Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не палите им пећ ни петролејку - њима је топло и светло и без ватре! Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зора је синула румена и сјајна. Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца. Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... — Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У светло јутро тога дана, Бацајућ семе, рекох: — Буди У мојој бразди крв титана, Идеја силе сва у груди! У простор бачен гл
Владановом Ђорђевићу АВЕ СЕРБИА Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло небо понели смо с нама, И зоре да зраче на путима снова.
И место млека, крв су сисали, У страдањима твојим дугима. Твоје су светло име брисали, Да не знаш ко си међу другима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
или сомота, широких рукава, извезен срмом (део старе градске ношње) лимунација (илуминација) — ватромет, раскошно светло, светлосни ефекти локумић — колач умешен од брашна, масти (уља) и шећера (меда) луфт — фаздух Луѕцініа пхіломела —
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Па будала! И ђаци грохотом прскоше у смеј. ИX. У престоници, тога Бадњег дана, било је весело, светло и мило. На крововима је лежао хладан покривач белога снега, а по улицама врвели су људи, жене и деца под чијим је
И у том непомичном ставу, широко отворених очију, са светло дрхтавим, измореним погледом тешког болесника, са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је мрдао челом и
Африка
Рекло би се не светлост сунца, већ зрачење саме земље пред крај апокалипсе. Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни.
Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено, капале на руке
Говорио сам себи у сну: „Лепо је да си ту!“ У поноћи смо продужили. Магла се разишла, небо светло и звездано, обасјано месецом, који се крњио. Река је била црна. Питао сам своје пагајере: зар не умеју певати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То јест, до овејка звезда, које је тај народ звао Кумовом Сламом. Расцијани су, у то доба, толико волели све што је светло, младо и ново, да су имали обичај да поскакују према новом Месецу и да му довикују као безумни: „Здрав здрављаче, нов
“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо. Божич је имао чврсто чело, широко, светло, које се као неки шлем надносило над густе, црне, обрве.
Ни тамо, у прошлости, у његовом бившем животу, није све било лепо, светло, разборито, али је бар чуо како му срце куца, кад је куцало. Могао је да гаји и неку надежду.
Ја сам му крив. Је л’ ти рекох, Ђурђе? Док су Рашковичи имали кнежевство све је у њих светло и честито било. А сад? Ајлугџије, па се као ајлугџије и понашају.
Исаковичу се учини да, тамо, већ, кишу види. Над Леополдштатом, међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на којима се капљице кише сјаје.
Он је јахао, погнуте главе, неколико сати, за тим својим сународницима, а после се вратио. Увече, кад је топло и светло, од Сунца, које залази, Исакович је имао обичај да седи, на прагу, своје куће у Токају.
Јесен је, и те године, у том крају, била лепа и топла, а Сунце се тог дана рађало, изнад Ујхеља, велико, светло, на небу тако ведром и плавом, као да је увек тако плаво, и као да ће вечно бити плаво.
Његов пут, који се пео у даљину, на планину, водио је у Росију. Сунце је над тим висинама сјало, тако светло. Као и Гарсули, онај Крфљанин, кригскомисар, у Темишвару, и Павле је, изненада, спазио велику светлост, силину, моћ,
Прво га је зачудило Сунце, тог дана, тако огромно, светло, велико. Затим та шума, која се учини непроходна, кроз бескрајно зеленило.
Кад се обукао, међутим, и истрчао, застаде засењен. Било је толико видно и светло, као да се цео свет био изменио. Ливаде, овце, његова кола, шумарци, шуме у даљини, врхови, стене Бескида, све је било
његове жене, које је било васкрсло у сну, било је мило, хладно, пријатно, успављујуће, као нека хладовина у врту, а светло, као што је пена шедрвана коју у висину бацају.
то више није била она дивота његове задивљености према својој жени, она необична љубав, која је ноћ претварала у чудо, светло, као кад сија месечина. Ђурђе би, и сад, каткад, заспао, на њој.
Теодосије - ЖИТИЈА
Небески је и говорно ово са њим у облику очеве појаве. Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше.
званих и незваних, тако да је манастир постао тесан, свети украси цркву свету сваким благолепијем и гроб преподобнога светло удеси. И када је дошло навечерје, отпојаше код гроба светога оца за спомен узакоњено од псалама.
