Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у каквим бунама, кад се судови побркају), тај женик, кум и стари сват шибу да трче а други штапови да се каштигују. 3.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује. Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: — Овим, овим, бре!
Кумоваће Пурко, јер већ ионако пада Радојци кум; стари сват биће чича Мирко, а девер Срдан, као понајмлађи, међу њима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А тада је стари сват наредио да се прежу коњи. Поседаше или, боље рећи, потрпаше се по шесторо, седморо у кола, па се кренуше у Б.
Енђебуле запеваше, заплака се гђа Перса, а и млада мало, бришући сузе шпицом од »шнуфтикле«. А стари сват даде знак, и кола полетеше сокаком, и зачас се нађоше изван села.
А часници су таки људи да се Шандор може само поносити кад погледа међ какву је господу доспео. Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г.
Остало је, фала богу, још ћувегија! А девојке се онда смеју кроз плач. Млада се попе у кола и седе уз девера. Стари сват нареди да се крећу. Запуцаше бичеви, и кола полетеше једна за другим и једна поред других.
А заћутало се зато што се невеста Јула стидела и устезала се; а стидела се зато јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева) да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и
— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!... Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели — а камол’ кад стари сват тражи!
Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели — а камол’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.
Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора. — Та имаћеш кад и плакати — шали се стари сват — а сад певај! — Ех, зар ми опет не знамо какво је млâдино певање! — храбри је отац. — ’Ајд’ певај, певај, Јуло.
И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу. Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу, свом коншколару, а после о песми, зашто, то јест,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дакле, дан пред свадбу сви сватови дођу кући жениковој, и све их браство дочека. Главни су људи у сватовима: стари сват, десни и лијеви дјевер, првијенац, барјактар, кум и војвода.
Совра је постављена и посједају: у прочеље стари сват, с десне му стране кум, првијенац и барјактар и сви сватови, редом, а у заставу војвода.
С лијеве стране совре сједа стари сват од дома, па редом браственици и својте. Е, онда почињу здравице. Прву напија сватовски стари сват, а послије ње ставља
Е, онда почињу здравице. Прву напија сватовски стари сват, а послије ње ставља новце на погачу у име трошкова који је поднио домаћин, то дуго траје.
На то стари сват од дома дохвати погачу, па је сломи на глави, говорећи: „Из овога дома пошла у добри час, а у онај уљегла у бољи час!
За совром тада напија сватовски стари сват старом свату од дома. То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова.
То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их.
Затијем се опет једе. Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!“ И иште дјевојку.
Шеста је здравица за совру и дружину, а њу, кити њихов стари сват, па повикне: „Ха, на ноге, на путовање!“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Врло ретко, понекад, каквим великим празником ако би јој дошао тај Ита. Он, једно што јој је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се да тиме као
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То није обест, лирска, метричка, кад титрај стиха винем увалом, куд вија коња сват полудео, тобож утварин сен да сустигне - а Господ с трона као да каже: Јесен, рузмарин...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! — Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци. СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА.
БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци. СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА.
Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише. ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка да приђе
Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Ђе си, Марко, нагнута делијо? Иако си турска придворица, ал' си опет наша перјаница.
оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца; њим Алију згоди међу плећа, па му на част Пророк и хурије! СВАТ ТУРЧИН Илдериме, свечев буздоване, мало ли ти би крстове вјере међ' истоком и међу западом да истрчеш хата
Босни саломи рогове, кад све покла што не посунети; само факир остави фукару да нас служи, а пред крстом тужи. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи! Свагда ће те светковат јунаци!
Што ће бити, ко ће угодити? Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати. СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше!
Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Бјеж, Комнене, задрта делијо, кад си такву срну уловио!
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу
из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела како ватра жива. СВАТ ТУРЧИН Не дангуби, сватски првијенче, сахати су данас кâ године, хоће нам се Суљу удужити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да, А ја срећу, па у
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота
а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино напијао а дружину, како прави сват, јуначио и соколио!
Од стида, ево гледајте, како поцрвенише као понтуре и грешље. И ствари сват даје, ево гледајте, што може и што не може! Ено већ кесу на палцу изврнио наопако!
како ми се био испео чир на носу, и док је сам пукнуо и зарастао, нијесам јаукнуо; како једном скочи на мене пуница и сват да ми отму оружје, а ја се обранио једном руком, а, фала богу, знате кад сам пред сељанима од првога маха одсјекао
чапра — одерана кожа чаратан — опсенатор; чаробњак чауш — сватовски шаљиви глумац, познат и као варимесо, дебели сват, лажња, ранисват, сукало чаша молитвена — чаша из које пију младенци на венчању чекрк — сукало; обртача; чевљак
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23. ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК. 219 24. КУМ И ЊЕГОВА ПРАСИЦА. 220 25. КАПА И СВАТ. 221 26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 222 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 223 28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 224 29.
25. КАПА И СВАТ. Зовне побратим побратима у сватове. Овај је имао све приправно од хаљина, јере се свадби надао, али само капе није
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кум, стари сват и прочи соседатељи, сви римске церкве синови, ништа мање мене почну сви јединогласно похваљивати, говорећи да што год
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
престоничком листу, а у име онако ожењеног Милије Филозофа, кога је у заштиту узео, написао некакав Журналов сарадник, сват оних сватова и члан оне бохемске дружине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Почне ми дакле приповедати како је невеста од главе до пете одевена била, кака је који сват био накићен и каква су јела при обеду имали, све редом од супе до ораха, с којима је ручак окончан био.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
нпр. ‹ГНЧ, 34, 1921, 265 ид; 286›) виљушку и кашику (СЕЗ, 7, 43). Кад се сврши свадба, пред разлазак сватова, стари сват кади софру босиљком и п. (»од шале«?
је сватовско цвеће по превасходству, и као такво спомиње се често у сватовским песмама (примери у Софрић, 195). Сваки сват мора бити њиме закићен. Уочи венчања девојке га на свечан начин припремају за сватове.
, поред које ставља »дар у новцу« свако ко честита, а онда стари сват спусти на тањир своју ј., која му се врати пошто се пронесе од свата до свата ради даривања, а »затим, по истом
Сено. На везу с. са култом предака указује и обичај у Доњој Лепеници да стари сват (или девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх
њеног оца — обе са сољу и вином и ракијом (»пресипањем соли узете са обе погаче, кроз невестин прстен, што чини сваки сват, симболички је представљено сједињавање два рода путем брачне везе«), свекрва невести преко прага додаје »под сваку
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ти црна Арапина на кобили танкој бедевији, и за њиме пет стотина свата, пет стотина црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче пуста под њим бедевија, испод ногу камен излијеће, те разбија хане и дућане.
наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју