Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Твој део или противност од тебе — Јер треће нема! Крај твог огња зебе, И мркне крај твог светила што сјаје. Самотан свугде и пред свим у страху, Странац у своме и телу и свету!
Земљо најлепшим сунцем која си злаћена, Ни жижак више немаш од твојих светила! Новом крвнику своме сада си плаћена, Али и заветом новим опет посветила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па тек кад помисли на ону гђа Сиду. Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, боже, — разговара се сама — дај ми само дотле да живим да сретнем само ону дебелу бештију.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Па, божанску погледајући клет, намигују: „Сад оде на заклет!” — Уведоше Делилу. Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађох богоизабрана светила што различитим видовима журе на подвиг духовни.
Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, целом свету светила, земаљски анђели и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда
ЗА ДРЖАЊЕ ПСАЛТИРА УКАЗ ОНОМЕ КО ЋЕ ДРЖАТИ ОВАЈ ПСАЛТИР Богоносни и преблажени и преподобни оци наши, целог света светила, земаљски анђели, небески људи, научени испрва иночаствовати предањем Светога Духа, и благодаћу Божијом просветивши
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С'тради спомен сребрној седини, Сврх светлости светила сунчана. И како одмах не надовезати на те стихове сличне Сарајлијине типографске лудорије из 1839.
Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека! Већ данас серпска падоше светила Под мачем злобе: Речити Алекса Ненадовић, и с њиме дрски Бирчанин Илија, добри Рувим!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Узбудити душу чамом сатрвену? Сурвајте се стене!... Не!... И то разумем. За мене нема тајне. О, светила ноћи, Јурите, да ток вам решити не умем, Све бешње, све бешње, изнад моје моћи. Проклети предаци!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Међу светила римска, запојен насладом таштом, Силвије ступао није са својим издртим плаштом И својом анђелском тугом. По какав пропа
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Помињу се или бесни ћефови богатих домаћина, или маније чудака и болесника. Хладна и ситна паланка тако им се ваљда светила, у оно доба, што није могла да им дорасте ни телесно, ни духовно, ни имовно; није могла да их стигне у просвећености,