Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
која се нарочито у беспомоћним врелим љетним поподневима потенцира у свом осјећању недостижности и претапа у неко свеопће и чисто просторно осјећање безграничне сунчане пустоши. Дуго сам је пратио очима, притајен иза жалузија.
транспонира у нематеријално, тежи да изађе из уских граница појединачног и временског, и пребацује се у безгранично и свеопће — у илузију вјечнога, непропадљивога, апсолутнога.
Избор је широк. Од скрушеног помирења до побуне, од неке нове обмане па до... — ... па до свеопће чангризаве скепсе или благодатног отупљења! Или до лудачког бијега не знам чему у сусрет и до смрти у каквом Астапову!.
А то питање улази у широко крило свеопће неизвјесности и у њему налази своје рјешење, односно своју резигнацију. Другим ријечима, то значи да је свакоме дана