Употреба речи сва у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива. — Зар моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали?

Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке... Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није

Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, увече не могу да заспим — мислим на њега... Једнога дана стојим ја на мали врати и

“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће... Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу оног часа пасти. Утоме чујем из куће где ме тетка зове. „Збогом, Алекса!...

Он је! И ја бих хтела да уђем у кућу, али не могу... Сва као у грозници, а лице ми гори... Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с

Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.

Скотови!...“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...

“ Ја прихватих судић и хтедох се из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се сва стресох... Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна.

Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу. Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби...

То беху последњи пољупци. Он беше рањен... Крв му је лопила из уста и из рана. То беху крвави пољупци... Ја сам сва претрнула. „Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе.

Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљиво

Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

трапези, почне псовати свога слугу, старца Онуфрија: „Видиш да си без мозга, — говорећи — што ће ти више мрежа кад је сва риба уловљена?

Ето како су постала сва привидјенија и страшилишта, летући змајеви, виле и аждаје. једну ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши

Кад се човеку прст на зло да, ради свакојако да га излечи; а кад види да сва рука од њега бједствује: „Режи брже боље” виче, и за избавити сву руку не мари за који му драго прст.

И паки: „Аре ис аре, тхоугх хе Ье ин силк: Мајмун је мајмун, ако | ће бити и у свили”. У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су

Неучен не може науку трпити, јер зна да како наука дође, сва власт која је на сујеверију основата и утврђена да ће пропасти. Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина.

У целој Албанији нећеш учена човека наћи, зашто ту сва мудрост и достојинство у пушки и ханџару стоји. Земље прекрасне, људи здрави, храбри и природно хитри и остроумни, но

Земље прекрасне, људи здрави, храбри и природно хитри и остроумни, но која полза кад су им сва ова прекрасна дарованија јестества из детињства на зло окренута и упућена? Тешко ту оном ко је миран и добар!

Сунце и месец и сва божја створења чему нас с непрестаним и неуспаватим својим движенијем уче него да се всегда упражњавамо.

А кад позове, онда — ил' нам се хоће или неће — морамо путовати. Наша је сва дужност старати се да кад нас позову, да смо готови поћи с чистим од злобе срцем и совјестију.

Али што они маре кад су се они оца и отечества одрекли? Зато, о љу|бима и поштена нацијо, сва што се зову манастирска имјенија, то су народна имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и

нарави љуто ослепљавају човека, и не даду му знати оно што је најнужније и важније, тојест добродјетељ, без које сва наука, остроумије и вредност на зло се употребљава и преокреће.

Зато, дакле, предрага јуносте, учи се, вразумљавај се и умудравај се; али у исто време сва твоја наука, разум и мудрост, исте твоје игре и забаве нека су неотлучно свезане и соједињене с чесностију и с

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио!

Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!

како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста! Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало!

3. Отворисмо сва врата патријарху! Изјахасмо краљевима у сретање! Наздрависмо кнезу и конзулу! Пред кефалијом поскидасмо шешире!

Али никад нећу заборавити дан кад су дошли ослободиоци! Ослободиоци су нам донели слободу! А сва три бурета слане рибе су однели! А обе заклане свиње су однели!

У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Турци пређе тога, како су видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву

ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо. Златарићско пак робље и овце повратисмо сваком своје,

Његова дружина сва прсне и којекуда разбегне се, па тако и они што су се у села била разишли, како чују да им је старешина погинуо,

Ја почнем учити у једном московском буквару кога су зачална слова сва црвена била; и учио сам овако: „аз, буке, веде, глагоље итд.

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било.

— Но ове скупштине, које ја памтим, овако су бивале: сва три кнеза, мој отац Алекса, Никола Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки

новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће царева земља пуста и празна остати...

може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће царева земља пуста и празна остати...̓ — ,Тако је, тако̓ пресече ми реч везир.

Запита везир: „Камо војска?” — Кажу му они, да је сва војска готова у Грабовцу, но не могу ући у град, јер су Видинлије капије затворили.

” Он се изговарао да не може и да није право да погине од Турака на правди, онда гракне сва скупштина, више од хиљаду људи: „Ако ти буде суђено, а ти погини као кнез”, пак шчепаше га и дигоше на руке.

Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.) Њи̓ четворица поделе сав пашалук, свакоме по три нахије; они пак сва села у нахији поделе својим момцима, који су се звали мале аге.

Ту по̓арају сва азбуковачка села, тако да ниједна овца, ниједно крме остало није живо. Аганлија одмара војску, прави план и казује

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи. Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.

— Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак. Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. И сва три пођоше низ осоје. Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама.

Твој верни Ђуко зна шта ради. Не бери ти бриге!« Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки. — Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ

Наравно, с дућанима дошла је у села и сва помодна роба, па с њом и белило. Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре у дућан да

заповеди момку и чобанину, који беше већ дотерао овце из чајира и затворио их у авлију иза механе, да добро затворе сва врата, да их подупру изнутра столицама и циглама, даде њима двојици по једну цевару, а он задржа себи арнаутку, рече

Мојсило се тако угледао на свог газду и примио све и сва од њега да је чак и само понашање, и нарав, и говор дотерао сасвим па калуп газде његова.

Баш ми га жао! Носи тамо нек се сајузи! То је био последњи акт од окружног начелства; јавља како су сва начелства и сви срески начелници већ одговорили да »траженог мркова« нигде нема...

— додаде други. — Јамачно, дете... Човек би, ваљда, био већи. — Шта ћемо с њиме сад? — Терај у општину! И сва та гомила људи крете се доле у општину. Радош, пресустао које од страха које од бежања, па оде најлак кући.

Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се. Постаја тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: — Еј, Сава Савановићу, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас!

Није ни то! Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд! Хајде да виде још једну јаругу. Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго.

Кад избише на Голо брдо, застадоше. Сви једва дишу колико су се задували. Радојка се прибила уз Страхињу, па сва дршће, а не уме ни речи да рекне. Пушке и вика оздо све ближе. — Хајдемо, људи! — рећи ће чича Мирко.

Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући. Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишаиџија. Али... ђаво га знао!... Као да је нека премаглавица!...

— Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.

Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу.

Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу.

И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком. Сва Црна Бара пљује на дом Алексин... Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна.

Јест, добар, али својим Турцима!... А тешко теби када те он воли!... Него, упамти ово, Иване!... Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!... Ја никад не верујем у добро од Турчина..

Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... — Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!... Шта је?... — Јесте, рано моја, страшно! — А шта је?

То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!... Мора то бити! Али како?... Јест, баш у томе је била сва несрећа!... Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ... Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан...

— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. — Па твој син. — Мој син није лопов. Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. — Хајдучка сорто!

Срце му страховито залупа. Њега обујми зла слутња. Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... — Можда се сусрео, па погинуо! — помисли. И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.

Јест, он је хтео, али коњић не могаше. Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху... Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи.

Он није слушао оца. Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази... За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Алекси Шантићу и Атанасији Шоли СЕНКЕ ПО ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара.

А кô сабласт чудна, Међ гробљем и селом још кривуда стаза, Сва бела и гола, кратка, вечно будна. ПАДАЊЕ ЛИШЋА Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку;

Ко зна од кад тако. Но у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа.

Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа.

Но скривено звоно кад под сводом ледним, И опет се зачу из топола стари, Сва долина страхом испуни се једним, И ужасном стрепњом, и паником ствари. ПОНОЋ У соби музеја глухо ноћно доба.

Пренула се нагло сва дворана ова: Свак осети да је туде у самоћи Гладијатор један умро ове ноћи, Млад, срушен, и рањен већ дваест векова.

Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије, Да чашу туге долије, Прокаже бола бездане. Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па

СУНЦОКРЕТИ У тужном оку сунцокрета, Што немо прати неба блудње, Ту су све жеђи овог света, Сва неспокојства и све жудње.

Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света. СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што

Прошле су звезде и сати; И таласи под луком моста; А сву ноћ ја чеках да сврати Неког свог незнаног госта. Сва копља јутра дуж неба, Сва платна дана по долу... А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу...

Сва копља јутра дуж неба, Сва платна дана по долу... А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу... Да ли је могао проћи Мој праг у

И кад се откри путања Сва сунца где су запала, На мору твога ћутања Као дажд ноћ је капала. МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем!

Али тада су тамо били и Черкези! Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу. Сва варварства која су починили ови љубимци Јевропе сликаху се живим бојама у његовим мислима.

— Она му левом задиже рукаве, а десном нагиње врг. — Е, жива била! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима. Ђеда све навијајући се уђе у своју собу.

То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом. Поп је био све и сва! Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници.

Код куће је живио скромно и по старински. Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући. Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.

Јечи само и моли се богу да је прими. Шта да се ради? Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење. Поп се окамени. — Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.

” Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета. Попу се одсјекоше ноге.

У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. — Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.

— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети. Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.

Она отвори у сриједи. Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: Маче војску старац Југ-Богдане, У Богдана силна војска била... — Стани! — рече владика.

— На поклон? — рече Мара изненађена. — На поклон! Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана. Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир.

Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: „...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ако богатији умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.

— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спириници.

Свакога је обдарио бог са по каквим даром; није ни у путеркрофнама сва срећа. Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама

Кад избија, а он дигне толику ларму да сва живина из авлије побегне куд које. »Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито попа.

Ни да се бар пошали да нас позове после ручка!« Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути. Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући.

За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир. Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином.

Неће баба у труц да умре!« Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас тим пре иде што ће њен Савица да осветли фамилији

« Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас тим пре иде што ће њен Савица да осветли фамилији образ.

Служба је била и свршила се. Сва се очекивања испунила; и Савица читао апостол, и нови учитељ певао Херувику, па чак (преко очекивања) и поп Спира

још неких слика, старозаветних и других, за које се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула, сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.

Само ако, то јест, господин Пера пристане — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена. — О, колико ласкаво за мене — вели г. Пера — располажите, молим, са мном како вам је воља.

— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве. »Добро кад не рече: цвекла!« рече у себи гђа Перса, која се такође сва у уво претворила. А била је задовољна; видела је већ да се ствар врло повољно развија. — Ах, ви мушкарци!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких

! — и радујући се како ће се тад сва деца разбећи, остављајући му своје комађе хлеба што су јели. И увек би се вукао тако упрљан, мастан и плазећи се

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

четрдесет година; велика, крупна жена, лице и све мало позамашније; није била ружна ни сад, али имала је мушки глас — сва је као нека мушкара изгледала. Поред свог покојног јако се испрактицирала, па није дала да се с њом титрају.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Наравно комите и жандари. У соби код „Балкана”, где је врховни штаб четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава”

Њему се чинило да би се сва та јадна гомила одједном разишла кад би јој он просто казао ово: чуј ти дугоуха гомило, еј ви грађани чујте!

покретном утиску на њеном лицу, што је у једном тренутку кадар да је изрази сву, Јуришић на једанпут осети да је она, сва од страшне неке змијурине, у стању да изврши све што науми и да узбуни ум до свих срамота.

на крововима и степеницама вагона, па пољупци, песма, шамар и, прашина, псовка и загрљаји, оно трзање срцâ и уздисање, сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и

Сунце се црвенило изнад шуме и сва природа, као под владом неког дубоког и узбуђеног осећања, заћутала је замишљено.

А код мене, ево, све је нешто збуњено, испреметано и замршено и сва је моја интелигенција некако грозно унакажена. Међутим, више него сваки други ја осећам потребу јасноће и то је један

да пијеш све њене дражи слађе него икад, веруј, слађе него икад, да угасиш њену жарку страст од које ће изгорети, ох сва изгорети. Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.

, у великом правоугаонику једног шљивара поломљене и оборене ограде од прошћа, пета батерија, сва у гаравом диму и пијанству борбе, бљувала је челик на маскиране положаје лево од сеоске школе која се белила.

Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну гредуосовину на којој су висила сва три неједнака звона, он се подиже на снажним мишицама па је опкорачи.

Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним обамрлим телом: „Јао, јао, шта ја то радим, јао, шта ја то радим?

, његова по родоца, сва у лудој бризи и црним мислима о његовој рани, избезумљено појури ка вагонима. А она живост и метеж на перону, узбуђени

„јао, јао шта сам ја урадио, шта сам ја урадио“, он се гадио себе, па му се у тој одвратности чинило као да му је душа сва упљувана, прљава и некако загађена, а у ,ону рањену ногу бело омотану није смео никако ни да погледа.

Африка

Не усуђујем се проверити, једним простим покретом, у кога је. Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке.

Нове три пироге четвртастих једара на непомичноме индиго мору. Пристајемо. Пристаниште, као и сва светска, са безбројним магазинима, вагонима, стовариштима, наслагама: вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима;

и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и бестидна као деран. Сва је један једини мускул превучен тамном блиставом кожом: нигде опште дуге савршене линије не прекида ни угојеност ни

писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору.

Уметник нас представља својој госпођи, једној дивној дами, изврсног срца, која је сва забринута да нисмо уморни, гладни, жедни. Аперитиви. Кратка упознавања набрајањем заједничких симпатија и пријатеља.

да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога смешног, белог, на мени.

Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина.

Овде дугујем једно објашњење за које једва да се смем заложити, пошто су сва посматрања у изучавању примитивног човека исувише несигурна. Све је мистерија и све је илогизам у њему.

Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази. Црнци пред колибама перу се и запирају, чучећи испред калбасе пуних вреле воде.

Безброј пута ми је рекао да у ствари презире црне; требало је да међ њима нађе једног наказног дерана па да му поклони сва своја осећања. Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н.

“ „Мислите да је тај деран био губавац?“ — „Ту не може бити никакаве заблуде; уосталом, сва ова племена су презаражена губом. Видите овога младића овде; те мрље око носа и на плећима не могу бити друго но то.

Рукујемо се; сликам га крај коња, на коњу итд. Иза Феркасандугуа сва села која се нижу састављена су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све збијеније, са житницама округлим

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Та то је благодјејаније човека утјешити, који оће да падне у очајаније. Камо срећа да је то сва штета! КАТИЦА: Зар се јошт што догодило? МИШИЋ: Говорио сам с вашим господином оцем о вами. КАТИЦА: О мени?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Али на другој страни, имала је једно крило још из турских ратова и ту је била сва мрачна, са прозорима у гвозденим решеткама.

Он је имао, са собом, двадесетак писара. Кад је, дакле, видео да је његова пратња сва смештена око њега, на даскама и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења застава, Гарсули је устао

“ Све што би један почео да виче, међу њима, одмах је почела да понавља сва гомила. У колима, са раскошним арњевима, од ливеног гвожђа, Гарсули је изгледао, неко време, као миш у мишоловци, и

Али, ако их је погодила иста судбина, она ипак није била, за сву четворицу, једнака. За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша.

Ћути ти о Росији, па ако догураш једног дана до тог твог Бездушева, а ти, и нама, пошаљи мало абера. Па да крене сва фамилија. Знам и ја где се Славонци у Бечу састаједу! И ја знам где је „Енгел“ бирта.

од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог намештаја, а да се Трифунова жена у њој, од накита, сва, цакли. Махалчани су ту кућу звали: Трифунови двори!

у Темишвару, несрећа Павлова, па затвор, саслушања, све то, а нарочито свађа са госпожом Кумријом – која се била сва изменила, откад је он спремао ту своју селидбу у Росију – били су дотукли Трифуна.

Она је полазила на Бегеј другим колима. На тој чатрњи, као на неком чардаку, у ладолежу, откуда се сва Махала видела, било је иначе постављено неколико миндера, и столова, са џезвама и шољама, и Трифуновим чибуцима.

Кад би се Варвара појавила у Трифуновом дому, намирисана, сва би деца Трифунова висила о стринином врату. Плакала би, кад би Варвара полазила.

Његова жена била је већ у колима. Седела је на високом сицу од жутог кордована, сва у плавим тафтама и белим ришевима, опкољена коферима, које је гуркала од себе, чизмицама које беше тек обукла.

Звали су их: Бурцхио. У њима је било и оваца, и коња, а, у својој утроби, имали су и два‑три кревеца. Сва је та лађа била исфарбана сликама Осека.

Кућа је била тесна, узана, бела, између та два јаблана, као неки сужањ, међу чуварима. Била је сва у жбуњу и зеленилу, а имала је студенац, који је пред њом пљуштао, кроз жбуње и траву.

Теодосије - ЖИТИЈА

Нису имали земљеделства, не занимаху се куповином за живот, нису обрађивали винограде и њиве, него је сва њихова брига — молитве, и сузе, и да умом вазда приањају к Богу.

мазге на послужење им, као што му јавише, молећи их да шаљу и узимају што им је од потребе, одајући им благодарност за сва добра која ишту за његову душу.

преподобнога оца у Господу жива, поклони му се и целива га, и обавести га о љубави и пријему цареву, и рече да је сва њихова молба у Господу испуњења.

покајањем ка Христу привешћеш људе своје, и светим местима која телом походи Господ Исус Христос поклонићеш се, где се сва страдања његова за нас вољно догодише, која ћеш на срцу своме написати, и многима ћеш се образац добродетељи јавити, и

страдања његова за нас вољно догодише, која ћеш на срцу своме написати, и многима ћеш се образац добродетељи јавити, и сва законоположења Христова која су на здању апостола у отачаству ти испунивши доћи ћеш к нама, и тада ћеш се због мене, и

Онда најпре прот светим и благоуханим миром, образом крста помазујући знаменова сва своја чула. Тако и светога помазујући знаменова.

Чиме ћу ти вратити за сва добра твоја? Изнеможе ми ум, твојом добротом задивљен. Да те достојно хвалим и певам не могу.

и грлећи га целиваше, и многе своје сузе са миром његовим раствараше, приносећи срце и усне и очи, а уједно и мажући сва своја чула освештаваше.

Часну раку преподобнога свога оца целивајући окропи многим сузама, и тако сва своја чувства миром помаза, освештавајући се.

А игуман и сва братија, узимајући свето миро, по мазујући трапезу и све своје ћелије, освештаваху их, научени од светога.

Јер ево, молитве и милостиње и сва остала добра оца нашега узиђоше у сећање пред Бога, и према добрима примио је добра од њега, као што видите ово данас

̓ Сва ова чудеса врше се преко светих ради нашег спасења, да видевши прославимо Бога, говорећи: ,Диван је Бог у светима своји

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

везују за планине и врхове, на које једанпут годишње изиђе село или цела област; такви су обичаји додола и прпоруша. Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу.

