Употреба речи света у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И други су бежали... Изгледаше као у оно прастаро доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново отачаство траже: преко ритова, шума, преко погорелих села лутао је безглаван народ...

то твоје саучешће оправдати, приповедићу ти цео живот једне ојађене породице; гледаћу да ти опишем неправду неваљалога света. Она је горко јецала. Ја сам је, тешећи, помиловао по увеломе лицу, чекајући приповечицу сироте Банаћанке.

„Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио? Има, ваљада, две-три недеље како нам није дошао?...

“ И они одоше. Тамо мора да је било сила гладнога света, јер се тетка с Алексом тек доцкан увече вратила кући... Алекса је на леђима носио врећу с брашном.

— Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па гле шта се света у манастирској порти стекло!... Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана!

Ја вам њезино име нећу крити. А зар бих и могао? Онај је давно умро што је дланом својим хтео сунце од света сакрити, а моја љубљена једнако са сунцем сјаје; јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка

Зашто, напр., да се сваки први јануар почиње Св. Василијем? Зар не би могло стојати: дан први: Света Слобода, и то црвеним словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти:

Зар не би могло стојати: дан први: Света Слобода, и то црвеним словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти: Света Удружења; дан пети: Света Искрена скупштина, итд.? . . . . . . . . . . . . . . . .

Слобода, и то црвеним словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти: Света Удружења; дан пети: Света Искрена скупштина, итд.? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Но, но, г. ђаконе!

словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти: Света Удружења; дан пети: Света Искрена скупштина, итд.? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Но, но, г. ђаконе! Немојте се одмах тако плашити.

Ја никад нисам видео лепше у свету. Само је штета што је из белога света... (Те предрасуде није се ни добри учитељ могао опростити.) Осим оца нигде никога, ни кума, ни пријатеља!...

Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољубити, а он је само погледи, па иде даље... Чудо од света!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Нек' де сад чујемо дисидемонскаго владику, који већу част памети у бради држи, како он резонира: „Брада је чесна и света вешт која чини човека још толико чесним и преподобним.

памети у бради држи, како он резонира: „Брада је чесна и света вешт која чини човека још толико чесним и преподобним. Света, велим и доказаћу: пророци, Христос и апостоли сви су браде носили. Сме ли ко против Христа и апостола што рећи?

Нема ти бољег света од онога гди је коме пун трбух! Да ти хоћеш мене упутити гди ја могу тако одебљати као ти, тамо бих ја ишао.

У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су људи.

са своји пријатељи завадити и раздвојити, ништа мање нека никада не смеће испред очију времена љубови и пријатељства. Света је реч наших старих: „Спомени се хлеба и соли!

да се за нужду може лагати, мораћемо допустити да се и свако зло за нужду може учинити, пак онда | збогом с овога света и правда, и поштење и свака друга добродјетељ!

Весма утруђен, баци бреме, говорећи: „Хе, проклета смрти, гди си те не дођеш да ме узмеш с овога света, да се не мучим!“ Кад, ето ти смрт стане пред њега, онако ружна као што је пишу, па га пита што |је зове.

” Случи ми се у Црној Гори читати у некој књиги да од свију знања најбоље је човеку знати да ће поћи с овога света с добром совјестију, кад је у општеству у кому је живио своју дужност совршено исполњавао.

и поштена, и која жели само једному лепа да буде, но лепа и у самој старости; а ово лепота не даје, но взајмна љубов, света верност и добродјетељ.

Како Греција, — шака људи! — сложна и соједињена монархије света чинила је пред собом трепетати, а несложна сама је себе разрушила. На исти начин и сви прочи народи.

Цар мора бити најправдољубивији од свију других, а света правда изискује да се даје што коме надлежи, сљедователно праведан владјетељ дужан је добро сматрати што од кога узима

А је ли ово већ престало? Никада док је год света. У колико већа познанства људи долазе, толико богатију и преизобилнију находе материју мудрост Творца у створењу

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У ТУРИЦИ 165 ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ 167 НА СВЕТОИЛИЊСКОЈ ПИЈАЦИ 169 ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН 171 СЛОВО О СВЕТЛОСТИ 172 СВЕТА ЈЕСЕН 173 НА САВИНИМ ЛИВАДАМА 174 ВЕСТ 175 ВИДИК У СЛУТЊИ 176 ЗЕЛЕМБАЋ 177 ПОГЛЕД СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ

ПОД ХРАСТОВИМА Кад храст испуни своју храстову меру, шта бива кад израсте преко ње, и прстима се дохвати горњег света? Да ли он можда остале храстове у нехрастове облике и висине преко те мере и границе повуче?

Или га остали храстови изопште, а неко га из тог горњег света храстовим лењиром по прстима туче? ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ Мудрац међ нама ћути, ћути јер види да онај који би

да допуни тежину света, на тас, на све то, из руку висина, капље крв, на крв прамиња снег. Вук Караџић на сто, на други тас,

И од моћних кнежева овог света не можеш се ничему надати! А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што

храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у

НА СВЕТОИЛИЊСКОЈ ПИЈАЦИ Кантару се, ко да је конац света, гвоздено јаје, ког терет покрену, по гвозденом репу тамо-амо шета, свему казујући тежину и цену.

маслачцима, и не знам шта је већа милост и радост: овом светлошћу огрејан заспати, или се њоме обасјан пробудити! СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија? На сунцу, у прозору, дозрева парадајз.

отвори, да нас прими, да нас озаре Богојавлења, Благовести, Преображења, Вазнесења, Васкрс, а шапе и канџе доњега света и мрака пружају се за нама, да нас врате у мрак и гмизавце!

ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 1. Ево у каквом мраку остаје свет кад се угаси света ватра! По хлебу хвата се буђ, хвата се лед по путевима пуним блата.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” — Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите и̓ даље”. На том позоришту света је млого скупљено било; јер и Срби и Турци, да би већи стра̓ од дахија имали, морали су доћи да ове прве жртве српске

Дозовемо ваљевскога владику Антима (истина да је био Грк, али света душа), који ће на светој тајни Карађорђа помазати светим миром.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише: Клеинер Гроѕѕпара и друга — опет дете, женско, с

— гракну они око њега. — Ено, знам ја пре... Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света. Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба

Ту вам се беху искупили сви одабранији гости и од мушког и од женског смедеревског света — и из трговачког и из чиновничког реда.

није, да рекнеш, од оних старих, што још не могу да оваришу у овим новим букварима и читанкама, него човек од млађег света; учи ти он ђаке све по новом правилу.

« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... Лазар се диже. њега је било стид овог света. Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка. Он виде како му сви весело трче и руку пружају...

И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... Док се, уједнапут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу.

Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом

” Па као настаде нека збрка. Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...

А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!... Ја њега најбоље знам!... Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!... До његовог ћефа стоји ти живот!...

Па још какав је то кућанин!... Ето, ја! Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!... Право има, алал му вера!...

Што те није мати̓ обула, а?... Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... И, минувши мимо децу, уђе у кућу. — А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. — Не знам, тамо је у авлији.

Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу... Они јој се учинише као људи осим света... Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце

Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту. Сви пренуше и запрепасташе се...

Па зар да не скинем зулум са света?... — Тако је, попо! — повикаше са свију страна. — Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...

Попа и Јова изиђоше напоље... Ноћ се лагано спуштала... 8. НАТУШТЕНО НЕБО Сахранише Алексу. Света је било доста на погребу. Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да шуми тугу.

Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, и ја да сам плакô. Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јавила се

Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за тријумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји...

СУНЦОКРЕТИ У тужном оку сунцокрета, Што немо прати неба блудње, Ту су све жеђи овог света, Сва неспокојства и све жудње.

Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене. Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва

Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света. СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што преста, И мирис жетве што

Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета... А страшна међа шта значи, Што дели покрет од мира?

СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече Да плоди тло Ханана.

НАТПИС С мора на чијој црној плочи Сва мирна сунца седају, До на брег смрти, с кога очи На оба света гледају — Понор по понор, где год сину С небеске светле чистине...

СИМВОЛ Гледам твоје крупне очи заљубљене, Где сја ватра — ко зна — грешна или света. Свеједно љубиш ли другог или мене: Ти љубиш невино као цвет што цвета.

заточење, У твом безграничном, граница и мета; Таква, вечна жено, кроз живот и мрење У слави инстинкта ти си само света.

си сат од којег небо зарумени, Символ већи него бол људски што грца; И ти си божанству ближа него мени: Више закон света, него закон срца.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије. Гле шта је сад света!

Докопа бачен алат с лађе која долажаше и стаде је вући себи. И таман да заметне уже на казук, а у гомили света опази једну жену која издиже више главе дете у повоју.

Ми и нехотично чекасмо док они пређоше преко тротуара. Онда пођосмо даље. — Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице. Она ћутећи пође за мном у Јахнѕѕтраѕѕе.

А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Осванула је света недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. Он је сам заповедио да се тога дана ништа не

Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда наравно да се надало да ће он данас као гост и Херувику певати, па су и гомиле света све чешће бивале.

се, мере се од главе до пете, тако да ниједна ситница неће остати неопажена, а нарочито што се тиче женскога света.

— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о... света Бóна у шокачкој цркви, па ни словца... — Па кад ме све којешта пита — рече мало јогунасто Јула.

и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручје, па се опет љубе. »О, о!« чуди се Јула.

Не питај ме, вели, одакле сам дош’о! Ја сам ти из далека, од туђе земље, из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема

туђе земље, из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.« А ја га питам: »Па шта би ’тео, роде: што не седнеш?

Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!... Ако не бидне код Аћимови?!... Аћим је јуче ујутру, пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг. А његова Криста..., ђаво од жене!

Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе! Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио, и више, што но кажу, света видио од тебе. Аћиме, Аћиме!

Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили. — За име света, па зар се баш тукли!... А који им је ђаво у тим годинама?! — Формално тукли. По селу само о том и говоре.

Омладина у кујни, а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света. Поваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога

Позн’о је оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Али оно одмах почне да пада и да се губи у оној општој тишми од света и плача. На капију гробљанску не може да се уђе.

Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се, једва улазе

Чим упадне у двориште, он почне да се уноси у кућу и виче: — Света Богородица поручила... Жене, пошто умире децу, износе му хлеба.

И тако, кријући се, црвенећи и некад и плачући од стида што ће је ко видети и познати, склањајући се од света, брижно, преплашено, трудећи се да јој не измакне, по неколико дана иде тако за њим.

Сви опет још у већи смех. А он преплашен, бризну у плач и поче да метанише, крсти се, муца: „Света Петка, Света Петка цркву гради Господе помилуј, Господе сажалуј!“ Они још у већи смех.

Сви опет још у већи смех. А он преплашен, бризну у плач и поче да метанише, крсти се, муца: „Света Петка, Света Петка цркву гради Господе помилуј, Господе сажалуј!“ Они још у већи смех.

— А то његово отегнуто, дубоко „етее“ пролазницима, ваљда што је слеп, чинило се да долази са онога света. XX Почетак ослобођења. Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи. Но, Љуба је морао нешто и света пробати. Служио је три године, у разним варошима код разних трка.

Кад човек што обећа, још није обавезан; али кад зада реч, онда је обавезан. — Ала сте ђаво! — Много сам света прошао. — Обећање испунити, то је поштење.

Кажи право, имаш ли вољу за њега? — Онако, види се добар момак, искрен. Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен. Управо да кажем да никакву љубав спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети.

— Види му се по рукама да ради. — Па баш зато! А што кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе. Дакле, кажи, ако хоћеш. — Не браним. Ја ћу поћи за њега. — А ти остани при том.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и дрхтавицу најстрашније грознице кад неизбежно наступа слом свега, она провала у коју се стропоштавају све ствари света. Звер што је режала, измичући из оних шака, кострешила се и урлала крвожедно. ИИ.

— Посматрао сам залазак сунчев. Било је дивно. А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света. — О ја сањам, имаш право. И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста.

перону, узбуђени и дирљиви узвици, она јурњава, језива радозналост и запомажућа брига оног поманиталог од нестрпљења света, што се безумно напрегнут, распитивао о својима и трчао и тражио на све стране према прозорима, све то, а поврх свега

„Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа“, то је све и само се о томе говори. Да може и да га није стид од света он би зазидао све оне прозоре са улице. Не воли госте, не воли никога.

Јер ја волим све жене света и сласт да их заводим најслађе ми је пијанство живота, и јер свака има бар нешто што она друга нема.

„Нема ту, вели, до века за руку, нити је Београд преко света, промучи се, брајко, муни се, прођи, види све, па нађи и где ћеш становати и друго.

изгледа добро у оном тамо мистичном ужасу само је једна којештарија, јер се мени чини, да сви они што траже неку срећу света треба једном од свега тога да дигну руке.

Она сажаљиво отпоздрави па се журно изгуби у оној гомили света шапућући брзо на уво оном човеку уз кога се припијала...

Африка

Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти

вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима; гвозденим конструкцијама за утовар и истовар; бродовима из свих крајева света и са тмом црнаца одевених најфантастичније.

закључује о ономе што се мени само чинило, већ нарочито што тако широкогрудо закључује он који је, да упозна који крај света, проводио у њему по двадесет и тридесет година. Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери.

Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?“ — „У Ампе!

Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

Јер кад настану кише, он ће са женом бити сасвим сâм, савршено сам, отцепљен од другога света. Белци су: један генерални и један обични трговачки агент који путују ради инвентарисања црначких контоара.

По степеницама, с једне и друге стране нас, закачиле су се слуге наше и Мејове. Остатак света је горе изнад нас, на товару и на нашим стварима које су као какво брдо на камиону. Ту је и неколико црнкиња.

Ово је крај за који кажу да је пун лавова. То је крај који је класиран у ловачким картама света као четврто светско ловиште: не само због тога што има много зверова, већ што је богат њиховим врстама.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Одједном видех да ме је уистину жао растати се. Зашто не бих заувек остао у једном крају света где је живот тако прост и тих као што је међ њима!

Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не увреди, па нас још ту не остави. Шта као четврто ловиште света на велико звериње.

Река, друга река Африке и само за трећину мања од највеће реке света, појављује се у даљини иза зеленила растиња. Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве

Црњански, Милош - Сеобе 2

штап као да хоће да одалами старца, али га је само спустио на патос између себе и Енгелсхофена, ваљда да би оделио два света.

Трифунови коњаници, и они најсиромашнији, били су видели, у ратовима, нешто туђег света. Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара, зло, саблазан, и срамота.

Али, то кошта! Док су други трговци у Будиму одлазили у затвор, због помагања тог света, који се селио у Росију, господин Георгије отпремао је људе у Росију, као да у сватове иду.

Ил’ га, каже, извиче за мучибабића. Што се тиче Росије, њему је, вели, Росија, као и свако друго царство овог света. Нема ништа против жениних рођака, који се у Росију селе.

Питао се, откуд та чудна игра случаја да, у исти мах, једно женско биће оде, са овог света, а друго, сасвим слично, појави се, пред нама. А личе као сестре.

Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да он зазвони, и да знак да продаја може почети. Гомилице света, нарочито жена, већ су почеле придолазити.

Учинили су му се још сиромашнији, него у Грану, и Рабу. Све је даље одлазио од света, у ком је дотле живео, где је своју фамилију имао, где се добро осећао. У неки свет, са којим никакве везе није имао.

свећенику шокачком рекла да би са човеком кога би заволела, искрено, лудо, онако, како само жене умеју, отишла на крај света, и невенчано, да му чисти чизму свако јутро.

А он јој је одговорио да је тајна љубави света и Богу, али да у Светом писму пише и то, да не треба бисер расути пред крдо, пред свињу.

Она дакле нема сна. Њој звоне звонца. А сутра има да урани, пре осталог света, онда, кад свако дете спава. А крај све белине груди и пуначких образа и ногу, имала је, очигледно, слабе руке

Све су жене шашаве, све воле поклоне из великог света. Али, што се тиче њега, и гостопримства, да је капетан гостовао код њих сто година, и тада би све већ било плаћено.

Њено бледо и лепо лице остало је на растанку непомично. Праштала се наочиглед целог света, церемонијално. Она се нада, рече, да ће јој капетан, чим сврши своје чрезвичајне послове, доћи у посету.

Теодосије - ЖИТИЈА

да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се

А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога.

Јер долажаху ка оцу његову одасвуд да приме што им је потребно, а други пут и сам шиљаше у света места да се разда онима који преподобно живе, јер беше добар човек који дели милостињу и даје много.

Шта ја да учиним, оче, да бих могао побећи од многометежног живота овога света, па да се таква анђелскога живота удостојим?

Ни један дан не бих хтео после овога овде остати, да ме се како сластољубље овога света не би коснуло, и да против моје воље не одвуче душу моју од такве љубави према анђелском животу, као што учиш, оче.

Прими овај мој савет као добар. Царство земаљско и богатство као нестално и као нестварно презревши, свет и красоту света и лепоту видљивог као сујетно и маловремено оставивши, припремљени ти пут смерности од мене крстоносно узевши, пођи за

Преподобни Симеон захте да прође Свету Гору и да се поклони у свима манастирима, и да види света места за којима је жудео. Измоливши благослов од игумана, Саву са собом као жезал старости узе.

Шта ћу Ти дати што си ме отргао од сујетнога света, и тако за душу моју болујеш и трудиш се? Нека си од Бога благословен, ти и дан у који си се родио, не моје чедо, већ

злата на потребу преподобноме Симеону оцу његову цар посла с њим, и царско писмо, многе му похвале због одрицања од света плетући и молећи га да се моли за њега. И тако заврши писмо.

цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој земљи

дивним, не само да од светих моштију из гроба миро точи, или да болне исцељује и духове одгони, него још учини да и света слика на зиду, подобије његова часна лика, из сировог камена и из суха креча миро извире на његову главу.

у последња времена милосрђа ради и милости Бога и Оца благоизволе да се нас ради оваплотиш; који си страдања света часним својим телом поднео, и болове понео, да нас од страсти греха ослободиш И од болести смртне избавиш; који си

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Са дубоком је захвалношћу примао помоћ коју је велика и света Русија чинила с времена на време, али не допушта да ослобођење његове браће дође са стране.

мрзети усијаном мржњом, јарост може доспети до белог усијања, а ови су главни носиоци и разносачи динарске девизе: света освета. Могу се изметнути и у развратне интережџије, који не презају ни од каквих подвала и смицалица.

Због народних песама Мицкијевић сматра Србе за песнике словенскога света. То су појединачне песме или читави циклуси, као што су косовски циклус, циклус о Краљевићу Марку, циклус о устанку

На брду изнад Мавровских Ханова често се скупља становништво око рушевина једног манастира, близу кога је света вода, „водица“, којом се умивају. и лече. Сви су прожети неком старом и дубоком побожношћу.

Представљали су се као тобожње жртве, као жртве амбиција свију њихових суседа. Знали су да код запосленог европског света тврђења значе исто толико колико и докази.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

сенку са своје сенке Изравнао брегове у теби Равнице ти у брегове претворио Завадио ти годишња доба Одбио све стране света од тебе Савио свој животни пут око тебе Свој непроходни свој немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав

СПАСОЈЕ: Чудне ми је ствари казао, врло чудне ствари. ЉУБОМИР: Извесно, нешто интересантно са онога света? СПАСОЈЕ: Не, већ са овога света. Он тврди да си ти свој научни глас и углед украо.

ЉУБОМИР: Извесно, нешто интересантно са онога света? СПАСОЈЕ: Не, већ са овога света. Он тврди да си ти свој научни глас и углед украо.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Он није дужан да храни све битанге овога света. Оно што је он хтео да ми каже о рату и страдањима у њему истина је, најкрвавија и најсветија: он неће дозволити да

још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у сусрет Ескимима и поларној плавој светлости на другом крају света.

да пођем тим правцем или према обали мора, а одатле, о Боже мој, одатле бродови плове на све четири шашаве стране света.

Наставио је да говори о рату на начин којим је јуче говорио друг директор, мој очух. Била је то крвава и света ствар, тај рат.

а љубавници ходали ослобођени страха да би неко могао да их види и чинили су све оно што чине сви љубавници света.

Све четири шашаве стране света су наше, сви ветрови, сва мора, све планине и реке су наше, Грета! Спавајмо, Грета! Увукао сам се у поткровље и обучен

Помислих да би било којим од њих могао стићи и на крај света, и скидох техници капу. Ја нисам био као мој Стари, коме није ишло у главу да један угланцан аутомобил може да изгледа

Кад постанем писац, говорим себи, купићу веспу. Биће то веспа каквом можете отићи и до краја света, ако вам се буде хтело. Рашида тврди да писци зарађују довољно да могу купити себи аутомобил, али ја не верујем у то.

- видех поново Рашидино лице. Видех пруге, друмове и реке. Водиле су на све четири шашаве стране света. Достићи ћемо их све четири, Рашида, Грета и ја. Знао сам то. Достићи ћемо их, макар се држали зубима за ветар.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. — Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. — Па докле ћеш тако живити?

одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света. Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пољубише се брзо, и, старији ускочи у кола, просувши млађем бројанице по блату. Кад чу јурњаву коња и вику света, она, дотле не слутећи ништа, потрча на врата и виде кола како нестају у жбуњу, иза дудова, већ на другој страни

Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света, два реда огромних ногу, све две по две, што нису могле да се помакну са тла.

То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто. Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза. У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама.

Са друге стране разливала се вода у море блата, које се простирало бескрајно, са тамноплавим небом на себи, до дна света.

таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света. Друго би било да је био негде напољу, у Земуну. Овде, унутра, у својој кући, чинило му се да је потпуно безбедан.

Ни за каква блага овог света, ни под каквим бичевима и змијама, не би се била одрекла тог човека и његовог чудног осмеха“ који није видела никад

мучећи се са својим обесним братом, Аранђелу Исаковичу чинио се живот његове породице и родбине, па и тог осталог света што се беше са њима доселио из Сербие, и селио опет натраг у Сербиу, као право лудило.

Нарочито зато што ће пронети славу Срба широм света и што је таква воља Божја. Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани

радосним, светлим, што би баш он могао да изврши, да проживи, а не да оде тако бедан, оматорио и празан, са овога света.

је жељан своје снахе, невиђене лепоте и снаге њених удова ради, не очекујући у том греху, који ће остати скривен од света, никакве бриге, ни непријатности, каквих је имао код других жена.

Силазећи ка зиданим кућама вароши, Аранђел Исакович вукао је за својим великим колима читаву поворку радозналог света, коју није било могуће отерати.

Вест да му је жена, госпожа Дафина, умрла, примио је сасвим мирно. Чинило му се као да та вест долази са неког другог света. Изнурен од брига за пуком, није имао снаге да се за женом ни заплаче.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Систем љубавне магије мора се ставити у шири контекст магијско-религијског модела света, архајског виђења човека и космоса које је заједничко индоевропским народима.

Да је извођење љубавне магије збиља везано за силе хтонског света, говори нам и избор места на којима се баје, а то су: праг, дрвљаник, воденица, гробље, раскршће, сметлиште.

свој скривени смисао и сопствену логику која се открива чим се ови обреди ставе у шири контекст митско-магијске слике света. Многобројни поступци (једрење, пијење, бацање семена, отварање, дрешење, играње, купање итд.

Неки од обреда за лак и успешан порођај изводе се, међутим, још за време свадбе код разних народа широм света. Велики број разноврсних обичаја који се у нашем народу врше с намером да се жени обезбеди успешан и лак порођај

логике, она имају и једну дубљу психолошку уверљивост, јер су део дубоко укорењене митско-магијске слике света. Трудна жена много више мора да поштује негативна магијска правила (забране) него да врши позитивне магијске радње.

, обједињује то што су оне у митско-магијском поимању света она биће чија је природа демонска, хтонска, те су зато опасне по трудницу и дете које она носи.

некада је двосмислено јер је њихова семантика двоструко или вишеструко детерминисана: паганским и хришћанским моделом света.

Осим тога, Бог је почео стварање света у понедељак, па је и зато добро да човек, по митском узору, започне какав значајан или замашан подухват управо у овај

Врачања и бајања се често обављају у млади петак, пре зоре. Света Петка је женско божанство, па се и овај дан сматра женским, односно „нечистим“, погодним да се дође у додир са

⁴¹) Недељу наш народ замишља као женско биће (Света недеља). Жене нарочито поштују и празнују младу недељу (прва недеља после месечеве мене) и тада неће чак ни хлеб да

Опна у којој је дете рођено очигледно се поштује као света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку

је, по свему судећи, веома стар и у њему су садржана веровања карактеристична за анимистичко-тотемистичко поимање света.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За час дана кад буду остављени самима себи, када све овога света, и пријатељство каквога цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв

За људе и жене у чијој су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку своју, малу, свећу, за

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

вас, глумице, раменима и мантилима, покретним крововима аутомобила, свим и свачим, од нас гладних и жедних великог света и девојака чија коса не мирише на сирће.

–Ћути и пливај! (Догађа се у Ријеци 1947) Стижу с времена на време из белог света. Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако.

заражен и преносићеш своју заразу другима; трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који беже од тебе као од шуге, било кога од њих, чим га

Куповао потковице на сточним вашарима, за срећу. Седео данима у самостанском врту и мислио да бих се могао одрећи света и остати заувек испод лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина

друг Сеад — професионални статиста у гомили протува, дангуба, педера, лезбијки, сиротиње, ловаца у мутном и осталог света заљубљеног у перверзну привлачност речи: театар!

Не додирујући готово земљу, трчао је бежећи од света у коме се неком грешком родио; трчао је, у ствари, према мору, а никада није стигао до њега, јер су се између њих

тамо где нема ни струје ни новина, а где се ипак све некако зна о кретањима азијских народа и о свеопштој искварености света доле у градовима.

плоча, о које годинама тару панталоне, старци могу лепо да виде оба крака цесте: онај равни, што долази из белог света са севера, прав као стрела, на коме кола развијају највећу брзину — и онај други, скривен иза бедема, што без икаквог

свашта, па се најзад вратила у своје двориште, насмрт уморна се вратила пред стару , Шансу', где више нема оног младог света из педесет шесте. Све неки клинци, уосталом, врло лепи клинци. Врло.« Један је приметио и значајно погледао.

Пуни џепови шушкетавих новчаница штитили су га од суровости света. На крају, имао је и француски пасош, који није показивао. Двојно држављанство, за сваки случај. Био је опрезан.

»То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од постанка света води између часних грађана и курви, што даље од говеђих резанаца од којих се праве најбоље омче за вешала!

После тога су се прошетале главном алејом Бање. Мајка је поздрављала лево и десно — право је чудо колико света стиже да упозна!

Матавуљ, Симо - УСКОК

У њему се огледаше сва ориђиналност црногорска. Он је тврдио да је освета богу угодна, јер, вели, у молитви се каже: „света освета“ (свьта од свьта!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од света. Њене другарице удале се вајкада, а она сирота... ОТАЦ: Ја знам да је тако, ама што ћу? МАТИ: Шта не гледаш, забога?

Гледај им ти посла; Најпре да ме протерају из куће: „Е, па остаде нам дете, па срамота од света, па ово, па оно,“ а сад, кад се како тако свршило, стале ту да ми зановетају.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

подвести под пустоловне, а дечје приче се лако могу укључити у бајке, или и у фантастичне приче: тако би се сачувала света целовитост Књижевности, која је, знамо, једна и недељива...

одабраних штива за најмлађе, и потврђују наше мишљење да несвесна, унутрашња упућеност на дечје осећање и доживљавање света, једино она, може да дадне привлачно делце, док свесно настојање, углавном, унижава књижевну уметност.

Опасности подлежу само лоши писци, који су лишени дечје невиности у осећању и разумевању света, па то опонашају прихватајући неке олако утврђене конвенције самог књижевног поступка.

избегавају неке поступке, теме и интелектуална искуства, они не дају ни лажну, ни окрњену, ни глупо упрошћену слику света: ако је визија изворна, она мора бити целовита и на том нивоу спознаје.

се неке књиге, понајпре сликовнице, прилагођавати дечјем узрасту, па ће деци, с планом, откривати и објашњавати тајне света у којем живе: природе, географије, облика људског рада, друштвених односа, историје, итд.

специфичног дара дечјег писца, који се одликује изузетном прочишћеношћу израза, и заокруженим, сведеним виђењем света, које није затровано сумњом и безнађем.

рачуна са образовном надградњом одраслог читаоца, кад се приказује сложеност — често безизгледна и узалудна — великог света: у философским расправама, у есејистици, у херметичком песништву.

У визији правог дечјег писца, као у капи росе, огледа се својеврсна целовитост света. Дечји писац избегава јалове медитације, додатно усложњавање, и прећуткује, донекле, безизгледност те пустоловине која

Сложеност света не може се, због деце, укинути; она се, и у дечјој књижевности, назире. „Неопходно је да уметник савлада ту сложеност

Уметност је одувек тежила изражавању и сликању тог, незаобилазног, поједностављеног света. Дечја књижевност је, у овом часу, нашла један од пречих путева који води ка том циљу.

може да значи: песма у дечјем добу свога живота, песма-дете, песма која није преузела сву одговорност за судбину света.

игри умствених конструкција, у прејаким заносима и ломовима психологије, којој је драга бесмисленост објективног света, те је, стога, опредмећује, одсликава, сређује.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Шта је могла ортодоксним Србима да каже Света Рожалија, панормітанѕка дивица накићена і іѕпівана или полемично дело Камен праві ѕмутње веліке језуита Антуна

Претплатника је имао мало, до 190, и то махом по угарским варошима где је било српскога света, и лист је био у сталним новчаним неприликама.

Он прича догађаје од стварања света до 1705. године, да историјски подупре своје молбе и жалбе које је на све стране слао.

Бранковић пише по узору средњовековних кроничара, почињући од стварања света, уноси и црквену историју, даје много места »прсту божјем«, групише сав историјски живот око владалаца, не анализује

Песник јако напада народне празноверице и оне који свесно експлоатишу верска осећања простога света. Везилић је и добар српски родољуб и високо цени способности српскога народа у свим правцима.

Живот га је начинио песимистом, и својим дубоким унутрашњим животом дошао је до закључка о ништавилу света и о величини бола.

религиозно-алегоријски спев Лучу микрокозма, једино своје дело »чији предмет није из историје«, епопеју стварања света и човека, борбу Сатане против анђела, — најмање оригиналан свој велики рад.

песама, писани са разумевањем и са симпатијама, привукли су пажњу западног, нарочито немачког, књижевног и научног света на Србе.

Најзад, 1818, угледао је света Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечима. То је био огроман посао. У том речнику је било преко 26.

Његова љубав је »од овога света«, плаха, чулна, каткада сасвим плотска, што је вређало и бунило старе целомудрене и благонаравне списатеље.

спољни израз једне представе: реч за њега има своју боју, свој тон, своју музику, своје биће независно од спољњега света. Он воли лепе речи као лепо цвеће и лепе мелодије; оне га заносе и опијају.

Небо је »угнута стопа Господа Бога«. Месец је, по потреби, жута турска сабља и »обруч круне света«. Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«. Драгине очи су »два дивита дубока«.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње. Дошла је предвече, у немачким хаљинама.

Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света. Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе.

Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света. Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и потребе.

Ето тако код овога света пролазе данас људи који се посвете науци. Трновита је стаза којом се један борац за истину и научар креће, али Максим

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако поје: „Ао света големога! Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога!

