Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа... Моћи ће проћи. Шта велиш, Ђуко? — О те још како, господине! Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва! — Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
кукњава неких старица, око њега, које су се пљескале, очајно, по лицу, и, плачући, покушавале да га ухвате за руку. Светина их је, и нехотице, обарала на земљу.
Они нас толике, а мој рођени, једнога, па, гле, колика дрека. Павле се био пренеразио, кад га она помилова по лицу. Светина их је била опколила, гомила Махалчана, а он је узалуд покушавао да се отме, вичући да треба, што пре, отрчати до
Био је слабушан, ван себе, отимао се и урликао је, тако да му се глас чуо, и кроз лупу добоша, и плач жена. Светина је била напунила све прозоре на тргу, а гомила света стајала је и на тргу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
сав жут од стида, вичући на слуге, кијајући на припеци, опкољен калуђерима, који сад чињаху све да га задрже. Светина, која се беше скупила пред капијом, међу којом сад беше и неколико Цигана, у крпама, скоро голих, који су скакали све
Крај свих слугу Аранђелових, који су пуцали бичевима, светина у гомили пође за Аранђелом Исаковичем до кола, и не знајући куда иде.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
84. Јарко сунце већ замаче, Ал' светина јоште не те, Код неки се тек сад заче; Само глени оно дете, Како шеће, стреља, мига, — Ал' што ме је за њу брига.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити ? размишљаше он у себи. Зар да гледамо мирно како се светина школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи. Ништа!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина. Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом. — Где смо сад ово?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Беше то призор који се не може заборавити. Светина је плакала од радости“. Герардо слушаше пажљиво шта му причах. „А мене“, наставих своју причу, „обузе осећај дивљења
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
руку држи, јер се тиме некако нарочито спутан и понижен осећао, али јој је сада то, по изузетку, допустио, да их она светина не би раздвојила и да тако жену своју, каква је таква је, не би изгубио.
Али је и време пролазило, а светина све више и са свих страна пристизала, те Јаћим види да се нема куд и да се негде мора застати и осматрачка тачка
Ћипико, Иво - Приповетке
Тек пред подне доврши се служба, а било је време, јер светина махом се разбеже по дубрави. Још неко време митокласи се народ поред високих дрвета и намештених пуних столова,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохор Лечи додиром! Та простодушна светина која непрекидно овуда муља, заиста мисли да је наш нови брат чудотворац. Долазе слепци са просутим очима, моле га да
Био је исмејан и поражен. Привијао је мелем на своје отворене ране, говорећи како та прљава светина ништа боље и не заслужује него да је чаролијама и ђавољим вештинама заводе белосветски мангупи какви смо ја и Доротеј.
Охолост која не познаје обзире. Сировост, крвожедност, дивљаштво. Светина: Дадара је гађао свога супарника. Завист и пакост су натегнули његов лук. Љубомора. Жуч.
Сада је по Вилинском гумну муљала светина, ситни лопови, одбегли себри, бадаваџије, пробисвети, бегунци са вешала, сецикесе, варалице, гуслари, бескућници,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина навалила да је разграби.“ „Како Ви то мислите?“ упита га један са краја гомиле.
Што су га стручњаци мање ценили, тим га је светина више обожавала, а нарочито жене. А они астрономи од еснафа осетише његову снагу.