И тако, Духом Светим вођен, дође у Свету Гору. А када су сазнали за његов долазак сви који су га познавали, светло веселом душом Бога благодарећи, на виђење с њим долажаху, јер га сви љубљаху, и због крајње смерности по првом обичаЈу
Правдом и истином светло украшен, љубављу према ништима богољубац изврстан, а беше и Светог писма велики испитивач и овог довољно мудар и учен
И тако, светло украсивши ове иконе златним крунама, камењем драгим и бисером, постави их у томе манастиру Филокали, које у част Бога
После овога свети сабра све достојно што је потребно великој цркви, и узе са собом књиге законске, и светло испраћен од митрополита, ипарха и првака градских, оде у земљу народа свога.
оружје, са многим другим светлим даровима, а засебно обдари светога премногим частима и оне који су дошли с њиме, и светло испративши, отпусти га својој кући.
свети и дивни, богоносни и свеблажени оци Симеоне и Саво, који сада заједно стојите пред Светом Тројицом, облиставани светло њеном светлошћу, и гледате од ње на нас одозго, не заборавите добро се бринући за нас, народ свој.
осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај душе своје испољавајући.
спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај душе своје испољавајући.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зуби су јој били неједнаки, али смех јој је био такав да вам је застајао дах у грлу. Њено мало лице било је светло као добро углачан белутак. - То је тек нешто!
Сада је ходао насипом између прагова. Затим смо видели како се неколико десетина метара даље, на рампи, пали светло. - Знаш ли колико је сати? - рекла је Рашида гласом још увек заптивеним од трчања, а ја сам одговорио да немам појма.
- Слободно упали светло! - рекла ми је кад сам се, изувши ципеле, увукао у кухињу. - Знам да си то ти! - још је додала, али кад сам упалио
- рекла ми је кад сам се, изувши ципеле, увукао у кухињу. - Знам да си то ти! - још је додала, али кад сам упалио светло, била је изненађена. Седећи на каучу, потпуно одевена она је, очигледно, чекала оца.
Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не превише топло. Рашида је звиждала као Сијукс Индијанци (бар тако је она говорила да звижде Сијукс Индијанци) кад
Црњански, Милош - Сеобе 1
Небо је над њима дуго, скоро до поноћи, остајало светло, засуто бледим, али крупним звездама, што су пред зору постајале ситне, али сјајне и устрептале.
Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Видећи их доле, у трави, мрачне њине гомиле, како леже око кола, осветљене ватром,
цркве насред села, Исакович оде радо, уверен да је то све бедно и ништавно, а да је оно што га у рату чека, силовито и светло и може да се заврши нечим дивним, и за њега, и за све те његове људе.
својом колибом, у запари летње ноћи пред Штрасбургом, осетив да је преварен, понижен, а да беше рођен за нешто чисто, светло, ванредно и непролазно, као ти комади неба, што сребрни и плави лебде сву ноћ, испод сјајних сазвежђа, над крововима
Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Увече, одбија да седи на местима где је осветљење неонско. Млада жена се увек најпре распита какво је светло тамо где ће је извести. Млади човек и млада жена заиста су млади само у Кинотеци, недељом у три.
Враћају се касно пијани станари, из отпадака излећу преплашене мачке, кћери ноћних пролаза, нека будала увек је палила светло или псовала одозго са степеништа у тами. Сећате ли се те трулежи и расутих утроба које је исповраћала ноћ?
је било и свих осталих ритмова што излуђују једног петнаестогодишњака коме је живот тако рано доделио улогу статисте. Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира,
И док је аутомобил окретао око старог позоришта, то светло се поново однекуд појавило и поново је у њему искрсао млади контрабасиста Сеад, смешећи се на невоље и на сиротињу:
– Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп! — Пуфко скида наочари за сунце и жмирка у светло. – Лепо се види да нема никакве куће! – Али она је... – Ње нема! – Та његова кућа... хоћу да кажем... – Шта?
Шта тражиш овде, где никога не познајеш? Хеј, шта је то с тобом? Знам, привукло те светло Теразија, провинцијска лептирице. Провинција — то је за тебе, пре свега, лоше осветљење.
И лица под тим светлом као да остаре пре времена; очи губе сјај, а коса постаје пепељасто сива. То светло, под којим си одрасла као неки изненађујуће леп цвет, претварало је све у чамотињу.
