Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сад је оматорио па се прозлио, и полудио; па се или усићи и на крај срца је, па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.
матере, тако и ја васпитавам моју кћер Јуцу — вели гђа Сида, а гледа једнако у Перу — боље је да јој кажем сад, него свекрва или муж после!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би се осигурала плодност у браку, код Руса се приликом свадбе младенци посипају хмељом и пшеницом. Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом. Млада баца жито на све стране, а сито на кров.
Млада баца жито на све стране, а сито на кров. У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.
“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу говорећи: „Колико пшенице, толико ти, нево, Бог дâ сретне дјеце!
²¹ Да би се постигла тако жељена плодност, препоручује се и ово: свекрва треба да опере младину кошуљу после прве брачне ноћи, а воду од прања да проспе испод родног дрвета.
⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва. Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример, марамом).
У Босни, па пример, када своде младенце у ложницу, свекрва узме мушко дете те га на постељи младенаца три пута поваља, зато да би млада рађала синове.
Ако се купује, њу онда треба да купи свекар, стриц или отац.²⁸ Колевку намешта свекрва, старија жена из комшилука или бабица, никако породиља.
Најгори положај има ако је нероткиња, док највиши положај удата жена има када остари и када постане свекрва. РОДИТЕЉИ И ДЕЦА Однос родитеља и деце у патријархалној породици мора се сагледати у контексту односа старији —
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за оно од чега им крај огњишта свекрва угљевље гаси, и одбраја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви. Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је прострта пустина, преко које млада унесе дијете у кућу...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Од Островског: Зла свекрва /Гроза/, 1881, и Кола мудрости, двоја лудости /На всякаго мудреца довольно простоты/, 1882; од Данченка Нов посао
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти ми отвори славу.
— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и
И ја почех у њу да гледам. Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа. Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ
ЗЛА СВЕКРВА Некакога цара син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало зау
А кад јој свекрва то види, подстави троје мачади, а оно троје ђеце затвори у један сандук, пак нареди слузи да га баци у најближу ријеку.
Син леже с краја, баба у средини, а снаша до дувара. Тако једну ноћ, другу, трећу, и непрестано. Досади се снаши што свекрва између њих спава па се почне мрштити на њу.
Кад и то не поможе, снаша једну ноћ у спавању запева: Драги с краја, злато до дувара, а у среди ко памети нема... Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери? — Ништа, ништа, мајко! Нешто сам сањала, — одговори снаша.
6. СТОЈША И МЛАДЕН: све као под 3. 7. ЗЛА СВЕКРВА: Вук Караџић ју је добио од Вука Врчевића. Објављена у посмртном издању Караџићевих народних приповедака, 1870. 8.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кофијановића, бакута ставља шешир на главу и брише из наше скромне средине, с мотивацијом да је нека заова, јетрва, свекрва, деверуша, прија или другарица из основне школе, позвала још пре две године на три дана у госте.
Отерате драге родитеље на неку дужу позоришну представу, а бакуту једној од јетрва, свекрва или заова (никад нисам могла поватати ту њену компликовану генеалогију), погасите што више оних јадних преосталих
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Мој ђевере, злаћени прстене! Ја се млада бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању, Од ђевера далеку шетању, Од заова драгу миловању, Од јетрва на рукама сину.“ 84.
у ’ве дворе, Али није, како фале: Двори миром саграђени; Што у њима златни столи И у њима паунови, То су свекар и свекрва; Што по двору паунице, То су моје заовице; Нека ми их, с Богом биле! Шњима ће ми боље бити. 85.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак напротив би јој мило кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано — од ње толико уплаши
И онда се сасвим приви уза Софку. И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.
Сватови на то, сви срећни, заграјаше: — Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају! Марко и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од
Сватови на то, сви срећни, заграјаше: — Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају! Марко и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.
изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест. И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.
— Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела! И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.
Ако не, ја не могу ништа више. — Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори. И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.
Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао. А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено: — Куку!
како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед
Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађивала. Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена
радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и
Али се и то свекрово поче као заборављати. Софка га поче у себи извињавати. Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Свекар и свекрва пажаху је колико и своју Стану, а Стана, од милоште умјела је тако приљубити к себи дијете јој и њу, да се ни једно ни
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
изражава жељу да јој баба живи до крајњих могућности; а кад је каже снаха свекрви коју мрзи, онда изражава жељу да се свекрва што више намучи у старости. Дабогда сâм да не знаш, а другога да не питаш! Дом ти се од мушкијех глава испразнио!
