Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дигао сам се и, погнуте главе, пошао натраг. Кула светионика, насред острва, засијала је, и све је постало сиво и неизречно бедно.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мало је ко знао и да постоји! Па, ипак, у ноћи, кад таласи нарасту као планине, вечито упаљено око светионика на острву било је спас за морнаре. Стари светионичар је то добро знао.
Тек око подне поче море да избацује остатке разбијеног брода, а пред вече стиже други да извиди шта се догодило КОД светионика. — Је ли светионик био упаљен? — набра обрве капетан брода. — Као и увек! — рече старац.
Ко зна колико је времена прошло док нису угледали острвце у руменој светлости пред вечерја и упаљено око светионика на њему? — Ускоро пристајемо! — рече капетан, а у истом часу поче се буркати море. Загрме однекуда.
»Ко би иначе палио светионик?« Море се више није разликовало од неба. У потпуној тами светлело је само око светионика. Али, изненада оно поче да жмирка, па да се гаси. Убрзо сасвим утрну.