Срце му је лупало као лудо кад у мрачној улици угледа њено бледонаранџасто светло; некада је сваке ноћи свраћао да се ту нађе са друштвом. У то време имао је код шефа сале неограничен кредит.
Тајмса, док су га гурали тамо-амо у гомили што је зурила у излоге, грицкала семенке и кокице, брбљала и псовала црвено светло на прелазу. Народ. Ненавикао на пешачење, у почетку се веома брзо замарао.
То се сасвим лепо могло видети када је из полутамне кухиње изишао на светло дана. — Гле, кога то видим? — осмехну се он. — Одавно те није било. —Послови...
дубље у супротном правцу према сточићу за две особе, постављеном уз лажни камин из којег се церило црвено електрично светло из пластичне цепанице.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А доћи ће ђаво по те!“ 31. , крило наше, Вазда светло лице твоје! Кâ ти беше, да бијаше Међу нама јоште које, Не би нама таке стреле Кроза срце пролетеле! 32.
Пре неколико магновења ока У срцу њему није било светло Кô сад — не велим да је био мрак; То беше ноћ, на небу сјаше месец, Од овог зраци на срце су ишли: Ниједан није
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна румен.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а
В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште зрака; склопљена су врата зимнога дана, и склопљена стоје врата самостана, и самостан истог мал' да се не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у том филму, Суле је, наравски имао право на свог дублера, јер је режисеру и осталима било непријатно да на њему мере светло док припремају снимање и те системе! Али јест, оћеш врага! Како наћи неког сличног Суленцету!
“ што се њега тиче, могли су на Суленцету, као млађем алкохоличарском приправнику, да мере светло колико му драго: потпуно је испустио из вида зашто се ту налази.
Тако су они једно три сата мерили светло на Сулету — несуђеној филмској звезди — док је његов лични плаћени дублер књавао у лигештулу.
завидљиво са устима пуним кремпита, док сте трчали испред кафане „Лондон“ у пола седам, претрчавали улицу кроз црвено светло, док сте се заклињали да се никада нећете угојити, да никада нећете носити сиве фланелске костиме, и никада ципеле
Жене и деца циче од среће, кад патер фамилиас престигне некога или профура кроз црвено светло, а бакуте из гепека само се крсте и гледају како ће све то да се заврши.
Не палећи светло, убацимо у шпајз и као месечар напипам левом руком фрижидер. Одједанпут, десна ми рука у потпуној помрчини откри нешто
Одједанпут, десна ми рука у потпуној помрчини откри нешто живо и топло. Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло. Кад тамо, имам шта и да видим — смртно преплашени матори и бакута вире иза фрижидера, бледи као смрт.
Маше нам испред очију рачунима за светло, ђубре и кирију. Подсећа ме у том тренутку на маркиза де Сада, за кога сам открила да је био чисти садиста!
У Мишарску му се не иде, шта ће тамо? Зна се: гајба ладна, а светло не сме да пали, не да газдарица, да се троши струја.
часну реч, не би усудили да претрче ни једну једину улицу на свету с митраљезом у рукама, све док се не упали зелено светло на семафору.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шта рећи себи, док још траје служба? Угаси светло, радио искључи, да заспи слово с вином што не бучи: у цркви смрти свет је божур-журба, што бојом држи ритам
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Искачем из постеље кијајући, умивам се и силазим на улицу. Острво се купа у првом расветљењу. Све је чедно, чисто и светло; звучно; као да је стварање света тек завршено.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан, блажен...
а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно... Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...
је ово... сама?!... А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду... А шта оно необично светло игра у кукурузу ?... Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Веома је топло и светло. За столом испод липе, Софија, Јелисавета и Василије пробају једну сцену из Шилерових Разбојника.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Провидно у зори, светло и жуто, као окно пред безмерном чистотом пустиња надземаљских, што су као и вода. Ветровито и таласасто небо Баната,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце. Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
XИX СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПИРИНИЦА (за њом Спира): Е, е, е, е, па, зете, светло ти око! СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра?
СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У врту, грана грану од снега, нежно, брише. А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело.
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање. А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан.
Грмљавина жалосно подбаци: Одоше тамни облаци Чак тамо, на крај августа. И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.
Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И носе искре пламенови ови, И причају ми моје доба славно, Мистично, светло, с наде ореолом, Протканом срећом, преливено болом, У коме трепти сан живота вечна.
