Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Умро је у Новом Саду 23. априла 1869. године. Јован Хаџић у »књижеству назван« Милош Светић, био је један од најактивнијих писаца српских свога доба. Образован човек и гипка духа, он се огледао на неколико поља.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА 261 СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Њихово очајање и крајњи песимизам опевали су, често принудно дискретно, многи, а Милош Светић га је 1828. изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси нам често
Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст. Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже,
Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839. Милош Светић МАТИЈА БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој
јена од славенских ода Мушицкога, штампана у Стихотворенијама, Будим 1840, ИИ, 135—6, а на српски ју је превео Милош Светић; тај превод је штампан у Стихотворенијама, Нови Сад 1844, ИИИ, 202—3 (а штампао га је и Светић у својим делима), и
ју је превео Милош Светић; тај превод је штампан у Стихотворенијама, Нови Сад 1844, ИИИ, 202—3 (а штампао га је и Светић у својим делима), и овде оданде унесен. ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ (стр. 137).
држао, у Антологију требало или могле да уђу; такви су песници Вићентије Ракић, Гаврило Ковачевић, Јован Хаџић-Милош Светић, Ђорђе Малетић, Ђорђе Рајковић, Василије Суботић, Данило Стајић и други.