„О мани се туђа света, Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће

За њом, за њом, па ма на крај света, О помози само, сило света! Већ се поче ватати сумрак, А ја млађан удвоји корак, Па све напред, па све злату ближе

За њом, за њом, па ма на крај света, О помози само, сило света! Већ се поче ватати сумрак, А ја млађан удвоји корак, Па све напред, па све злату ближе — Сад сам близу — сад је

Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!? Ох путањо, земљо мени света, Којом она синоћке прошета, Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако лепо данас окитила, Зар ти неси то просула цвеће

Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође? Збогом, ноћи, збогом, стазо света, Збогом и ти срећо моја клета!

Неколико овде је дрвета, Ал' де расту, то су места света, Њи је тужно посадило доба, Свако с' вије више једног гроба, По гробови трава обилата, На декоме цвећа умиљата,

Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти

(1844, јан.) ПУТ Прокте ми се једном путовати, Бела света малко огледати, Бела света, земаљски чудеса, Па малчице прнут у небеса.

(1844, јан.) ПУТ Прокте ми се једном путовати, Бела света малко огледати, Бела света, земаљски чудеса, Па малчице прнут у небеса.

дељаше брдине, Он се лати неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било

Уједанпут — нуто посла клета! Продера се она врећа света, Испадоше брда свеколика, Начини се једина гомила, Начини се она српска дика, Дика српска, Црна Гора мила.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто шишти: — Помози, боже и света Петко! Јуф, гром га убио!

Њега је обично правио по свом лицу и подобију. Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци, заштитници марве, људи сумњиве

“), па се свом душом предавала свему ономе што сеоској дјевојци доноси и обећава красна света Недјеља, заштитница грешног женског рода.

— И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину. Доље у дубини, малена као играчка, ћутала је остављена кућа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

гоТово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже: како ништа не „печали“ већ једе готовину. Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком.

У дно мора сићи ћу, да извадим алем за твоје чело; злато целога света донећу ти, да те украсим, накитим и нагиздам!... Све што се може, то ћу ја да учиним, само тебе да обасјам и узнесем...

— Боже мој, Господе! ... Господе Боже, света Богородице... Господе, Господе... Боже, шта је ово! — шапташе она дршћући од страха и кријући поглед од светлости.

А као да је са светлошћу дошао и живот. Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма овог ноћног, раденог света.

А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему иду. И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.

Нарочито ако је субота, не може се од света — пазарлија — сељака, који се враћају својим селима. Неки пијани, на коњима, испречили се и заустављају свет,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу, Сунце света и благодетељу! Блажена мајка која ТЕ родила, Света сиса која ТЕ дојила! Минерва је, богиња мудрости, Просветила

ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу, Сунце света и благодетељу! Блажена мајка која ТЕ родила, Света сиса која ТЕ дојила! Минерва је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи,

На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну. Буди подобан неба, Господару, Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ!

Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која

С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и | закону? С божјом.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд

На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш. да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој света

света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој света тајна љубавног завета. Тај путир сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?

Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји?

Залуто сам далеко, Ди престаје већ свет, Од света сам и бего И стваро га опет. Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац.

Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! — Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове носе, ко челе с цвета: Талије благе хвалисав сине, што му под руком и

Рађали су га сви пуци света, само на челу белегу носи очинском делу женина друга. Белегу носи царског недуга. Са тог недуга вечитог жига, — ох,

А кога зову, кога ли маме синови таме? Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет? зар томе мора нас тек да слуша обестељена, слободна душа?

боже 'сељене и сваког кутка! И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!

боже 'сељене и сваког кутка! И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!

Високо му чело бледо кô папирус благог Нила, ал' у оку мисô тиња и љубави света збила. Осмехну се краљ Рамсенит, осмејак му бригу вида, кô облаке с неба сунце са чела му боре скида.

Жао беше старом краљу, Рамсениту од Мисира, што радошћу превеликом уби ћерку, уби сина. док налише самртником света уља и мириса, издахнô је већ и стари краљ Рамсенит од Мисира.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Девет светова прође, и кад већ беше на крају деветог света наиђе на једну стару, матер од пет змајева, те к њој сврне.

Ветрова мати рекне им: — А ви идите месечевој мајци, она ће вама то правије знати казати, јер има сина који је више света прошао. Крену се ови и оду к месечевој мајци.

Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери. Она ће вама то најбоље знати казати, јер јој син највише света прође. Ови се крену те дођу сунчевој матери.

Није он онаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с оног света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти казати.

он му одговори: — Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на овоме свету, не хтеше црћи једанпут овога света.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Како човек устане, друго ништа и не види, него гди се успроодале жене. Шта је? Света Софија, Огњена Марија, треба да се честита, па не само женама него и малој деци на сиси.

ДОКТОР: Откуда сте ви? ПУТНИК: Ја сам из далека и, управо да кажем, обитатељ света, јер непрестано по свету путујем. ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку.

(Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.): Света земљо, шта ти сакривенога имаш, за које нико не мари! А кад би хтела говорити, шта би нам којешта могла открити!

ЉУБА: Е, то је сасвим просто. СТАНИЈА: Него то твоје цилулу, цилулу. Зло, кјерко, крај света. Кад си ти видла за мог времена те накараде у соби? (Гледа свуда.) Гле, гле! Шта ће то голишаво девојче на дувару?

ЉУБА: Али само да видиш, мајка, допашће ти се. СТАНИЈА: А што имам да видим? Ако су све таке, то је крај света. ЉУБА: Е, друге јошт више раде, особито оне које су биле у Панчеву, у Земуну, у Пешти, или у Бечу на воспитанију.

ВЕЛИМИР: Сед човек држи за чест женску од петнаест година у руку пољубити. СТАНИЈА (тресе главом): Крај света. ЉУБА: Кад вечерате у Паризу, Велимире? ВЕЛИМИР: Ти знаш, у једанаест саати.

СТАНИЈА: Куку, девојка улази момку у собу! ВЕЛИМИР: Зашто не, за плаћу. СТАНИЈА: Право велим ја, крај света. Једете ка нечовеци, спавате ка нечовеци, живите ка нечовеци; јошт да умрете ка нечовеци.

Али ако видим да он окреће, сама ћу с њиме говорити. МИЛАН: Он је мало од старога света. ЉУБА: Кад ми допушта да се носим по моди, ваљда ће ми и то допустити. (Чује се како баба кашље.) Јао, ево ми мајке.

Немој се срдити, Пијада, моја је мајка од старог света. ПИЈАДА: Е, засто би се срдила. Мајка није видила никад рукавице, па јој цудо. Јелте, мајко.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О драгоцено мало чудо света Коме се жиле чудотворне суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у трећем

Неки у тој вежби гину. 8 Линије света видљивог и иног Светлуцају ми у твојој аури; у свету изван тебе ја сам инок У испосници, лептир у чаури.

У једначини света ми смо бином: То није реко Петрарка Лаури, Но матрица је иста. Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ.

равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином — И љубав наша стари као вино. (25—27.

Крф 1985 — Београд 1989. (9. ВИИ 1989) ВИ ШАПАТ ЈОВАНА ДАМАСКИНА Опрости, мајко света, опрости Што скрушено се обраћам у бдењу, Што утук свеукупној мојој злости У продуженом тражим магновењу Те једне ноћи

покретача; још се хлади, Еон по еон, још изнутра ради По такту прапочетка; из модрине Куља врв ларви видљивога света И све што садржано је у слутњи Његовог озверења, колоплета Молекула и ватре: море тутњи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Хоћете ли да знате шта се даље дешава? Обично вас одводе на нека места близу краја света, па онда пола сата улево, и ту на ваше очи почну да се укокавају од претеране патње, шта ли?

да уопште имају још нешто за облачење у ормару, како зрике полусклопљених очију кроз трепавице премазане свим фарбама света, а колико пре пола сата мазнуле су у купатилу шминку својој старијој сестри.

профе на факултету, оне скупе парфеме, прочитане књиге, уопште стил земље из које је таква мода стигла овамо, на крај света; оне ће јаднице само да се упишу у неку врсту модних емиграната, па ће тако уобразити како су изнад своје околине, јер

Чим ствар опали низбрдо — нигде никог ни од корова! И што је најцрње, оно мало света по улицама журило се некуда као сумануто. Гледајући их, човек би помислио да је у шест сати заказано падање секира.

Али код Мишелина је све друкчије него код осталог света. Он некако успева да живи ван општих места и општих мишљења. Баш бих волела да успе у животу, кеве ми!

Да бих брисала по шумама и горама наше земље поносне, ако треба, мислим — брисала бих на све четири стране света! Знате ли кад би ме уватили? Никада! Затим, могло би се рећи да волим своју породицу, наравно с оградама.

Држали се за руке. Гребали се о слушање плоча. Замишљали да је камин само наш и да живимо тако негде на крају света, рецимо у Кошутњаку, и да нас је баш брига за остало човечанство!

Значи, на реду је систем заборављања Мишелина, помислих у себи „Нек дете види мало света, опаметиће се! Није он једини...“ Што да не? Зашто да баш ја будем једина Југословенка која никада није прешла границу?

изгледа, с маказетинама, прича бакута (цик-цак), па кад одузеше учтивом типу те тачкице, као представнику пораженог света, њему не остаде ништа друго него да збрише, то јест, хоћу да кажем, да убије тутањ, мислим, преко црте — али јест!

Осамдесет и пет, каже Дуле, а што? Па, каже Дрнда, дај да ти поведем кеву до Трђе, каже, и њој бања, видеће света, каже, а и мени, каже, заувар, откупићу јој они триес зелембаћа што сваки грађанин има право да пренесе преко границе,

ми крста, каже, враћам се за један дан, тамо и натраг, каже, чисти Фанђо, има кева да ти књава у ауто и још да види света!

Шта да се каже за његове рогове, сем то да је имао најлепше рогове у овом делу света, мада га до тада ни један бик није надмашио у интимним односима. Страни излагачи на сајму начисто полудеше за њим.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

С мене јутра трипут свићу и освану у небићу. Изван света, изван ура, тече, тече моја Мура. КУПИНОВО То је оно — није ово. Далеко је Купиново. Није девет него осам.

За обед седам Тучу и Олују. Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба. Уз трмке трајем, молитвен у брују.

То големо благо, овејану славу, закључō је тврдо у кутију плаву. Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине.

Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине. О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја царство!

(О каквој злоби нигде ни поменка.) У јутру света девојчи се Среда: с наготе беле као да се спреда у топлој влази чедног прапочетка.

У сваком џану дах је грешног Петка. Красоти света исмејан је пурпур те она служи да се узме ушур за речцу какву, сумњив ред до ретка, а друго слово казати се кани:

Шесто певање Чудног ли часа: тресе ме трема, стране од света окрећу рулет мењају места. Проблем, дилема: Како да дане скупим у букет изворно росан? (Шта ли се љуља?

- Огреј, Ружо, скрб с мореуз-брега, Омегу и Аз у тамјан-праху њихов замор, пад. О, дуњо света, згранај се у грб: Константинопољ, дичан Цариград! ИВ Са чијих ногу да мирише нард?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Цео свет трчи за модом: девојке, жене, момци, богати, сиромаси, сами филозофи; и ти један оћеш да будеш осим света! То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди.

То је лепо? Изварати од сироте девојке хиљаду форинти, прстеновати се, пак онда побећи? Свирјепи, на крај света иди, свуда ћу те сљедовати! АЛЕКСА: (охрабривши се, Марку): Тко је ова персона?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ХРАСТ И ТРН Живели, тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега, старина храст.

„Најбољи дечак овога света изгубљен — већ је недеља пета!“ Порука таква по свету шета. Дао сам оглас — истина чиста — у неких тамо новина

“ Лист обрнеш, опет нове чини: „Вјечно вјеран бићу Ангелини!“ Година се за годином ниже, ничу нова обећања света, док одједном, зар се и то нађе: „Ово ми је дјевојка десета!“ Како тада, тако и остаде, срце моје сваштара постаде.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ја сам, кад су још они пре почели против отаџбине, викао; ево овде сам баш викао, доле у кафани; има света који се тога сећа. Викао сам: Видећете да то не може тако; да вам неко неће допустити да иде тако!

Острво се купа у првом расветљењу. Све је чедно, чисто и светло; звучно; као да је стварање света тек завршено. Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао.

— Зашто мислите да вам је живот упропашћен? Видели сте много света и сада живите на миру у селу које ми изгледа једниствено: имате децу! — Ја више никада не могу изићи из овог села.

— И на ком крају света би хтео да то буде? Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба. — И онда би опет имао да умреш, и опет би желео да се

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презир'о сам насилнике целог света. А жалостив, јасан цвркут хорио се са висина, И преда мном шумила је валовита, хучна Дрина.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ти која си подигла поклопац на погребном сандуку света и пустила да нас мотре очи грозне, на овој нас окуци узми за руку и поведи у град за којим ходимо; нек су му темељи од

С госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно близак разним странама света. Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше. Морам се вратити по вид свој.

знам, старећи, док седим у кожуху да у тај давни час кад усамљен и сирот престоницом васељене ходих најближе лепоти света бејах. ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ У недељу су ми капије отворили на граду источноме анђели што нашки су говорили.

њихова пење уз моја колена слично мравима и рапави гласови хрскавице гле с трга захтевају милост од тананог слуха света. Јадно то самољубље бића збијених у гроздове меса! Шта да се с њима ради?

нас у плоти задржи, молим те, и непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска кроткост подари.

Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир.

Са светом светости човек се не опходи помоћу знања. И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног?

Са светом светости човек се не опходи помоћу знања. И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног?

оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан дроба и на њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други, далеки нараштај.

Стварање се истањује и постаје нешто одречно. Зато је провала многих речи у свет: апокалипса, крај света. Јован Богослов је прогутао књигу да би сасвим сазнао њен садржај, и да не би говорио.

Све се мора доказати: истина неизвесном истином, а неистина извесном неистином. Иста је истина са собом. Истина овога света је да је истина могућа, и да вероватно постоји нешто различито од истине. Истинита је и различитост од истине.

Древна реч ил нова света реч ил хулна која је ближа људској пути да ли она што се огласи изнутра као водоскок или друга што споља обилази око

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

'Ајде тамо на парастосу што си плакала, било је света, па је и ред да неко у име фамилије плаче; али зашто овде, кад смо сви своји!

ВИДА: Три најмање. МИЋА: Покојников је углед то одиста захтевао. САРКА: Срамота од света! Ово је први, седмодневни, парастос, па један свештеник! ГИНА: Јеси ли ти то, пријатељ-Агатоне, тако наредио?

МИЋА: Остали сте? САРКА: Остала, дабоме! Није, него да ми други узме ову собу са балконом. Жељна сам да видим мало света. МИЋА: Ја сам морао отићи до куће да узмем најпотребније ствари.

ТРИФУН: Како смо се уселили, тако да се и иселимо. ГИНА: Ју, ју, ко би ту срамоту поднео од света? ПРОКА: Била би одиста велика срамота, него да ти, Агатоне, пођеш до адвоката. АГАТОН: Кога адвоката?

АГАТОН: Па јесте. Где да се крећемо и селимо за један дан, а право да вам кажем, била би и срамота од света. АДВОКАТ: Добро, онда, останите до сутра! АГАТОН: Е, то је лепо од вас!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други. Наби кабаницу на главу и уђе у колибу, а за њим и ја. Ћутали смо... Чобани мало говоре.

Па бар да је неко поред мене! Чини ми се као да сам одбачен од целога света. А заповест се мора извршити. Али ваљда нисам ја сам који овуда пролази — храбрим самога себе, провирујући иза храста,

Замишљамо све патње онога јаднога света који се сагиба под теретом царске силе. Предали смо тај народ без борбе... одступајући кришом, ноћу.

Иако је то била блиска команда, чинило ми се да идем негде изван света. По киши и мраку јахао сам преко неких потока, по глибу, преко поља и кроз нека села, док ме ордонанс не приведе

У вароши се видело много света у црнини. Говорило се да су само из породице Петковића погинула четири сина. На кућама у околини цркве још се видели

оловних облака и огромних граната, душа се скупила и занемела, као да смо над неком огромном провалијом на крају света. Задесио сам се у штабу пука, где су се са ађутантом водили разговори о утрошку муниције.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— За ваш посао и нису потребна велика знања. Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли. Практика, света практика! Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ниједног правника.

кад заслужимо. Она му паде око врата и горко заплака.. Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан... Та зар она да буде његова, она!...

оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света... Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему... Следи се од страха и стаде пажљиво мотрити.

шта ћеш боље ?... Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи. И сама жудиш за миром... Па хајдемо, хајдемо, голубице!...

и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света. При издисају беше сама Љубица.

— Јадни мој братићу!... Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света... Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...

А шта оно необично светло игра у кукурузу ?... Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?... Ево га ближе... још ближе... Гојко!!...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Канцеларијски сто, столице, плехана фуруна. По зидовима разне објаве и саопштења. На зиду мапе света, Европе, Дринске бановине и округа ужичког.) МАЈЦЕН: Ти, дакле, кажеш да си вођа трупе? ВАСИЛИЈЕ: Да, господине.

Камилицу види, а рат око себе не види! СИМКА: Ти глумци су увек живели мимо света! ГИНА: Не стиди се ни да се голити! СИМКА: Да ти кажем, не би ми веровала!

— али ако неко и може нешто да ми пребаци, то сигурно није неко из белог света! ЈЕЛИСАВЕТА: То што он прича, не односи се на вас! СИМКА: Чули сте шта ми је рекао! С каквим правом?

ВАСИЛИЈЕ: Боже, па зар сам ја казао да јесте?... Уосталом, Филип и не каже да између позоришта и света не постоји граница! Он се понаша као да не постоји свет! ЈЕЛИСАВЕТА: Ред је да пустите и њега нешто да каже!

Што ово лепо мирише! ДРОБАЦ: То ти је чубар. Добар је против реуме. СОФИЈА: А ово? ДРОБАЦ: Спориш. Спориш је света трава против крстобоље! А то, то ти је жалфија, против грипа! СОФИЈА: Ову знам и ја, ово је нана!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени. Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца.

МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги. Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих.

Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!

Ни дете моје, дакле, не силази са неког, пречистог и предивног, нежног, света, далеког у коме се невидљиво у видљиво мења, недокучивом, свезнајућом слашћу рођења!

Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису.

Пред пролеће, у болници Академије, јавља се тифус, пегавац. Болница се изолира. Одсечени смо од света шест недеља. Не може се ни у болницу, ни из болнице.

У славу плотова високих, који су крили сраман и стидан штаб банаћанске дивизије, од света и града. У славу плотова набијених жицама, под којима су стојале страже почасне, са батином, све у славу светле

“ Све се то одиграло на станици у Загребу. После сам ја сео у воз и отпутовао даље. У возу је било препуно света, нарочито војника, жена у ритама, и много збуњених људи. У возу није било осветљења и виделе су се само сенке.

Ја се томе смешим. Пошли смо у зору из Салцбурга. Ето, како је и то смешно и замршено. Тај завејани градић једног света који ми је мрзак видео ме је где умирем, у болници, у којој су и по степеницама лежали војници. Ипак нисам издахнуо.

И бес, неки сулуди, глупи бес. Али они који су овде отмени и тихи, и мушкарци и жене, као да су са другог света. Они су неисказано бледи и витки, очију бескрајно мирних и мутних.

„суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме крају света...

По рукама ми пада вечерња влага, овде на „крају света“. Од које, немоћан, склапам очи. Не, ништа ме не боли. Ништа се не догађа.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да би слободна могла бити.

И старо и младо, и мушко и женско, гуши се, пропиње, гура, тиска да ме што боље види. Напослетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај. Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.

Ходници и чекаоница препуни света што жели пред министра. Кога све ту нема! Неки су елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и

Ускоро се поздравим са господином министром и изађем на улицу. На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.

Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе. Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе

Увече је било осветљење, и опет музика, уз запаљене буктиње које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града; а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија

” Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну. „Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?..

Сигурно депутација каква?” — мислио сам у себи, гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам: — Куда жури овај оволики свет?

На улици опет граја и маса света што се враћаше са многих патриотских зборова. На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир, као оно кад човек

Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света, и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако журно и бесомучно да старе и слабије изгазе и

Приспе лађа и почеше излазити путници. Ја се нешто заговорио с једним познаником, док, одједном, маса света се пови ка лађи тако силно да ме умало један што се затрчао не обори. — Шта је то? — Ко је?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад је дан освојио, и кад је оставио далеко иза себе варош, он је узвикнуо: — О, света, златна слободо!... Голанфер није смео да се обрне, ал' се чудио, шта то бунца господин Мојсило...

Тако ти ми лепо живимо с њим, слушамо га, па се осећамо да смо одвојени од осталог света. Слабо смо што и дознавали шта се ради по другим местима, док једног дана не пролете Саво Сарук кроз чаршију, вичући:

селу уверава те, да овуда готово никад не ходи нога јабанска и да је ово место самом природом одвојено од осталог света. Није ни чудо, ако се у тако забачену крају нађе по нешто чега нема код осталог света.

Није ни чудо, ако се у тако забачену крају нађе по нешто чега нема код осталог света. У другим селима, кажу, ретки су истински побожни људи, а у нашем селу било их је доста.

Затим стаде међу раднике, — четири женске и два момчета, — одмери ширу постат, разреди жетеоце и поче рад. — Помози, света Владичице, наша заступницо и чуварицо, помозите сви божји угодници, велики и мали!

Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење... Ја весео, као обично кад је много света: глас ми звони као чисто сребро, само удешавам да сам у једноме тону с хором.

ЖИВОТ И СМРТ Одјекнуо је и умукнуо последњи звук манастирског звона... Још се разлеже тихо брујање као са оног света само у ушима болесниковим, горе у манастирском конаку, гдено се виђаху отворена врата.

»Та они живе, пред њима је још цео живот... Гле само како су сви здрави и весели ! А ја ? Ја само осуђен, одвојен од света. осећам јасно близину смрти. За њих је живот, а за мене«...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па онда помиловања! Колико света лежи на робији бамбадава, па и то ти је леп посао, само кад је човек вредан и окретан. Да ли ме сад разумеш?

ЈЕВРЕМ: Та говори шта је, узбуни целу кућу? (Дигне испуштени телеграм.) МЛАДЕН: Пред општином пуно света, па се гурају, свађају, вичу:... ЈЕВРЕМ: Шта вичу? МЛАДЕН: Тако, вичу!

ЈЕВРЕМ: Таман! Избори, а ја да обилазим дућан! ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан. ЈЕВРЕМ: Па нека је затворен, светац је! ПАВКА: Какав светац? ЈЕВРЕМ: Па избори.

ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама. ИВКОВИЋ: Извол'те, сâм сам. ДАНИЦА: Данас је велика навала света у кући, не бих желела да ме ко затече код вас, говорићемо овако, кроз врата.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света. Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.

Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.

делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света. Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене. Све им се допадају, али највише Азија.

А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској.

Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! — Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо! Фала за час’!

У ово село је дошао право са позорнице. Као глумац прошао је доста света: Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.

Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.

и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света. Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. Ја нећу овде изнети цео допис.

Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез! А ја то не дам! — Шта недаш ти, будало једна?!

! — Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај! Не смемо остати ми једини осим света. Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! — Врло лепо, извол’те бурики. Руковаше се.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ 299 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ 305 ЖАГУБИЦА 307 МОЈ НОС 309 ПРЕД ЗОРУ 311 У БРДИМА ТЕЧЕ

327 КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО 329 ДУШЕВНИ ЖИВОТ КРАПИНЦА 331 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 333 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 335 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 336 ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ 338 ЈАВНА ПРОДАЈА 341 ОПТУЖНИЦА

— Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио? У кафану ниједном у животу тај није навратио. Биоскоп? Никад! („Каубоји, и разни Џејмси Дини” ).

Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац. Мимо целог света понаша се данашња младеж. Боље: мимо цео свет, јер мимо воли четврти падеж!

Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.

У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света! А кад га једном Метла избрише, Рећи ће: „Новчић тај Не важи више!

ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН Плануо недељни дан. Улице — пуне света. Сунце закључало стан И изишло да шета. КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ По Европи Снег се топи И

То се ветар с дрвећем и лишћем договара На коју ће страну света сутра да крочи. Причини ми се, у поноћ, да неко истовара Суве орахе што звоне по топлој дрвеној плочи...

Али не: то се ветар са травом договара На коју ће страну света сутра да крочи. Што је на земљи никад се потпуно не одмара; Мирујући, поток се на истом месту точи.

Шуморе гране: ветар се с дрвећем договара На коју ће страну света сутра да крочи. ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ Живети крај добре пијаце, И изворске воде пијаће, Имати бар једног

Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина!

Тај призор, ишчупан из древности Завештавам, овде, домаћој књижевности! ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ Шта човек да ради у недељу Кад воденице жито не мељу?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

учинило је да је такав закључак изгледао потпуно оправдан и био је уопште примљен од тадашњих природњака целога света, па се сматрало да је питање постанка јегуље скинуто са дневног реда.

тога великог путовања по океанима и морима, Шмит је са истим циљем опремио једну експедицију која ће извршити пут око света. Па пошавши из Копенхагена јуна 1928. године на тај пут, који је завршен јуна 1931.

Дуго истраживачко путовање око света није остало без авантура и несрећних случајева. Кад је брод стигао до једнор острва близу северног краја Нове Гвинеје,

и мисије; тако је дошло до тога да добије поменуту помоћ од три милиона франака за своје велико путовање око света у циљу решења проблема јегуље.

је уложио сав свој живот, Шмит био обилато награђен и признањима од стране академија наука и научних установа целога света.

За то прво време јегуљине ларве улазе у састав онога сићушног органског света на океанској пучини, коме су природњаци дали име »планктон« и који је састављен из безброја микроскопских биљака,

То се види и из тога што дно Црног Мора нема услова за опстанак животињског света, па изузимајући нешто мало ретке флоре, у близини дна не може ни бити живота.

тих дубина, разносити их собом и предавати у путу другим струјама, а ове ће их, уз припомоћ ветрова, разносити широм света.

о бродоломцу који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.

некојим ретким изузецима, бива већ на дубинама од 150—160 метара, а као крајња граница, почевши од које нестаје биљног света, сматра се дубина од 200 метара. А подморски биљни свет игра улогу од највећег значаја и за анимални живот у океану.

Пошто ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа друго до опет живе организме, или остатке од ових који им, као мана с неба, падају

Животињског света све је мање у колико је већа дубина. То је стога што је ту хране све мање. Остаци угинулих организама зграбљени су још

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Јефимија усрдно приноси сија тебе, свети. ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ У красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом земаљском господом

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Добра си као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице ти је као љупка фреска.

НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ ''ЦYРАНО ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу песме, јашу коње, — Пуна је земља гаскоњских кадета.

О, умрети тако: без писка, без света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно, ко мирис увенулог цвета, И живот и дуго очајање стрти, Као једним махом,

И, шеталица, ја се вечно крећем Између света чезнућа и ствари: Један ме гони као крвник стари, А други кришом посипа ме цвећем.

Смрвљеног ме пусти када зора гране Из црних дубина разјапљеног пакла... ОСВИТ Кад дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том

И чујем како злокобни славуји Поју у лишћу високих дрвета, И поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. — Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба.

ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жене деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.

1929) ОПРОШТАЈНА ПЕСМА Ево ме, Госпо, након триест лета Са проређеном, прогрушаном косом, Ко привиђење са другога света, На Пегазу олињалом и босом.

Госпо, каква су створења, Прекрасна телом, духом људи прави, Као небесна нека привиђења Нестала с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих празна васиона...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

На развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно Милошева оба побратима и лијепе ките Југовићах.

Богу шућур, двјести су годинах откâ паћи вјеру прихватисмо, измећари дину постадосмо. Ћабо света, нема у нас хиле! Што ће слабо раскршће липово пред остротом витога челика?

Па сам чуо и за ваше горе. Породица света Пророкова зна јунаштву праведну цијену. Лажу људи што за лафа кажу да се миша и најмање боји.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.

А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују. Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ

“ И ваљда због тога спољњег, неблагодарног | света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет

Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас! Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако

на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“... брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.

и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове,

за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два, три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.

саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.

Да га као умилостиви, продужи Софка. — Срамота! Од другарица и света срамота ме, тато! — И мене је срамота! Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, И то не као пред Софком,

капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња. Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.

да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света. Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. А све морају ту да наиђу.

У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света. У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам шаље утеху са неба Кад света овог потамне нам боје. У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...

Устао сам, да обиђем руже У свом врту, да видим да л’ туже Судбу света, немилосну тако: Хармоније милогласне круже И нијају крунице полако. Месечина.

И опет сила згрнуло се света У болнички нам мирисави врт; Посматра где се двоје драгих шета Срећно, и хвале онај живот крт Што остависмо.

Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета.

Жалила ниси, изгледа, што мéна Живота у смрт беше тако рâна. Испратише те мартовски ветрићи, Сунце и уздах света што је плак’о.

моле, Наказна лица, и пружају руке Трагичним гестом, остављене, гадне; И понор нуде, и очајно вáпе; У понор света сурвати ме воле, У понор света! Продирне јауке Душа је слаба да гони од себе.

руке Трагичним гестом, остављене, гадне; И понор нуде, и очајно вáпе; У понор света сурвати ме воле, У понор света! Продирне јауке Душа је слаба да гони од себе.

А круница сваког младог, новог цвета, Сећа ме на пале круне старог доба, И пролећна раскош на таштину света, И мириси маја на задах од гроба.

Сањиво дише мелодија нова, Звук другог света, и ја живим њиме; Контуре земних ствари, среће, беде, Пред мојим духом једнолико блéде.

Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже! ...Пода мном свет је, с иронијом гледан, Са много блата и са својом злобом.

И као уздах, туга овог света Шумеће зраком немирно и спретно Вест смрти наше с багремова цвета, Кроз поља, простор и поднебље цветно.

Али нас је страх од језиве дубине Пучине те, по којој судбе брод Плови нам сетно не знајући куд; Визије света громадан је свод, Видици нам се к’о авети чине; А посејана опасност је свуд.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице! а они сједили ш њим и причали мишљаху дјеца и говораху сви једнак.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Поједина празноверичка уобличења из тога нестварног, измишљеног и замишљеног света сама су по себи и као опис занимљива, а не и без поетске каквоће; не ретко баш таква казивања су мотивско повесмо, из

употребљавале су се и као култичке и религиозне формуле, у којима се крио митски и мистериозни смисао космогонијског света. Зато се и мисли да су загонетке дубоке старине.

Кад се роди на западу сунце. На куково лето. На свето Нигдарево. О светом Никад. О кукову дне. Онога света, првог вашара. Платићу ти пола на оном свијету, а пола кад се вратим. 2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља.

— Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди. — Где је чија кућа, ту и средина света. — Свет је најбоља школа. — Би и не би: то смо ми; бит’ и не бит’: то је свит. — Ми старимо, свет се подмлађује.

— Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија.

ЈАСИКА Света Богородица, бежећи с Христом од Јевреја, уђе у неку честу да се сакрије; али је међу дрвећем било неколико јасика, у

3 Чија је ова здравица, помогâ га бог и света Богородица. Сјâле му се ливаде травама, кућа мушкијем главама; дичила се њива сноповима и торови овновима; кукуруз

(Жетелице са срповима) 45 — Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску? (Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут?

(Људски језик) 298 — Шта је природа створила пред лицем целог света? (Нос) 299 — Шта мисли звонар кад звони? (Кад ће престати) 300 — Шта не може иструнути?

(Рукавица) 320 — Која је батина најтежа? (Просјачка) 321 — Која кућа нема пи комшија ни улице, а пуна је света? (Лађа на мору) 322 — Која свећа више гори: воштана или лојана?

Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не држите се! Ко се с киме у’ватио — да се љубимо!

резил — брука рз — част, образ роква — ротква рпато — много, нагомилано самур — скупоцено крзно сибирске куне Света Недеља — празник — схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Није он онаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с онога света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти казати.

сам” вели „дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази.

А он му одговори: „Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на овоме свету, не хтеше црћи један пут овога света.

А што сам Бога молила да ме шаље с онога света да кућу надгледам да снаха битангама не дели, за то ми је суђено да долазим на овај свет да једем са свињама.

Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.” На то зет рече: „Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.” — После тога још су се дуго дана гостили и веселили.

па мрзила на пасторку, тукла је и грдила од куд је год ишла, патила је глађу и голотињом да би је само какогод са света нестало; ал што је она њу горе држала, то је она све здравија и лепша бивала.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор. 1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор.

1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света ништа нису према онима, јер од њих, каже, дршће и сам сотона. (Јак.

19, 29; 10, 38) царство свога отачаства оставивши и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца новембра, другог дана, године 6706 (1197).

Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама вашег угодника, нашег оца и ктитора Симеона.

Прва ова света недеља светих великих постова оваква да вам буде. А у суботу и недељу ових великих постова два јела са уљем, и ако се

(И Тим. 2, 4) Јер када је дошло време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота живота овог као дим му изгледаше, а Христова љубав растијаше у њему

им: „,Синови, мојих закона не заборављајте, а речи моје да чува ваше срце, јер дужина живљења и године живота и света додаће се вама.

“ А он, подигавши руке, поче са сузама говорити: „Тројице Света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и молим те и дочаравам те, јер по трећи пут благослов дајем наследству мом!

Ово нам треба, љубљена браћо моја, бринути и помишљати, у овом живети, јер смо ван света, јер живот на небесима имамо, (Флб.

Сав заволевши духовни живот, ван света и тела бивши, богоношче, зато прими премудрости славу и вечну, оче, заједницу.

се постом и молитвама, које прими Владика твој, а за милостињу ништима правоверја наставник; стога ти благодат даде и света гробница моштију твојих миро миомирисно [точи], оче Симеоне, моли се Христу непрестано за творитеље спомена твог!

Најпре учинисмо да вас спомињу међу светима поклонивши се, а онда обиђосмо света места. Када све ово завршисмо, тада нас постиже путни труд и сви се разболесмо и на Божије расуђење остависмо живот

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: Ал ћемо се преселити у ту Канаду, пријавићемо, знате, и стални боравак! ЦМИЉА: То вам је преко света! А шта кад се разболите, никог свог! ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако! МИЛЕ: Јесте чули шта каже?

ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну. Много света, једва сам прошо довде. Него ово ме занима.

Да сте му само очи видели! Ко да ме гледа варницама, а не очима! ЦМИЉА: И шта би? ЈАГОДА: Свашта, да не би света и милиције! Оћу да вичем, да бежим, али се пресекла!

ЦМИЉА: Лакуноћ... ЈАГОДА: Причувајте се ви Београда! Заринглаш се трипут, па опет ниси сигурна! Да није било света и милиције, сад би вам ја пливала негде у Дунаву, силована и задављена!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

) ЈОВЧА (тргне се): Ту сам, ћери, ту. (Под теретом сумње коју је разумео из владичиних речи, са страхом од света да их не види, полако је одгурује од себе, да би је и боље могао гледати): Тако си унезверена, окупана у зноју, и као

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља

Само последњи родови суде право и без пристрастија о прошастима. Утешен ћу поћи с овога света знајући да сам браћи мојеј добра желио, да сам се силио учинити толико ползе колико сам могао и да нисам залуду живио.

Шта је забавније него знати како живу људи по различни[х] мести света, и какви су њи[х]ови обича[ј]и? Двадесетипетгодишње моје пребивање и путовање у Далмацији и Црној Гори, у Албанији, у

Ја би[х] му одговорио да евангелије учи; ко хоће да угоди богу и да се посвети, ваља да се одрече света, рода и родитеља.

Доброта неисказана, милост отеческа и љубов, све је то онда било пред мојим помраченим умом, као пристрастија овога света која одвлаче човека од бога!

При свем том, видећи и калуђере, колико странске толико и наше земаљце, да се сви за ствари овога света старају, купе милостињу, броје новце, пазаре и купују, на добри коњи или се возе или јашу, | почео сам размишљавати

ће рећи „сам“, илити „јединац“ и „саможивац“, ком је место — пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели

” — одговорио је добри епископ. „Боље би било да полак сунца потамни него да лепша половица человеческога рода без света остане. Зна бог што чини. Ал’ како ја видим, ви моје говорење на шалу окрећете.

Но, ово није начално намереније и последњи конац јестества; из њи[х]ова смеја, игре и сласти происходе нови житељи света и наследници живота.

мало за отпочинути престане и заиште пити, намах по[х]ити и ово питање учини: „Будући дакле, господине, да је брак света и велика тајна, и не будући епископом, како и другим свештеником не само забрањен него јоште чрез апостола Павла

Зашто, дакле, да слепо верујем? „Ја сам свет света“, говори Спаситељ, „ко за мном ходи, неће се наћи у тами”. Свака правда и истина свет љуби и свет иште.

По самом имену види се шта је; чловек који се одрекао свега света и шта је год у свету, који ни за што друго нити мисли нити се стара кромје да спасе душу своју.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ БАКОЊА ФРА-БРНЕ Садржај І СВЕТА ЛОЗА 2 ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ 5 ИИИ ИЗБОР 9 ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ 22 В ПРВИ ДОГАЂАЈ 32 ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ

ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет

Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.

А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Јер да постоје речи, то мора, Из звука кад вода капа — Кад већ постоји стас слапа И капа света, слап бора. Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван града Што време у

Памтим и једну раван пуну хлада Као одмакнуту од света и вике Рођену за главу збуњену од града. Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део

Очи траже видик где је страна пета. О — ја срамно падам у шарени песак Туробан и таман а — играчка света. Куд ћу: ево лежем док ми вали Нуде шупљу пену место правих речи.

Песме — исказане из грла да их чује Велико уво света — ево натраг хује. Зар је ту јужни крај и једино им жало? Близу је празнина и руб се приближује: Речи ове песме

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче? Грешни не могу да плачу. Бог јој неће услишити молитву.

двапут је видела ту чађаву руку и била јој ружнија од козјег чапоњка, није она, ђаво је То у њој помислио. Света руко, згроми ме сад, мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју

Многа, јадна, умиру од глади. Многа се рађају само да би слуге и мученици били. А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао. Ја сам грешном телу попустила.

Милунка ће га отровати. Отровати и рећи да је цркао од ракије. Може и сада. А поп је свештено лице. Богоугодник. Света славо и боже, опрости ми.

Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе. Света славо, казни само мене, само мене. Сумњао је у све мушкарце у Прерову. Јесам, боже, јесам, ђаво ми по души играо.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

И нехотице, старица се забрину. »Можда су сељанке биле у праву?« помисли. »Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?

Са свих страна света долазили су људи да виде вез Златопрсте, да му се диве. Девојка је наочиглед свих, венула не престајући да везе.

Али ко је још од Поглавице побегао? — Излази одатле, или ћу ти извући уши! — грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво. — Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао.

Како и не би? Светлокос, светлоок, сав прозрачан, дечак је изгледао као да долази из неког другог света. Такав сјај је из њега избијао да би, још дуго након његовог проласка, по разрованом плочнику треперила светлосна

Узалуд му рибице чешкале леђа. Талас је ћутао не мичући се с места. — Остаћу овде до краја света, ако треба! — зарицао се. — Ни погледати је нећу...

— јаје се подругљиво насмеја, а лепотица плану: — Ја ћу је наћи. Макар до краја света и века копала — наћи ћу је... — Лепотица рођена из Каменог јајета пркосно подиже главу и пође ка пустари.

На све четири стране света отварали су се њихови путеви, али ма куда ишли, увек су се враћали под свој бор. Ту су их рибари најрадосније

— рече принц. — Али у томе није било среће, па сам пошао да је тражим, мада не знам где се налази: на врху света, или на дну мора? — Принц изненада заћута и загледа се у девојчине очи.

— Није потребно ићи тако далеко! — Црвенокоса се осмехну. — Твоја срећа није ни на врху света, ни на дну мора! — А где је? — Сам ћеш открити! Окрени се и врати у житно поле где си срео своју жену.

На таквој је висини било саграђено да су облаци и магле пролазиле испод њега скривајући га од осталог света. Али шта је то што се може сакрити? Брзином ветра глас о селу резбара прође од једног мора до другог.

осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче са све четири стране света? Његову кулу насељавали су пословни луди и рачунари.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

политичког, немира нема много; други се један немир, трговине у бујању, овде оцећа и Узун пролази између различитог света чији се говори мешају и плету под замрзнутим небом. Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце.

Зар није, за једну опасну замисао, требало придобити то мноштво различитог света: лекаре и штампаре, племиће и занатлије, трговце и свештенике? Некога више, некога мање, некога брже, некога спорије.

Стајао је на тргу, пред јувелирском радњом, у излогу су били прелепи, бесмислени драгуљи, трг је био пун света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух

Сви су веровали да долази смак света а Доситеј је изненада, ноћу, у том хуку неба и мора распознао сагласје исконских сила.

“ и ако никада за преселеније ца овога света нисам много марио, сада заиста не марим. Само ћу молити браћу и пријатеље да ме код ајдучке закопају чесме“.

Преселеније са овога света ионако се ближило. У коначиштима на путу за Букурешт почео је нови спис посвећен новим искуствима, неку врсту духовног

Доле, у приземљу, у готово тридесет одаја, продавале су се намирнице које су дунавски трговци доносили са свих страна света; горе, на спрату, у двадесетак одаја биле су изложене најфиније тканине углавном са Истока.

људи, као што се зна, одвајкада радо присуствују представама ове врсте, и на Дорт-јолу би се увек налазила гомила света, пренераженог од сопствене радозналости.

По ћепенцима је била изложена роба са свих крајева света, а трговци су углавном били Грци и Цинцари, Јермени, понеки Јеврејин а, после устанака, и понеки Србин.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали' - Ма се раст'о бела света Место чаше од бермета Отрова би прогутали! Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева?

или мене нема, Или тебе - нас обоје нема; Љубим ли те... или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина

и ја читам своју песму, Уздисаје срца врела, Читам цветак своје среће, Све то читам - са пепела. Ох, зар тако љубав света и по смрти јоште траје! Ох, зар тако пеп'о чува Моје свете осећаје! Зар је пеп'о тако веран, Па не пушта миле своје!

Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази; К'о да са оног света долази. Ил' крадом облак иде на више? Ил' болник какав тешко уздише? Ил' анђ'о мелем с неба доноси?

неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара. „И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!

“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке

Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, а ја да сам плак'о! Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се

о, умрети тако! без писке, без света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно к'о мирис увенулог цвета; И живот и дуго очајање стрти, Као једним дахом,

С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију, Што своје душе на звјездама грију, Света смо жива породица теби!

М. Ракић ЦXВ ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.

Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!

братски руку стеже У туђем св'јету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство и крв света. Остајте овдје!...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

духе бесамртне сројило је око мене кругом, ал' погледи благи и проницни једнога се с мене не мицаху, у њим' сјаше света симпатија.

Бјеше света круна миродавца својим видом небо украсила, бјеху њеним пламом веселијем узиграла небесна свјетила и сребрне струје

О преблаги, тихи учитељу, слатка ли је света бистра вода с источника твога бесмртнога! Од твога су св'јетлога погледа уплашене мраке ишчезнуле, од твога су

Попа, Васко - КОРА

што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да прегризе ту стабљику кукуруза Давно је то било У очима лепим Туга му се

своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу

га једино Бескућни поглед шетача Који му у круници Преноћи И тако Догорева пикавац На доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Кад би тако било, морали бисмо, путујући без престанка, стићи на крај света“, одговарао би му Талес. „И ја сâм сам много размишљао о тој ствари и увидео да Земља мора имати облик лопте којој

„Иза ове капије простирао се свештени део града бога Амона, „Амвон света“, са својим главним храмом, светим језерцем, безбројним здањима, претрпаним благом и црквеним утварима.

Демокритос поче да се смеје, а Хипократес уздахну: „О, то сујеверје нашег света! Борим се без престанка да га искореним из медицине, а оно се шири као коров.

Од свих мојих савременика, ја сам, ваљда, видео највећи део настањеног света, прокрстарио најудаљеније пределе, проучио њихова поднебља, њихове житеље, њихово животињско и биљно царство.

Посматрао сам, правио опите и испитивао састав света и ткиво материје. Беше то дуг и тежак посао, јер наша опажања нам казују како нам све то, по нашим чулима и нашем

Доле, у вароши, брујао је живот; Ареопаг, његова околина, главна пијаца Агора - били су пуни света. Мало на лево опази Амфитеатер.

Са њима се могла опремити војска, способна да освоји пола света. Видећеш, синовче, шта ће све да уради Филипос кад седне на краљевски престо.

Аристотелес разрогачи очи, а Платон настави: „Предмети овога света које разазнајемо нашим чулима немају стварног бића, они постају без престанка, но нису никад.

„Ствари овога света само су непотпуне слике идеја. Чисте идеје, нарочито оне највише од њих, идеје доброг, истинског и лепог, савршене,

нарочито оне највише од њих, идеје доброг, истинског и лепог, савршене, вечно непроменљиве творевине духа, нису овога света; њима припада засебна егзистенција ван овог нашег земаљског света. Оне су право биће, нематеријална стварност“.

вечно непроменљиве творевине духа, нису овога света; њима припада засебна егзистенција ван овог нашег земаљског света. Оне су право биће, нематеријална стварност“. „Па како долазимо, учитељу, до њиховог сазнања?

Она их је, тим сећањем, донела из другог једног идеалног света у овај наш земаљски“. „Наша душа није, дакле, састављена из атома, како је то Демокритос учио?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ја остах сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни крива ни дужна, уосталом, што се нису могла, нити ће се икад моћи споразумети.

А ми се лагано, руку под руку, враћасмо у варош куда су протицале мирисаве реке света озареног красном ведрином и радошћу.

Па је дошла философија и открила нове дужности поред оне према отаџбини, и прогласила човека грађанином света. А љубав према отаџбини добила је сасвим нов облик.

остао без рада и да ће то страшно погодити његову породицу) окренуо нагло и продужио да се вуче кроз шарену гомилу света с обе стране тротоара.

нечим подозривим у понашању, у сивим чакширама и зеленим увијачима око ногу, подмукло пробија за њим кроз ону гомилу света, да га прати у стопу, па се труди да га ни за моменат не изгуби из вида.

А хучна река оног света остала је за њим, бучала, кикотала се и разлевала на све стране кроз хиљаде врата великих И ниских дућана, по кућама

својом ножицом у црној свиленој ципелици, лака као ласта иако пуначка, ступила на улицу међу шумну и миришљаву гомилу света.

„’Ајде, рекох, не зна се шта је горе, да пробам опет.“ Рачунам прошао сам све, видео света, говорим француски, пун сам искуства, Филаделфија једном речи, па носићемо се. И тако се ожених.

Као закачио се ја за ногавицу од панталона, главачке висим на балкону трећег спрата над улицом пуном света који ми се руга и повраћам.

да ти је ово све тако рећи пред саму кућу дошло, ту ти се, тако рећи, наместило, ту ти под нос дошли људи из бела света, а ти се ту излежаваш као да ти се никад више прилика неће дати да спаваш.

и мутно и замршено, да се исти тај хаос и врева чињаху баш као неки сан, или као чудна јава са оне стране живота или света.

Изгледало је у том сумраку као да је бар ту, за варошицу, дошао смак света, и као да је, сем мокрих зидова преко пута и голих грана што су сузиле, све остало са земље ишчезло и унеповрат

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину

своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. »Шта ли ће она рећи кад чује?... Презреће ме, грдиће као и сви други. Рећи ће: тако му и треба!...

Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. »Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу.

Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору. Ђурица се прену. Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.

Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.

« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. XВИИ Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.

и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази. Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата.

Није он опаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с оног света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти казати.

Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледам. На то зет рече: — Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи. После тога још су се дуго дана гостили и веселили.

он му одговори: — Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на овоме свету, не хтеше црћи једанпут овога света.

ћурке ћа — далеко, дуго, чак ћаба — свето место ћаге — хартија, писмо ћинтерац — ћурче, крзнен капутић ћитап — света књига, законик ћосање — љубав ћурдија — крзнена хаљина увалити — заклати угледати — помоћи (богаташи нису никога

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета. Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси

Долазе дани и ноћи без јаве. Сад не познајем израз божјег света И немам појма за мисли и боје; Небо и земља више ми не смета, Као ни љубав, к'о ни ране моје.

Сад не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може

Сад бих сањао, сан од мене бега; Сад бих живео и крај овог света; Сад бих волео, и то више свега; Ал' све то мени чудновато смета: Сан, живот, љубав, сад су моја стега.

Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука.

1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се јако.

чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео.

отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво време мирно се помаља.

Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна. Све што год је им'о све је Србин дао.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

да сам искористио све оне које су биле под мојом контролом; “праве” слике су биле потрошене, пошто сам видео мало од света само предмете у своме дому и непосредној околини.

Онда сам инстинктивно кренуо да правим излете изван граница малога света који сам познавао и угледао сам нове призоре.

промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком насељеном делу света.

Мој случај је био управо обрнут. Из света снова мене су духови одвели у свет стварности. Оно што сам за собом оставио било је прекрасно, надахнуто уметношћу и

Када су моје цеви биле први пут јавно изложене, посматране су са чуђењем које је немогуће описати. Из свих крајева света примио сам хитне позиве, многобројне почасти и остале ласкаве понуде, које сам одбио. Када су 1892.

преноса овај систем омогућава да се тренутно и прецизно пренесе било који сигнал, порука или знак у све крајеве света већ исто тако успоставља везу између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том

Међу њима се могу навести и следеће: (1) међусобно повезивање постојећих телеграфских централа или установа широм света; (2) успостављање тајне државне телеграфске службе чији рад није могуће ометати; (З) међусобно повезивање постојећих

времена јефтиним часовницима који са астрономском прецизношћу означавају време и не траже надзор; (9) преношење широм света знакова, бројева итд.

и мору; (12) светски систем за репродуковање фотографија и свих врста цртежа или записа који би се отпремали широм света“ .

нарочито због тога што би он омогућио, поменућу само један драгоцени резултат, лоцирање подморница у било ком делу света.

Ми сада највише желимо да се зближимо и да се боље разумемо међу собом и међу народима широм света и да се ослободимо фанатичке посвећености узвишеним идеалима националног егоизма и поноса који увек имају тенденцију

Непријатељ ће бити у стању да разори сваки град, и то без обзира на његову удаљеност и никаква сила овога света неће моћи у томе да га спречи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Они су били једини знаци о постојању света око нас и господарили су нашом свешћу док смо обавијени црним покровом ноћи и окриљени безбројним пламтећим звездама

У свако такво јутро пре педесет година, чинило се, нама пастирима, да присуствујемо стварању света, најпре света пријатељских звукова и светлосних порука, што је у нама изазивало осећање да нас и наше крдо чува нека

У свако такво јутро пре педесет година, чинило се, нама пастирима, да присуствујемо стварању света, најпре света пријатељских звукова и светлосних порука, што је у нама изазивало осећање да нас и наше крдо чува нека божанска сила,

порука, што је у нама изазивало осећање да нас и наше крдо чува нека божанска сила, а затим реалног, земаљског света, када би излазеће сунце раздвојило непријатељске тајанствене силе ноћи од пријатељске реалности дана.

Сава вероватно посетио места слична Прагу, када је напустио своје краљевске родитеље и отишао на крај света у потрагу за новим сазнањима.

по новцу који има, нити по његовом одевању већ по његовим личним особинама, угледу његове породице и традицијама света коме је припадао.

пријављивало се на стотине кандидата и, без обзира колико рано би се појавио на одређеном месту, увек сам затицао масу света. Схватио сам да ти људи долазе ту чим изађу први јутарњи листови. Рекли су ми да је годину дана раније (1873.

Ја сам се увек трудио, држећи се Џимових савета, да што више усвојим идеје Новог света. Билхарца је занело то што је много учио у животу па отуда и његове настране идеје.

Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена да сам дошао у Кембриџ да бих студирао код Џемс Клерк

Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља.

Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена да сам дошао у Кембриџ да бих студирао код Џемс Клерк

Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља.

Ћипико, Иво - Приповетке

—А ко ће мене? Но мируј у људе. Није њима до обисти. —Добар ти је! — побегена Загорац и скреше да припали лулу. Света је на обали све то мање. Још пролази какав самац и брзо одмиче.

—Исусе мој, милосрђе! — понови језиво и скрушено. Проповједник настави: —Света наша мати Црква милостива је: она је као квочка што, када олуја наслути, под своја мека крила сакупља своје пилиће да

Постаја ту само час, па затим одшуља се околним путем до своје појате и одавде вреба на Павла. А Павлу јуче, у гомили света, пред црквом, кришом шапну Цвета да ће Илија зором у планину, па с том мишљу он је и уснио, и она му се иза првога сна

одмарају, она не диже очију са обасјане пучине, и бесвесно купи у се светлост, и зеленило, и шаренило боја новога света, и нагли утисци чисто се одблескују као да је тек сада заиграло пробуђено весеље живота.

Али сада као да се жуборење воде потајало испред толикога света што се око њега окупио. Свакога часа прилазе поклоници да воде захвате, а они што суда немају прилегом пију.

Долази и жупник, тежак, задихао се, таре зној са чела и унилази равно у цркву. Зазвони други и трећи пут, и започе света миса.

Купи још скленицу вина и, загрливши Божицу, заојка у сав глас. Одељен од света, осети се слободнијим, веселијим, и часом зажели да овде остане у овој питомини, али кад се сети њих, Примораца, чији

Њега не занимају појединости и материјал архитектуре снесене са разних страна света, проповедаоница са које хоџа чита Коран, ни према њој султанова трибина са позлаћеном решетком, ни заповеди Корана

Тим мостом гомиле људства свију крајева света газиле су целога дана. Са тога моста разилазио се народ на све стране света.

Тим мостом гомиле људства свију крајева света газиле су целога дана. Са тога моста разилазио се народ на све стране света. Шум мора, чесама и силни звиждук лађа губио се у хуци немирнога људства свих религија, свих боја пути, свих облика...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Исто су, рецимо, реч и оно на шта нас она упућује. Отуда се икона с насликаним свецем и сама доживљава као света. Отуда и боје узете са свечевих зеница имају чудотворну моћ да слепоме врате вид.

Али ко је гладан тела и жедан крви тог плода што се зачео у тамној утроби и на светлост света изашао? Она која га је и зачела: митска Мајка Земља, која је и Богородица.

Они се пробијају кад напрсне и коначно се разломи наша уобичајена, разложна и разумљива слика света. И најзад, да наведемо барем један пример из прозе.

Свако пророчанство је већ по својој природи помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога другог доласка.

садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

у њу уткане мисли, него зато што њене слике, ношене ритмом и мелодијом, граде једно у себи сређено а потресно виђење света и човековог положаја у њему које је исто толико доступно нашим чулима колико и нашем уму.

према човековом доласку на свет, што је исто толико тамно, за наш ум непрозирно као и завршна граница, кад се са овога света одлази.

Она је заправо постала темпорални ослонац за песничку слику света. А Растко Петровић тај темпорални ослонац премешта на супротну страну: смешта га у пролеће.

последњој квинти, то очигледно није више само језичка пукотина него и пукотина у нашој устаљеној (канонизованој) слици света, коју је Дисова песма најавила, а учиниће је довољно видљивом млади песници с почетка двадесетих година.

„као најбеднијег скота“: Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвећ широког света за угрожену младост, Да га као најбеднијег скота умори...

се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код изокренуте слике света коју наше око види кад се измени уобичајени положај тела. То је, разуме се, једна врста варљивог виђења.

То је, разуме се, једна врста варљивог виђења. Наравно да је наивна, да нам из дечјег света долази игра чулним обманама, коју је иначе Растко Петровић радо уводио у прозу као и у поезију, али и у есеје, да би

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Ама није то, него због света. ЖИВКА: А гризе ме нестрпљење, не могу просто да издржим. И где је молим те сад онај твој, што не долази?

НИНКОВИЋ: Видите, госпођо, ту није главно имати љубавника ради себе, већ ради света. Потребно је да се компромитујете, ако хоћете да будете отмена дама. Воала, са се л пренсип фондаментал!

Зет, зет, изетио се он дабогда никакав! Јаој, проклет био мајци и овога и онога света! Кућу ми оцрни, образ ми одузе, одузела му се дабогда рука којом је написао оно! ВАСА: Смири се, бога ти!

) – А ви, је ли, смејете се у души и подгуркујете се, је ли? Али, Чедо, упамти: носићемо се док је света и века, нећеш га мајци више мирно ни ока склопити. (Чеда оде.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

икаквих ограничења, тако да се једним погледом може обухватити сав роман као целина, односно целина једнога књижевног света. 4 Стога је занимљиво поближе видети шта то и како Софка унапред зна, предвиђа и слути.

Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света“.

Одвојености од спољњег света, затвореног простора и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког

Колико год да је Нечиста крв роман о Софки, он је заједно с тим и роман о опадању, нестајању старога варошког света, нарочито његовог језгра - хаџијског врха.

они у ефенди-Митиној кући, као најава или можда као претходница скороме газда-Марковом доласку и укључивању сељачког света у радњу романа. Врло је карактеристичан избор детаља помоћу којих се они приказују.

На вест о погибији Марковој, одмах после свадбе, „комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света”; од света, очигледно, варошког.

На вест о погибији Марковој, одмах после свадбе, „комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света”; од света, очигледно, варошког.

Но то је у исти мах једна толико и тако стилизована слика „туђег” света да је јунакиња може оштро супротставити „свом”, варошком свету из ког долази.

Борисав Станковић одустао, заменивши је једном другом: непомирљивом разликом - мржњом и осветом - између два света са готово обрнутим поретком вредности и понашања.

слојеви преотму маха, у његовим фолклорним ноћним привиђењима, лако препознајемо архетипски образац бекства из туђег света и повратка у свој. У хану, преузевши очеву улогу, он се и преображава у њега.

Њоме се јунакиња опрашта од ломнога субјективног света, насталог у раду њених јаких а пригушених чула, и љубавних осећања што су потискивањем из јаве и преласком у сан

У Софкиноме опраштању од тога старог света (старе културе) који се споро мењао, а у новим је историјским околностима брзо потонуо, опрашта се и сам Борисав

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Глас беше као с онога света, као од какве прикојасе, из неке дубине, тутњив и проницљив, глас светитељски, онај који вас изненадно нагна да га

Онда се обема шакама ослони О своју соху, хукну и одговори: — Што ми грешиш душу, господине? Не ли је ово наша света митрополија?... Иако сам стар и уморан, опет ће стојим. Закон је најстарији.

Дошао му је рано у походе к изненадио га као да је, чудом, избио са онога света. Њихова два села раздваја само невелика Јагњеничка Ријека, а Прележанин не бејаше дотле знао за његов повратак из

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало славице. На развали сам света Мисли одмарао, И светове сам нове За тренут стварао.

Бело чело — чисто херувимство, Месечина поврх света храма, Свилна коса, и сенка јој златна, А дȁ болан од чега је сама?

је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја, Јер је једна боја; И шта је скиптар, ма над пȍлом света, И онда кад му ни мравак не смета? — То нек’ други каже, који то познаје, А песник знаде само човек шта је.

Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са света; Беше јача од кршна ти тела... Ал’ сад дршће од твога опела.

Данас те земља у крило прима, То тако вишњим промислом бива, А суза целог умнога света Гроб ти залива. Нићи ће, мора никнути оно Што ’но је с тобом са неба пало: Што ретка милост посеје рајска То

Хај, да је мисô просветна сродства У Еуропи примене стекла. Еј, да не буја што томе смета А ми да нисмо пасторак света: Данас би овде кô плачни друзи Стајали Немци, Англи, Французи, И Арпад послô б’ унуке своје Уз све Словене ту да

не метне нови шешир С широким ободом, Да тај не зна корачати Напреднијим ходом; Да у њему нема места Вишој мисли света; Да у њему нема срца, А баш и полета.

— А то песник само тренô: Сном отишô с овог света — Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета. Хвата санак, санак бежи, У недоглед пред њим хита.

Где су, где су ти пастири Достојници богопримства? Где су, где су ти цареви Што тражаху „сунце правде“? А света им предводница, Она звезда, где је саде? »Стармали« 1881.

“ Тишина застрепи, Око нам заслепи И разли се сета Као мирис тужна цвета С неког лепшег света. И ја слушах јако, Па све тише, тише И на брзо, браћо, Ја га не чух више, Ја га не чух више...

ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА своме добротвору На небу си, света душо, Текелијо Саво! Тамо очи подижемо Кад је небо мутно, Кад је небо плаво.

— А ја, кад год пођем Поред тога стана, Хтео бих да станем Кâ стража незвана, Да од туда викнем: Људи грешна света, Не рушите срећу Која вам не смета! Беч 1882.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се. САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

БИЋА И РЕЧИ 36 ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА 37 ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА 38 ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА 39 Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА 40 XИ ЗАЧАРАВАЊЕ 41 XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ 42 XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ

ПЕСМА 114 ПОХВАЛА ВАТРИ 116 ПАТЕТИКА ВАТРЕ 118 ДВА ПРЕЛИДА 119 ФЕНИКС (И) 121 БОЛ И СУНЦЕ 123 НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА 125 СВЕСТ О ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС (ИИ) 128 ЛАУДА 129 ЛАУДА 130 БАЛАДА 131 МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО

О ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС (ИИ) 128 ЛАУДА 129 ЛАУДА 130 БАЛАДА 131 МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ

ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА

себе биљкама због неба разапетог између прстију будим је због речи које пеку грло волим је ушима треба ићи до краја света и наћи росу на трави будим је због далеких ствари које личе на ове овде због људи који без чела и имена пролазе

душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех видех чух и падох мртав о Ахеронте Ахеронте све стране света стичу се на твојим обалама.

Човече тајно феникс је једина истинска птица. ЛАЗА КОСТИЋ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор. Да ли ћемо је наћи у повратку ноћи у повратку цвета у повратку сна и гора на

О неима пута којим би до мене могли доћи Ко пролеће које заборави да цвета сад лежим мртав на северу света Смрти љубоморна највећа моја ноћи!

Просторе где невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами? Тебе три света воле три те ватре прже. А ми идемо испред наде коју лутајуће пустиње прогањају.

које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.

ИИИ ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ Некога света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога живота речи

Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран.

Краков, Станислав - КРИЛА

У кланцу је још тутњило. Писар Казимир је обилазио око шатора и шапутао посилнима: — Света крв човека пролива се немилице... Чујете ли? Грми... Сваки прасак је нов весник смрти... Зашто слични сличне убијају?

Петровић, Растко - АФРИКА

Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти

вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима; гвозденим конструкцијама за утовар и истовар; бродовима из свих крајева света и са тмом црнаца одевених најфантастичније.

закључује о ономе што се мени само чинило, већ нарочито што тако широкогрудо закључује он који је, да упозна који крај света, проводио у њему по двадесет и тридесет година. Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери.

Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?“ — „У Ампе!

Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

Јер кад настану кише, он ће са женом бити сасвим сâм, савршено сам, отцепљен од другога света. Белци су: један генерални и један обични трговачки агент који путују ради инвентарисања црначких контоара.

По степеницама, с једне и друге стране нас, закачиле су се слуге наше и Мејове. Остатак света је горе изнад нас, на товару и на нашим стварима које су као какво брдо на камиону. Ту је и неколико црнкиња.

Ово је крај за који кажу да је пун лавова. То је крај који је класиран у ловачким картама света као четврто светско ловиште: не само због тога што има много зверова, већ што је богат њиховим врстама.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Одједном видех да ме је уистину жао растати се. Зашто не бих заувек остао у једном крају света где је живот тако прост и тих као што је међ њима!

Ја грдим шофера, Либанац не сме, бојећи се да се овај не увреди, па нас још ту не остави. Шта као четврто ловиште света на велико звериње.

Река, друга река Африке и само за трећину мања од највеће реке света, појављује се у даљини иза зеленила растиња. Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

свода небеског Унакрст рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим храни човека По урвинама света срушеног, ’Ваке би венце господ метао... То је страхота!... ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена!

СТАНА: Пашо, ти ниси бог! СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!... Јемин алах! А богом ти се света заклињем: Да оно није глава његова!... (Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ВИ Алексинац, 8 августа у недељу, 1876 год. Јутрос је све мирно; изађем у варош. Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује.

Велимировићу. Но у гостионици због многа света није могао извршити своју намеру, стога оде и скочи у Мораву. Тако је скончао човек који је у војсци важио као врло

Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света чак у Србију, да напада твоју домовину.

Ако такве своје поступке крије од света то је стога што зна да би их свет осудио, али он сам — он их не осуђује (бар не у моменту кад их чини), он их је сам

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба?

или ме и нема, Или тебе, — нас ни једно нема; Љубим ли те... или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина

А ко ће је попети? А ко би, него ти, Ти божја прва ћери, Ти света љубави! Па ид’те, молитве нам, Куд сте се спремиле, Бог ће вас радо примит’ Од ћери премиле!

Ту је сунце, села, цркве, Ту су врти пуни цвета, — Ту ја гледам, ту ја гледам, Не треба ми друга света. ЛИИИ Ђулићи, Ђулићи, Слабији и јачи, — Пољупци, пољупци, Сад Дужи, сад краћи!

Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела света. Ни речи наше неће Светињу рушит’ тију; Чујемо само једно, — Како нам срца бију.

А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре. Ето нама мала света, Ето нама стан, Све милина, месечина, — Не треба нам дан. ЛВІІ Јесен била жалостива, — Сачувај те Бог!

ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света. Да нас вид’те, каконо се Српски радујемо, Од радости ни ја, ни он Зборит’ не умемо.

Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом. ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!

? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана? Ти си мртва, мој животе, Отишла си с овог света, Тој даљини нема мере — Па зар и то да нам смета!

Лечи, теши довека Све болане груди, Које беже од света, Од веселих људи.. XВИИ Што ме људи гледе тако Што ме тако прате свуде?

Ох, зар тако, љубав света И по смрти јоште траје! Ох, зар тако пепô чува Моје свете осећаје! Зар је пепô тако веран, Па не пушта миље

„Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Њихов поглед и слух развијен је као у дивљачи. Било је Хрвата, Босанаца, Војвођана, који су дошли из белога света, да положе свесно живот за своју земљу.

Али сматрам, погрешно је веровање неких, који мисле да ће после овога рата настати пропаст света. Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин.

команданти... казамати... Преда мном је четинарска шума, сагорела и искидана од бомби и граната. Два света... — Шта мислите, господине потпоручниче — запита ме Станко — када ће се завршити овај рат?

Али знате како је. Нису ни њихови ровови преко света. Између једног и другог паљења ракетли, они могу да ускоче. А што је још најважније, ни ми не можемо јуришати према

— одговара капетан Бора. — Деде, посилни, поспи ме да оперем руке. — А ви онако... без позива? — смеје се ветеринар Света. — У боб смо гледали, докторе. Као у своју кућу! — добацује Коста. — Зна се... „Ова је кућа богата“. Здраво докторе!

— Расте у овом бунару, испод прозора — додаје Коста. — А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света. — Богами, то је лепо од ваше стране — као одобрава Коста. — Слике голих жена немате. Не пушите и не пијете.

Сад смо готови. Збиља нема више вина? — пита Бора. — Нема, нема! — повикаше углас Радослав и Света ветеринар. — Добро, кад је таква и таква ствар! — Бора се диже, али у пролазу намигну Кости да и он изиђе.

— он се окрете војницима: Нишанска тачка одело на зиду. Војници дигоше пушке. Радослав и Света узеше чаше. — Господо, насмејте се — говорио им је Коста. — Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено.

Љутимо се за ситнице. Нас неколико живимо већ годинама на овом ћувику, на уско ограниченом простору, издвојени од света. Испричали смо целу своју младост, претресли смо исувише догађаје.

сам се мало саживео са том средином, тада сам почео увиђати колико ја својом спољашношћу одударам од тог улицканог света... Ја сам дошао право са фронта. На ногама сам имао прекројене војничке чизме.

Одрпана и босонога дечурлија врзмала се око пословнога света, и њихови пискави гласови појачавали су вреву варошкога живота...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПЕСНИК 210 НЕВОЉА 211 САВА МРКАЉ 213 САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН

занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих (света их је неколико које то одиста заслужују), колико општи дух којим су се оплођавале њихове ма и чедне уметничке

О, правдо божја и истино света! Дај стаблом да нарасти таква клица, Да све то лепше пева српска вила! Већ стари Латини су међутим знали да није

Откако је века и начала света, Пристрастије чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће

Зла гордињо и лакомство нечестиво свјета! Нигда ли вам није доста нит' шта овде света! Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма.

У месту пријатном, тихој пустињи, Гди славуји поју, шума зелени, У жалост погружен и света удаљен Сузе проливам. Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене сад сви предмети

Сто поклада прође, ево двадес'т лета Како сам познала овог белог света: Нико не запроси. Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с' остала једна К'о тиква за семе. Ах!

Ти света жељним отвори царски пут. Колики с тобом путују, мудрују! Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују.

Дај, Роде, преобуци с’в нову Ризу доброте и божја света! На вас погледа младежи цели свет! Од вас чека то Немање тиха сен! Доста!

Непознати песник САВА МРКАЉ САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА Јао! Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет!

Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах! већа, Гони правду, што је свију срећа, Гони мир из света сав. Вук не ломи реч ни веру своју; Топи картач не привезу к боју Анаконда, рис и лав. 1825.

Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо. Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело лети

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Ми смо, Ђурашко, ми! На нас је пало часно жребије Да пред олтаром оне светиње Којој се пуци света клањају Поотварамо вреле изворе, У којим никад још не пресуши Дедова славних витешка крв.

— А Станишу!... Њега, кô брата свог, Још неко време морам штедити За љубав света — јер га поштује — А после — видећеш! Сад збогом!... ДРУГИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Скупштинска дворана.

БОГДАН: Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— 'Вала ти, синко, на твојој части и чествовању! Бог нек те благослови, ова света црква и отац Сопронија! — једва изговори Симеун и принесе чашу устима, а сузе га облише.

(редив, редиф) — турска резервна војска; овде: без залиха роспија — проститутка рубина — кошуља; рубље сакрамент — света тајна (у католичкој цркви) сараорина — кулук, тј.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

те да одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није десила откако је света и века. Тада већ ни отац ни мајка неће имати где...” (Престане читати.) Ово даље те се не тиче! Ето, сад знаш!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Ван хришћанског света сличну су улогу играли хебрејски, класични арапски и санскрит. Константин (који је пред смрт, примајући монашки чин

медицинска, улазе у овај општи словенски фонд, а исто тако и поучна и забавна лектира медитеранско-азијског света, као што су чувена Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о

Живот Петра Коришког, једина права српска хагиографија (1310), пружа богат репертоар пластично насликаног надреалног света пустињакове маште и могућност за дубоко понирање у потресан свет његовог унутрашњег живота.

и културно-историјским предањима и епском поезијом демонолошка предања доприносе ремитологизацији херојског света, који је у српској традицији превасходно историчан.

из прошлости, насликао свакодневни домаћи живот, приказао суседне народе Турке и Млечане, тако да у њему имамо три света, три цивилизације, европски запад, исламски исток и између њих уклештен, наш свет.

Он је песник елементарних осећања, близак анимистичком и пантеистичком поимању света. Његове најједноставније песме садрже обично мале лирске приче, призоре с момцима и девојкама у слободној природи.

Змај је такође велики дечји песник, који је у мноштву песма дао незаборавне призоре и ликове из света детета, створивши прави епос детињства.

Тај став изражава се у разним видовима, у гордом одбацивању света, прометејском пркосу, презирању свега приземног, у бацању песничке анатеме на свет, али има и доста песама у којима су

доба, истакнути лекар који је оставио значајне радове из медицине, он је слично осталим био поклоник патријархалног света и његових вредности и у неколико приповедака дао је породичне драме, у којима међусобна љубав и солидарност

То је изврсно дело и по фактури и по виђењу света очима странца. Српски модеран роман и приповетка заправо почињу од Борисава Станковића (1876-1927).

У позној збирци Тражим помиловање (1964) највише је дошла до изражаја главна њена особина: она је песник света какав јесте, и добар и зао (за који тражи помиловање), а не какав би могао или морао бити (према једном царском

Спаја диспаратне појаве, изобличавајући их до гротеске. А све је то саображено с једном прилично помереном сликом света: у његовим приповеткама повлашћена места главних ликова добијају презрена, па и суманута лица или са села или из

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место чаше од бермета Отрова би прогутали. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева?

и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света — Донде — донде!... Увређено срце моје, У вечитом болу, гневу, Смеха се је зажелело... — Ха!

Иди!... Не дирај ме мразном руком, Да преживим вечност тужну На врлетном моме вису, Где ме чуда и отрови Злобног света узвисише — Ал’ отклен ћу сам, по вољи, Стојат... пасти...

И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази. Ил’ крадом облак иде навише? Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси?

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ.

раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Код старих Грка упор. клетву ναί μά τήν κράμβην <= тако ми купуса) која је такође ίερά ‹= света› (Атхен. 9, 370б; Бергк, Хіппонацт, фрг. ИИ 475).

— С друге стране, в. л. је свето растиње (»од ње је света крв«), и на њу не сме ни вукодлак, ни икакав зао демон: зато ако они гоне човека, најбоље је да се склони у виноград

Код села Оштарија (модрушко-ријечки крај) била је некада поред неког лековитог извора велика света врба, по којој је и извор добио име Врбица.

смеју јести (в. мало доцније). Упор. чињеницу да је ј. један од атрибута германске богиње доњега света ХеИ (Р. М. Меyер ‹Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, Леіпзіг, 1910› 392). Према српском старинском схватању, ј.

и Маннхардт, WФК, 1, 61). И један свадбени обичај из Босне указује на то да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини

уопште В. Шулек, Зашто Славені поштују ліпу, Рад, 43, 1878, 149—188); и данас се покаткад мисли да је л. света и да ју је грехота посећи (ГЗМ, 6, 1894, 327). Л.

вј., 1. с., 775). У Малом Врпољу на Градини има једна света л., под којом се нико не сме одмарати ни спавати, нити се сме близу ње настанити.

у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у вези са доњим светом и демонима доњега света. У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво.

»П. је од свих семена за највеће поштовање« (ЖСС, 62). Један од знакова да долази смак света биће у томе што ће на земљи нестати п. (Вук, Пјесме, ИИ, 1, 70; 2, 41; ЖСС, 62).

Само трешња не хтеде никако горети. Зато јасика непрестано трепери, зелембаћа свако убија, а т. је света (Софрић, 212). Од т.

Ранко га је посејао те, се зелени; Ружа га се назобала, срце је боли«. Можда је овде боб »симбол везе између света природног и натприродног, живих и мртвих« — као и у »причи о зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и

На то упућује и народна песма: »Извила се света гора зелена. То не била света гора зелена, Већ то била света црква Софија« (Вук, Пјесме, 1, 202). 2.

Ћипико, Иво - Пауци

—Ово је света ствар! — вели оцу Дионисију. —Хоћеш ти једну жлицу? — Мани, бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио

С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!” завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо! Моли за нас!” Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.

Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко.

— диже жена главу и говораше к'о собом. . — Онда пусти нека раде ча их је воља!... Доста је света миса... А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест' у рајску славу!.... — Ча говориш ти, Јуре?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар правда овога света није у томе што смо сви ми људски створови, крхки и привремени, сметени, збуњени и унезверени пред лицем непознатог и

линије и правим украсе са шарама и вијугама, чак и одела да сликам, додуше она простија са мало набора, одела простога света, али људска лица никад.

далеко појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут

Наталожила је муљ, поравнала све избочине на ливади и Прохор је коначно ишчезао са овог света као да никад на њему није ни живео. Кога је то Прохор порекао — Бога или човека?

Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света. Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри.

Па они су тако слични. Обоје су као са неког другог света, чудни, необични, као да на земљу не стају, него лебде изнад ње, слични сенкама.

Оне нам служе само зато да би у своју бесмртну душу населили призоре ругобе и ништавило овога света. Био сам спреман да уживам у предвечерју.

Димитрије Доле се разгорела свађа. У њој учествују сви одреда. Полемику су почели монаси. Мантија је, кажу, света. Она је неповредива. Нико на њу не сме потегнути оружје. Онај ко њу гађа, гађа темељ цркве, олтар, у распеће тај гађа.

за мишице, сваки час измишља нове и нове лудорије а ја сам спокојан, ништа ми не недостаје, све што бих хтео од овога света сада је овде у мом наручју.

Затим уведоше Доротеја. Намах нам постаде све разумљиво. Судиће му се, тајно. далеко од очију простог света. Тако ће правда бити задовољена, а углед манастира донекле сачуван. Први је говорио Дадара.

светлост, осматрајући зачуђено одозго из својих дупља тога махнитог гороломца, запитале није ли можда дошао смак света кад се неки надобудни клипан са леђима као створеним за јахање у ноћима младог месеца, усуђује да им кљуца кућу?

лепоте долине која пред нама мирно спи на Митровдан, године шест хиљада осам стотина деветнаесте од постанка света. Чудно. Мени изгледа како мали уопште нема намеру да се састаје са Доротејем.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.

И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи. Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради.

ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд. Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада.

Триумвир силни, овладатељ света, Презире гордо у заносу све, И војску своју жртвује и царство, И, грозно павши, од љубави мре.

се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презирô сам насилнике целог света. А жалостив, јасан цвркут хорио се са висина, И преда мном шумила је валовита, хучна Дрина. 1886.

) То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета. Кад још нигде није било ових људи, овог света. Ја сам био сам господар од звериња и од тица, Ти си била, миље моје, моја лепа невестица.

1887. ИСТОК Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света! Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи

Ти сузе видô му ниси, Но зато он вечно живи, а вечна мумија ти си. Царице векова тавних, где му је гробница света? Под мрачним, суморним небом варварских и дивљих Гета. 1888.

Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол младости и цвећа.

Свуд је тихо, немо, кô у светом храму, Само месец бледи осијава таму. Кô кандило бледо пред господом света, Тако трепти светлост са чела му бледа...

Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро! Буди моја једну ноћ.“ Опет жагор разви крила, И сантура звони с њим, И свечано са

Тако је, у друштву С њима, Пјанчио покадшто сву ноћ по крајњим крчмама Рима, Забачен од целог света. Сунце се гасило јасно, Када се Силвије једном од куће подиже касно. Вече је пролетње било.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СТАРА АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА 19 ВИ КОД АРХИМЕДА, АНТИЧКА ВОЖЊА СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ, ПОСЕТЕ АЛЕКСАНДРИСКОМ МУЗЕЈУ И БИБЛИОТЕЦИ 26 ВИИ ОСАМ ВЕЛИКИХ

Под ведрим небом, које нам отвара видик у дубине простора, добивају питања о судбини света тек своје право значење; на хартији нам она изгледају скоро безначајна.