И да срцем нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака речца што се тихо рекне У души нам
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Рибе никако не окушамо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести, осим среде и петка, и вино пити великим красовољем, не једанпут, него и сутра, што је остало од
А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима, када се уводи за трпезу колико је могуће.
О умрлим оцима нашим и братији примићемо светло. И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона монаха, који
Празнујте га светло, и појањем, и свећама, и јелом и пићем, а усто хлеб и вино на вратима да дате ономе ко се затекне тога дана.
Рибе никако не једемо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести и вино пити великим красовољем, не једанпут, већ и сутра, што је остало од јучерашње трпезе.
А празник Светог Њеног Престављења, који је назван Успење, празнујте га светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима.
И о умрлим оцима нашим и братији примићемо светло. И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора господина Симеона монаха, који
Празнујте га светло, појањем, и свећама, и јелом и пићем до обиља. Осим тога, и на врата треба дати и јела и пића ко се задеси на тај дан.
појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и светло сијајући, као дрво дивно стајаше у пристаништу добром, то јест Светој Гори.
Стога и ми сви верно на славље његово светло стецимо се, доброг пастира светло успојмо песмама: Радуј се, монаха похвало и утврђење, моли Бога за нас, Симеоне
Стога и ми сви верно на славље његово светло стецимо се, доброг пастира светло успојмо песмама: Радуј се, монаха похвало и утврђење, моли Бога за нас, Симеоне блажени, да се сачува стадо твоје
речима украсив, сазнањем просветлив ум из кога чудеса светла шаљу се, оче блажени, вернима слух ваистину озарују светло! Једина, једног од Тројице родила јеси у два суштаства, у лице једино видљиво, Дево, коме појемо: Благословен Бог!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: Ша је, да је, мени лако није опслужити наке муштерије! Један тули светло, пали свећу, други тражи да глумим да нећу! Један сипљив, а други ме сколи: јеси л скоро била на контроли?
Ниси ваљда побего? АНЂЕЛКО: Нисам, него амнестија! (Затамњење) ИИ СЛИКА (Кафана, после фајронта. Сви су отишли, светло је смањено. Иконија и Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Само је будила мир. РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне. Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
За човека срамотно... Аћим се сјежи, устаде и удари у прозор. У његовој авлији, једино у његовој соби ноћас трули светло у помрчини пред кишу. А миришљав је ветар у тек олисталим јасеновима.
пригњечена његовим поганим месом; све је само мучење које се чује као ветар и види као ноћ, чека као јаук, и траје као светло у њеној соби. — Добро је, добро је сад. Милунка каже, скоро ће — долази Тола. — Где си видео Милунку?
Аћим се приковао уз липу и сенку, ветар је разапињао фењерско светло по калдрми; у башти се јалово дрвеће с рујним лишћем раскрвавило од светлости шареног стакла, иза кога је плакало дете
Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама. Светло лизну Адама у постељи. Загледа му се у ознојено лице, узнемирено брзим и храпавим дисањем.
Тама све покупи. Он обеси руке и главу на дрвене решетке прозора. Тресе се. Сам је на свету. Угледа светло у новој кући Па она је умрла!... Али зашто у ово доба светли лампа? Адам! Излази.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима.
Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући. Иза прозора је, као и увек, горело светло, а преко врата био навучен тешки засун. Девојчичин отац га раменом изби, али врата су изнутра нечим била подупрта.
Ево ти воде! Неко мајушно, светло биће стајало му је крај јастука и нудило чашу воде држећи је обема рукама. Од чуда старац занеме, придиже се и из руку
Зато и нема таквих који би могли описати вилине сребрне косе и лице тако светло да се у њега не може гледати. А можда их неће ни бити, јер је улаз у пећину забрањен откад се један од дечака није
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- На погдеком увек гори свећа! Ил' је свећа, ил' је име светло, Ил' су дела која се не гасе, Па редове недогледног гробља Својом зраком красе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
она је састављена из зракова разне боје и разне ломљивости; та различита ломљивост је узрок зашто се Сунчево светло при пролазу кроз призму раздваја у своје елементарне зракове и боје које се показују у спектру.
Покрих своје очи рукама и узвикнух: „Сада ми, заиста, пуче светло пред очима!“ Лавоазије се насмеши и рече: „Разумели сте: ваздух у којем живимо и удишемо га мешавинама је двају
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Владао је такав мир и све је било тако чисто и светло око мене и у мени, да сам увиђао како је то баш оно о чему сам увек сањао.
