Матавуљ, Симо - УСКОК
— И хоће, занаго, тај ђаво ђетињи! свети владико! — прихвати Мргуд Шутов... — А да и тебе светијем зовемо, па си обидовао те путове! Угледао се писар на свога господара! — Ја сам друго, ја сам Црногорац!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, па посију и посаде купус, па ђаво рече: — Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи, — и тако
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свак је држи, опрости ми, Боже, кâ да духом светијем прозире. Донио је ђаво међу нама ево има двије три неђеље, па је сада, што није никада, ударила каживат вјештице.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
у највећој мјери, а надасве велики мученик, каквијех је мало земну кору чепало, ријечју; Петар, (још за живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби, оборен мислима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим!
Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде купус, па ђаво рече: „Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи“ и тако буде.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
првијех ангелах; ма је оно милионе путах од свакога веће и сјајније; миријаде сјајнијех сунацах о њему су светијем правилом за свијетле власе повјешане, лију свјетлост у опширну сферу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ово ђавола врло ражалости, па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде купус, па ђаво рече: — Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ситну књигу написала: „Богом брате, Краљевићу Марко, братимим те богом истинијем, и кумим те богом истинијем и вашијем светијем Јованом, не дај мене црну Арапину, ево тебе седам товар' блага, и ево ти седам бошчалука: нит' су ткани, нити су
Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам њега богом братимила, и кумила светијем Јованом, и даре му млоге обрицала: но залуду, не шће доћи Марко, не шће доћи, не дошао мајци!