тада, у Кијеву, као луда, била сањала, да се – ако јој муж, крај све њене неге, и крај свег њеног плача, умре – уда за Павла, кога је као брата, кога није

Миргород, у један нови живот, који је чека, и који се на прошли наставља, али сад зна да оне велике љубави, о којој је сањала, између мужа и жене, нема. Та љубав мужевљева, коју сад има, није велика. Нема велике љубави на свету!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Девера свог, Аранђела, кога је у болести често и радо сањала како је љуби под пазухом и како је голица. Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На свог пса Џонија. Покривена до грла зимским капутом преко ћебета, сањала си како поново тонеш у безбедност родне паланке.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како си спавала? ХАСАНАГИНИЦА: Тако, да ми је било жао да се пробудим. Сањала, као дојим онај ђурђевак, сав мирише на моје млеко. Цео дан ме боли груди. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: То је од млека.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Аритон је стаде грдити: — Шта ћеш ти? Ништа њему није. Спавај. Марику ја зовем. — Ух! А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. У том из кујне изиђе Марика. Била је буновна.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери? — Ништа, ништа, мајко! Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не знате? Рекла сам: — Кампари — како то звучи горко! Срећом, тог дана стиже и други одговор на мој оглас. Нисам ни сањала да су шетачи паса тражени у толиким количинама!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !... Онако како сам некад сањала... О, живота, живота хоћу !!«... Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима! Још не могу да верујем... ко да сам сањала! СОФИЈА: Да се ја ноћас нисам сетила Филипа, можда бих изгубила и главу, а не косу! ВАСИЛИЈЕ: Зашто Филипа?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао. Моја мати имала је у Београду и млађег брата, Николу.

Она се хранила голубовима и шљивама и јагодама, које смо имали у башти. Сањала ме је скоро сваке ноћи, на жицама, у крви. Викала би у сну и пробудила се вичући.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али он не подлеже овој новој навали. — Ноћас сам те сањала, рече му Даница. — Та није могућно! — викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала... А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то што је бивао све изразитији и

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Шта ти је? ВАСКА (силом се смешећи): Ништа, тата. ЈОВЧА Да ниси што страшно сањала? ВАСКА (трза се): Ех, ништа то! ЈОВЧА Да ниси болна? Да ти није тешко?

ко зна од кад си лом затајаване, у њу заљубљеног човека кога, као таквог, није досад познавала, само замишљала, сањала. Годи јој да настави истраживање у том правцу. Полагано се издиже, седа. Гледа га нетремице, право у очи, испитивачки.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ 70 ЗЛАТНИ ТАЊИР 73 ПРИНЦ ОБЛАКА 77 Душа је сањала; свет је био њен сан.

Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне. »Можда сам ја врапца само сањала?« — помисли девојчица тонући у сан, али кад ујутро отвори очи, у лонцу се златио нежни изданак расковника.

Ко зна колико је спавала? Шта сањала? Када је отворила очи, била је на обали неког језера, пред вратима дворца начињеног од светлости. — Каква је ово кућа?

»Сигурно сам све то сањала?« — помисли. Али кад отвори шаку, на длану виде прегршт чудног светлуцавог семења, тешког и топлог, утрча у кухињу и

»Можда сам све то сањала?« —помисли. »Можда нема ни Каменог јајета, ни младића, ни бунара у пустари!« Лепотица уздахну и готово крикну од чуда:

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

овако ... ох Боже, некад, не знам ни ја, тако нешто махнито, не сећам се више, ничега се не сећам, наслућивала сам, сањала сам, јест сањала сам, чезнула, жудила ... шта ми је сад, Боже? И сад је дошло то... ето потпуно...

некад, не знам ни ја, тако нешто махнито, не сећам се више, ничега се не сећам, наслућивала сам, сањала сам, јест сањала сам, чезнула, жудила ... шта ми је сад, Боже? И сад је дошло то... ето потпуно...

шта ми је сад, Боже? И сад је дошло то... ето потпуно... хвала Богу, потпуно све о чему сам сањала. Овде дођи ... Боже хвала ти ...

због твоје прошлости што је чекала мене, што је сањала мене... — Гле, а ти баш сигурна у то? — Сигурна, да. Ти си ми рекао а ја ти верујем све, све је свето што ти кажеш.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом.

Ћипико, Иво - Приповетке

Пред њом се отвара нови свијет, о којем није нигда ни сањала, но свеједно је била узбуђена. Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем:

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Подмеће му се.) ЧЕДА: Хм! Хм! (Помилује је.) Ви сте, Анка, данас нешто необично расположени према мени. АНКА: Сањала сам вас, јаој, да знате како сам вас лепо сањала!

) Ви сте, Анка, данас нешто необично расположени према мени. АНКА: Сањала сам вас, јаој, да знате како сам вас лепо сањала!

Ја видим и сама да није ред, али не можете просто веровати колико сам заузета. Нисам ни у сну сањала да је то тако тешко бити министарка. Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Тада Одета приђе мени, обухвати обема рукама моју главу и погледа ме право у очи. — Сањала сам вас — затим се нагло окрете и седе на супротни крај. Погледао сам на часовник.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Мора се знати своје место и не одлазити с њега! Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет. Толико је о томе мислила да се једнога дана откинула од дна и с таласима кренула у висину.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности