Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ала је то милина слушати у такој немој гори ону тиху молитву! Ми смо лакше корачали, бојећи се да не узнемиримо свете калуђере. Кад смо ступили у цркву, стадосмо близу врата.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
израна почиње упознавати с дужностима својима, које свакому чесному чловеку и правому патриоту морају бити нерушиме и свете, и нека не мисли као неки свештеник с Грахова у Босни, кога су питали зашто апостол Павел вели: „Ко жели епископства,
Женски полу, предраге кћери, слатке сестрице, миле љубезнице, пречесне и свете родитељнице человеческога рода, ви међу христјани нисте у затвору као худе робиње, свободне сте, повелителнице сте,
Овде служе оне свете речи: „Б л а ж е н и м и л о с т и в и, ј а к о т и п о м и л о в а н и б у д у т!” Златне су и оне речи Исократа
Нећемо довека овде живити. И никада не заборављајмо, не само како христјани него и како чесни људи, оне свете речи: „Б у д и в а м и ш т о ј е с т, ј е с т, а ш т о н и ј е, н и ј е!
Рекло се је на више места, и опет нек се рече: иста наука и просвештеније разума без свете добродјетељи и благонаравија не само ништа не ваљаду, но и на зло служе.
Сада Инглези такове мумије с хиљадами дуката купују, а у оно бедно време кад су христјани почели мошти за свете и чудотворне почитавати, сав је Египет био под властију цареј греческих, све су мумије њихове биле, нити им је била
Христови ученици, а то значи праведни и поштени, умом просвештени, а срцем и дели добродјетелни, сад послушајмо свете апостолске речи: „Р а с п р е м е ђ у в а м и д а н е б и в а ј у, н о м и р б о ж ј и д а в о д в о р ј а е
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе! СИНГЕР Мића Савић иде преко поља, на коњу носи шиваћу машину.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ме за врат у̓ватили и олтару повели, јер онај један ђакон што ме је водио рече ми полако од шале: ,,Реци збогом бели свете, сад ћеш да погинеш!” и мени се онда учинило да ћу свет да променим. Но после видим како је то лепо бити попа.
̓ — Ја учиним темена, и одговорим: ,Јесмо, честити пашо. Јучерашње твоје речи истините су и свете. Познајемо и сами да нас од зулума бранити не можеш без војске, а војске без новаца држати не можеш.
част само од ове једне врсте, да и̓ на Врачар отерам, и ови̓ неколико топова, сада би̓ већма волео него сва звона свете лавре да у Србију преселим”. Вели Протић: „Ако Бог да, биће и нама тал од тога, кад су она овако близу границе”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа Твој велики поштовалац ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!... Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...
— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!... Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”. И тако је!...
Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. — А... Ево, нека ти попа каже!... Он, човек, и свете књиге чита... — А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... — Ништа, вала!...
Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! — Онда је добро те понех. — А... надао си се! Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе. Мир је нем и леден.
И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету. СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије... Два апостола туд су минула С поруком сина чисте Марије. Крај реке зраче бели кринови, Пада сноп зрака с
ВАРДАР И уста пророкâ и мишца јунакâ, Напише се снагом твоје свете капи. Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.
Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи. Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете православне цркве.
Јест истина да су ђаци зато да уче, ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па зашто да не служе цркви и олтару!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Шта ће ти више? — Није моје! — дере се он на њих. — Па чије? — Господње, Свете Богородице... Њено је! — И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дунавом, Савом, Дрином и до Санџака, и одржаван тако звано кордонски да се неби напустила „ни једна једина стопа свете земље“, под првим ударцима оног комбинованог напада са севера и југо-истока, најпре очајно расклиматао, па онда прскао
Африка
Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович онда рече старцу да њега, као свог оца, поштују, али да онима у Бечу није света ни задата реч, нису им свете ни ране за царство, а ни сузе сиромаха. Сретан је што одлази далеко. Није се за профоза својих сународника родио.
Пошао је, каже, за Градишку и Митровицу, на дан светог мученика Мирона, а то је по новом календару био дан свете мученице Розалије, тридесетог августа. Био је уторак. И последња четврт Месеца.
Држе се једно другога, као пијан плота. А што је најгоре, дојадили су већ Костјурину, изјавама, да Руси треба да свете Косово. Пут росијски, међутим, не води у Сервију – да извини Исакович – него у Константинопољ, на Босфор.
једна забелешка, у којој се каже да је премијерлајтнант Петар Исакович пошао у Росију, из Токаја, на дан преподобне и свете Параскеве, четрнаестог октобра 1752.
То значи да, кад буду пошли, да свете Косово, у росијској армији, на челу њиховом јахаће неки Вишњевски, кукавица, лажов и блудник.
Није знао, чак, ни који је дан, тог јутра, док не упита Трифуна. Трифун му рече да је субота, дан Свете мученице Софије и кћери.
Теодосије - ЖИТИЈА
к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле, као Богом покренути, дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете Горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус.
А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете Горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо могли побећи од оца твојега.
Заповеди им да га гоне и до унутар Свете Горе. А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати.
Заповеди им да га гоне и до унутар Свете Горе. А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати.
и пошто је војводу с благороднима љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи: „Пошто ствар није обична када се ово тражи, просим и топло молим твоју преподобност, немој презрети
“ И тако отпусти војводу. А посла с њима људе који ће их уз почаст провести до Свете Горе, давши им написано писмо. Када су ушли у Свету Гору, распитиваху се о оном кога су тражили, да ли је овде дошао,
власима и с меким хаљинама, јер су га стигли брзо гонећи, а није ни страховао да ће га хтети гонити до унутар Свете Горе; али бол родитеља, а уједно и моћ, и ово могаде. Нашавши га, обрадоваше се радошћу неисказаном.
Ако Бог усхте, овде у Светој Гори Дочекаћу и видећу господина оца мојега, и свете и часне старости његове насладићу се, и слатке и безмерне љубави његове наситићу се.
Јер такав је отачки обичај. Ово говорећи, бездну милости дубином срца призва и у молитви вером уздајући се у свете одмах би ослобођен, пошто су непријатељи омекшали, и још га Богом поучавани отпустише са свима.
више него први пут, а приложише засебно и манастиру Ватопеду, где је син њихов одлучио да живи, злато много, а цркви свете сасуде, златне и сребрне, и часне завесе, златом извезене.
Вишеспоменути отац Симеон монах, оставши у манастиру Свете Богородице у Студеници, са иноцима који су од раније ту били посни канон свршаваше.
Преподобни и благородни који су с њим дошли, одморивши се, одмах принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Већина српских штампарија из XВИ века основане су у ерским областима и старе књиге се код њих особито цене, старе и „свете косовске књиге“.
патњама и у радости често пуштају на вољу својим осећањима: говоре, казују све патње, певају и покликују, хучу и јече, свете се и жртвују.
Димитрија (заштитника Солуна), црква Св. Ђорђа и Св. Софије. Да поменемо и утицај Свете Горе са њеним многобројним манастирима, сјајне грчке верске процесије (поворке) и многобројне калуђере и свештенике
овој установи могли су, особито балкански досељеници, задовољити у исто време своје витешке склоности, жељу да се свете Турцима, љубав према земљи и склоност заједничком животу у великим задругама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча! Како је живео, тако је и умро. Није дуго боловао, лако је умро. Пре него што Же издахнути, рече: — Збогом, свете, доста сам те се наживио! Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уверавао је своје слуге да је сад са монасима који чувају свете кости деспота, у бољем пријатељству него његов брат Вук, и да му је сад објашњено шта је згрешио и опроштено што је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). А она је још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додјева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њезина.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се заносе као барка, за Јефимије, за свете Терезе, за сваку Сафо и Јованку од Арка, за све занете и недовршене, и за мене.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Маркову и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане.
Као што већ знамо, Маркиша Стевов и Перо Пуров бјеху ожењени, а сви остали бјеху момци. Знамо и то да се подигоше да свете Милуна Драгова, те да старога кнеза обрадују осветом уочи његова крсног имена, првога што ће прославити након Милунове
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) МУЖ: Проклет био кад је ступио на мој праг! ЖЕНА: Лепо ме је уредио! МУЖ: Тебе је уредио! ЖЕНА: Ни капу жени, о свете! МУЖ: Да ти враг носи капу! ЖЕНА: Па, ајде, купи, де, што не купиш! МУЖ: Доста! ЖЕНА: А, то умете!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Гле, још један пропуст Свете Лукића у недавно објављеној Историји!) Ван свих школа, а у својеврсном, „сељачком” дослуху са свим школама, мелодија
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
првој половини XИX века, па чак и у пуно доба романтизма, и код Уједињене омладине српске слави се као члан »Српске Свете Тројице«, заједно са св. Савом и Вуком Караџићем.
гледа доказе наше заосталости, трагове нашега варварства и хоће да их неповратно уништи; романтичари у њима гледају свете остатке прошлости, највише изразе народне душе и особености, поуздан доказ народне супериорности, и хоће да их
Милутиновића он је певао: Ја сам теби много дужан — дужности су ове свете, Ка олтару признаности64 нека вјечно оне лете.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Боже, Боже, да вељи си свети, Ао свете, да леп ли си клети, Млоги те је сретан глати стао, Ал' ко те се јоште нагледао?!
Сећајте се мене, друга свога, Сећајте се красна доба тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада само кадикада, Само онда кад чашу узмете,
И Богу је било врло жао Што га није давно већ саздао, Па гледећи тако са висине Заплакô је од веље милине: „Свете красни, о свете убави!“ Али нешто мал' не заборави.
било врло жао Што га није давно већ саздао, Па гледећи тако са висине Заплакô је од веље милине: „Свете красни, о свете убави!“ Али нешто мал' не заборави.
поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну буди, Гледај мене, гле сунашце своје, Гле јерове, дивне зраке моје!
Ао свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио, Само, само, да још мрети није, Ал' већ нека, кад инако није. Данас-сутра
Збогом, житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.
На колена пред њу пада, За своје је моли дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце метне живо, Од незнана спасе јада, Са којега тако страда. XX Амин!
Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ех, свете виле! — грози се дјед и пуше обрван бригама и старачком несаницом. Тих дана, дједу за утјеху, а нама, дјеци, на радост
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И
Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК
кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете!
Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара. Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара?
Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога?
Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога? да пропаднем у земљу од љуте срамоте са твоје грехоте?
А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида. Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи!
знаци божје милости танко, штедљиво, као што владари на земљи колајне деле, колајне сјајне и речи лепе теби, ропски свете!
и ти поздрава нам глас, у поздравима дишућ сваки час, славуја жељна мирис-ђулијо, Ромеа свога верна Јyлио, ти мученицо свете љубави! Та светитељке нема милије од тебе, Вило нашег Вилије!
Писмена се по листовима муте, начинише се црна страшила што о њима проричућ причају; а јеванђелске свете истине озбиљнијом тек чине опсену.
” Предише, кука бесомучниче, срља на врата, грми и виче, са свију страна калуђери лете: „Шта ти је, шта је, тројице ти свете?” „Ох шта је! шта је! — та невоља је, невоља тешка, самртни крај је! да л' учини, старче, оно што ти реко'?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па напоље, запрече врата, кућу запале, волове упрегну, па са стварима крену у воденицу, и гледајући како гори кућа свете се: — Охо, охо, нека, нека, вала му скрхасмо врат! Утом дођу у воденицу.
забезекнуше, те упрепашћени почеше један другога питати: — Ама Иве, — рећи ће Стипе — ако се крижати знаш, и тако ти свете дивице мајке Исусове, јесмо ли ми ово?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Зато ту се Сизиф са Танталом грли Испод воде, мени свете, којом плута Пена од трајекта који копну хрли, Наранчина кора, мрла од мазута...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пази само: и Наполеона; јер шта му вреде све оне Свете Јелене и ти фазони, и Александра Македонског, и Фјодора Шаљапина — ко сад пева све оне опере у којима је био главни, и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Свештенорујна куд лила жерав збациће стихар лахор перајар. Прте иноци свете окрњке, што се чатило, што се жагрило што је кривено ноћу у трњке: Стефан рипиду, Сава кандило, Иринеј ризу,
океан неба, површ која блеска, валовит шушне: Певај, птичји крине, угнезди љубав; икри, рибља паство; умножи, свете, множења богатство.
Милује месец чело ми, пете. Сањајмо скупа, румени свете. Порођај лак вам, невесте беле: пчела с божурка, лептир са чичка уздах вам био мекост имеле.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лопов се Ждерко у јами смешка: „О, почуј, бели свете, пазите само овога чуда, три ми поспанца прете! По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тако је престоница најзад била у мојим рукама нејаросним и куполе Свете Софије беху јабуке мени на дар. Пошто се упалише светла почех да дајем заповеди: гласници у Неродимље!
у Горњаку Кажем Велика је Синајска гора иако није од једне иконе већа гле стуб по средини и борова раст око свете Катарине не гори више жбун не тражи пустињом Мојсије воду Лутање иде на Север сунце најјаче сија где се мора
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Женске!... Где су?... Колико? — повикасмо углас. — Јес, богами. Прођем поред куће капетана Свете, командира чете, и чујем песму... Ајд, велим, да свратим. Кад тамо, замало да се претурим...
— запита командир, готово пренеражен. — Јест, богами!... Нисам веровао својим очима. — А где је? — Код командира Свете. Ту је обично почетак њихове „пешачке каријере“ — говорио је Александар, као да хоће још више да наједи командира.
“ — Коме ти то: брат, другарица, пријатељица... Овам-те, онам-те, па на кревет командира Свете. „То није истина. Треба да знаш, ја волим Бату и ја сам хтела јутрос да дођем, али нисам знала пут.
Против кога?... Зар нису већ једном платили скупо издајство своје?... Или они мисле да се помоћу туђе силе свете измученом народу српском? На северу се гомилале армије немачке и аустријске, на истоку и југу бугарске.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. Шта му би одједном!... Полуде, свете ми Петке!... Кâ да му је сестра, или ти жена... Мишљах и он ће се претурити од жалости ... О, часни га, и те жене !«...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да виде своје свете краљеве, и свете ратнике! (Прекине га Симка, која се појави у вратима своје куће) СИМКА: Да ли би неко могао да ми
И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да виде своје свете краљеве, и свете ратнике! (Прекине га Симка, која се појави у вратима своје куће) СИМКА: Да ли би неко могао да ми помогне?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху. Још је весео народ један у крви, пепелу и праху.
И, кад, опет, као вечни цвет, над телима уморним, небеса заплаве. И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела
Би знате, код нас, кад се оцеви мрзе, свете се на деци; кад се воли девојка, па она неће, одузима се, ако се може, пензија њеној мајци.
за чим вам суза лије и боно клону главе! У ноћи за чим тугујете, што кујете у звезде, што моле цркве свете, и хоће војске, што језде. Јер част везива руке, и понос рађа јауке, и срце тера преко мора у шуму, где се глође кора.
На твом лицу лукави братски сјај. Не треба нам твој поздрав и уздисај. Зар рука да диже против речи свете, што жељаше свилу, злато, аморете? Ено ти гробови, вртови у Бечу, ено ти талијански накити што звечу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тај не може 'нако да пише, јер му душа није зла. Хоћете ли ми веровати, кад год износим свете дарове, а он ми поји херувику, мени се све чини да сам међу анђелима...
Или си ваљад’ бабу дужан надницу? — Дете, све је у руци самога Господа Бога, и као што веле свете књиге, нико се ни чим не може заклети да је његово...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе
У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане... Хладни мртви свете, далеко од мене! Ја не тражим ништа и не желим ништа, И ко мирни стражар, без рока и смене, Ја брижљиво чувам стара
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не смијемо ништа започети што би народ к витештву зажегло, што би свете кости прађедовске огрануло, да у гроб играју, — а кâ гуске све нешто ћукамо.
Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз азијатски свете куле под сјен распјатија. Крв праведна дими на олтаре, ћивоти се у прах развијаше. Земља стење, а небеса ћуте...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Собе | је раскошно искитио најскупоценијим ћили мима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута. Не да се љуљушкају, купљу и ваљају само, но да се крвницима свете. Ђурђев данак ’ајдучки састанак... Осам јутара пред његов дан, зора затече петину Црногораца у планини.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да сакрити итд.).
Ако је и Богу, много је. — Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ нека је с
5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило?
Данашње свете мисе које су се пјевале по пуку и народу кршћанскому, да буду од користи и на небу богу од славе и мртвијема душом за
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се служе.
што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног.
А приложисмо књиге, такође и свете сасуде и божаствене иконе, а усто и свете ризе и завесе, и свукуда сваку красоту, и затим братији за телесну потребу
А приложисмо књиге, такође и свете сасуде и божаствене иконе, а усто и свете ризе и завесе, и свукуда сваку красоту, и затим братији за телесну потребу што је могуће, о чему ако хоћете најјасније
И тада, ставши пред свете двери, знаменује кадионицом лик часног крста и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да
Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи. А пост Светих апостола изложићемо овде.
Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи. А пост Светих апостола изложићемо овде.
Ако ли ко усхте некада, у неко време, из манастира узети, или од црквеног — иконе свете, или сасуде часне, или завесе, или књиге; било из села манастирских, или влахе, или од иметка, или било коју другу
А овако да буде његово постављење: када дође време свете службе, да се облачи светитељ епископ и са другим часним јерејима, и да доведу онога који ће бити пастир у овом светом
заједно са свим тим игуманима, наочиглед свима, а нарочито владара који стоји испред, са благословом да га облачи у свете ризе по реду, као што приличи. И свету набедреницу сам епископ са благословом да веша њему на лево бедро.
У таквом, дакле, изгледу архимандрит овај и службе свете да служи. И пошто уђе он ту са епископом и са игуманима, и пошто окончају свету литургију, и пошто положено буде Свето
“; други: „Господе, погледај с небеса и види!“, и изрекавши тропар и кондак Успењу Свете Богородице, дају светитељ и сви игумани постављеноме Свето Јеванђеље и воде га пред двери.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Благослови, душе”, „Свете тихи”, „Сподоби, господи”, и „Ниње отпуштајеши, то би све он читао грчки; ако ли би се случило да му то који пут
ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у Корф, из Корфа у Мореју, из Мореје у Свету Гору, а из Свете Горе у Смирну.
И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете оце установио. Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и
ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?
Архим[андрит]: „Мучи, бога ти, господару Маленица, јер од тебе ће залуду искати. Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да дође калуђер, ти му не би дао пребијену грешљику ни сломљена новца.
је подигнем, изиђем пред врата келијска, метнем је на један каручни сандук, а ја седнем доле и почнем читати житије свете Евдокије, први дан марта месеца. Прама овима стварма, које у овој књиги нађем, остану пролози за ништа.
житија на неки начин доста крива, јер би[х] на[х]одио многе који су добро јели и пили и господски живили, пак су међу свете метнути; а многи живили су како су год хотели, пак у саму старост покајали се, и ништа мање нису стражњи остали.
Намери се на ме неки игуман из Свете Петке из Маина. Каже ми он да је бедна ствар за грозничава мореплаваније, како и јест; позове ме к себи и наложи ми да
” Има у граду леп манастирић Свете Јекатерине, с петорицом калуђера. Каже нам Антоније да они радо примају стране људе на кост, на недељу и на месец, и,
Черногорци, који ме одведу протопопи града, покажу му и истолкују моје свидетељствено писмо и испросе да могу у церкви Свете Јекатерине славенски који пут служити. У овом острову мирски протопоп глава је свега свештенства.
Овај сушти носи једну сребрну кутију и српски иште, говорећи: „Дајте милостињу на мошти Свете Ане у манастир Савину.” А његов дијакон за њим проси на мошти Светога Пантелејмона.
У све то време ништа није могао у стомаку држати. Дођемо у Свете Четрдесет спрама Корфа и, како изиђемо на земљу, лакше му буде и у пет дана предигне се; но доћи к крепости, томе се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
, тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.
бум! одма по сриди свете оце и корабљице! Валај је добро учинија што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипâ би га ногом ди је
— викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас. Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге, палме...
— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, кâ какав њиов калуђер! — рече Вртиреп. На другом и на трећем олтару свете Вићентија Перејра и Рока бијаху безбожници испрорешетали.
Душа моја није жива, Ако тебе не ужива! Ти си радос у жалости, Ти си сунце у тавности... — Послушајте редовници, Свете цркве одвитници...“ — Стани! Видиш ли да не знаш! Та послидња два верша, то су од „Муке господинове“. Али свеједно!
Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима; а, јопет, то је давно било.
капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете лозе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
На растанку: мирис жила ме облачи И зелена рука тетоши и драга. Ја силазим, биљни свете, са твог прага. Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички,
Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.“ Том надом волео је он њега, другог и последњег, више од Ђорђа, још док је био у
Отворена уста као да му се смеју. Чикају га тишином. Свете му се. Модрикасте усне. Отишла? Шаком поклапа леву дојку и благо је притиска да чује...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко да гледне чарне очи твоје, Па у срцу да му не запоје! Ао, свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио! Само, само, да још мрети није! Ал' већ нека кад инако није!
Ох, зар тако љубав света и по смрти јоште траје! Ох, зар тако пеп'о чува Моје свете осећаје! Зар је пеп'о тако веран, Па не пушта миле своје! - Аој, песмо, туго моја! Ој пепеле, добро моје! Ј.
Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају!
нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мис'о пута не помете.
нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мис'о пута не помете.
Писмена се по листовима муте, Начинише се црна страшила Што о њима проричућ' причају; А јеванђелске свете истине Озбиљнијом тек чине опсену.
К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Висока ме воља назначила за ангела твога хранитеља: од дужности свете не одступам, колик' зрака од св'јетлога сунца; ти како си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам
који стварат могу и који сам свемогућством вјенчан; једноме је све покорно мени у просторе и за просторима; да од свете одступим дужности, мраке царство би остало вјечно.
Зла његова виђу посљедствије и погипше твари сожаљујем; ал' је име неблагодарности спрама оца погрешка највећа: свете правде строги су закони, све је дужно њима сљедовати, преступнике мој бич наказује.
Дан четврти страшнога јавлења могућности Господње деснице бјеше близу свештеног одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме
душевна таблица с обје стране бити начертана с два сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће превласника њина зла свакога црњат се закони - адски спомен свезе са Сатаном.
судба човјеческа: ја ћу слово моје возљубљено у плот људску посље облачити, послати га да избави људе и законом свете моје правде помрачене осв'јетли умове. Ја сам отац и свјетило правде!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно велики камени овнови, свете животиње бога Амона.
„Ево драги мој земљаче, ово је препис мог тестамента. Моја последња жеља је да будем сахрањен у Кремони, у манастиру Свете Луције.
преко Индиског Океана према Африци, опловисмо њен Рт Добре Наде, упловисмо у Атлантски Океан, посетисмо на острву Свете Јелене гроб Наполеонов, завршисмо код Бахије свој обилазак око Земље, и вратисмо се одатле кући“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ нека је с
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште једном име господара, Који као тиран гуши земље свете.
често, у сатима мучним, Језиву сабласт како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, Олтар слободе и небо надања. Језива сабласт пропаст њему плете.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пре четрнаест година изнео сам своје мишљење о овоме, када се удружило неколико водећих влада — нека врста Свете алијансе — коју је заступао покојни Ендрју Карнеги (Андреw Царнегие), који може са правом да се сматра оцем ове идеје,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је један снажни бруцош, окружен телесном гардом осталих бруцоша, држао и чувао као што би фанатични калуђери бранили свете реликвије неког великог свеца.
мање разговорљив него први пут, а све то због неких чудноватих књига, које су, онима који су их видели, личиле на свете књиге. Дружење са Лагранжом и Максвелом привезало ме је за врт моје мајке.
Ћипико, Иво - Приповетке
” Сада је парон Зорзи још угледнија личност у граду, пријатељ висока клера и доброчинитељ свете Цркве. Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност,
Живљаше тако неколико година прама прописима ипак добре и повратљиве свете матере Цркве, која покајницима радо опрашта, док наједном не привуче га к себи млада Морача, разблудна грјешница у
Неки су седели, неки клањали, а многи, повучени у тихе храмске лађице, учили су свете пророчке књиге. Са жудњом ожеднела ступио је у храм Св. Софије. Запањен нечим новим и великим, застао је.
Погледа уоколо, па се жељно заложи хлебом и помало одли и вина из сваке од пореданих скленица. Код служења свете мисе осети топлоту по целоме животу: вино га беше раздрагало и стоплило.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
да су доле око њена мртва сина Арнаути, којима ће можда бити драго да је виде сломљену и необучену, па да се после свете не толико, свакако, њој колико њеном народу: „Е нема, међер, мекша срца од српскога!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето, видиш, сад си пао!
“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?“ Под мутним небом невољници ћуте; Нико не виче: помагај нам, свете Ал’ срца ваљда не траже јауке: Дарежне руке нек’ се саме сете.
Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе свете Да венац на гроб Човеку мете. Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо.
Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој! ВИИ Питај Франка, Немца, Англа, Кашће као и ја: „Који себе не спасава Сâм себе убија.
Он ће примит’ трнов венац Зарад мисли своје свете, Он ће испит’ горку чашу — Да се греси Бога сете. Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се змије.
Празно је дубље. Јао, време, где те Пламен пресеца. Оспорени свете! Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде.
биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са
ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном моћи Да то што кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА Хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до непознатог и натраг увежбаним
у шљунак и време не Зарђа Не пати, јер ћеш закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете области У отвореном потиљку који опседа песника.
Краков, Станислав - КРИЛА
Казимир је избацивао са крвљу из плућа неке свете борце будућих побуна... за човечанство. Зажарени ваздух је треперио као у грозници.
У батаљону се већ и четврти командант променио. У штабу под огромним блоком ”Свете Стене” Душко је затекао плавог веселог човечуљка. Рекли су му да је то нови командант батаљона.
Петровић, Растко - АФРИКА
Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци се дакле свете својој раји, што је уз нас пристала. Што смо ближе долазили Алексинцу, видели смо све више села где горе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Опојени, раздрагани Питамо се шапћућ’ ми: „Мили Боже, ко их боље Сад разуме, ја ил’ ти?“ Л А молиш ли се, свете? Ти с’ Богу не молиш! И како ћеш се молит’ Кад неба не видиш!
XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У тишину горе свете, Па дозивах беле виле, Што их снивах као дете. Заћуташе горске птице, Само дрва лишћем тресу, А тај шапат кâ да
Ох, зар тако, љубав света И по смрти јоште траје! Ох, зар тако пепô чува Моје свете осећаје! Зар је пепô тако веран, Па не пушта миље своје! — Аој песмо, туго моја! Ој, пепеле, добро моје!
“ XXИ Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Отуд даље — кô да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину, Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето видиш, сад си пао!
складом гласовирним, Било вруле меки гласи; Ил’ превлаком преко струне Уздисајне оне силе, Ил’ трепетом харфе свете, Ил’ јецањем китре миле.
Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’
XЛВИ Док имах срећу пуну, Свету је нисам крио; У песме сам је слио: „Прими је, свете мио!“ Сад бих да падне на ме Целога света туга; У срећи сам онако, Сад ’вако тражим друга.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
О свирању и песми ветеринара Свете и смеху капетана Радослава говорило се целом дужином фронта наше дивизије. Сунце се клонило.
— Доста!... Доста! — чују се очајни гласови капетана Радослава и ветеринара Свете. Неко упали светлост. Радослав, готово истрежњен од страшнога пуцња, сјахао је. — Е, ово си претерао!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита божствену трисвету.
своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По странами увајаних образа знамење; Једним словом, к'о у чем' се свете мошти хране.
Движе се ум и серце добрих, Сви благодарности свете полни. Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет
Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора се, чувајућ светиње, кулама блиста.
О, свете речи, кад вас разум влада И строга правда кад вам скиптер носи, Кад поштен човек невино не страда Нит’ паклена му за
напредујмо И одлуке свете чујмо, Умиљени свима глас, Љубожарно како зове Страсти њежне, силе ноце, Да развије сваки нас.
те би се љуте бриге, која га без нужде мори, опростио. Али, мој свете! који се и духом и умом и чувством по праху превијаш, треба да знаш да само не треба време узалудно пропуштати, па
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН: Ха! ха! ха! Шта човек збори: — за пријатеље? ВЛ. ВАВИЛА: За савезнике... Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко?
Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ.
РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима! Рушитељима српске светиње, Слободе свете, цркве Христове, Упропастиоцима царства нашега, Храниоцима рана дубоких, Што их на овима груд’ма несрећним Као
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Збиља, брез шале, шта ви то причате о мом Симендашу, о мом старом делији и бранитељу ове обитељи и ове наше свете ћабе? — рече врло меко, готово побожно отац Сопронија и сједе на праг од подрума. — Ја најволим на прагу...
— Шта ти велиш, Симеуне? — окрену се покојни Партенија мени. — Ја велим ако ћете ме послушати: да свете књиге, иконе, крстове, одежде и све што се могне из цркве дигнути, склонимо у збјег.
— Тако је, тако, оче Сопронија: управо кô једна, што рекô ти, историја, кô једно историческо збитије, што кажу наше свете, православне књиге — потврди Симеун, испи чашу на душак, отра бркове, напуни и припали лулу, па одушевљено настави: —
Браћо, Асан-бег ће на манастир! — уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти.
га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и бранитељу ове наше свете ћабе! Прими ову чашу, наздрави ми, опрости ми и благослови ме! — 'Вала ти, синко, на твојој части и чествовању!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових грана.
Плашљивих фауна, видех, јуре чете Упивши у мене сав свој поглед зечји, Певајући псалме неке вере свете, Које гушио је њихов поглед дечји.
Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти. Цар, опустивши мач, гледа где гази Нараштај нови стазама долина... Но гле!
Неизгладиве као вечно клете Пољане, које мртве усе згрћу, За туђи ујед на мени се свете И прете Те очи које не тамне ни смрћу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
близак је раним хришћанским мартиријима, причама о првим мученицима, које мученичка смрт уздиже међу изабране, свете. Списи о кнезу Лазару пишу се у облику похвале, епско-лирским поступком и повишеним емотивним набојем.
веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа, савршено свестан да је цару, као вазал,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 И неспокоји у покој сви оживе. Са бездан са извора потеку воде свете. Благе од срца срцу вести полете. 6 Мрежи то, и пауку, злослуто што је плете, приснива се свила.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Цвети носи се б. у цркву на благослов, па се после да стоци да га поједе (ЗНЖОЈС, 18, 73). Ко почне на дан Свете Луције (13. децембра) да прави сточић од б.
На Божић ујутру баци девојка ј. у бунар, и очекује да јој се отуда одазове јеком драги (ЗНЖОЈС, 1, 142). На дан Свете Луције девојке одаберу по једну ј.
Њу је проклела Божја Мајка, која је хтела да слуша појање светога Петра и Николе, и свете Анђелије и Марије (или: Магдалене и Јелене), па је заклела свако чедо, и гору и воду да ћуте, и све је заћутало, осим
Упор. насупрот томе, Самтер, Волкѕкунде, 790). Ко би на лесковом штапу свакога дана од Свете Луције до Божића зарезао по једну црту, тај би на Бадњи дан могао у цркви познати све вештице (ЗНЖОЈС, 19, 158). Л.
било пре мање или више година (Рад, 43, 159; ГЗМ, 6, 372); цркве и џамије можда су у појединим случајевима замениле свете липе, као што је нпр. код извора у Цернику (Славонија) била некада, прастара л. (»најстарија југославенска липа!
И данас се за време пољске процесије застаје код по какве угледне л. и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76). Поједине свете липе спомињу се често, нпр. Хаџи-липа у Бањалуци (Шк. вјесн.
причају се легенде. Народ у Словенији верује да је Исус био разапет на л. дрвету (Рад, 1. с., 172). Поред свете липе у Бањалуци био је поточић.
, 266). Који је седмични дан о празнику Свете Гертруде (17. ИИИ), у те дане не треба те године ништа сејати ни садити, јер ће крти све појести, макар и после седам
Ћипико, Иво - Пауци
Суд ми, болан, одсјече главу, а да би зашто? ..... Нема од тога већ користи! — Закратко, до свете Кате, само неколико талијера да ми позајмиш, па као да си ми их даровао .... потреба ми је!
Маркове очи засјаше, и маши се ђердана. — Ето, — вели — свеједно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је већ нека стоји до Ружарице .... Је ли право? —Како гођ хоћеш! —махне руком Раде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У ње је кипућа крв, а кад је већ тако, онда јој одмах вала наћи неког с ким ће то радити под окриљем свете брачне везе, у брачној постељи уз благослов, а не по ћошковима уз гнушање честитих и поштених људи.
Они који гребу очи светитеља на сликама по црквама. Они који свете слике шарају шилима и бодежима, цртају рибе и јелене, враџбине и гатке умећу између освећених богоугодних призора.
Игуман га је потом упитао шта би било од цркве, од наше православне свете цркве, ако би сваки њезин поп или монах тражио од небеских сила савет шта да чини.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи. Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради.
Све прену из тешког санка и све се радосно крете, Да прими подмлађен живот из руку божице свете. Са древних, високих гора водопад потече брујом И тихе потопи равни планинском, сребрном струјом.
Над главом божице свете Сребрни прапорци звоне и кола Љељова лете. У њима упрегнут пантер, поражен Љељовом стрелом, Барабар с голубом лети над
Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом. У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и
Гробнице канова силних трава је висока сплела, И древне палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора. 1887.
Он је ноћас стигô од свештених страна, Где евлија свете провођаше дане: Где бисерни талас плавога Јордана Орошава стране. Пролеће је стигло.
1889. НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1. По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе. 2.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете. И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена:
Али се бораху јоште. Од градске капије свете Већ трипут одбише они крваве Будине чете. У многољудноме граду још један кладенац оста, Ал' вода нечиста беше, па и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је султан Мухамед ИИ, Освајач, ушао 30 Маја 1453 у Цариград, и када је тако ми бар причаше услужни чичерон у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те цркве, онда се семе грчкога генија,
То је био, у осталом, већ пре десет година, када се вратио са острва Свете Јелене, где је посматрао јужно небо и начинио каталог његових звезда.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
дали за мене, те сам због тога отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш свештеник, ваш деда калуђер, испосник Свете Горе, намесник Светога Оца Прохора Пчинског. И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стоји пред њим као змај, и онај паметни Павле не уме да мисли ни да бекне. — Чујте свете! — вришти поштарка, млада лепа девојка, којој се Павле много допада. — Чујте свете, чујте!
— Чујте свете! — вришти поштарка, млада лепа девојка, којој се Павле много допада. — Чујте свете, чујте! — Али се није разумело шта поштарка управо хоће да каже. Паланке су у основи здраве.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице. Свете на север, свете на југ! Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој
Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице. Свете на север, свете на југ! Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој опстанак. Видех бога.
Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице. Свете на север, свете на југ! Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој опстанак. Видех бога.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
собе је мањи иконостас са запаљеним кандилом, опкољен сребрним и златним хаџијским јерусалимским иконама и иконама из Свете Горе, Рила, Пећи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ступове код Дежеве, старијех дворова, задужбине цара Симеуна; да видите чудо невиђено, б'јел Вилиндар усред горе Свете, задужбину Саве светитеља и његова оца Симеуна; да видите Жичу код Мораве и код Ибра више Карановца, Сопоћане Рашки на
Вилиндара; онђе старац укопао Марка, биљеге му никакве не врже, да се Марку за гроб не разнаде, да се њему душмани не свете. 38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ Честе књиге иду за књигама; од кога ли, коме ли долазе?
хинтови инџијели — свете књиге (Коран) инџил — в. инџијели исе — део истирати — истерати истом — него, само: Истом пошли да се љебом ране;
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
светаца које је читао у неком старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како ли ћу те гола гледати, којино небесне кругове с облаци закриваш, ти, ето, недотакнути свете, светом се кано с хаљином одевајући, а ето сад војаци преотимљу се о твом овом земљанском руху, и за твој хитон бацају
цароградски патријарх, с народом по граду узе крстове и иконе носити Богу се молећи да би их ослободио, пак ризу свете Богородице крстато замака у море.
Ако га не узбуду однели куд Римљани кад су харали Цариград, и многе су свеце и свете ствари покупили по источној земљи, те их у своју западњу земљу којекуд разнели, гдено и до данас пребивају.
ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД или Повест полазна с давнашњега указа сложена изарад памтења онога дивнога голема чуда свете Богородице, када Перси и Татари Цариград облегоше с великом силесијом узимати га, пак с божијим судом изарад те им
ју помоћница, [то учини] те снапоља прва грчка стража што стајаше у бусији по наредби Патрићија скривено у цркви свете Богородице названој Пићија, изненада посукаше се одонуд на Татаре.
Оставише они онај поклонит им оцу Приолу град, узеше што имадоше онде своје и очине им свете мошти, натоварише се у лађу, те се спустише с матером доле к Будиму, дођоше у град краљу.
И дати ће нам пак од њега достати свете царе наше, и сачувати ће њихову господу у покорству и у страху и у православној вери.
Видесте ли смањено срдце тихо и кротко свете Богородице? Архангел је назива обрадованом и благо словеном је нариче, сказујући да ће сам Бог Дух свети доћи на њу и
развијати што је зло од добра, те згрнути ће праведнике кано извијану пшеницу у хрпу и сручити их у небесне своје свете житнице. А грешнике кано коров и плеву сажећи с неугаситом у муки ватром.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
о мајстору Манасији (реч: мајстор беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с мухамеданцима, нашим највећим
није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве“.