— За својима ране поред срца, а за децом посред срца. — Деца једу дивљаке, а старима зуби трну. — Туђа мајка зла свекрва. — Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара. — Богу се иде кроз мајчино срце.
— Деца једу дивљаке, а старима зуби трну. — Туђа мајка зла свекрва. — Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара. — Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. 78 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. 80 16. ПРАВДА И КРИВДА. 81 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. 83 18. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 85 19.
163 6. ВИЛИНА ГОРА. 165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ.
165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. 180 15.
(Милостива снаха и немилостива свекрва), 34. (Маћеха и пасторка) и 36. (Како су радиле онако су и прошле) послала ми је госпођица Милица Стојадиновића из
” А она се није хтела издати, него је све говорила: „Тако ми је Бог дао те сам трудна остала.” Најпосле узме је свекрва питати: „Снахо моја, како је то? Како ти са змијом спаваш?” Она се онда ,изда свекрви говорећи: | „Мати моја!
Онда рече свекрва снаси: „Како, ћерко, за Бога, остаде трудна са змијом?” А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи
” А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема,
” Свекрва кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: „Е кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тоб
Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва.
15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред
15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу,
бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу, свекрва би је обравницом отерала, а снаха.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када свекрва оде да тражи хаљине, вјештица ће: — Бога ти, султанија, милује ли те како муж? Султанија се зачуди, па ће јој: —
Онда рече свекрва снаси: — Како, ћерко, забога, остаде трудна са змијом? А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи
А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема.
би само и дању онакав био као што ноћу бива, али како зора забели, он се опет увуче у своју кошуљу и постане змија. Свекрва, кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: — Е, кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер Љепосаву сахрањују „откуда се јасно сунце рађа“, а свекрва за њом нариче „када буде на истоку сунце“. Милића, насупрот, сахрањују „куда јарко смирује се сунце“, а мајка за њим
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: — А слуша, слуша, наша Јованка! Свекрва јој не може да се нахвали. Видим свекра јој као да се подмладио. Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему.
Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима. Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.
Него само, немој толико. И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.
А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она. Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
меће око главе (»да би спавало«, СЕЗ, 16, 1910, 171). Тканице којима свекрва опасује нову младу, на три места закићене су б. (СЕЗ, 19, 1913, 166); б.
У Оребићима, неколико дана после зарука, свекрва, уз остале дарове, носи својој будућој снаси прстен нанизан на киту маслине, који јој, кад преступи њен праг, натакне
кроз невестин прстен, што чини сваки сват, симболички је представљено сједињавање два рода путем брачне везе«), свекрва невести преко прага додаје »под сваку мишицу по једну погачу«, на крају свадбе ломи се кумова погача, па погача
проју (која се износи по повратку са венчања), у момковој кући меси се »саборник« а у девојачкој »младин колач«, свекрва на вратима даје млади погачу, старојко и кум ломе »саборник« (око чијих се комада грабе сватови), похођани носе
Ћипико, Иво - Пауци
—Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне. — Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва! Ћуте, а види се, жена би разговарала. Али како започети? Одбјегла га док је Раде лудо дијете био.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Просу се глас по варошици да то сигурно долазе у посету син и снаха, богаташица једна и велика госпођа, па се свекрва спрема за дочек. — Још ће оздравити, видесте ли је? Одговара господин Јоксим: — Неће оздравити, али је добила процес.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема. Мајка јој дошла у походе. Она се још не буди. Свекрва стоји пред вратима, буди је и тужно поје: О јансана а’нн ђелди Ојан, ојан, маз.
А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази... И отац јој већ долази.
И отац јој већ долази. Свекрва плаче, буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан, ојан, маз!** Татко ти дође, засрами се, море!
А она мртва и чиста. Мушка је рука не помиловала, ни уста целивала. Мртва и чиста... * Свекрва ти је дошла, стиди се, море! ** И отац ти дође, застиди се, море!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се снађе, баш и да јој се да слобода, исто