и Његуши 1435, Бјелице 1430, Бањани 1319, Дробњаци 1354, Бјелопавлићи 1411, Пипери 1416, Васојевићи 1444, Кучи 1455. Сва су ова племена, дакле, постојала у XИВ и ХВ веку.

Организација и занимање. — Организацију динарских племена познајемо тек из времена турске владавине. Сва су племена била више-мање независна.

Јунаци који су се истакли чојством имали су кроз сва времена утицаја на своје саплеменике, и увек су између њих биране племенске и братственичке старешине.

Неумољиве су. Услед нарочитог развитка сва енергија, произашла из војничке организације и овога племенског духа, сконцентрисала се у српском народном идеалу.

Они су усвојили као неоспорне, савршене, истине сва обећања исламске вере: рај или „џенет“ са његовим хуријама (дивним женама) и са његовим рекама меда и млека.

се разликујући од хришћанског живља подјармљене Босне, ови су бегови у себи имали достојанства, углађености и држања. Сва је Босна стајала под утицајем ове силовите и ритерске, али и затуцане и незналичке властеле, која није имала представе

Несумњиво је да су људи централног типа бистри и брзе схватљивости. Увек имају при себи сва своја чула и дух; готово су увек прибрани. Нема код њих духовно тромих, изузевши појединце у шопском варијетету.

Трећи од њих, онај зидар, још је задржао мавровску ношњу. Сва тројица имају онај трезвени поглед на живот, који креће на рад и предузимљивост и који је карактеристичан за средње

* Пошто се сматрало да је Србија у сфери аустријских интереса, она није била уопште ни питана. Уосталом сва је делатност, коју је Русија развијала до последњих година у ослобођеној Бугарској, показивала њену тежњу да од

На југ иде до јужнога обода битољске котлине и до Малка Ниче, одакле настаје јужномакедонски варијетет. Сва је област овога варијетета састављена од пространих котлина око којих су високе планине, махом од преко 2000 м.

Противна, велешка страна је стрмија, али је сва зелена од жбуња и лиснате шуме. Супротности у општем изгледу земљишта и ненасељена зона хридова чине врло јасну

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо.

— Овамо сваке ноћи долази Жућо пас да јури крчмареве мачке. На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

све што се не да чути Али му дојадило И жуди да се поново претвори у себе Али без очију не види како А онај је открио сва своја лица И једно за другим витла преко крова Последње баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје. од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта. Сва страшила испод неба остаће без коре хлеба.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

? РИНА (збуњена): Боже мој... ја не знам... за мене су сва подједнако важна: има мећу њима девојачких, интимних...

Идите, зваћу вас! МАРИЈА (одлази). XВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (један тренутак размишља, затим извади из џепа сва покрадена писма, згужва их и баци са одвратношћу на под).

АНА: Не, колико ја знам, ништа. АНТА: Идите, зовите је, реците јој ствар је врло важна, не мора баш сва дугмета закопчати. Идите! АНА (оде).

Примам да је Дунав променио ток и сад тече узводно; примам да је влада решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу

ток и сад тече узводно; примам да је влада решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да примим!

Тада ми паде на памет да се удаљим, да побегнем, да се уклоним из средине која ми је сва изгледала одвратни саучесник; да се усамим и приберем и тад тек донесем одлуку шта ћу и како ћу.

мишљење, ал', ако ви желите, ја ћу писати; само, знате, писање ће изазвати и одговор, па онда ако изнесете ствар на сва звона, то ће вас врло брзо одвести пред суд, а мени изгледа у овоме случају да ви имате све разлоге да избегнете суд.

да сам мртав, а пошто сам ја жив, пада само собом то наслеђе и ви ћете се иселити из ове куће и предати ми је као и сва остала имања. СПАСОЈЕ: Гле, молим те!

МАРИЋ: Тако, полиција их је читала? СПАСОЈЕ: Није их читала, јер је госпођа уништила сва писма желећи да вас спасе. МАРИЋ: Врло сам благодаран!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу. На скели, коју су пре десетак година кад је изграђен нови мост привезали уз обалу, чучала је она

Сада знам да је била у праву: ја морам имати једно место само за себе, или сва остала бивају оклоп који ме гуши. Собица на тавану била је то место и ја нисам претерано уживао кад бих затекао Весну

Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока. Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту,

- Не знам. Мислила је да јој он пише. - Ко он? - Ти знаш ко. Ти знаш у чије име смо послали сва она писма? - А сада? Шта сада намераваш да урадиш?

- Ако ме она не буде питала дотле? Ја знам све оне проклете Архимедове законе и сва та чуда, само да ме пита. Напиши јој такво писмо да добије вољу да ме пита. Хоћеш ли написати?

Помислих да ћемо за три дана и ми прећи преко моста, и осмехнух се. Већ сам осећао мирис путовања и видео сва она луда места кроз која ћемо проћи.

- А ако ме још једном додирнеш, натрпаћу ти уста песком! - стајала је изнад мене сва црвена и узбуђена. И последњем идиоту могло је бити јасно да она мисли оно што је мени пребацивала да мислим!

Рашида ме само стеже за руку настављајући да корача поред мене у бикинцу и сва мокра, са, ко зна у ком тренутку, зграбљеном Гретом у наручју. - Обећај да ћеш му изменити лични опис, том копилану!

Све четири шашаве стране света су наше, сви ветрови, сва мора, све планине и реке су наше, Грета! Спавајмо, Грета! Увукао сам се у поткровље и обучен бацио се на кревет.

- Говоре о оценама. Јеси ли ти прошла како треба? - Ја? - придигла се на кревету и усправила претворивши се сва у уши.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали. Познавао сам покојног Угљешу.

Господар Софра имао је толико својих коња, да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а

Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. — Добро јутро, Софро, јесмо л’

И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати. Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу.

— Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу. Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. Девојке служе, мати наређује.

већ читати, писати и нешто рачунати знао, отац га код куће задржао, није га дао више никуда, и ту је морао бити све и сва.

лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и похватани, па онда с њима опет натраг у чарду. Сва три прва су мртва од наџака Софриног, а четврти још жив. Комесар га испита; све је исповедио, све је издао.

Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује. Исплате што су били дужни бирташу. Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.

хоће да почасти; добио је зеца, па их ка брзу руку почасти; још је кочијашима шунке поклањао, а ови већ све спремише, сва кола готова за пут. Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. Прва кола пространа.

Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити. Чамча зна где је пошта. — Дајте ја ћу сва три однети. Предају му драговољно. Чамча оде, али само је тумарао по вароши, па се опет вратио, а писма није предао.

? — На служби. Забележи. Сад приђе Кречару. — Ви се зовете Јован Кречар? Трговац из У.? — На служби. Забележи. Сва тројица се чуде шта то значи. — Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. — Јесте л’ били у Кракови?

Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ. Сва му је нада у Шамики, али Шамика неће бити трговац, а ко ће остати у кући, у дућану, као слеме?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Подбулих очију од плача, сва оронула од ужаса, у трећем месецу бременитости, она се није дала одвојити од њега. Лепотица на гласу, пролепшала се

Чим пођоше, и он потера коња дуж обале и нагна га узбрдо, тако, да је животиња бесно фрктала и сва се пушила. Вратио се, да се и он опреми.

Она је међутим дрхћући сва, као луда, кидала са себе сребрне плетенице, дугмад, свилене пришивене цветове и чипке, вичући и понављајући, кроз

једног шумарка ретких багремова, слуга, стојећи са ногама упртим у кљун гвоздених украса на колима, не успе да заузда сва три коња, уплашена и уздрхтала.

Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места, тргујући заједно с братом, све док се није оженио и вратио у војску.

Тај позив на војну, тако изненада, побркао је био сва његова решења. У свађи с братом, који се био населио у Земун, а решио да се купи једна велика кућа у Будим граду, он

„А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости?

„А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?

“ Тада честњејши Исакович поче будити Комесара и, већ сасвим напит, блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља... све шуме у даљини... брда... и облаке... па, уневши се бискупу у лице, прошапута...

Тако му се бар, у први мах, учини. Пред растанком са мужем, беше сва поднадула од непрекидних љубавних ноћи, непроспаваних и немирних.

Пред растанком са мужем, беше сва поднадула од непрекидних љубавних ноћи, непроспаваних и немирних. Сва уплакана и уплашена да јој се неће вратити, љубила је мужа, без стида и несито. Била је постала љубоморна.

Ова жена му је била просто отужна. Ујутру је виде како лежи, сва врућа, разрогачених очију од љубавног напора. Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Увече, кад се смркне, засади сва три чешња у башти, па сутрадан гледа које је изникло. Ако изникне које од именованих, онда ће поћи за момка који има

Нероткиња, на пример у Хомољу, нађе дивљу трешњу, савије њену грану па се трипут провуче испод ње и сва три пута каже: „Како ти ниси јалова у свој род, тако и ја да не будем у свој род!

у ствари је упозорење да младој, када улази у младожењину кућу, „пакосни људи“ могу ставити иглу испод прага „да јој сва деца буду женска“.

Трећи наведени „обичај“ заправо је веровање да „ако би се измерили на кантар момак и девојка који се узимају, сва би им деца била женска“. То веровање, такође, ништа не казује да ли се овај поступак упражњава или, напротив, избегава.

, а женски су: маказе, уста и слично. МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ ПОРОДА Пошто се дете већ зачне, сва магијска пажња и брига се посвећује томе да се трудноћа одржи и да се оно роди нормално и здраво.

⁷⁷ Њој је, осим гробља, забрањено да иде на дрвљаник, гувно и уопште на сва она по предању „нечиста“, „опасна“ места, где се може лако „награисати“.

⁸⁰ За трудницу не ваља да баца помије преко прага, јер ће јој дете повраћати храну. Сва ова места: гробље, раскрсница, праг, дрвљаник, сметлиште и сл.

Крајини верује се да не ваља да се породиља купа, „јер ако кане само кап њене варенике у воду, онда би јој могла лако сва вареника отићи“.

Та погача се зове поступаоница. Затим се позову сва деца из комшилука и сваком детету се откине комад од погаче, а дете, чим то добије, одмах почне да трчи.

3агонетка је сва окренута ка оним најранијим, најчудеснијим и најзагонетнијим фазама у развоју, а о њима пословица, која настоји да

јако изражен страх од кривоклетства, јер се верује да кривоклетник одлази у пакао, а потомство ће му бити проклето за сва времена. Најтеже се људи куну у децу, с обзиром да се ова заклетва сматра најснажнијом.

Његова улога је изванредно важна, с обзиром да је њему дата готово сва моћ, па може да је употреби било на добро, било на зло читаве задруге.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

од Срба, Грка или Арбанаса, из моћне Византије, или било кога краја, потражи уточиште на двору цара, да роб такав у сва доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном

О ЖЕНИДБИ СИНА Кад господин цар има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и

Све млеко у сва времена низ пашњаке, низ отаве, низ вимена, да се у царске бакраче и музлице утаче. Сва вина бела и румена из

Све млеко у сва времена низ пашњаке, низ отаве, низ вимена, да се у царске бакраче и музлице утаче. Сва вина бела и румена из виноградних села, са себрових чардака, из натега и бардака, сва шира винограда младих, да до

Сва вина бела и румена из виноградних села, са себрових чардака, из натега и бардака, сва шира винограда младих, да до царске се сточи буради.

пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске да се стачу жрвње; све брашно мирисно и бело, сва његова лава да се слије до царских наћава.

пантере, за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу одана, за сва њихова и сва наша зверства и добра богодана, помиловања!

за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу одана, за сва њихова и сва наша зверства и добра богодана, помиловања! ЗА БОГОВЕ Тражим помиловање за богове, за глас рђави што их бије.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Играо је цело једно послеподне, али не и увече, и не на матинеу у десет сати, човече! Која је то била масажа! Мислим, сва та кукњава за старим добрим ћошетом, и како му недостају френдови, и сиромаштво, и све!

Док си излазила, погледала си ме расејано, Жужи. Сва љубав била је већ потрошена. У том погледу није остало ништа за случајног странца, коме си баш ушла у једну малу причу.

миксером на најотменијем месту у целој земљи, измењујући кратке реченице са гостима на све четири стране пулта, на сва четири светска језика.

а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син пао је јуначком смрћу. ФНРЈ захваљује.

и да су му љубиле руку и даривале студенте младим орасима, а професору показивале пожутеле документе на којима су сва слова сем црвених иницијала била избледела, молећи га да поради за њих тамо у главном граду и испослује им неку

Баш као сва важна збивања, и она обилази град као кугу, савијајући оштру окуку око старог властелинског летњиковца, у чијем запуште

изабраницима, отворити очи и у пуној светлости једног обичног летњег дана, усред старог племићког рибњака, указати сва крхкост и привременост људске среће. НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ ЗАВОДНИК – Фајронт!

Ништа му, дакле, није вредело што се у Београд вратио као победник са хармоником кредитних картица које су му отварале сва врата — после осамнаест година (савршеног ли апсурда!) био је поново на почетку — на улици! Потпуно невероватно!

И поред узбуђења које ју је потпуно паралисало — проценила је у магновењу да су сва места у ономе што би логично требао да буде његов рејон већ заузета, а шеф сале је одводио све дубље у супротном

Како је мрзела тај удобни ресторан и сва места »на којима се добро једе«, то гастрономско легло — излетиште, пуно умножених уста што су озбиљно жвакала храну

« и да га много више весели и одмара поглед на широко Варошко поље, него на сва Јелисејска поља заједно! — Право има човек! — говорили су одушевљени читаоци.

Сви су зијали према њиховом столу. Када би јој поглед додирнуо било које од тих лоше обријаних лица, сва би се истог часа искесила удворички — вероватно, нико није смео да некажњено поквари ову уобичајену представу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

За Раком пођоше: Маркиша Стевов, Перо Пурох и Крцун Сердарев, сва три врло млада, иако два прва ожењена, онда се Црногорци жењаху у петнаестој-шеснаестој години.

не бјеше још „мрчио пушке“ против непријатеља, јер бјеху готово дјеца, за вријеме пошљедње војне; али, на жалост, сва тројица се огледаше у међусобицама с Бајицама и ту се показаше „ваљасти“.

Он бјеше најмлађи Његуш који је ишао на Цетиње, кад га ред дође, да служи владику господара. У њему се огледаше сва ориђиналност црногорска.

Котор им бјеше под ногама, а сва Бока као на длану, и видјела се као чудна, дивна, прољетна прошарица, начичкана кулама и бијелим зградама.

Ми смо ти, дакле, ускоци, као што је сва Црна Гора. Кад су наши стари овамо ускочили била су само два братства, Ераковићи и Рајчевићи, народ од два брата, од

Али је, вели веома несретна, јер је нероткиња... Међутијем се измијенише пјевидрузи. Сва се младеж одвоји ка средини куће, а старији посједаше крај огњишта.

Пало их је, да-ти, десетак. И хоћеш ли вјеровати, Јанко, сине, да нам сва штета би, што се ту рани троје-четворо момчади!

Она му роди Рака и умрије на пречац. Трећа је била од Мартиновића из Бајица; та му је родила четворо дјеце, али сва помријеше, па она свисну за њима, још млада. Код попа Марка нађе Јанко више реда и чистоте.

Играше се оро. Сва их омладина дочека весело. Послије игре, сви навалише на Крцуна да пјева уз гусле. Он се дуго шчињао, али кад га и

Велика хитрост и присебност треба играчу да се у онијем покретима одржи у равнотежи! Сва забава и јест у очекивању да ће се стровалити! Лабуд Стевов бјеше прави вјештак у тој игри.

Добра вам ноћ! Онда старији другови, иако су помишљали да мали зна као и они сва чудеса, које је владика починио и која су се по народу разгласила, ипак му их стадоше причати, што који: — Кад је оно

— Онда је добро! — заврши владика и пође. Чим крочи на ходник, забрујаше сва звона. Војници чекаху, па се кретоше за духовницима.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ЖЕНА: Ја те милујем. МУЖ: Сад ја немам друга посла него да стојим да ме милујеш. ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету. МУЖ: Молим те иди гледај посао; не тандрчи толико. ЖЕНА: Зар ти мене не милујеш?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Књижевна уметност као таква васпитаче, изгледа, превише не занима. Кад отвореније, кад мање јасно и отворено, они сва књижевна дела, а ова из дечје књижевности поготово, разматрају по мерилима корисности: колико се, њиховим посредством,

Њена кратковека повест, код нас и у свету, сва је у робовању педагогији; на њеном почетку стоји тежња ка поучавању; па и данас, и ствараоци и тумачи, најрадије је

и зналачка прилагођавања, дела која су писана за одрасле, али су с временом постала дечја, школска лектира, итд. Сва та дела се позивају на дечју читалачку публику, али с различитим мотивима, и с различитим степенима искрености у том

Све теме и сва искуства, од радосних до озбиљних, имају и своју једноставну, смирујућу димензију, првобитну чистоту и прозирност.

Створили смо специјализовану, лажну књижевност коју најмлађима успешно намећемо. То нам није било тешко извести. Сва је власт у нашим рукама. Власт у име деце, или власт над децом?

Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића. Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива.

и непослушност петлића уздиже као оне моралне и животне вредности по којима се слободан човек разликује од поданика. Сва начела старог света, а поготово она која је проповедао суви, глуви буквар одбацују се као смешна и обмањујућа.

гледа кроз маглу година: алхемичарска моћ успомена и сазнање о неповратности дају му додатну вредност и драгоценост Сва искуства са светом, са животом, са природом, са лудима, кроз ту су призму пропуштена; детињство је светлосна тачка од

Али и кад не посеже за пречишћеним сликама, песник се потврђује лакоруким ткањем реченице: милозвучна и ритмична, сва од великих удаха и издаха, од залета и предавања, Ћопићева фраза се при читању сама од себе разлама у бројне ритмичне

Иронична, пуна духа, сва од овога света, Радовићева песма је сталан позив на игру; ни према чему се не односи са претераним поштовањем; све би,

Прича Радовићева не само што је целовита и заокружена, него је сва од препознатљивих алузија: стешњен и строго усмерен, текст је само добио на продорности.

Међутим, ми смо најчешће савладани, онемогућени; прихватајући очајање, подржавамо сва насиља која се над нама врше. Чим се у нама угаси љубав, подложни смо сваком обољењу, празни смо и незаштићени.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Добро би било кад би поцепао она писмена по којима смо дужни за аренду. ЖУТИЛОВ: Сва ће се архива поцепати. Ко може трпити маџарске протоколе у војводини српској.

Штавише, и само наше попечитељство финансије не признају, него сва добра камерална која војводини припадају узели су натраг и наше чиновнике терају.

Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун. Сва је Бачка и Банат у великом страу. СМРДИЋ: Брзо да претерамо марву у Сербију. ЛЕПРШИЋ: И Србобран пао, кажете ви?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

за црквену употребу и за црквене читаоце, није могла бити од утицаја на једну књижевност новога, световног доба. Сва та књижевност литургијских требника, типика, канона, хронографа, законика, хагиографијских списа, »хвалних житија«

1847. Вук Караџих је наглашавао »да би било вриједно нашијем словима наштампати сва дјела дубровачкијех и гдјекојијех далматинскијех пјесника без икаке промјене у језику«.

Тај верски терор био је нарочито јак за време царице Марије Терезије, која је сва била у рукама својих језуитских исповедника и хтела да православне силом преведе у унију. 1741.

и изводе прву просветну организацију српску; они су издавачи и претплатници српских књига, мецене српских писаца, и сва модерна просвета и световна књижевност српска која се створила на крају XВИИИ века не може се без њих замислити.

ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН Као и о Кипријану Рачанину тако исто мало зна се о његовом сабрату Јеротеју Рачанину. Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698. био је у Фелдварцу у Бачкој.

број рукописа, махом превода из руских писаца, нарочито списа о разликама између православне и католичке цркве. Сва богословска ученост Јована Рајића је из руског извора.

тих читања он је отишао у манастир, у Хопово, сав се бацио у побожне књиге, »прогутао и прождрао«, како сам вели, сва житија, и почео читати дебеле књиге старих хришћанских аскета и новијег руског богословља, руске црквене догматичаре,

социјални и морални проблем своди на »воспитаније младости«, ту »ствар најнужнију и најполезнију чловеку на свету«. Сва будућност неуког и заосталог српског народа лежи у васпитању.

Он први јасно види да се сва будућност српскога народа, подељеног у три разне и завађене вере, налази у примени модерне идеје верске сношљивости и

Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку.

Он тражи да школа не буде учионица молитава и црквених обреда, но да се у њој младеж упути у сва корисна и практична знања, потребна за слободан и светован живот.

, не пишем за Славјане него за Србље.« У преводу је изостављао ъ; њ и љ писао са л̓ и н̓ и предлагао да се избаце сва непотребна слова.

Милићевић, Вук - Беспуће

И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у груди

Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика сва црна; са широким шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним појасима; већина

У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати заогрнута и сва у црнини. Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним

— Ја волим да ти долазиш. Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна. И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и

И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи. Напољу је пљуштала киша и текла потоком.

очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.

— Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.

Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недеље: она се успављ

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А то место препишчика једва је добио. Сва му се фамилија дигла на ноге док му је израдила то место. И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име

Али она ће, говорила је она, свим силама радити да га изведе на пут. И она му је доиста чинила све и сва. Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се притисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа,

Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије). Претресу ту све и сва.

Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао. Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.

— Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба. Јова је оставио прасе у животу читавих три дана, уживајући у његовом ровењу и гуњецању.

И заиста, мачор се још три пута јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да

Код куће их дочека вредна домаћица, која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише. Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: — Имам част

деде, Кајо, твога »јегера« у образ. Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.

Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу

Шта ће жена, него изнесе јело, а »принцу« — што бог да! Уосталом, њему је кришом оставила на страну, и сад јој је сва брига била само на то управљена да га спасе.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Само што се сва на груди свали, Стиште груди, не мого да данем, Вас немоћан тео сам да панем, Боже, Боже шта је ово туда?

О стани, сунце, стани, не заоди, Бела дана собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге дено своји лета Кâ у рају весело прошета.

копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.

А онамо видим децу малу, Малу децу, ал' од ови већу, Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава!

што ћу ли ти Боже, Така врата, таке јегожине, Таке браде, така ока стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета,

Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био,

глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван себе од слутње и јада, Кад дохвати вранца за вођице, Како ли

кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван себе од слутње и јада, Кад дохвати вранца за вођице, Како ли је тиште немилице.

“ Помами се срце у Турцима, Поскочише, к вратим' полетеше, А вође их устављат не смеше, — И сва војска већ остави града — Јао Турци, зарашта и сада.

Молила се — он је чуо није, Отимала — помогло јој није, И јоште би да још јадна може, Али ето сва већ изнеможе, Па на муци к небу погледала, Озго Алу у помоћ позвала, Ала чуо па јој помогао, У душу јој чудну мисâ

стругну без обзира, Оде причат витешку невољу, Један вели: хиљада их има, Други вели: није већ стотина, Ал' сва, кардаш, мука заман ти је, Кад их пусто олово не бије.

“ Па задрхта, и сва се затресе: „Ал' опета — ал' да како буде — Какав хајдук — куд залутах тужна! Какав млађан не, не смије бити.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Пазидер га, сва се башта модри као чивит. Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је

Нису ту помагала ни сва тртљања неуморног рођака Саве, дјед је био слијеп и за боје и за све цвијеће овога свијета. Туга да те ухвати.

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец.

Гонетали и ређали старци сва могућа коњска имена, поменуле се све познате сеоске кобиле, па је пао чак и тај предлог да се принови дадне име бивше

јесењег поподнева, пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом крупна, румена људина, сва зарасла у просиједу косу и нашушурене бакенбарде. Негдје сасвим позади чучала му је на затиљку црвена личка капа.

да га смире, а пресенећена школска дјечурлија опчарано су зијала у измахнуту тољагу и залепршане гаће, па су кроз сва околна села и засеоке проширила причу о жандармском страданију. Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући.

Пред њима је ракија, бокал с водом и отворена школска свеска. Сва тројица забринуто буље у тај чисти квадрат хартије као да ће отуд сваког трена искочити враг зна какав преступник,

Већ је трећи мјесец како је устанак плануо, устала бутум сва села под планином, створиле се команде, штабови, помало и сеоски одбори, војна и цивилна власт, како би се лијепо

— Нико те није гонио да се с тим твојим рајтхознама натртиш пред Групу армија Е. Још је сва твоја срећа што си тур подашио кожом.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

будаци, црепови и кречане, сви надзорници, дунђери, црнотравци, земљомери, тесари и циглари, и каменоресци, сва кола и сви волови, све кириџије, скелеџије, сакаџије, рабаџије, кувари, и понајбоља земља! Али ни једно женско!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету.

Па и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно. Кући сам долазио сваког распуста. Мати ме дочекиваше сва пресрећна. Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.

И ти не престајеш да ме молиш. Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио. Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: — Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!... И сви су говорили да ти мене чекаш.

Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве. Сва се беше предала послу. На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.

Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. — Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. — Стано?!

Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац. — Ти си...

Јер ти одбијаш просиоце ради мене. Чекаш ме. Подајеш ми се. Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће. Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији.

И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила. Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на мене,

Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче.

Ах!“... Мати умуче. Она се нагнула к њој, ручицом јој запушила уста, а, од стида сва зажарена и уздрхтала, сакрила лице у њена недра. — Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!...

Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса се разбарушила, јелек попустио... Једва дишући, сва зажарена, врела, прскаше она другарице, које бежаху испред ње смејући се и кикоћући.

— несвесно отпоче Цвета да шапуће гласно, нихајући се напред и стискајући прса. — На месечини... Јаох! — крикну она сва престрашена и одступи корак уплашено, кад спази себе и околину осветљену од месеца, који беше за то време давно изишао

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој света тајна љубавног завета.

Положићу јој тело на чудна носила, од покиданих жица и старих гусала. За носили' ће ићи родбина њена сва: Лепота, мати њена, и Вера, сестрица. А крај ње ће да иду све ситна сирочад, скорашњих пољубаца љубавни пород млад.

„Со свјатими” се ори ко припев из раја, напослетку још ђаци отпоју „вјечнаја”. Поскакала је за њом родбина њена сва; и њојзи моји ђаци отпоју „вјечнаја”. Још и сад кô да чујем то свето „вјечнаја”. а као да ћу га слушат животу до краја.

Еј, поносити, врли брале мој! обиђи ти и мало лошиј' бој! Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак, роб толико лош, не роди више ил' — не роди још.

Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме. Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! — Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове носе, ко челе с цвета: Талије благе хвалисав

Ал' британски је Шекспир био бард, пред њиме бриткиј лебди халебард. Пред киме клечи Британија сва, за киме листом запад ликује, шта мари тај, шта тај распитује за једно племе више или два?

се врата нечујно, нечујно ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва чуда своја ређат преда мном, погибије, васкрсенија сва? „Добар вече!

— не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва чуда своја ређат преда мном, погибије, васкрсенија сва? „Добар вече!

кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест употребим тренутак угодан: Па кад смо се већ

— Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити. и одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје.

Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у

је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.

Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.

Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе.

А царевић кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш-Челик га

А царевић кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече.

Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на

Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство,

Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита браћу: — На коју је

Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не може да извади.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио! Повучем, а мени сва кика остане у руци. Грозница ме чисто увати од стра, мислећи да сам јој ишчупао курјук, а не сећам се, да је коса туђа.

КУМ: Хм! да се нашалим ја нешто, па да узмем дукате мојој. СОФИЈА: Верујем, али је опет до мужева сва кривица. Оће да му је лепа, па воли да узима новце на интерес, не жели да је лиши наниза.

Остаје сад показати шта су предјели неба, климата. К првом предјелу неба принадлеже сва места под равнитељем. За овима, она на којима разлика између најдужи и најкраћи дана није већа од једног сата итд.

СТАНИЈА: Видиш, кјерко, то је срамотно. Која девојка показује голе прси? А она је готово сва гола. Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка.

АДВОКАТ: Врло лепо за једну, а особито за другу партају. Моја је сва интенција да вас помирим. ФЕМА: О, господине, само то не. Волим све изгубити него да се с таквом несрећом помирим.

Јер није безобразан, зато га псују. Ја мислим да се сва његова погрешка састоји у смерности. Да је он безобразан, да се размеће и о себи говори с удивленијем, да се у свашта

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Док и њега у буџаку невоља не смути. Он је моли, она праска, судове разбија, Чаше лете од страоте, сва се кућа нија. Ако пође, она псује, ако стане, ружи, Мед јој горак, мало кафе, на свашта се тужи.

Или ћу те начинити као што си била, или ћеш сва бити мешина. (Пође к пенџеру.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. (Двор код Трифића.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Волели смо се. Сва су лета била на броју На прозивци у сумрак, када се ластавице Роје и гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва

Сва су лета била на броју На прозивци у сумрак, када се ластавице Роје и гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва су била недовршена — Зато и бесмислена осим кад су у низу, На једној нити.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ето, то ме излуђује, баш то! А када ја дофурам на стару планету, она је већ сва издељена. Живим по расписаним нотама. Најпре почну да ме малтретирају моји рођени родитељи.

Онда су му казали да је у Јапану сва риба јапанска, као што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све шницле бечке осим —

Онда су му казали да је у Јапану сва риба јапанска, као што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све шницле бечке осим — париских, које су у Паризу све до једне париске!

После његове смрти у септембру 1965. припала су ми тестаментом сва одликовања која је исподобијао. Неколико година доцније уфураше у моду беџеви и разне ситне џиџе.

сасвим близу, још ближе, дотичући вам плексус и грудни систем „кратки спој“, читава ваша леђа стајала су му у шаку, а сва коса у леву ноздрву; сетите се само како вам је правио програм боравка у вашем сопственом граду, као да сте краљица

Само се некако сва увучем у себе као мачка, а једино се примећује да сам узбуђена по томе што као малчице пребледим и што ми глас пређе

Моја варош вам је, знате, начисто полудела за тим фазонима. Грнчари су имали пуне руке посла да снабдеју сва изафектирана места сељачком атмосфером. Села око града опљачкана су до голе коже, рођаци покрадени, тавани очишћени ...

Имам генијалну идеју — рече и извади из ормара фотографију једне старице како стоји покрај неких рушевина, сва у закрпама.

Уз то, друже уредниче, била је сва прошарана неким зеленкастим мрљама. Вратио сам Горгонзолу натраг у самопослугу и пожалио се продавачу.

Прва страна, сва у сликама. — Опет буљиш у празно? — зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта

све награђене краве које су: у штали љубавнице, у дворишту лепотице, а пред вече млеконосне — чиме, дакле, испуњавају сва три потребна услова за идеалну краву. Падала је лова у доларима до крова, а бик је радио ...

И пре две године ми се исто толико допадала, сећаш се? Бакута уноси аперитиве. Из срећнијих дана преостала нам је сва сила флашијановића од страних пића, јер је матори у то време на својој полици редовно држао сабрана дела Џони Вокера и

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми. О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми. Отвори булку, ливадо у расту, над „прса кругла“, лица „черте фине“ да проспем иње с мождане

трења земље и звезда, Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија се брља оцећа свукуд - воња по трагу визија лепих, с којих тек прска, с брèгова

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Како игра? АЛЕКСА: Као перо. Но опет месечњацима се допао мој штелунг, премда морам и то исповједити да сам сва могућна употребио, како би царици задовољство причинио; и, као што је јавно признала, била је пуно задовољна.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Таквога створа никада није родила гора. Безбрижно живи, доброте пун, лукавства никад ни један трун, сва му је брига рођени кљун. Тај ти у замку упада скоком, готов је зачас, док тренеш оком.

Блиста се патос, прозори, зид. Сва три прљавка спопадне стид. „Одавно ја се чистити спремам — рећи ће Рудар — а метле немам.

Наиђе јагње отуд од села, лопта, сва бела, мекога руна, а Ћира њега очупа свега; ко снег се бели на трну вуна.

“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко!

Ноћне шетње све до зоре то је посȏ за мачоре, а сва деца под јорган док не дође дан. Видио сам на Венери мајмун репом памет мери, на мудре се главе цери.

И данас ме увијек боли душа, кад се гдјегод јави крекетуша. ФЕРИЈЕ Држ-понеси, увис капу баци, сад су наша сва свјетска пространства, готова је још једна година, добили смо школска свједочанства.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени а да он све то назове: Тишина. Сва природа около је у јединственоме раду сарађивања. Рекло би се да је све у природи ново и као да је тек постало.

И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо. Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак.

Ја тада видим сва окупљена лица. Они гледају унапред оштрим погледима и као да су на некој ноћној миси. Велики женски крик полете на нас

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!

Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом

Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни прâ, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва. А кад сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће

Удар судбине обиш'о ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом

ПРАВЕДНИК Умре једна бедна жена, И за њоме оста син, Сва утеха слатка њена, Нежан као бели крин. И завапи горко она Пред светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Разбојници на коленима изручују плен у бездане мора, широким белим путем путују гомиле сребра и злата, на земљи сва светла погашена и тањири празни, свако је вратио свој плен: час најдубљег непоседовања и кајање разбојника!

живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца. А злата ми нико није дао да речи своје извезем.

гробом Од природе нема веће заблуде каже један глас притешњен између неба и мора: сав сјај стварања је у њој, и сва супротност богу. За нас који се возимо у чамцу то је било као да се чамац изврће.

се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Ако је и сребрн, али бар не звони. САРКА: Па оно не звони, али ако ја повучем уже, могу зазвонити сва четири звона са саборне цркве. АГАТОН: Ти имаш да ћутиш!

СИМКА: Гле, молим те! ТАНАСИЈЕ: Мени је то наследство била једина нада. О тој карти ми је висила сва судбина! ТРИФУН: Не треба никад све на једну карту сецовати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али моја мајка као да то није ни слушала. Она је сва била обузета једном мишљу: — Ето, родиш га, чуваш га, да га напослетку пратиш у рат...

Тамо даље су подизали шаторе, а резервисти се на отвореној пољани пресвлачили... Сва лица уозбиљена, сви журе, само ја стојим на средини круга, неодлучан на коју ли ћу страну.

Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —... А једра да прсне, сва је набубрела. Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи. Код нас би сто пута побегла. А она јок, као да ме чика.

Поцрнео као земља, надуо се, па се покидала сва дугмад на блузи... Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну.

њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну страховите експлозије, дрмајући храст из корена. Сва околина запурња од прашине и дима. Плаве блузе бежале су у паничном страху на све стране. — Удрите шрапнелом!

Досети се најзад Траило па нареди да један побауљке оде до каре и отуда извуче сва зрна... Најзад су и темпирник пренели. — Сада смо газде!

Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас. Двојица га лагано подигоше, те му широким завојем обависмо целе груди.

Кажу да су се стратегија и тактика развиле на степен науке и читаве књиге су написане о вођењу ратова. Али сва та наука, посматрана са врха црквенога торња, личи на неки водени конац и сва би се могла свести само на три речи:

Али сва та наука, посматрана са врха црквенога торња, личи на неки водени конац и сва би се могла свести само на три речи: срце, људи, оруђа.

— Диши јаче... Кажи, Јело, тридесет и три... Сва зајапурена, мрмљала је нешто Јела дишући снажно и гризући свеже усне.

Морали смо да застанемо. Командант нареди да се сва кола сатерају са стране пута, да би артиљерија прошла. А пут узан, те жене вичу, а деца почеше да плачу.

Из једнога шипрага истрчаше наша четири пешака и приђоше оном првоме. Сва се четворица нагнула и посматрају... нешто вуку, сигурно га извлаче испод коња. Један му задиже ногу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица Петровићева. — Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа. Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља: — Како сте?...

« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило ви ђаше само по крајевима.

— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно. Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се

»И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!... Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...

Али, ех !...« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини. Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.

Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа. Љубица готово не дише ; сва се претворила у трајну, жудну пажњу. Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.

А он ради живо, умешно, С вољом... Тек ипак види се да не ради без напрезања. Сва малопрешња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.

Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен... Ту су јој све мисли, цела душа...

Је ли ово моја служба, мој удео ? Зар се овако почиње ? Зар је овакав цео живот !...« ВИИ Љубица се сва предала школи, својој деци.

Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.

Осећаше како јој се образи час зажаре час охладе. Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу. Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.

Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи... Први тренутак беше страховит...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Град градила бјела вила Ни на небо, ни на земљи, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета.

81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час

“ Мара њему тихо одговара: “Вјеруј Јово, и срце и душо! Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна рука, Нег’ четири најмекша јастука.“ 108. Очи моје, куд сте погледале?

“ 121. Срдо моја, не срди се на ме! Јер ако се ја расрдим на те, Сва нас Босна помирит’ не може, Ни сва Босна, ни Ерцеговина! 122. Ах, моја водо студена!

“ 121. Срдо моја, не срди се на ме! Јер ако се ја расрдим на те, Сва нас Босна помирит’ не може, Ни сва Босна, ни Ерцеговина! 122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала?

154. Девојка је крај горе стајала, Сва се гора од лица сијала, Девојка је лицу говорила: “Давор’ лице! давор’ бриго моја!

180. Бол болује лијепа Хајрија Под орахом и под јоргованом. Њу облазе сва господа редом, Ал’ највише три дилбера млада. Први вели: “Болујеш ли, Хајро?“ Други вели: “Болов’о би’ за те!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МИЛУН (после краћег размишљања): Стефане, напред! ЈЕЛИСАВЕТА: Његова глупост превазилази сва моја очекивања! (Милун, са пушком на готовс, изводи глумце са сцене. Разилазе се и грађани.

И сви од твога биља оздрављају! ДРОБАЦ: Нисам ја травар! СОФИЈА: Откуд онда знаш сва та имена? ДРОБАЦ: А откуд ти знаш? СОФИЈА: И откуд знаш шта се чиме лечи? Где си све то научио?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нећемо ни победу ни сјај. Да нам понуде рај, све звезде са неба скину. Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину.

У бол и грех и крвопролића. Са тугом новом и безданом у сласт витлају жељом необузданом, ко свело лишће, сва бића. ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа продре кроз свилу мог црног мушког плашта.

На свему што прође мој осмех засија. Нестану боли, окови и лаж, од мог погледа зависи сва драж, свега што прође. Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам.

Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах.

У томе је била њихова тајанствена судбина. Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића. Лирика Итаке није била таква.

А на свој начин, није та борба била ни без социјалних додатака и узрока. У сваком случају, у оно доба, сва је српска сиротиња била за одбрану наших права, наших статута, наших привилегија.

Тај мотор непрестано лупа и његово лупање се чује по води, на миље далеко. Сва је барка масна и страшна и заудара од рибе. У кућици мотора свакојаки пламенови. Само бог зна како то функционише.

Море је прешло у боју дубоког ултрамарина. Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и мрежа је сва отишла у дубину. Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове.

и његове жене, грофице Котек (коју је Принцип убио нехотице, гађајући гувернера Босне, генерала Поћорека). Сва је станица била завијена у црно. А локомотива је стигла са црвеним очима.

Већ првих дана јесени, сва су та лепа, мушка тела била мртва. Мене је тај ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у

Тог лета враћен сам натраг у свој пук, у Бечкереку, а одмах затим послат у Галицију. Као сва та, музикална, царства, из XИX века, и Аустрија је имала специјалан начин кажњавања криваца у рату на изглед скоро

кривац зато, што је (у мирно доба) имао кореспонденцију са генералом Живком Павловићем, који му је био рођак. Сва тројица смо били оглашени за недостојне аустријског, официрског, портеéпéеа и послати на ратиште.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ђаво се смешио од задовољства, гледајући њихову игру, али када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не разумевајући шта то с њом би — ђаво прсне у грохотан смех, разглави вилице тако да

— повика она из гласа, пљеснувши се рукама. — Ку-ку!... Ку-ку!... — одговори жалостиво пекар. И на сва њена питања он одговараше само „ку-ку!

Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана. Сва је природа добре воље била: Благ поветарац с мора, од Кармила, Јечменим пољем таласе је крето И образе му ласкаво

Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: — Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: — Хууу! Пази добро!

Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет

и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена.

Вечерао сам добро а по вечери чачкао зубе, пијуцкао вино, а затим, пошто сам тако куражно и савесно употребио сва своја грађанска права, легао у постељу и узео књигу да бих пре задремао.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха.

Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену. О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.

Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.

На зло његово, у истој чети био је и Љубиша, те се сва слава свршила »вронтом«, а да није овога сведока, — оде ти наш Ђокић на ручак код генерала...

књигу и почеше да му лете кроз главу Лонгобарди, Гибелини, Хохенштауфовци, Капет и Сфорци, папе и крсташки ратови, и сва чуда из средњих векова... Тако је и заспао над књигом. Пробудио се и отишао на испит...

Не говорећи ништа један другом, разиђосмо се. За неколико минута сва је варош знала шта се сад збива у заседању. У нас уђе некакав демон искушења и љубопитства, па не знамо од узбуђења

Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике. Одмах затим појавише се сва три сеоска писара на коњима. Одоше у срез на разне стране. За њима изађоше практиканти и одоше у кафану.

Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа слеђена, изумрла, и никад се више не може у живот вратити.

Насред собе, ове исте у којој он спава, стоји његова мила мама, сва у белом, као кад се спрема да спава; низ леђа јој пале дуге црне косе, а она оборила главу па се нешто много, дуго

Наједаред ми јака светлост продре до очију, отворих очи и занемих од чуда. Сва се соба сија, као да је упаљено хиљаду електричних сијалица...

Доста је он примио његових грошева за разне услуге, али Марко не жали покојника. Сва лица у граду изгледају као путници, који морају да прођу испод ове звонаре.

Устура се, Боже, па се стане кочоперити, па вртити, па још ако је капетаница на прозору е онда мислиш сва се изломи, ал’ капетаницу ни да погледа. Ви сигурно и не знате зашто то. Та сви А...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда понамешта, брате целу своју фамилију и заузе сва места, од проте до општинског стрводера.

болници, зовнем га и сасвим му благо кажем: ти, братац мој, имаш седам кривица за давање смрдљивог меса болници, и сва акта тих кривица ево их у мојој фиоци!

Кад је већ ту, рекох, да измакнемо овај орман. СЕКУЛИЋ: Јест, боме! Добро си се сетио. 'Ајде држи! (Прихвате сва тројица и односе орман уз други зид.) Тако. Ето, видиш! (Провери на кључаоницу.) Сад се може и ослухнути и видети.

(Погледају се, па, као уступајући један другом, сва се тројица повуку натраг.) СРЕТА (упадне у гомилу, грди их и изгура једног). ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра...

СВИ: Тако је! XXИИИ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (улетела је сва зајапурена): Јевреме! ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли, браћо, владу која је народ упропастила и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили. Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.

Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и,

(па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки. Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.

Једна баш врло жалостива. То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана. На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из

све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.

Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.

« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од

преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. Жалост је било погледати!

добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!

Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.

Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У ствари Тога дана све се било изопачило. Миш зачикава мачку, а она Или неће, или не сме: Седи на прагу, сва преподобна, И слуша народне песме. Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не?

Донели дванаест баклава, као; И Стева од страха заплакао. То се десило око подне: сва су Окна сијала, блештао је цреп. Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп.

ТРЕШЊА У ЦВЕТУ Сва су узаврела, И сва бела; У њој зузори Хиљаду пчела. Зузоре, зузоре, Сложно, живо; Читају неко Древно штиво.

ТРЕШЊА У ЦВЕТУ Сва су узаврела, И сва бела; У њој зузори Хиљаду пчела. Зузоре, зузоре, Сложно, живо; Читају неко Древно штиво.

Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.

Пламен! Пламен! Ко да се нечега сети, пустахија, Груну, ван себе сва, и у бесу, Букнуше иверје, дрво и хартија, Све се заљуља, ко у земљотресу; Учини ми се: ножице јој лаке Плешу, у

Чудеса из часа у час она ради: Букне ли — тад се сва дрма и хукће. Онда, врела, оде на снег, да се хлади. Пепео истресе, Потом, Иза куће.

Хтео не хтео, путник мора Да клекне, кад пије са извора; Тиха, и сва у себи, вода је Повучена, и само се смерном даје. ЈУН Месец је пун као кљун. Искри се сребро у одблеску.

Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје. Потом нек једра сва подеси Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом и

И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА И деда, у вези са својим примером, Види да се сва страдања не мере истом мером. Јер он је затвореник своје савести А о томе ништа не зна Амнестy, Ни Беч, ни

Маждрука се у то заплака, И што је грло носи прокука, Грунуше испод очних капака Сузе, ко кишница из олука, И сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку ли си јадној мени, Ја губим могућност да стекнем мужа!

Кроз сузу свет се види пристрасно. Шта вреди, кад на време није мислила? Да га продамо, сва три пристасмо. У питању није присила, И за одступање сад је прекасно!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али италијански природњаци, идући још даље, донели су тада и тај нетачан закључак да се сва јегуља у рекама, речицама и језерима што су у вези са Средоземним Морем, плоди ту, на томе месту у Месинском Заливу,

Од 1924.до 1927. године брод је у томе циљу прокрстарио оба велика океана, Атлантски и Тихи, и сва мора у вези са тим океанима.

је ступала у дуге разговоре са пре дусретљивим официрима, или са посадом брода; ови су се љубазно одазивали и давали сва обавештења која су им тражена.

Али тада никакав ветар, ни разапета сва платна, нису могли брод отуда кренути, јер му је било немогућно добити потребну почетну брзину, коју су онемогућавале

горњем закону свака од њих задржава своју индивидуалност после сусрета са водама другојачих температура и салинитета. Сва та трострука мешавина арктичких, антарктичких и екваторијалних вода налази се у једноме ритмичком, периодичком кретању

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И ја сам господар твој и твога тела, Ко деспоти стари владам тобом сада, Сам напајам уста са свих твојих врела И сва нежност твоја само на ме пада.

О, што је то што мене веже сада За једну пут, за један облик тела, И што ми душа затрепери цела, И сва немоћна издише и пада, Кад ме се такне једна рука бела!

И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...

Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину

Смрт је тако лака. Ал̓ пратиља њена — Сва таштина што се пред смрт снова буди, И занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије

Тајно откровење коби што се крије И злурадо вреба сва створења жива! Мој рођени живот туђ ми сада бива, Јер шта ја памтим, никад било није!

пре времена стиже, С поворком црном недуга у мана, Не осећамо ни сласти ни гриже, Ни свежи полет из младићких дана. Сва нам је старо, све позната тема, Нестала љубав спрам нових открића, У души нашој више места нема За нов утисак од

И сва природа и њезина блага, И све вештине што човеку годе, Кроз душу нашу пролазе, без трага, Ко тамне сенке преко мутне во

Да, то је било у прастаро време. Јесам ли био крив? и зашто? — Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама!

Збогом. — Снег још пада, Све трагове брише, завејава све, И под тешким белим покровом, без јада, Ко огроман лабуд, сва природа мре.

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Ах, збогом, Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега? На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога

Величаство витешке ти душе надмашује бесмртне подвиге дивне Спарте и великог Рима; сва витештва њина блистателна твоја горда мишца помрачује. Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште?

ВЛАДИКА ДАНИЛО Боже драги, који све управљаш, који сједиш на престол небесни те могућим зажижеш погледом сва свијетла кола у простору; ти, који си развијâ прашину испод твога трона свијетлога и назвâ је твојим мировима, те си

Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу. ПОЛИЈЕГАШЕ ВУК МИЋУНОВИЋ (лежи заједно са сердаром

гладни; а дрвене ноге насадили, па иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек сретне, сва би му се коса најежила. Докле неко, да му Бог поможе, из онијех пањегах завика: „Бјеж, народе, е изгоре кућа!

тешко њему! Просте твоје љуте ране, Мој Батрићу, ал' непрости грдни јади, куку роде! е се земља сва истурчи, Бог је клео! Главари се скаменили! кам им у дом!

од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три сина, сва три ожењена, — све ћу ти их затворит у кућу, па у живи огањ изгорјети!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. Чак је неке, причало се, и убијао.

тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.

Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга. Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.

Спроћу њих седела би мати. Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла. Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале

Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје. Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама,

Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца. Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим

И Тоне је са адвокатима, којима се тада, | после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.

А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.

А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.

Јер, за Бога — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман! Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе,

додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала да ако би тај мушки овамо к њој пришао,

пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових

— Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да треба рећи: не кличи, не прети! Сва искуства само јадну душу руже.

Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе, кобне нити што ништа не штеде Нечији прст нам у живот уткива. То Велики Паук своју мрежу преде..

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Но, шта је сад? Каква је то комедија опет?“ викну војник. Господа, сва једанак освијестише се; сви у један мах „начаша глаголати“. „Станте!

Ела, овако те молим, потврди оно што пријед рече!“ Сва четир устадоше и скидоше капе. Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!

„Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак изиђоше

То нешто немило, што њега тишташе, приону у божији часак и осталима. Сва се лица помрачише. Ђакон видје е ће олуја праснути, стога удари опет у шалу: „Фала Богу, фала јединоме!

му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по узаном и кршевитом неком путићу. Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака.

“ „Стане!“ изговори он наелак, крвавим устима. „Која Стане?“ рече Крцун. „Пејова“, одговори он. Сва четир му друга насмијаше се. Крцун се одмах уозбиљи, па шћаше да га још дрма и да му говори, но му не даде дружина.

!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја. Овај одговори: „Сва три она на коњима позна бих са вр’ планине. Онај у сриједи оно је Имбро-бег што ти је ранио Милуна.

Онај у сриједи оно је Имбро-бег што ти је ранио Милуна. Сва три су Мушовића, змије љуте...“ „А, оно је Имбро?“ прекиде га момак а очи му плануше и лице му преблијеђе.

„Што ће вам гнијездо, кажите ми, па ћу вам га ја одмах снимити?“ Дјеца сва гледнуше у Јана, као да је на њега да одговори.

У тој трзавици затече га знаменити догађај кад француски змај утече са Елбе. Сва се Јевропа снеби најприје, па здружена крену да сатаре аждаху.

Дијете се живо обрну, па јој се чудним оштрим погледом загледа у очи. Цура сва поблијеђе, па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим погледом, те као да га забашури, наже се и стаде да га

За Јованом изреди се сва дружина, осим убице. Сви прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ (Небо, звезде и месец). Предмет загонетке је одгонетљај. Он је најчешће заодевен фигуративним изразом. У њему је сва драж одгонетања, па и корист, нарочито у случајевима „кад их задавач не открије, него наводи погађаче да сами нађу,

Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало.

— Није госпара без динара. — Што тања кеса све дебљи образ. О СТАРЕШИНСТВУ — Каква старјешина, таква сва опћина. — Жиле се коријена држе. — Док се старјешина освијести, кући се занесвијести. — С главе риба смрди.

— И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра. — Коме је бог ујак, лако му је бити светац. — Човек снује, а бог одређује (одлучује).

Вук не вије што је меса гладан, Него вије да дружину свије. Где је добра старешина — Весела је сва дружина. Глуху шаптат’, сл’јепу намигиват’ — Баш ко тријезан пјана свјетовати.

и једно и друго). Да је рало к’о дрљало, а дрљало к’о сва њива, и ја бих орао! — Рекао Циганин, кад су га питали што не оре. Да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало.

“ Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за унапредак). — Приповиједа се у шали како је некакоме човјеку син казао да им је вук

— Приповиједа се у шали како је некакоме човјеку син казао да им је вук изио кобилу, а отац му рекне: „Не говори на сва уста“! Онда син метнувши на по уста три прста: „Богме и ждријебе“. Не да ћосо Босне.

Ни једна му вода не дође у помоћ осим речице Дагудин. Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.

Кад се камен беше ужарио, прљевима га порискоше и низ стрмен се стропошта у језеро. Сва вода намах крваво провре од изгинулих нечастивих.

јаловила; у кући ти се рађало женскиње, у тору мушкиње; из тора продав’о, из куће удав’о; синове женио, ’леба желио; сва ти стока куса била, само ти им’о реп; све ти кукало, поп ти по кући пев’о; све ти хукало, а бурета певала; губио

(Јаје) 168 — У нашега вранца триста покроваца? (Перје на ћурану) 169 — У нашега солдата сва кошуља од злата? (Муха златица) 170 — у тамној клијети везе и танку гајту плете?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а

Кад већ земља протужи Богу, да оће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола.

105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108.

Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство,

зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна у један пут постане мачак па врапца за врат.

Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли.

Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на

Био човек и жена, па имали три сина. Најмлађи био најлепши и одвећ добар, па су га друга браћа држала за будалу. Сва тројица већ дорасту за женидбу, а отац их не жени ни једнога, јер је био сиромах.

” По том они пођу сва тројица заједно, али старија двојица стану путем једнако ружити најмлађега и смејати му се, па га најпосле отерају од

запита откуда је и куда је наумио; а он јој каже откуда је и приповеди јој све по реду како има још два брата и како сва тројица хоће да се жене, а отац им сиромах, па им рекао да донесе сваки по једну мараму кући па који донесе најлепшу

17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. Био један старац па имао три сина и једну кћер. Кад дође време да старац умре, он дозове своја сва три сина па их закуне да сестру даду првоме ко дође да је проси, макар ко био.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да проводе игуман и сва братија која долазе.

љубљена и духовна браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше и купише једини бесцени бисер Христа. (Мт. 13, 45).

се не исповеда неће бити причешћен по заповести Господа Бога Сведржитеља док не дође себи и оцу не исповеди сва сагрешена и штетна дела.

Као душа његова могла би се разумети сва боголепна служба у певању, а као тело сам манастир и оно што је потребно нашим телима.

Него, поручујем вам побожно и благочастиво, да не би овде код многих добила место клонулост и сва трпеза извољевала, да не буде оних који не разликују неваспитано и непобожно, који, када пију један другом наздрављају

и да уђу у цркву и да промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и душевне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију, који има одважности да каже: „Ходите, децо, и послушајте ме, и страху

И пошто стане да га целива сва братија, и отада постаје ваш игуман, Богом постављен и Пресветом Госпођом и Владичицом Богородицом Наставницом

ГЛАВА 14 О томе како треба економа постављати Како ћете затим када економа желите поставити? Ти, игумане, и сва братија изаберите по врлини вашој подобног и у економство поставите.

да свима јављено буде овог премудрог и дивног мужа дело, благословивши свет свој, остави владавину њему од Бога дану и сва мноштва своја изванредна и различита, Христу Богу пошто се изволело тако и Пресветој Владичици Госпођи Богородици

Минувши, пак, време литургије и окончавши се служба сва уобичајена, целиваше сви преподобно тело. И обгрливши ја грешни блажено тело, положих га у нови гроб, као што ми је

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим! (Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице!

Није било такве гибанице од Ваљева па до Ивањице! ИКОНИЈА: Мора да сте нешто имали, кад је толико фалите на сва уста! СКИТНИЦА: Лето у јеку, путеви прашњави, за облаком се распрсло сунце!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

да испред његове собе до прага још нису донесене очишћене ципеле и нису спремљени леген, ибрик и пешкир за умивање, сва преплашена окреће се и, над степеницама, виче пригушеним гласом): Софија, Вело, где сте, море? Брзо овамо!

ЈОВЧА И дућан празан, ништа у њему не ради? АНЂА То не знам. ЈОВЧА (плане): Па шта ти знаш? АНЂА (сва поникла, зајеца). ЈОВЧА Одмах да га ожениш, с првом која га хоће. Одмах, на мој трошак.

ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе. ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих..

Овде тако стоји. (Уноси се сва у читање »кости«, тумачи му шаре на њој; сасвим му се приближила те заједно саставили главе и зуре у прст њен који

проста, сниска, ограђена каменом и, као све забачене куће на крају вароши, покривена каменим плочама и цреповима. Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Воспитаније младости [јесте] ствар најнужнија и најполезнија чловеку на свету, будући да од ње зависи сва наша доброта илити злоћа, следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна, за које родитељи

ствар најнужнија и најполезнија чловеку на свету, будући да од ње зависи сва наша доброта илити злоћа, следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна, за које родитељи (о, родитељи, слатко и свето име!

Знајући несумњено да сва наша говорења и дела, а навластито она која се на штампу издају и последњим родовом предају, вечна следовања имаду,

људе, њи[х]ове нарави и најпотајен[иј]а склоњенија и пристрастија њи[х]овог срца, из који[х] произничу и происходе сва њи[х]ова намеренија, движенија и дела, о том су се трудили највећи људи, и до данас о том се упражњавају и старају

и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао, сва је моја старост била познати какви су људи и из који[х] узрока бивају таки или другојачи, какви би ваљало да буду и

би[х] се влашког казанија илити поученија, пак би[х] читао до савршења црковнога правила (познато је да у Чакову сва деца српска знаду влашки).

ћу му одговорити, по неколиком мучању, опет би почео с већим усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао чловеческо

Зато, ко жели к њој доћи, ваља да свуче са себе сва своја мненија и мудрованија, јер иначе неће бити примљен. | О овој потребној и полезној материји на више места

Често, дајући другом живот, свој полаже. За ова сва страданија хотео је милостиви творац учинити и неко награжденије чловеку и жени, давши њима велико и неисказано

А мени се види да сам ја и оно друго чисто српски казао, да сва у супружеству наслажденија јесу праведна награжденија за труде и муке које су с[а] супружеством соједињене.

за њи[х]ову велику науку и добродетељ, и други многи неожењени избирати су били на архијерејства и тако мало помало сва ова достојинства преузели су калуђери.

колику је старост имао премудри и велики цар Петар за умалити у свом царству множество манастира и самаца; узео им је сва села и именија, и оне које је био принуђен за време оставити, метнуо је у бољи поредак, у потчињеније и под регулу.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.

— Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. — Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама. Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.

Осињача залелека. Фратар се укочањи на стоцу. — Натраг! — повикаше сва тројица. Ркалина погледа презирно Стипана: — А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски тавозилу, а!!?

Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.

А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се

А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се позна!...

„пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фраТетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуље. Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и

— наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина? На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.

— Боже сачувај, дуовниче! — Таа-ко. Свакога боговетнога јутра Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.

У праскозорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу. Фратри, огрнути кабанима,

На њему бјеше јечерма са јоште њеколико иликâ, а не може се распознати какве је масти. Кожна му пашњача сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.

— Причекајмо га још мало. — Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати ако устриба! — рече Бујас. И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Овако: стојим још увек пред свима (Док слична стрмој води ил олуји Кроз моју главу сва празнина бруји). НА ДРУМУ Са рушевине мога стиха Која се слути из свог праха Зачу се реч тек једна тиха Испрекидана

О како ћутиш под тим дрвима Где ти је место коб одредила Да лежиш одсад сва побледила Без трунке боје коју крв има.

Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш. То тражиш лежај у мом телу. На два си места: онде труни, Да бих те овде имо

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам ћутао, само ћутао на сва питања, па ме власти лако огласише ,,у памети фаличним''. И тако мене хапси сваки нови капетан среза.

Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом. Помрачина обави све путеве и сва путовања у њему. Црне шуме налећу на њега, у очима трну и опет се пале ретки и болешљиви механски фењери, по њему се

тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за њега.

лако као усправан вал заплови двориштем, испуни га свег, па су кућа и зграде и јасенови мали, као играчке; одједном су сва врата затиснута њоме, а руке немирне, као да расад саде.

Сви га погледаше. Ђорђе споро клима главом и цео се клати на троношцу. — Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку.

Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло. — А зашто баш вечерас сва тројица да разговарамо? — упитно гледа у Вукашинову строгу и лепу главу с нешто дужом косом и танким брковима и види:

За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица.

Стид јој се разгоре у глави и на лицу. Прошлост, погубљена и заборављена у пословима, Виси сада сва пред њом, похабана и у ритама, као сиротињско одело.

Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене. Један за другог више не постојимо.

у греду, он има ситну децу, он је сиромах, ако га убију, ако убију, убију, хукће по звонари, пробудиће му се деца, сва ће се деца у селу пробудити од буке, само на Велики петак звони ноћу, није Велики петак, иде војска, чета војника,

А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на очевим вратима, та снага се сва претопила у страх.

Зар је то нека жена кад ноћас може да слава? Тако је. Нероткиња нема душу. Баш је брига што ће њему ноћас сва крв истећи у мучењу, несаници. Шта се кога тиче! Оженићу се, девојком. Нећу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у море. Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну.

Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну. — Све реке једва чекају да

Велика речна мајка с муком подиже главу увис, и рече: — Не тражите је више! Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река.

Дрхтећи, она је прогута и истога трена поскочи на кревету. — Ја ходам! Ја трчим! — узвикну сва ван себе и хтеде да излети напоље, кад је прену нечији слабашни гласић: — Лепо!! Лепо!! Али помози ми!

Одакле је? Има ли икога свога? Је ли заиста глувонема? То ни најрадозналији нису могли да докуче. На сва питања старица је, осмехујући се, слегала раменима и настављала да живи вечито сама као да је пала с неба.

Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би? Сва деца из улице, као некада њихови очеви и дедови, трчала су за њом, вичући: — Татага! Татага! Да ли их је примећивала?

Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана, сва различита. На једном од њих опази црте своје сестре. Друго је личило на лице њене најбоље другарице.

Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш! На прстима, сва ошамућена, изађе девојчица из Татагине куће у блистав, бели, снежни дан.

Је ли могуће? Протрљао је очи, али и даље је било све исто. Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен. — Па, ја то сањам? — дечак се замисли.

— дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде. Више га нико није срео, нико чуо. Али од тога доба сва деца, када су тешко болесна, виде како са звезде на звезду скакуће дечак светлокос и светлоок сав прозрачан, али мален

Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено, сва шума била је зелена, изузев лишћа брезе које је већ добијало златасту јесењу боју.

ЗЛАТНА КРАБА Дечаков отац био је најславнији рибар на сва три мора, али дечак је жалио уловљене ракове, шкољке и рибе, нарочито оне најмање које су се сребриле у мрежи као тек

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Необично у тој материји било је то што је изгледала нематеријално, сва од тамног сјаја, прозирна и непрозирна у исти мах.

Али сва цпећа да се умешала срећа и спасла и Милоша, и госте, и њега. Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости

Одједном је из те шуме ка њему допрла нека ведрина, Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних блескова и осетио да није, још, све пропало, и да Милош никако није поверовао Вучићу.

У тим искривљеним звуцима су претња и страх, и Сима види како је благост дана одједном сва напукла. Убрзо се чуло да је ту, на падини, код Чукур-чесме, турски војник ранио, можда и убио, српског дечака.

видео светлости на просторима неба, све неухватљивије док траје јунско предвечерје које ће це изгубити, а прашина је сва сањива, а стапају се мириси липе, и шам-дудова, и дивље нане, и жалфије: само благости више нема, угасила се.

Онда је остао без ногу и без тела, бестелесан; само је његова глава, одједном сва климава, зарањала у ниски мрак, до у дно.

јуна започели Срби, не Турци. Сва цпећа да је било, тада и касније, енглеске и друге господе која је друкчије мислила па је истина о његовој смрти,

Тако се око Стамбол-капије населила страва и, сва непрозирна, падала по зидинама, пустари и прљавим водама у шанцу; остала је и онда кад кочева са главама више није

Ни тога се не цећа, али це цећа да су тада, у претпролеће 1804, снегови на Авали трајали а гора била сва пуста. Бела су била небеса, бели ветрови, беле светлости над Дунавом и Савом, и та је белина скривала загонетне

Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су били спокојни, онда се огромна ноћ одједном, сва, нечујно искосила у својим безданима, занемели су дахови свих понора, као да се зачула она песма, Васа је полетео а

свест, остаје само кожа, сува и нестрпљива под жмарцима, остану и запети мишићи, у дослуху са оном напетошћу која је сва негде унутра.

светлости и од Саве и од Дунава, и од Калемегдана, његова је улица ту, код трга, некако и сужена и смушена, без неба, сва у сенци великих зграда и у полусенци историје.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А одавде све још убавије Како само долина се вије! Како гора подигла се густа! А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа

“ „Оживеће у лугу славуји, Сва ће ропа песмом да забруји!“ Она шапну: - „Ох, мили славуји!“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у

сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима два, У бој лете, ране љуте храна им је сва. Тако тићи загрљени прелетају свет: Бела једна голубица сусрете им лет.

Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија сва? „Добар вече!“ авет ме поздрави.

Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија сва? „Добар вече!“ авет ме поздрави. Познајем глас: К'о поноћнога ветра пирук, Кад иње стреса с врба надгробних!

Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест, Употребим тренутак угодан: „Па кад смо се већ

Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.

Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И

и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу.

Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.

и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сам дан постања Сва звездана кола са великог свода!

Моју љубав, тамну као мрак у чести, Ја испуних мржњом, кајањем и страхом Но жеђ за издајством претвори се махом Сва у нови завет и сласт исповести.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

их росом насипљући при игрању свјетлокосих зв'јездах, - да дичнија на јутро изиде пред очима свога владаоца - на сва моја жарка љубопитства смијехом ми одговара њеним.

зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да објелодани; но сви наши слаби изговори и сва наша слаба чувствовања, спрам онога што би шћели казат, нијемо су сплетно нарјечије и клапњање душе погребене.

је и моја позната; мислим, нејма подобне на земљи: до вратах сам изника тартара, ад на мене са проклетством риче, сва му гледам гадна позоришта; ал' на судбу викати не смијем - надежда ми вољом творца блиста!

што блатној земљи принадлежи, то о небу поњатија нема; духовни је живот на небеси, материје - у царству гњилости. Сва бесмртна виде намјерења, тражиш узрок твога паденија. Свуд ћу тебе куд хоћеш водити; ја жалосну вашу знадем судбу.

пут неба исправих и занешен не чујах ангела, већ трепетом св'јет свјетовах гледах, и слатка ме немоћ обузела. Сва ти овде гину поњатија, вообрази сами себе гоне и губе се у неизвјесности!

“ Божествени на ме взор окрену, вјенчан вјечном красотом младости; лик би дивни његов помрачио сва прелесна рађања Авроре.

На средини непрегледне равни крута се је гора узвисила, основ јој је од чиста рубина, а сва гора маса брилијантна; величину горе тронодржне и преливе њезине свјетлости сви погледи и воображења у поњатност

Грка су ми сва блаженства неба док постигнем моје намјерење и правило друго бићу дадем; не познајем име свемогуће, с којијем ми

Час суђени зазвони свјетлости; на велику и ужасну жертву гладне бездне отворише уста. У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на жертвеник мрачне

удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој сјајну ликоват побједу. Сва небесна кола миродржна, и движима и неподвижима, празноваће сјутра у хорима удар страшни могуће деснице.

У тартару, царству хулитељах, природа је све ужасе своје са јарошћу највећом улила; природа је тамо поселила сва страшила у безобразију, те бјесују и за жертвом ричу у мракама по гадним волнама; тамо хидре страховите фиште,

Од Господње стријеле удара потресе се осв'јетљено биће: непрегледна сва небесна кола; миријаде св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем стресом из својијех колах искочише, сројише

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Дела светске литературе заступљена су њеним првокласним писцима. Истина, сва та дела прочитао сам у току година, али она се могу читати и више пута.

То ми није било непознато јер сам се још од свога доктората интересовао и за историју егзактних и природних наука. Сва важнија дела о томе налазила се у мојој библиотеци.

За кратко време стекао сам сва знања и вештине, потребне за тај посао, а вредноћом и поузданошћу скинуо свом господару сав посао и бригу са леђа; он

Мало по мало нађох још неколико таквих бројева. „Кад сам сва три таква броја која су сачињавали једну такву групу претставио трима узастопним дужинама једног ужета и затегао их у

Номофилакс прихвати тај предлог. Роба са телетом посла кући, а сва остала роба би натоварена на магарца, јагње положено преко самара, а обе корпе обешене с једне и друге стране.

„Па где да тражимо одговоре на сва та питања?“ Демокритос се диже, обухвати погледом све околне брегове, небо и пучину морску. „Свугде!

Не само да се испунило све што је Демокритос о њима говорио, већ превазиђоше сва његова претсказивања: још за живота његова подигоше му величанствени споменик насред своје вароши.

Седамнаест година беше Аристотелес ученик Платонов. Он је волео и поштовао искрено свог учитеља, али није делио сва његова мишљења.

У његовој души пробудише се давнашње успомене, и он проживе још једанпут сва она осећања која га пре четрдесет и четири године овде потресоше.

Тог дана, већ од раног јутра, имађаху сви чланови славног александријског Музеиона и сва његова служинчад пуне руке посла да велики парк и многобројне зграде дома уреде и достојно припреме за дочек владаочев.

хвала боговима, у свом реду, мозаик патоса очишћен и углачан, зидови дворане прекривени најскупоценијим ткивом, а сва седишта на броју и на своме месту. Више од стотину таквих седишта било је спремљено за чланове музеја.

“ Сва тројица оборише главу, ћутећи. „Ту мора да је нешто друго посреди!“, настави Зенодотос. „Та ваљда ме разумете?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Реците само: зар ви нисте Руси без руске душе? Имате нешто од ње, можда, али није сва и није ваша. Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити.

Јер ја не могу седети док ме саслушавате, очекивати пресуду, ја не могу... то би био црн живот проћи кроз сва та мучења. Ја имам и других брига, личних, фамилијарних...

Цела варош, кажем, изашла је за дочек: девојке, соколи, деца, музика, корпорације, цилиндери, сва Салајка, полицајци у мађарској униформи и сељаци из богате околине; и венци, заставе, каруце у цвећу, тријумфалне

у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и исколачених очију гледао преко масе.

— Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса. И док се она сва упијала у мене, ја сам је гризао у оној безумној грозници страсти која — — — — — — — — —.

У јеку колеричне заразе, у Велесу, кад је сва дужност санитета била да сахрањује, он драговољно помаже болничарима.

Ето на тај начин и из оних побуда једног ведрог мајског јутра, кад сва деца жураху у школе, ступи он у нов живот, са својим кривим ногама и новом кантом опточеном жутим месингом, који се

кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као обешени људи,

бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па се запиљи и очекиваше да богата дама, сва од грације и болног израза, сиђе и, по обичају, обдари просјаке.

Па је она војска одступала кроз кршеве, полумртва једна војска сва у ритама, што се напрезала, пентрала, стењала, цркавала и претварала у стрвине.

Сутра да чујеш: пао Париз — ништа; Немци ушли у Петроград — ништа; предала се сва војска Бугарима, ти опет ништа. Малочас сестра Степхенсон саопштава радосну вест — ти звиждиш.

Тек при крају села угледам једну скоро окречену зграду и пред њом младу сељанку, сва се бели. Наслонила се била уз разваљен плот, а једра и чиста као за смотру.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Само је онда слика била благо узнемирена, сва оживљена неуморним шарањем змијастих пруга од рефлекса мора које је равномјерно дисало под прозорима у луци.

Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу.

Памтим, окрутно памтим — као што се већ окрутно и неоткупиво памти из дјетињства сва сила ствари од управ никаква значаја и вриједности!

и осјећајне машине за догађајном материјом коју ће она прерадити и испрести, намиривала се увозом из далеких крајева. Сва та сировина — па био то месински потрес или бурски рат, потонуће трансатлантика или поплава Жуте ријеке — све је то

Детињство је пуно бескраја и бесмртности као увала запљуснута вјетром са пучине. Дјетиња је душа сва саткана од љескања бивствовања и небивствовања, сва натруњена одблесцима вјечнога.

Дјетиња је душа сва саткана од љескања бивствовања и небивствовања, сва натруњена одблесцима вјечнога. Тек много касније схватио сам да је то дјетињско осјећање — тако пуно патње, и тако

И још — сва сила карниша за завјесе. Позлаћених и црних, глатких и канелираних, равних и извијених у лук, једноставних и богато

Или јој можда моја уобразиља радо приписује ту свјетлосну улогу. Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи. Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао.

Или јој можда моја уобразиља радо приписује ту свјетлосну улогу. Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи. Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао.

ни метафизика, већ да је такво поимање чисто инстинктивно и више-мање опћенито, и да га сама стварност, непрестано и у сва времена, учвршћује и потврђује.

Она ће црпсти своје сокове и своју истинитост одатле што ће, као и све друге, раније човјекове шимере, као и сва човјекова божанства, бити саздана од крви и меса, од бунила и од страдања оних који је у себи носе и који јој служе.

Њен образ је оно што људским дјелима даје препланулу боју зрелости. Сви наши напори, сва наша дјела само су видови борбе против смрти, само луди покушаји обмане, очајна настојања да се она завара, занијече,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.

У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.

После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе

и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу. Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.

— А ти чекај ту, па трпи. Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао. А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски.

Нису отварали! Па он је, болан, још у апсу... — Дете се не би могло овуда провући! — Отварај ! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. Радисав откључа браву и отвори врата широм.

Не смеш га дарнути, кâ у око. — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. — Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. ...

Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека.

Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења. Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време;

— запита Станка радознало. — Па ко га не виђа? Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим. Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме.

— Стако, шта велиш ти за мене ? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. — Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет...

— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ПРЕВАРИЛО ПОПА 317 СЛИПАЦ И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У БОСТАНУ 324 НАСРУДИН И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ

Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.

Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја, кад падне на земљу, сва се на комаде разбије; а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на

Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу.

Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити. И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје.

Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у

је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши да их сва три прождере.

Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.

Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал̓ ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе.

А царевић, кад, види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже, па запали сва три пера, али док је запалио, Баш-Челик га

царевић, кад, види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже, па запали сва три пера, али док је запалио, Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече.

Дивови га упитају шта то ради, а он им рече: — Што ћемо ићи сваки дан у дрва кад се може сва шума пренијети и за десетак дана изложити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тада тихо скидам плочу са гробнице својих дана, И спуштам се, дуго идем кроз редове успомена, Кроз сва места из живота заборавом претрпана; Ту застајем, одмарам се под покровом од времена.

И ја сам се пео, уздизао горе, Мислио сам да си на највећем вису, И да плетеш венце, доносиш бокоре, Да си сва у цвећу и самом мирису.

Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси.

Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања.

Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.

Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. Ноћас ме је походила срећа Мртвих

Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже.

Свуд мртво море, свуд нигде ничега; И спава вода, и нема промена. Нема промена. Сан једнак, камени Спаја сва места са пределом нада. Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада.

ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја.

Ја нисам слутио испод ноћи сиве, Да су већ ту руке спасоносне, здраве, И груди где топло сва предања живе, Да су нам пристигли носиоци славе.

Ил' њоме само увијен је живот. 1904. ПОСЕТА Дремеж пао на бол, мисли — жеља нема; Душа као сва у телу; умор стеже Ноге, руке, очи, главу и све дрема; Апатија и клонулост миру теже.

И сад ми је добро, тихо, и све тише. Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и покућство у кући били су дело њених руку. И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла

Радне обавезе и непрекидна бујица утисака која навире у нашу свест кроз сва врата сазнања, чини данашње живљење погибељним у многочему.

Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још пре 35 година а које се од тада нису промениле.

Успео сам последњим делићем снаге и онесвестио сам се када сам се домогао обале, где су ме и нашли. Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана и требало је да прође неколико недеља да грозница прође и да се опоравим.

болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет месеци сам био везан за постељу, готово непокретан. Сва моја животна енергија је била потпуно исцрпена и по други пут сам се нашао на самрти.

Моје постројење, услуге и сва моја достигнућа увек су били на располагању званичним лицима, а од избијања европског сукоба радио сам са губитком на

После неколико недеља или месеци, моја страст за привремено напуштеним изумом се враћа и ја стално налазим одговоре на сва тешка питања, готово без напора.

Пажљиво сам проучио сва описана решења и тестирао већину њих, пре него што су јавно објављена али резултат је доследно био негативан.

Резултат тога су сличне реакције и усклађеност општих активности на којима се заснивају сва наша друштвена и остала правила и закони.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Читаве легенде су биле испредане у Идвору о овим дивним стварима. Али оно што сам видео са брода, превазишло је сва моја очекивања. Осећао сам се заплашен и осетих како бих био срећан да се окренем и вратим у Идвор.

од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу покрадена сва права и повластице Војводине и Војне границе.

То се врло допало старијој госпођи. Господин, њен муж, распитивао се о земљорадњи и гајењу стоке. На сва питања сам спремно одговорио позивајући се на оца као на свој ауторитет.

Била је сва око и ухо, а знао сам да пази на сваку моју погрешку у граматици и изговору. Следећег часа она би исправљала сваку

Мери било значајно место и када су досеженици из Енглеске донели лепе ствари, чак и цигле за градњу својих кућа. Сва моја разонода састојала се у читању натписа на надгробним споменицима на старом гробљу, у близини сеоске цркве.

бити више послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања слова на пекаревим колима падала киша и сва свежа боја била је спрана па су кола изгледала жалосно.

На крају, Билхарц је био задовољан. Као и ја и он је сва ова историјска дела знао напамет, упркос својим схватањима живота.

- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.

- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.

али се сигурно сећаш сјајне звезде од метала коју су радници поставили на врх крова када су завршили своје радове. Сва деца у Идвору су сматрала да је то права звезда са неба. Била је јако сјајна, нарочито кад би је обасјало сунце.

ме је подсећао и на то да је овим једноставним експериментима Галилео заувек одбацио средњовековне предрасуде да сва тела падају зато што се плаше вакуума изнад њих.

Према томе, сва материјална тела су у контакту, директно одричући постојање етра. Ниједан смртник никад није изашао са тако смелом

Ћипико, Иво - Приповетке

Осећа се тешки воњ мрке и наквашене земље. С плаветним свежим ваздухом сва та мешанија жељно се срче. Сунце залази у живом црвенилу неба, пуном уоколо фантастичних приказа, тамо далеко, иза

А сва је прилика да ми се син тада напатио. Гле ти ње! — завиче господар и окрене се жупану. — Јеси ли видио? Учини добро ди

И оно нешто тешко, пусто, слично њиховим животима, осјећа у себи, па у тренутку у памети сину му сва трагика изморена народа, и јаки нагон сродства уставља се на њиховим тугаљивим лицима. —Вријеме је да се одијелите!

Напољу непрекидно киши, а, сва је прилика, неће задуго престати, јер јесење кише, кад навале, не устављају се лако.

Одлучи се на посао, па, пошивајући, мисли је заокупљују, а на махове и мучно јој је сва као да од нечега преда. У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би

Ни пиће не може да их разговори: једнако се збуњено гледају. Лазо их посматра и чуди се што се не развеселе, а сва је прилика за то. Спасоје испод ока гледа девојку и никако да му око на њену лицу опочине.

до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас своје једре, пуне, свијетле очи, у чијим зеницама одбљескује сва ведрина и слобода пустоши усред мора, па се нагло окрете и, хитнувши се задњим ногама, бијесно се устрча уоколо

Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње! Не може ни он, а камоли деца, стока и сва кућа... Нека дође, нека је какова му драго, нека је само у кући!....

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва култура је израсла из песама и игара“.

и симболистички епитет љубичаста (ноћ), а сада налазимо рујну будућност која је симболичка, али у смислу у коме је сва култура симболичка творевина. Овај је епитет, такорећи, песнику културнојезичко памћење дошапнуло.

када и како бележио, али дужан сам напоменути да издвојена мала руковет песама – што је можда случајно, можда и не – сва потиче из записа које је Иван Јастребов, тај велики пријатељ нашега народа, крајем прошлог века објавио у Петрограду.

Дуго је он био познат, дуго се о њему писало и судило не на основу ове, него на основу друге књиге, из 1908. А она је сва у прелазу од парнасовства, које се потискује, ка симболизму, који избија у први план.

„Вечерње песме“, у које спада и сва Лирика, штампана 1943, дошле су на крају, као сам врх Дучићевог песништва. По свему судећи, то је уопште један од

нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“. Сва је песма „Из ковнице изашав“ толико и тако прожмана истородним језичким неспретностима да их морамо сматрати

претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке [...].

Разумљиво је онда што је управо балада посвећена кнежевићу Бодину сва начињена од речних и језерских одражавања. И та нас одражавања воде низ време у средњи век, да би нас онда вратила

опори морнар пада у море Стрмоглав, Отчепљујућег нагло примио га и живот, А нагризаће га до зоре Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.

Друга књига, Воз одлази, сва је у знаку несуздржане жудње за путовањем по широкоме простору, што је – како је у критици већ примећено – једна врста

“ Стиху је позадину дао један од Сандрарових „искривљених сонета“. Дала га је, наиме, песма „О пОетикО“, где је сва пажња усмерена на округло слово О, свуда у речима графички истакнуто као велико.

Ето зашто се, поред осталог, из успелога песниковог текста никада не могу исцрпети сва обавештења, свеједно колико га пута читамо.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Же сви ту та фе а вотр диспозисион!1 ЖИВКА: Кажу да ви знате сва правила... како да кажем... НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва; л бон тон ди гран монд2.

КАЛЕНИЋ: Крста. ВАСА: Е, да ме убијеш, не памтим никакву Мару и Крсту у фамилији. ЖИВКА: Ни ја. КАЛЕНИЋ: Сва забуна долази отуд што се ми пре нисмо звали Каленићи него Марковићи. ВАСА: Марковићи? Е, сад још мање знам.

НАТА: Није, бога ми, него, верујте, не могу даа да'нем душом од разних седница. Знате, док сам била министарка, сва женска друштва изабрала су ме у своје управне одборе, па сад ето теглим...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Нушка је приказана сва у покрету: увијање, кршење њенога младог тела, подрхтавања у узбуђењу, грчења у еротизованој екстази, ширење зеница и

] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала,

] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!

маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се његовој кући, у

И заиста, ако се просто полази од стандарнојезичке норме, ондашње као и данашње, и сва се одступања од ње вреднују као знак пишчеве недовољне писмености, онда то што нам анализа доноси мора силом логике

Тако и настаје недовољно једнолична, што и значи недовољно граматички строга конгруенција. А то у начелу важи и за сва остала граматичка одступања.

Пошто се Софка већ задевојчила, мајка мора на њу припазити: „- Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда ја смем допустити да Софка ма каква изађе. Таман!

Текст, наиме, не гласи како је малочас написан, него овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман!

Она се сва стресе. 110 И да би све било као у Марковоме обрнутом гледању, и овде је у слици материјализован рани наговештај онога

препушта сликама што јој промичу у премишљању о себи самој, час се прихвата неког посла, замршеног веза, предаје му се сва, с полетом, али и од тога брзо посустаје, долазе несанице, бол јој ломи тело и она се губи у тешким главобољама.

док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно њено: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује.

Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Освануће сутра Пантелејица, па као у прошлим временима, у селу ће се обавити све свадбе, сва весела, сви сунети. Поређаће се око извора насред села гледаници — момци за женидбу.

Цигани су играли неке собне арапске игре које су научили у низаму и певали на сва три домаћа језика разне поскочице н севдалинке. Хамза им је бацао череке и беле меџедије као помаман.

Досадило ми И дојадило све то. Све је то силом узбрдо. Сва та надања и чекања. Нека пуста остану, а ја нијесам будала; хоћу да царујем а не робујем, изабрао сам царску, јаку

А није дуго чекала: ни до на крај села није стигла а високи пламени ступ жарио је и Калудру и сва околна брда... ДВЕ ЖЕНЕ Обична ствар. Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала.

Губер није остао, женска кошуља, да простите, није била на плоту поштеђена!.. И нешто још црње: деца сва престрављена, млађе жене обешчашћене и то од оних који су пукове водили као путовођи а говорили нашим језиком.

Па се вазда у том присетим Мет Фираје и његова последња погледа. „Е, прото Дејане, проста ти сва крв, али тад... тад си требао да будеш јачи од себе.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе! Сва рајска сладост што је живот даје У тебе стаје. Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те.

Облаци се тâње; Тишина је нема; Сва се грла стегла. Чека се, чека се — Али Бога нема. Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти,

лети гавран црн, Злослутник, брзолет, Ал’ престиже га коњаник Тај кивни разбисвет Пред њим се стрела отисла, Сва црна у свом злу, Ал’ јахач језди стрелније, Пак престиже и њу.

И кад проклија једнога дана, Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов

И кад проклија једнога дана, Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне

И кад проклија једнога дана, Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак

Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те. Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде! — али Ко ни се смеје, ко? — Гле! ја се смејем то! 1891.

Ал’ ја ипак велим; сва су поља твоја, То јест, ти се спремаш да на њима зидаш, И сатира ј’ твоја, па и ране моје Ја остављам теби, да их

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4. ФЕМА и САРА доведу Евицу лепо накићену.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ с оне стране месеца, ноћ вишања. Ал сва су затворена врата. Сви су одјеци мртви. Никад тако волели нису. Да ли ћу изненадити тајну смрти, ја жртва.

О златни талог времена простори Пуни сунца! Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и дан без јутра у гори.

и рудари Истраживачи у ваздуху, певачи и икари Истраживачи под водом, песници несвеснога Тражите, нађите, претражите сва блага, Све могућности и сва имена свом Југу Који саветује плодовима љубав н разум ВАТРА И НИШТА ПЕПЕО

певачи и икари Истраживачи под водом, песници несвеснога Тражите, нађите, претражите сва блага, Све могућности и сва имена свом Југу Који саветује плодовима љубав н разум ВАТРА И НИШТА ПЕПЕО НИЈЕ НАСТАО ИЗ ВАТРЕ ВЕЋ ИЗ

Ал заборавом свет сам сачувао и чувам за сва времена од времена и праха. О где су та места када ветар дува и пустош помера? Где звезда моја плаха?

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена. Мала чутура обишла је целим кругом, и дошла опет у оне прве руке.

А сунце је ипак, иако хладно, септембарско и скривано маглом, оживело сва ова прљава и црна лица, која обрасла дугом, необријаном брадом провириваху под излубљеном сенком шлема.

— Збор, збор, — зачуше се нервозне команде и овде. Батерија крај њих бесни сва у огњу. Са камених плоча скачу војници и трче четама. Усталасало се. Нешто се десило.

— О... о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред. Неколико стена диже се пред њима. Дах је постао кратак, сва су тела топла, ранац притискује, коса је ознојена под шлемом, ремени жуље, али се хита све брже.

Протествовао је што их једнако кљукају сардином. Ипак је неко задовољно звиждукао под липама. XИИ КРАЈ МРТВАЦА Сва гробља била су те ноћи тиха и мирна. На турском гробљу у Зејтинлику дремали су кипариси, крај Вардара платани, а у Св.

Петровић, Растко - АФРИКА

Не усуђујем се проверити, једним простим покретом, у кога је. Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке.

Нове три пироге четвртастих једара на непомичноме индиго мору. Пристајемо. Пристаниште, као и сва светска, са безбројним магазинима, вагонима, стовариштима, наслагама: вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима;

и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и бестидна као деран. Сва је један једини мускул превучен тамном блиставом кожом: нигде опште дуге савршене линије не прекида ни угојеност ни

писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору.

Уметник нас представља својој госпођи, једној дивној дами, изврсног срца, која је сва забринута да нисмо уморни, гладни, жедни. Аперитиви. Кратка упознавања набрајањем заједничких симпатија и пријатеља.

да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога смешног, белог, на мени.

Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина.

Овде дугујем једно објашњење за које једва да се смем заложити, пошто су сва посматрања у изучавању примитивног човека исувише несигурна. Све је мистерија и све је илогизам у њему.

Стављам је и на њене образе и она сва срећна одлази. Црнци пред колибама перу се и запирају, чучећи испред калбасе пуних вреле воде.

Безброј пута ми је рекао да у ствари презире црне; требало је да међ њима нађе једног наказног дерана па да му поклони сва своја осећања. Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н.

“ „Мислите да је тај деран био губавац?“ — „Ту не може бити никакаве заблуде; уосталом, сва ова племена су презаражена губом. Видите овога младића овде; те мрље око носа и на плећима не могу бити друго но то.

Рукујемо се; сликам га крај коња, на коњу итд. Иза Феркасандугуа сва села која се нижу састављена су од колиба које су све више и уже што идемо даље; све збијеније, са житницама округлим

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом људском сва не разори... ГЛАВАШ: А сад? Шта си отсада чинит науман? ИСАК: Сад нећу с гробом, сад ћу са тобом!

ИСАК: Ту се сад страшна диже ломљава: Буљуци лете с голи ножеви, А околина града несрећног Као да гори сва у пламену, Иглу да видиш на тој светлости. РАДАК: Ту, богме, беше мука одиста! ИСАК: Те каква, Раде!

ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!... ПРВИ ТУРЧИН: А ти, што ћутиш, Ћериме?...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

(Над свом овом војском био је заповедник Ејуб-паша, јер је сва ова војска сачињавала један кор). Тако су стајале ствари на тимочкој линији, у половини месеца јула.

јесени, а онда ће ударити снегови, који ће горе доћи Турцима, разлогореним на отвореном пољу (Зајечар и Књажевац, а и сва села спалили су), но нама у Алексинцу, Делиграду, Бањи, Лукову и Бољевцу.

се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара (исказ једнога заробљенога Татарина), а сва се остала војска повукла из зајечарске околине и одступа Нишу.

Местимице облаци дима су тако густи да су јасне сунчане зраке једва пробијале кроз њих. То су дакле Турци попалили сва села у нишком пашалуку, која смо ми били заузели, крстили их »Новом Србијом«, а њине становнике наоружали.

комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола, жагор људских гласова — сва је прилика да ћемо сутра бити нападнути«.

Од коњаника напред су ишли у расутом строју Черкези, а за њима неколико коњичких колона. Сва је коњица полако касала, а понеки од Черкеза утркивали су се напред.

Дим, што се вије међу дрвима, може да значи најдивнију ствар на свету — домаће или најужаснију — пожар. И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«.

И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«.

А y моравској долини села су честа; и сва та села на левој обали Мораве, од наше границе па до под сами Алексинац, буктила су сад у пламену.

ће примати наредбе од самога ђенерала Черњајева који ће за прво време борбе бити у селу Прћиловици, куда треба слати сва извешћа. У случају повлачења зборно је место Прћиловица.

У случају повлачења зборно је место Прћиловица. Сва војска која ће це сутра борити да се вечерас скине са свију стража и измени од ноћних дужности, да се пусти нека се

они би се пре могли спустити с косе на друм, но што би ми доспели да се повучемо друмом од Тешице Житковцу, и тако би сва наша војска што се бори код Тешице била одсечена и уништена.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ВИИИ Пола срце, пола камен — То сам био ја; Пола студен, пола пламен Крвца моја сва. Ти си камен научила Љубит’, горети, А срцу ми даде крила, Срце одлети.