Ту, заштићен двоструким бедемима од осталог света, осећам се неописано добро; ту читам, размишљам, сањам, каткад и дремам.

ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ Београд Ви сте, дакле, драга пријатељице, спремни да путујете са мном до на крај света. Пружите ми Вашу руку да је пољубим и задржим у својој, јер ћемо одмах на пут. - Куда? - До колевке астрономије.

Његова плодност је надмашавала плодност самога Египта, тако да су га стари звали баштом света. Ту су се одмењивале снажне и добро уређене државе са огромним престоницама, као што су Ур, Нинива и Вавилон, које су

снажне и добро уређене државе са огромним престоницама, као што су Ур, Нинива и Вавилон, које су некад биле чуда света, а од којих стоје сада само рушевине.

да у нашем лету кроз минуле векове присуствујемо најважнијим сценама велике драме у којој је ум човеков открио тајне света, онда морамо на први чин у Месопотамију, у стари Вавилон Набукаднезаров.

На врелом тлу Вавилона одигравали су се догађаји светског значаја; ту је и македонски освајач света испустио своју душу. Три столећа иза тога опустео је Вавилон и распао се током времена у гомилу праха и пепела.

је научницима пошло за руком да њихова тајанствена слова просричу, леже стотине хиљада таквих плочица по музејима света, а међу њима астрономска библиотека асирског краља Асурбанипала, која нас извештава о раду његових посматрача неба.

Такве су појаве, сем облака и магла, које су Вавилонци у своме наивном схватању света, убрајали у небеске појаве, још и кретање планета и оба најсветлија небеска тела, Сунца и Месеца.

Са таквим се ситницама та узвишена књига не бави.“ В ДАНАШЊА АТИНА. СТАРА АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА Атина Лепе поштанске марке са Акрополом и Тезејевим храмом известиле су Вас, пре но што сте ово писмо отворили, да

Али ћу јој одмах заврнути њено електрично осветљење. Хватам казаљку сата света, померам је унатраг, и заустављам је на години 323 пре Христа. Сат шкрипи и режи, али слуша.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Слика света за дечаке се дели на свет природе и свет школе, опонирани свет слободе и свет дужности; њима је „одавно додијало у

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите. А ако не можете због имања, чивлука, света, хаџија, да ме саму са целом кућом затворите, зазидајте ме у неку собу, и на њој да нема ни врата ни прозора.

МИРОН (спази Ташану, прилази јој насмејан, честитајући јој празник): А, Ташана, срећан ти празник, света недеља, и како си? ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо!

Улази Стана. ХАЏИ РИСТА (се подбочи пред њом): А ти, кучко селска, ти беше проводаџисала да се опогани ова наша света кућа? СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Читао је нарочито радо покраинске листове, и у њима дописе простог света, пуне чињеница. Све је то он носио у себи као неку тајну. Једаред само повери се послужитељу читаонице.

Сека је одговорила оцу као из неког другог света. Писала о својој лепој ћерци Анђелији, о „најбољим” кућама у које је примају.

— Ту стаде ударати земља по сандуку, и један од оних крај ивице гроба рече гласно и узбуђено: — Мати је то била, света мати! Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља.

— Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира. Чуће се с оног света и Петар, и мати Петрова и Тошина. Она је поквасила сермију, њено је оно што је најбоље.

Немој тако напразно да говориш, Србо! Грехота је и због покојног Лазарића. Он вас помаже и издржава и са онога света. Његово је, Србо, све што једемо и трошимо, то не заборављајте душе његове ради, а и ваших душа ради...

Шлајфер је сахрањен по лепом времену. Студено, али мирно и сунчано. Дошло је доста свакојаког света, и оног који никада с њим није општио.

Свеједно, она има макар страст. Свако нешто има. А шта имам ја, и шта сам имала ја? Какве су моје страсти? Од мушког света, волела сам највише оца. Ко ти зна, можда је ту било и нечег грешног. Све су жене волеле Бошка грешно, па можда и ја.

Богу је, на свој начин, признавала да није волела живот, да није волела ни Јову, да га је привукла новцем, како би, света ради, престала бити ружна стара девојка; да и сада једном једином љубављу у срцу воли свог сина и новац.

Као на каквој огромној позорници, сложно, стално, на конац и на једну пару израчунато играју они широм бела света свој јеврејски задатак. Играју своју грозну драму , којој нико не пљеска. Не воли их нико!

Играју своју грозну драму , којој нико не пљеска. Не воли их нико! Они су свет као и други свет, а опет изван света... Страховити су то напори, и ужасна вера у себе, и, ја не знам шта још и још! ...

Завршује причу наш млади аутор својом рефлексијом. „Тле отаца и рођени језик, то је спона човеку и између овог и оног света. На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу.

ти ја јуче поред баба Фрелиховицине „мушке конфекције”, кад, у дућану цвет госпоја, и оних с кукастим носом, и нашег света. На моје изненађење, и фрау Роза у визити.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и с

не узимај), но стра ако ову прилику пропусти, која је јамачно волшебница у преображеном виду, да нигда неће белог света вадити, приволе га да јој се обећа узети је.

Може бити да би исти магарац већу славу него што други списатељ има код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за оне сочинио који у чепљењу и комплиментирању неку дику траже.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег света Пружи ми три мале нежности Док ми не падне хиљаду магли на очи И главу не изгубим И док теби све три руке не

сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука

речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ

репом убијеног змаја У путиру препуном крви На пресеченом врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом

смрти На чеоним костима се пресијава Страховито памћење Из очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Узе реч први, онај што је бринуо бригу целога света: — Изморио сам мозак и изломио душу, бринући људске бриге! — А јеси ли их бар збринуо те олакшао човечанству?

“ Ја сам, као што рекох, стрпао дванаест Христових апостола у Нојев ковчег; за Содому и Гомору рекао сам да су то два света храма у којима је Исус са успехом проповедао свој наук: „Љуби ближњега свог“; за Христа сам још рекао да је четрдесет

Твен потпуно у праву и зато рекох да је нови век почео једним историјским фалсификатом, проналаском света који је већ постојао. А тај се век, као што рекох, свршио фалсификовањем историје.

Па не само што се сваки догађај опширно записује, већ се историја све више и више простире и на оне делове света о којима се досад није водило рачуна.

све више и више простирати на све континенте, све док није обухватила цео свет и допрла и у најзабаченије кутове света.

Ми смо прогутали дрењину, али како ће они грешници да гутају лубеницу? Но ми нисмо учили само историју света, већ и историју Срба, што би за нас имало да буде од већег значаја.

А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у

дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у ништа и задовољно пљуцкао у то ништа.

И сад, и ону веру у бескрајност света и ову бајку на један мах заменити тиме да је Земља округла као лопта, да се врти као луда, премећући се акробатски на

на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао...

затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу.

Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света. Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени.

Оно је неодољиво спајало мисли као неки узвишени култ и постало света замисао целе једне нације... Године хиљаду деветсто дванаесте љубили су ратници свету земљу.

овога Црногорца Ђуру, па и мене, који наилазим из белога света, да га узнемирим у домаћем миру његову. Мангал је зрачио, и одблесак се одбијао из ока старога Арнаутина, као да из

Ето замисли... закључимо сада мир и хајд’ кући. — Зар ти мислиш да је то добро? Онда отпоче разговор. — У историји света овакав случај не постоји. — Протерани су Јевреји... — То није исти случај.

Вековима су живели у овим кршевима издвојени од целога света. Све њихове традиције своде се на јунаштво и тај се појам с колена на колено издигао до култа.

Солунско пристаниште подсећало је на огромну чељуст, која незајажљиво гута предмете убациване из свих крајева света. Виделе се и бараке, читаве насеобине дрвених кућа, а зидале се и нове зграде, као да се ту припремало неко

Као да је дошао смак света. А планине високе, избраздане јаругама. Огромно стење као да је из земље израсло. А у међупросторима густа шума.

Светска цивилизација се из темеља потресла, милионима људи гинуло је у разним крајевима света, док је село Неокази, прилепљено за спржену земљу, живело истим животом као и за време Александра Македонског.

Шест дана и шест ноћи трајала је та кланица... Код тог граничног камена сударила су се два света, два национална поноса, да се реши једном за вечна времена: да ли ће се тај камен звати Капија Слободе или Борисов

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Бацивши поглед на икону и на карту света Вама се чини, кад прилазите жени да је љубите, Да је та карта она крпа узета Са рањавог лица Исуса Христа.

само - далеко од ове земље, јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са другога света; уста ми ево пуна крви, а усна напета, распињу ме ужасни болови и срам, груди побледе а трбух зажари; а увек сам тада

О, понекад ми се збивају чудне ствари, као да се спуштају са другога света: док ме понова не обузме велики вртлог страсти, све жуто, црвено, зелено пред очима; тамо, где је некада био дугачки

- и отуђити од света! Та изађох из џунгле намирисане И покрих земљу телом да је сачувам од испарења, И њушках је тако дуге дане док не

Једном вишом вољом ја стављам ова слова: Ноћ новога завета: Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света! Мојим пријатељима морнарима на Корчули, Мати Јурковићу поглавито.

брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!

Осети се бескрајно несрећним; опор и стар; И да ће ивица што се плави, Одвише широког света за угрожену младост, Да га као најбеднијега скота умори... Тек тог тренутка Он поче да говори. У Београду, Х 1922.

Али (да ли да узвикнем, авај!) зар није могуће да и то ново издвајање новог света из оног старог није извршено по нарочитом закону некога општег! Ево једне тачке мог додира са фатализмом.

Битиније, По овој Малој Азији и Олимпу, Као да је било где другде; Са небескога прстена којим сваку ноћ Једна несрећа света другу верава. И тако говори, као што би и ма који други Сводио своје речи и своју крв низ брегове.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта да се о осталим чудима каже? — риба која је говорила о сјају Горњег света ту би, најчешће, губила дах. Како и не би?

Седефна ружа слушала ју је отворених уста. У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?

Шта цветови корала према цветовима јасмина? У размишљању о бљеску Горњега света сјај њеног света потамне: замрзе Седефна ружа кружење риба у прозрачној плавој води.

Шта цветови корала према цветовима јасмина? У размишљању о бљеску Горњега света сјај њеног света потамне: замрзе Седефна ружа кружење риба у прозрачној плавој води.

— Ви сте мудри и дуго живите — рече Седефна ружа — знате ли како се до Горњег света стиже? — Наравно, кад сам већ у Горњем свету! — одврати корална грана мислећи на себе и своју стену.

Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле? У нестрпљењу да што пре крене у чуда Горњег света, Седефној ружи постаде мрзак свет морског дна. Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру?

Седефна ружа ју је све ређе звала к себи. Није јој више било ни до Горњега, ни до Доњега света. Она је тражила и налазила свет у себи А зрно бисера расло је и крупњало. Љескало се и зрачило као некакво мало сунце.

У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света. Колико је само чуда на земљи!

А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа. Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле

Одлучи Дрвосеча да га нађе, па макар ишао до краја света! Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима.

А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке.

некако мутно осетио да нешто није у реду, па за доручком упита свог Првог Доглавника: — Шта је овим људима, за име света? Доглавник само рече: — Микики-Мики-Но! Доглавник Првог Доглавника рече, такође: — Микики-Мики-Но!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

С болом куда ћеш и гдје би?! Ми пјесме твоје, и другова свију Што своје душе на звјездама грију, — Света смо жива породица теби!

1908. БАДЊА ВЕЧЕ Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће? У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће.

У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи! Тихо, тише! Јер овдје нико не чека те више — Сви моји мили заспали су давно. 1904.

Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела, Мене ће мој

да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се добру надам Штоно ће доћи кô света ријека Да гријех спере!

У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби... Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби.

Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета!

руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света. Остајте овдје! ...

Та гомила света досадом ме кињи, И другови сами терет су ми сињи; — А та је сва мени стога дошла чама Што се моја драга сад зове

Па да се удаљим од такога цвета, То највећа глупост беше овог света. 30 Очи су јој љубичице ране, Лице рујне руже неузбране, Руке мале до две беле лале; Још све цвета моје чедо

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада небом и земљом и да стане у први ред као умни и дивни градитељ света. Такав је Марко о коме песма каже: Ни бољега коња од Шарина, ни од Марка бољега јунака.

Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају,

И ту је често ненадмашан, ваљда зато што је живео у земљи која је имала једну од најтрагичнијих судбина у историји света. Нико — ни стари грчки, нити икоји други епски песник — није опевао толико тужних догађаја колико он.

Ој Ковиљка, мила сестро моја, кад нам света недељица дође, кад изиђеш на сокак међ’ друге, твог Маринка на крило посади, мога Мирка код себе на земљу — нек се

Кадно света недељица дође, кад изиђе на сокак међ’ друге, њеног Мирка на крило посади, свог Маринка до себе на земљу: нитко не зна

Народ је мислио да се у тим списима говори и о будућности. Израз пошљедње вријеме значи: пропаст света, а и пропаст српске државе и долазак Турака. 5 Поводом израза ситна књига каже В.

Од вијека до суда божјега, тј. од постања до краја овога света. 7 После зета Милош-Обилића (историја не зна да је Милош био зет Лазарев и свакако да — као незнатан племић — то

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

За сликање БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ Бегунци од куће Не бирају средства Они само седе И смишљају бекства На све стране света У сва лепа места Могу ако хоће Да се сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

у неком старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а

календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам

од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам нашу Лану, макар

— Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам нашу Лану, макар босу, амин! Све узалуд.

спуза на туру у јаругу, а кад Јованче извуче жбун из пећинског отвора, старац повири унутра и рече с олакшањем: — Ех, света Мачкова Пећина! Добро сте јој име дали. Ја бих јутрос и за мишју рупу дао дукат, а камоли не бих за оволику јаметину.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПРОМЕНА КОБНА 28 ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА 31 ПРАВИЦА 32 ПОХОТА ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА

СМРТ 206 МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ 207 БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ 208 ИКОНА НЕМИЛОСРЂА 209 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С

БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ

НЕДОСТИЖНОСТИ САЗНАЊА 418 СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ 419 О ЗВЕЗДАНОМ ПОРЕТКУ 420 СТВАРАЊЕ СВЕТА 421 ТАНЦИ ИЛИ ФИЛОСОФИЈА?

ПРОПАСТ СВЕТА Злочинци грешећи погане их: погане воду с умивањем и с возењем по њој, на свакојаке путове зле проходећи.

Ни више покајања; моба се не слуша, нити сузе помажу низашто. СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ...

ЛОВЦИ АДОВИ По округлому колу овога света, којено се ласно окреће, вања нам по том колу опипом ходити. Опасно ходите, не како немудри, него каконо и премудри, и

На опрезу се свакад држи, те од срдца уздахни, пак распружи своја ти летећа преко света умљива крила, и свуда, целопаметљиво пролетањем вилајетским свачији живот промотри, да прознаш послове

Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога. НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ...

И то ће ти се здесити... Како ли многи с овога света С невидом, зли и добри Једнако пропадају; Мудрице и суклате, Бољари и богаљи небоги. Спомени се худниче, што си собом!

Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео!

Ама жизнодавче, прознајем твоју вољу штарад си ти на висини, сред света овога на дрвету растеглио своје руке. Скупити уједно к себи хоћеш све језичнике, разлики народ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што

Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!.

Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света. Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са

Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и

Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан кад би се случајем нашао у близини женскога света. Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико

Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, — уопште дакле на све те ствари где се

да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...

му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред подсмешљивих и пакосних погледа света. Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. Све се слегло ту.

га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшијски зидови пуни начичкани радознала света И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ.

Већ је вече. На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света. Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује

с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма; надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других. Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.

“ А затим појурише кола као олуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!“ свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. — Брее!... Украдоше Замифорово девојче!