— Нека срца стрепе! Нека срца ћуте! — XЛВИИ Песмо моја, закити се цветом, Песмо моја замириши светом; Још сва срца охладнила нису, — Познаће те, песмо, по мирису! Познаће те, да си чедо миља, Да ти љубав мајка и дадиља.

Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе. XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде.

“ Оживиће у лугу славуји, Сва ће гора песмом да забруји. Она шапну: „Ох, мили славуји!“ Дић’ ћемо се фрушкогорском рају, Ићићемо све у

Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва природа чини своје. Исто небо тамо горе, — Истим миром цвет мирише, — Иста земља испод мене, — Само један гробак

XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса? Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како слазе, — Саме душе — ал’ познате.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пред таквим људима падају сви ратни изуми, сва техника оруђа. И ма како се ратна техника у будућности развијала, ипак, у основи, остаје на бојном пољу само и једино

Ту су, на педесет метара од нас. Стрепимо само да не изврше јуриш. Сва је наша срећа у томе што њихов командант није у првом стрељачком строју, те нема ко да им нареди.

А да се постигне овај животни циљ, треба користити сва могућа средства, како би болест што дуже трајала. — Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“.

Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин. А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна

А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.

Из свога сандука извадио је четири кутије конзервираног млека. Није заборавио чак ни хинине, ни аспирине. Сва ова њихова настојања да ме што боље припреме изазвала су у мени чудну зебњу. Узалуд сам тешио себе да и тамо живе људи.

И нико се овде није могао дуже задржати. Смењивале су се чете, јер су губици свакодневни. Сва наша артиљерија тукла је тај мерзер, и нико му ништа није могао. Од пре осам дана дошли смо ми овде.

У међувремену бомбе на њихове објавнице. И док позадина лупа главу решавајући тактичке задатке, дотле се сва та њихова писања своде овде, у првој линији, на две реченице, и једно: „Разумем!

Помлати Бугаре... Псују га на сва уста... Уз дрвене степенице чуо се удар поткованих чизама. Врата су се нагло отворила и ушао је Коста „Турчин“.

Певали су и војници, клатећи се. На сва наваљивања капетана Радослава да војници оду, Бора није хтео да се растане од њих. — А ш’о, мајку му...

— говорио сам више за себе. — Богами, изгледа — одговори Лука. — Јест, Драгиша — рече Војин. Сва тројица потрчали смо у сусрет и почели да се љубимо са њим.

Сутрадан улете у моју собу Елвира, собарица, сва усплахирена. — Сігноре, цатаѕтрофе. И Тедеѕцхі ханно ротто ла фронте. Ох Диô!... Сіамо пердуті. — Шта каже?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јер почев од тога тренутка, сва предбранковска поезија била је, море ѕербіцо, безмало у потпуности збрисана до те опаке мере да смо се читавога тога у

Ова књига дакле, и без њега и мимо њега, сва је због њега, ради њега, а у његову част жива и њиме а не само оним што у себи носи: он је, бар делимично, никао и из

понорница ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога Његоша — зачела, развијала и живела у културној

и онда када је пуна мелнхолије и песимизма, као код Стерије, и онда када је у рококо-безбрижности, као код Пачића, сва је у уравнотежености и мирној енергији европске класике и европског — средњеевропског; аустро-мађарског —

Жана, Анча, Елка, Сара, Перка, Алка, Соса — и ја овде застајем, сав задуван: ваљда је непотребно да их наведем баш сва?

Оружија сва моја враг мој затупио, перо своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами

Потоке већ от суза лијет око моје, јербо срце жалости испуштана своје: изнемогла снага сва, пун је свак жалости, јер сам се ја лишила моје све храбрости.

Помрачи се и вид мој, руки ослабили, згубила сам и снагу, сасвим ме сатрли. Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме утјешит, нејма тога саде.

Фризур носи холандијски, када шета, игра пољски. За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати. Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни кумрија

ти опет, ко из грозне туче, Са свих страна као гром страшни тресак пуче, Да се чедна пода мном веја земља затресе, И сва се кров страхом у мени претресе.

У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада! У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а

плете, в'јенцу тихо, рек'о бих, припјева; Сјетивши се изненада, другда се огледа, На опрезу да побјегне, скупи се, сва бл'једа, А највише од потока што бризга и шуми С мјеста мога скривалишта, не чему се глуми.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!... И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо!

У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости! Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!

У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости! Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!...

ЈЕЛИСАВЕТА: Ох, немој тако, драги војводо, Сва крв се следи тебе слушајућ... КАТУНОВИЋ: Још црње приче, још ужасније, Од којих ће се и неразуму Као од грома

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

“ — рекао је, и сложио бурунтију на ватру. Његова су мушка чељад била сва до зуба наоружана. Пасоше за оружје није му падало на ум да тражи, нити је коме падало на ум да га пита за то.

И сва се чељад заплакаше, зајаукаше. И Рели се грдно ражали, али се стеже, намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као м

Ово је дијете одрасло. Оно је његова старевина, а онај нек иде оклен је и дошô... Ја ћу обићи сва судска врата у 'вој земљи. Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч!

Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса. То му је, како кажу тежаци, сва сермија и родбина. Ено му се већ види кућа кроз воћњак! — викну Стевица, и глас му као мало задрхта.

Залупаше повелика, крупна, јасна звона, са свију прозора, врата, и са чађавог, кућног комјена. Сва су звона вјешто била повезана једно за друго.

Давид: Иште поп млого за вјенчање. Судац: Колико? Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је.

Остави жено, 'Ристос те убио. Живила, продера' се из свега грла, наша премилостива Земљана Влада у Сарајеву! Она сва поблиједи, руке јој обамријеше, и ја се спасо'. А да не би свјета, одо' ти ја под црну земљу. Јутрос ми је запријетила!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће се живот! У мени драж сва је.

У мени драж сва је. Али ви сте гробљем створили ме живим. Јер ја немам срца, а го разум шта је? Иронија моћи. Зар њој да се дивим?

моје усне за уснама жедне, А измрвљен мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и згусне.

А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа. Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће.

Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти.

И тихо јецам сред вечери позне. XXИВ Сав сјај што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка страсно ме целива И хучном игром жуђен идол скрива И оргијама сунца ход ми прати.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

А после, паметан је то човек, зна тај шта ради. Покрао се он сва та акта, и сад: нема акта, нема ни кривице. Не може му министар ништа, мањ да га истера из службе.

Ево да видиш, ако не верујеш! (Нагне се према господин-Жики и дигне пешеве од капута те му се види задњица сва улепљена црвеним канцеларијским обландама.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Караџић је коренито реформисао и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку.

Али, и сва остала знања из тадашњих наука, историјска, земљописна, медицинска, улазе у овај општи словенски фонд, а исто тако и

у широк круг европско-медитеранске културе, на овој лектири се васпитавали у хришћанској религиозности и стицали сва тада потребна знања из разних области. Била је то у пуном смислу речи "литература посредница", како је назива Д. С.

У служби повести о српској историји Доментијан уједињује сва три основна жанра српског књижевног система: поезија у облику молитве служи као мотивација поступка, проза,

Теодосије је растварао Доментијанов згуснути сплет сва три књижевна жанра. Поред ових наративних дела, Теодосије је својим јунацима посветио бројна дела црквене поезије и

свечаности, у српском народу посвећене породичном свецу заштитнику, до трагања за мртвим јунацима на пољу Косову - сва збивања стилизовања су у корелацији емотивно-личног и херојско-епског.

науци о фолклору, која је, у знатној мери, ставивши у први план само процес приповедања, прихватила у своје окриље и сва она остварења што се крећу у оквирима поновљивих синтаксичких и композиционих структура.

КЊИЖЕВНОСТ 20. ВЕКА (АУТОР НОВИЦА ПЕТКОВИЋ) Модерна На прелазу из 19. у 20. в. српска књижевност добија сва основна обележја модерне националне књижевности.

У књижевним иновацијама даље је ишао Растко Петровић (1898-1949). У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома

Од прве збирке Песме (1924) па до наших дана она је седам деценија богатила и усавршавала лирику која има сва традиционална обележја: исповедна, осећајна, дескриптивна и, често, родољубива.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Нек на ме пође сва сила у бој, Бог ми је моћни штит. Кроз бојну вреву мој глас чу се тад, Не зна дух мој за страх.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је. За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне

и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати. Остатак новаца закопала у подруму. И тако све спасла.

Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу. Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.

И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна. Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ

Чак ни то њу није вређало. Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди. Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.

Тако је било код њих одувек. Откако Младен зна и памти. Такав отац, таква мати. Баба све и сва у кући. По њој се већ и кућа звала. По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«. Тако су га звали.

На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница. На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана

лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед

стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.

како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала.

Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу. Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.

Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази. Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

порођаја (СЕЗ, 19, 93), и новорођенче за време првих 40 дана (СЕЗ, 14, 117; 19, 97); на Ускрс се у таквој води купају сва деца уопште (СЕЗ, 14, 50). Б.

буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира (СЕЗ, 14, 24; упор. и 19, 22 ид). — Б.

У околини Сокобање забрањено је сећи брекиње — »све сеци, само брекиње не« — »зато што је Исус разапет на б. дрвету: сва друга пробали су, па се ломила, а б.

, 373; СЕЗ, 14, 67. При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић, Кнежевина Србија, 133).

колац, и наместити замке од рогозине (СЕЗ, 40, 1927, 261). Да не би вампир ушао у кућу, треба на сва врата и прозоре метнути прутић црнога г., или затворити спољна кућна врата г. коцем (СЕЗ, 13, 447; ГЗМ, б, 161.

трном (ЖСС, 284). Када се појави каква епидемија, сва чељад из куће да своје тканице бајалици, па их она једне на друге настави, закачи за кућна врата, па онда растегне, и

код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г.

У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к. »сву окићену вештицама, да се сва сјала«: он учини крст и опали из пушке; вештице се разбегну, али је овоме после кратког времена умро син (ЗНЖОЈС, 22,

на ватри, »јер ће сва зрна у земљи попуцати« (Караџић, 1, 1899, 212; БВ, л. с.). Приликом првог орања заоре се у њиву половина к.

(ЗНЖОЈС, 7, 149). Кад је вршај готов, у околини Ниша коље се уз стожер петао, тако да сва крв сиђе у п.; петла поједу посленици, а окрвављена п. употребљује се догодине за сејање.

Највећу моћ имају вештице на Богојављење, и зато тога дана треба метнути освећеног т. у сва четири собна угла (ЗНЖОЈС, 13, 307). Где има мале деце, ту се пред спавање кади соба т.

бреза има много већу улогу него у нашим: у руским пролећним обредима, као дрво које најраније олиста, чешће него сва друга дрвета јавља се као оваплоћење биљне силе земљине (В. Я.

Ћипико, Иво - Пауци

другоме насмија, забијелише се јаки зуби јаче од снијега, а очи што говоре заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићке ватре.

Часом ћуте. —Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари. —Јок !... Гдје је то? — преврну Петар. —За сва три дијела дајем оволико. Старац погледа у Петрову сестру. — Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици.

Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ...

и то је даровано . . —Чудо! — рече Илија и сневесели се. И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а ваљада и за мање. —Чудо је! — повика као за се.

У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником. Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што

” Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?

— прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан. Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.

— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. Па опет сједе и — пише. — Колико година служите? — Преко тридесет и пет, — одговори.

— А што су они? — плане Иво. — Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се. Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Прохор Изгледа да је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у овом крају.

вилама, долетела му у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима, исцедила га за сва времена те луде ноћи. Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену.

Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао. Вила се потрудила да избрише сва сећања на себе и на ту ноћ. У томе и јесте њена моћ. У реду, рекао је најзад Лауш.

Имао је силно богатство и стотину отреситих и бистрих људи прекаљених у дугим ратовима, решетаним кроз сва сита и спремних на све да би удовољили жељи свога господара.

и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди Јеленин лик, пут њезина, сва у треперењу.

Да, свако ће носити своје властито бреме. А поучавани у науци нека дели сва своја добра са својим учитељем! Не варајте се: Бог се не да исмејавати.

покушају да нешто изговоре, ухвате још који дах ваздуха или макар само то да остану отворене као да не пристају да за сва будућа времена постану непокретне као окамењене. Умире један по један од моје браће у Христу.

Правим покрет као да хоћу да му приђем, да му у сусрет пођем. Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим.

Рекао је то можда као узгред, да не испадне наметљиво, а онда су то мишљење ширили као своје његови следбеници, сва она силна булумента пришипетљи који нису имали свога мозга него су се служили Кирчиним, говорили су то као узгред,

Скинем ли мантије и латимо ли се каквог простог посла, сва ће се узвишеност нашега сталежа истопити, људи ће намах разумети како смо сви ми управо тако обични и да је разлика

Хоће да покаже колико му је неподношљиво што је приморан ту да седи и слуша сва та наклапања. Једва је ишчекао да Никанор заврши своју беседу, да би проговорио. Жучљиво, свађалачки.

— Они у манастиру?! Докад ми да водимо рачуна о томе шта ће рећи они у манастиру. Ми смо слободни људи, једанпут за сва времена смо им окренули леђа. — Они ће — рекао је Матија — они ће ликовати. Умириће своју нечисту савест.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам ја!

1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!

Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци...

Удар судбине обишô ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен

тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде? Ко је пева? И шта ли значи смисô њен? 1886.

О, путници ждрали! С ове суре стене, Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене, Остављен и тужан дозивљем вас ја: Вас прогони зима у пределе југа, Из предачког краја

Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди. И бићу срећан ја. 1888.

И једног дана вила та, Невино ово дете, Презреће редом блага сва За канкан и балете. И круна твоја с чела твог Талијом, драги, самом Презрена биће дана тог, Заједно с нашом драмом.

8. Ето ту су деца нашег бурног века, Почевши од момка до зрела човека. И сва она група, што тумара сада, Радује се нешто и нечем се нада.

А свињару, што је лагô, У награду даје благо: Јер ко ведру шалу зна, Заслужује блага сва! 1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече Кроз неравни Даријал.

Но срећа потраја мало, не зато што беше срећа, Већ бедном кравару селском што, најзад, буклија трећа Одузе сва чула редом. Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2.

Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде. Огрну чохани ћурак и на двор лагано дође, Па тако, у мисли занет, усамљен

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

XXXВІ остала иста као и у првом српском издању; преостала писма су, која мање, која више, промењена и проширена, а сва заједно повезана у чвршћу једну целину. Београд, септембра 1943. М.

већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена. Сва она јата која сам малочас набројао, спомињу се, као већ давно позната, у спевовима Хезиода и Хомера, и у

То је била као нека муња, неко електрично испражњење, које је потресло сва моја осећања и сећања, узбудило целу моју унутрашњост, размотало и муњевито осветлило цео мој живот.

Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије? Ти знаш да ме Атињани не маре што сам метоик, дошљак, и подозревају што сам био учитељ Александров.

Они разапињу сва једра лађе, а и веслачи, разбуђени, напрежу своје мишиће, и наша лађа јури као стрела ка Александрији.

Ту су уредно сложене безбројне трубе папироса, плочице и таблице, на којима је руком исписана скоро сва стара и савремена грчка, а и страна литература.

Тих је питања много. Мој писаћи сто и сва његова околина претрпани су календариографским делима, из којих вадим прибележке, јер не бих желео да собом понесем

небеских полова, и знамо да је назив поларна звезда једна титула или звање које није везано за личност, бар не за сва времена.

Цела флота египатска, онда највећа на целоме свету, пратила је краљичину галију. Сва раскош ориента и војска двораника и служинчади стављени су у њену службу. Она сама засенила је све то својом лепотом.

Овоме ће конгресу следовати архијерејски сабор наше цркве који треба да коначно усвоји сва наша решења, а за време његовог заседања треба, по мишљењу митрополитову, да се и ја нађем у његовој близини.

Ту лежи сва тешкоћа садашње ситуације. Ако прихватимо западни календар, онда напуштамо науку, а ако задовољимо захтеве науке, онда

Она ме овде морадоше причекати због мога задоцнелог повратка из Цариграда. Тако сам, место да их испијам у размацима, сва та три пехара испразнио на душак. Хвала Вам на томе добром напитку.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу. МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!

– Прошло неко време, а лав се ухвати У ловачку мрежу и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога добротвора; И потрча одмах, у помоћ му дође, Па од замке уже започе да глође.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Зар ти је толико тешко? А ми, ја, сестра твоја, и сви, толико ти завидимо што си тако велики постао, што те сви, сва варош толико поштује. МИРОН (прекиде је, сам себи говори): Да, мене поштују сви.

Боже мој, дедо, та ја знам шта је то бол, самоћа, пустош, шта је то кад је човек сам затворен. И ево, ја сам сва твоја не као жена, већ као сестра, кћи.

ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то? САРОШ (решено, спремајући се): То! Ево... Сада! (Пауза.) ТАШАНА (сва узнемирена измиче испред њега). САРОШ (задржава је): Шта узмичеш? ТАШАНА (уплашено): Шта је то, за Бога?

(Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано! Улази Стана.

И нико ништа није чуо? СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке. Али очи ти и лице много говоре. Сва се сијаш, сва си срећна! ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си.

СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке. Али очи ти и лице много говоре. Сва се сијаш, сва си срећна! ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си. ТРЕЋИ ЧИН Кафана проста.

Али очи ти и лице много говоре. Сва се сијаш, сва си срећна! ТАШАНА (загрли Стану): Ох ћути! Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си. ТРЕЋИ ЧИН Кафана проста.

ЧИН ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА С леве стране некадашња, на свод, јака, велика капија хаџи-Стеванове куће, сада већ готово сва иструлела.

Цела позорница, иза капије, баште и куће, сва је пресечена новим зидом. Више капије, у почетку зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид је прав, пола од

И чисто воли што се мучи око њега. Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје. А после, и оно њено, свако јутро кад изиђе, увек једно и исто

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Паланка онда навали на бабицу. А бабица записа, код власти, нечувену ствар: да мисли да је дете мушко. Сва три душмана малог Костице одоше некако убрзо на други свет; прихватише тада дете млади пушкари, и дадоше му кревет у

Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала. Газда Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и милостив

” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца. Сва она магловита знања из читаонице појавише се у глави. Појмови о оном тајанственом Санџаку стадоше се бркати с

Мајстор Коста скаче из постеље, гледа јесу ли сва деца у кревету; па се онда сети да су људи још у оно време говорили да суд није право судио; и сети се да је Савин син

Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво.

Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш.

Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш. Од сутра већ, и плата ти је већа, и део у брашну.

А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку. Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија.

(Госпа Нола се једаред вратила с њива сва црвена. — Не знам ја али не знаш ни ти! Читај, брате, и научи и мене, немој да ме слуге поправљају!

Госпа Нола се изненадила како је Јулица изишла девојчица чудне лепоте и нежности. Лако се и присвојила, као сва залутала и несрећна деца. Цела кућа је некако набубрила и просјала од ње.

Дете отвори очи, и поче сад продужено да вришти. Како су за госпа Нолом сва врата остала отворена, неко од млађих најзад чу, или осети несрећу, и разбуди се сва кућа.

Како су за госпа Нолом сва врата остала отворена, неко од млађих најзад чу, или осети несрећу, и разбуди се сва кућа. Паланка је ћутала као преплашен мишињак. Крвава и тајанствена романтика прешла је меру.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

свака три месеца даје га мерити, и ако се ишчисли да му је синовно крмче с неколико фунти теже него што је пређе било, сва фамилија весељем торжествује.

ЗАГОНЕТКА »Нема ствари на овом свету веће од мене. Јупитер па ја, којима су сва возможна. Док дунем трипут, ја сам ти нов свет начинио.

докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије преотели (познато је да ниједна муза, ни грација, ни богиња није остала која не би

који котао и тепсију, који бубањ и трумбету (египетску, наравно), и тако у бас и у дишкант таку хармонију удесе да се сва околина са зданијем заједно затресе. Житељи се пробуде.

Узмите, дакле, и ви стари калуп ако мислите да нам се допаднете, иначе бадава је сва ваша шегачина и досетљивост.« Исповедам да ме је ова предика збунила.

Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна, Паулин — и тако даље, по овом се кључу могу сва имена која су ружна, или, боље, која се чине ружна, поправити и полепшати.

Гимнософиста у мисли упуштен, сва ова њена комплиментирања само једним увом слушаше. Он мераше нашу Дулчинеу час Бифоновим, час математичним очима, и по

000) девојака претпочитујем; ја сам један на овом свету који би сва великолепија презрео и у ропство (вашим иљадама и вашем шмуку) радосно себе предао. О!

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

шта сад чудо Изједначило си нас са собом С празнином у свом празном зубу тровачу С кусом својом вечношћу Је ли то сва твоја тајна Зашто нам сад у очне дупље бежиш Зашто тамом сикћеш и грозом палацаш Зар је то све што умеш Не цвокоћемо

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

већ развију праву судску истрагу, те почну по целоме свету прибирати покојникова писма, школске сведоџбе, признанице и сва друга документа, па их затим, са истрајношћу једнога пасиониранога иследника, дешифрирају, коментаришу, објашњавају,

Доцније смо тек сазнали да је мој старији брат, у моменту када сам ја пошао погачи и када су сви погледи и сва пажња били управљени на моје подвиге, — украо пару, иако за то није имао оправданих разлога, јер је он давно већ био

А питање ко је волу натакао рогове једно је од редовних питања које сва деца постављају и на које обично добију одговор кад одрасту и мало дубље познаду живот.

ОСНОВНА ШКОЛА Дете у основну школу полази са извесним предосећањем да ће извлачити батине. Бадава су сва убеђивања родитеља да то не мора бити, предосећање је тако дубоко усађено у детињу душу да готово увек оно постаје

Изгледали су нам зуби као дирке од клавира и чак неки Сретен Алексић, који је сва „јотована“ слова (ћ, ч, ђ и џ) изговарао као једно једино, не могући да их разликује, правдао се учитељу да су му

зуба, као да би тиме хтео рећи да су му из клавијатуре испале три дирке те једну, која му је остала, употребљава за сва та слова.

И одиста, ми смо на тај начин слово ж добро упамтили. Тако је он и за сва остала слова нашао упоређења: Б, на пример, била је буџа којом Цигани ударају у бубањ; Г вешала; О рупа; Ш плот којим

Помагали смо се, разуме се, и на друге начине, како би савладали и сва остала имена која су нам задавала толике невоље.

Иако сва његова радња припада најновијем веку, ипак он својим рођењем завршава нови век и његов је дар. Од свих тих историјских

— Стеван Првовенчани је умро 24. септембра 1228. године, али ваља имати на уму да се сва политичка радња тога владара развија пре његове смрти.

концесијама; пристајао сам уз Панту Срећковића да је „и по трећи пут краљ Вукашин убио цара Уроша“, али изгледа да ми сва та моја помирљивост није помагала ништа и морао сам понављати разред.

и то где се налазе граничне царинарнице, како би путник могао за времена склонити предмет који има намеру да шверцује. Сва та знања, међутим, недостају географији коју учимо у гимназији.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Потпуковник Петар је лупао штапом у један угарак са којег су одлетале варнице, па ће рећи: — Сва је несрећа у томе што су војници приликом овога одступања наишли баш на свој родни крај.

У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ... Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна.

Али са правнога гледишта, иако смо на туђој територији, ми имамо сва права... Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан.

Кажу, пушке су готово неупотребљиве, од силне употребе. Сва су поља око Пећи притиснута војском. Докле се оком види.

“ Али ми је разграђујемо и није нам ни потребан договор... Користите барут из чаура, пијуке, бомбе... ватру... сва разарајућа средства... Господо, тешко ми је што вам морам рећи,. али... изволите на посао!

Голо стење штрчи из земље, наборано и нарогушено, као да се сва земља најежила. Мало даље, читави блокови наваљени један преко другог, а из шупљина, сличних оним дупљама у лобање,

Наш вођа је отварао врата кабине, одбројавао нас и онда одмах затварао врата за нама. Беше нас четворица. Сва она збивања везана за чврсту земљу, намах ишчезоше. Сад је наша судбина у рукама ових непознатих и страних људи.

Када изиђосмо наново на палубу, запахну нас нека мешавина мириса морских риба и поморанџи. Неко рече да сва јужна пристаништа тако одишу. Пређосмо на лађицу, где нас сабише као сардине, и кретосмо одмах обали.

Са земље је одисала лака пара, као да се пуши, а сивозелени листови маслина постадоше опет сјајни и сва природа насмејана. По старом обичају, војници дохватише секире да окрешу мало маслине, како би наложили ватру.

Сада је наређено да се сва та деца доведу сутра на друм, испод нашег логора, а ви, као њихов вођа, треба да их спроведете до Крфа и предате тамо

Реакција се одмах осећала. На месту убода јављао се црвен круг. Болови су постајали све јачи. Рука људи бивала је сва дрвена и као да је парализована, нису се могли њом служити. У току ноћи код многих је скочила и температура.

Кола одлазила и враћала се натоварена храном. Сва она расплинута осећања, која су досад људе чинила равнодушним као да су каналисана овим оштрим командама.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленога брега У хитрог јелена подигнута с лега. И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор,

не сирене грчких архипелага На које су капали, пали Одисејеви пољупци Као вечерња киша измешана са соком од поморанџи. Сва је митологија умрла била заувек.

Ми артиљерци смо тешки сељани који димом гоне комарце; Сва ноћ била је ноћ електричних таласа, светлог челика и Несавладљива кашљања, Шлајм је био пун крви.

гоне комарце; Сва ноћ била је ноћ електричних таласа, светлог челика и Несавладљива кашљања, Шлајм је био пун крви. Сва ноћ, нека ноћ ужасно смешна: Тениса се играју велике војске на размаку од 100 км.

Јер сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и дечаци, И све птице и све шуме, И све лађе и сва мора, И облаци и зверови, И небеса и светлости, И жуђења и пакости, И све чежње и све цвеће, Све се, све се

превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији стан; Да ли ко зна Чему сва жалба мога сна, Да ли ко зна? Да ћу умрети за који дан, Загракну гавран вран: Човече који умиреш, Да ли ко зна?

Као огромна плазма сред дахтања, жваћем облаке зелене шуштаве, сва могућа друштва и славе су комика тада; па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке, већ се утапам у беспримерно

Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.

Тежи је један Шарло но сва козмичка мора; Никад њеног порађања дочекати нећу: Умрећу. Одлакшаће се једним уздахом или смехом, Откинувши од

Ево: отисци последњих руковања Новога Завета; Ево сва тела смеђа, дебела и бела; Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!

Ево: отисци последњих руковања Новога Завета; Ево сва тела смеђа, дебела и бела; Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!

опори морнар пада у море Стрмоглав, Отчепљујућег нагло примио га и живот, А нагризаће га до зоре Тајанства, и сва та љубав замирише на јод. Једино због ових раздераних обала у рукама Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа. Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене

Само људска лица као јесење лишће пролазе покрај њега: насмејана, намрштена, осунчана, сива — сва од његовог лица другачија. »Када би неко од њих било моје, можда би ми судбина била другачија!

Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима. Шта јој је тако младој и лепој? Зашто ђавола зове? Царство смрти?

Сад су му већ до појаса допирале. Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала! Хајде!

— Она ће остати наказа за сва времена! — победоносно ће Смрт, али се Варалица и ту не превари. Животворну кап кану на очи младе мајке и плавом се

— Еј, да ми је чаробна метла! — уздахну малишан. — Почистио бих све улице, све тргове, сва игралишта и паркове. Баке би имале где да изађу у шетњу, девојчице где да прескачу конопац, а дечаци где да јуре за

Је ли чудо што село поверова да између старца и звона постоји некаква тајна веза? На сва питања радозналаца старац је одговарао ћутањем, одлазио птицама или се враћао звону, а звоно је кликтало као да се

Откуд та трка у дечаковој соби? Откуд смех? Поче мајка да испитује дечака, да тражи скривену тајну, али на сва њена питања Радан је само одмахивао главом: — Не питај ме ништа, мајко! Ништа ти не могу рећи!

Мајке у кући није било. 3атим је угледа како издалека носи посуду с водом, сва повијена од терета. »Време би било да почнем копати бунар!« — помисли.

На брези бела кошуља, на боровима мрка одела, а на самом окрајку шуме самотни орах век векује. На сва његова питања борови ћуте, а бреза му се у лице смеје. — Како си чворноват! Како ружан!

Није стигао ни да уздахне, а већ је летео низ стрмину планине заједно с посеченим боровима. На сва његова питања борови су и даље презриво ћутали. Орах се сети прича ветрова о долини, а и облаци су чуда причали!

Требало је још само да сликар наслика зенице, па да Царица на платну прогледа, проговори и оживи за сва времена. Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КОШТАНА (бесно, гордо, одбија од себе полицају, пандуре): Сама ћу! (Полази колима.) Утрчи Салче. САЛЧЕ (сва уплакана, усплахирена, грли и љуби Коштану): Чедо, чедо... Одведоше ми те! КОШТАНА (одгурне Салче): Ћути, стара.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Из иконостаса Сух бршљан вири. Лако се таласа Измирне прамен и благослов таји. Сва окађена мирише кô нам соба. Около жуте лојане свијеће, Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, Радосни што је већ

загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, И бришућ чело за здравље га пита. Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто.

Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, И у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле божије свјетиљке. Ми здружујемо душе људи свије'!

су вјетри снијег нанијели — Спрам јаркога сунца она се бијели, А ноћу, кад јасна мјесечина гране, Под широким дудом сва трептати стане...

Ти затрепта, мила, нага, И у воду сва се скупи... У љиљане лица твога Пурпурна се ватра упи... И док лептир кружио те Кô водени цвијет МИО, Ја,

Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара... И Бог му помаже и њиме се стара, А наш црни сељак црна хљеба жели.

Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.

Само бршљан свели, Негдје, уз летве, шуштô је кô свила... И у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.

Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева се, расте, и хучно колеба... Гле, врело јој бива све шире и веће, И у њезинијем

Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела! И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела Просуше

Лагано на мурве, смокве и гранате Испе се у валу, сва сјајна и драга; Смијући се, озго, с једне гране на те Рујни гримиз изли из свога крчага.

И би ми кô да ме покри С бехаром широка грана: Нада мном ти си била Сва топла и насмијана... Из твога осмјеха слатка И жарка кô смирај сам По мени бијеле руже Ко сњежни падоше прам.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

уједињена са својим народом, и ово јединство представља стање у коме је индивидуа, још неспособна за рефлексију, сва утонула у духовну средину свога народа, као субјект само орган помоћу кога се изражава лиризам националног живота.

врло често чини; али то је само формална разлика: и у једном и у другом случају пред нама је индивидуа која је сва утонула у духовну средину свога народа.

То би било немогуће ако певач у своје дело не би уносио сву своју душу, самога себе. Сва је ствар у томе што јединка мисли и осећа као колектив, али и као јединка, као осамостаљена личност која се слаже са

У њима је оваплоћена вековна борба. Они су носиоци најдубљих народних мисли и осећања. Сав хероизам, сва страдања, све жеље уткани су у те ликове.

У Србији било их је свуда: у околини Београда, у Топлици (која је око 1623. године сва била у њиховој власти), код Новог Пазара, Пирота, Ниша, Параћина, Баточине, на Куновици и Јежевици, на Косову, на

поетских слика, свестранијег и подробнијег описивања унутрашњег живота појединих личности; у песмама новијих времена сва пажња је усредсређена на витешке подухвате и у њих је сабијена читава физичка и духовна активност описиваних људи.

— У другој песми образац није поремећен никаквим смањивањем, ту гаврани одговарају на сва питања, али ипак песма због тога пије ништа изгубила од своје лепоте. Зашто?

Али то није једина таква слика. Веома су снажне и оне три о потерама. Једна је потера сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге

Веома су снажне и оне три о потерама. Једна је потера сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена.

Али ипак зато не треба потцењивати сва наша поређења. У њиховој краткоћи и једноставности има — каткад — посебних чари и снаге.

Отуда сва епска понављања нису исте вредности: нека стварају — већу или мању — мотонију, а нека су једна од највећих лепота уметн

које изражавају сав хероизам и трагедију косовских јунака: „бише и убише“, „бити започеше“, „погибе“, „погибоше“, „сва изгиба војска“. У песми Мусић Стеван понавља се кнежева клетва, на којој је ова песма и саграђена.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ Бегунци од куће Не бирају средства Они само седе И смишљају бекства На све стране света У сва лепа места Могу ако хоће Да се сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Иван-Вањка био му је најмлађи син, дјечак плавокос као зрела раж и тако крупан и темељит да су га сва дјеца звала Вањка Широки.

— препаде се Мачак. — Шта је ово јутрос, људи моји?! — Оно је Стричев глас! — тихо ускликну Луња и сва сину од радости. — Теби се свуда привиђа тај твој Стриц! — окоси се Мачак. — Откуд Стриц горе на небесима?

Ријешио је зато чврсто да у јами остане све, док остали не крену кући. Натукао је шешир све до очију и на сва запиткивања тврдоглаво ћутао или се отресао кратко и набусито: — Нећу, одбиј!

А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и упути се кроза село на својим кривим

злоћуди Паприка, љут што се није могао дочепати дјечака, од пусте муке напио заједно с кнезом и црквењаком, па су се сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле, по мраку, погодили у сеоско гробље и грдно уплашили

Пролазили су, потиштени, распасани и обрадатили, а на сва питања само су безнадно одмахивали рукама. — Не питај, издаја на све стране: кад пушку добијеш, не дају ти муниције,

— Биће још дана за мегдана. Школа није радила. Јованчетова дружина, стара гарда сва на окупу, сједила је гдјегод близу друма и невесело пратила погледом групице војника у пролазу.

милован њезином ручицом, он се од среће почео тако топити да му се чинило рањен је из четрдесет пушака и ево му истече сва крв.

Бомбардер поново језиво заурла изнад попадалих дјечака као да брише под собом сва брда, шуме и све што је живо. Опет лом, тресак и грмљавина као да читаво село пропада у земљотресу. — Бомбардује!

љут, и стаде да грди: — Пекао сам у пољу кромпире, а они, прасци једни, потегоше бомбом па посред сриједе моје ватре. Сва срећа што сам на вријеме скочио у неки јарак, иначе бисте ви, дјечаци, још данаске стајали скинутих капа над гробом

— Гле, колико им је само стало до муниције! — чудио се командант. — Сва срећа што не знају за оно склониште у Мачковој пећини.

Хајде, пожури. Мравко Мравковићу из мјеста Мравињака. Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица би сва заблистала. — Стрико, сврати да причамо. — Та ком је данас до приче, рат је — правио се Стриц јако запослен.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Да се онда хоће сва земља колебати и стресати се, небеса у трубу, кано платно, савити се, и све небесне ангелске силе кренути се са свога

Отрти ћеш и обрисати каше крваве сузе с твојим омофором! ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА Радуј се Источе и Западе и сва северња страно, роде и породе христјански и ратоборци по Христу врагом и с овим светом супроћ носци се!

ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана! Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се.

ИЗ ДАВИДА Кад гледне одзгор на земљу, со тим учини је да се сва стресе; ако ли се дотакне к планинами, задиме се; својим тек назором заколебље толиком и таквом големом земљом, те сву

Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији. Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре!

Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је учини, те се сва зверад изокола напију. А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка.

Докле они проврвише одонуд на ову страну, дотле и фараонова сва сила сулудо за Израиљи гонећи утрташе и они сви оним путем кроз море.

Те у једно доби пред бојним харцем с непријатељи, о главу заповеди да има сва војска му чисто постити ваздан; до ноћи нико ништа да не окуси.

Ал’, све мртво лежи. Ни душе живе чути се нигде. Онда разљути се цар, виде: сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а толико време онде дангубио и узалуд мучио и губио своју војску!

Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.

И то сва војска врло прихвати и послуша. Нико ни за једну иглу што би коштовало не додарну се узети себи. А један цигло рђавац

И сва она израиљска војска потуче их онде с камењем и тако их оставише. Ето, такав је у оно доби суд бивао за законопреступањ

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.

У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оном највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров

То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова. Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.

Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно“.

ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом. Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну

А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“!

— Авлија је сва била у цвећу. Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. У кући је било и голубова и

И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.

Каква је ово вера, викам? Ела овамке да видиш твојега јевропејског „галантериста“! — Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји! А Митанча — што напраји? — Ешек! Што ће праји?

— Туј сам! Што ти требам? — запита је Калина кад дође. — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам...

Васка се измаче уплашено у страну. — Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.

све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.