Прилегли смо шћућурени један уз другог, јер на хладној ноћи осећамо лаку, непријатну дрхтавицу. Поноћ је. Светло и звездано небо је очекујући немо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... XИ Станка не могаше више да мисли. Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се
А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко... И никад га више не одведоше цркви и не причестише. — Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу?
Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!... Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...
Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје
— Викну Митар и устаде. Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... »Шта се ово враћа светло, слатко ?... Гле, слободно се дише !... Ох, како је слатко дисати !... А шта је ово заковано?...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Оче, ево опет мене. Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само...
Поколење женско, сваке части вредно, Споменик ти диже зеленкасто-сиви: И сад име твоје, светло и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица.
Ја мислим дуго на подземне стазе, Које све иду против једног грба, И на подлости што упорно тазе Јединство светло и долазак Срба.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њих чека судбина да постану, мање-више, опште познате, свакидашње ствари. Телеграф и телефон, динамо и мотор, светло електричног лука и усијаног влакна, изгубиле су своје дражи још док сам био студент у Кембриџу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ето такву прикривену разлику на свеколиким нивоима културе и имамо овде у виду. И њу треба уводити у светло поље свести.
од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво небеско светло облаче као у живо сребро.
Доста занимљив песнички поступак, и леп доживљајни угао из ког се субјективно светло пролива на споља виђени свет. Паганске слике могу се спојити с хришћанскима, и стопити у нове, раскошније.
култури налик на стоногу: спонтано се понашамо, служећи се многобројним културним навикама, све док их не уведемо у светло поље свести и не погледамо на њих са стране, као туђим очима, што наше понашање одмах отежава, чини га несигурним.
И то изазива колективно страховање од опште пагубе. Овај необичан страх одмах баца извесно светло на један други, женски лик, који се појављује у више приповедака.
следбеничка лирика; међутим, није сувишно ако покушамо да укажемо на неке моменте који ће, можда, бацити извесно светло на песниково унутарње колебање у потрази за аутентичним, властитим стиховним изразом.
Овде се значење не износи, него се збива. Чини нам се да ови моменти бацају извесно светло на један од основних поступака у Попиној поезији.
и доњи слојеви боја на икони: њиховим се просијавањем кроз горње, нама ближе слојеве, добија оно познато унутарње светло којим сваки лик на икони зрачи; ако желимо да испитамо и разјаснимо то непосредно видљиво светло које изнутра зрачи,
оно познато унутарње светло којим сваки лик на икони зрачи; ако желимо да испитамо и разјаснимо то непосредно видљиво светло које изнутра зрачи, мораћемо да разоткријемо и невидљиве доње слојеве боја77.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Влажног и тамног боји се Софка; од њих зазире и газда Младен у истоименом роману. Светло,доживљено као топло, усредсређено је у изнутра осветљеној кући, још уже: у соби у којој су опуштени, раскомоћени
Генеза књижевног дела, особито ако се она може пратити према рукописним варијантама, покаткад нам баца неочекивано светло на његове скривене стране.
призора долази од инверзије: Софка у повратку не види само кућу, него кућу са својом сопственом одсутношћу (мир и светло симболизују празно), што нас подсећа на снове са визуелном инкарнацијом сопствене смрти.
животу запажени и отуда узети, као и много шта друго у Нечистој крви, ипак су овакви детаљи, ако већ не уносе иронично светло, свакако срачунати на оштро контрастирање варошког и сељачког.
може свести на три за тумачење Сеоба важна момента: (1) сенка се као део таме опонира са светлом; (2) будући да се светло и свет у обичноме доживљају међусобно повезују (није случајно што те две речи у словенским језицима имају исти корен),
И утолико снажније потреса, избезумљује госпожу Дафину: као мрак и светло, два се брата не могу у њој помирити. Томе ваља додати да је у шестој глави описана једна давнашња Вукова љубав, што
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Чудећи се поврати се старац старици; Налази је у палати, трему стубовном, На њојзи је светло рухо, рухо бољарско Са первазом скупоценим, крзном собољским.
Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти! Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет пута показô си да си млад.
Ко саближи разне ћуди Извршиће дивно дело: То је славно, ал’ је главнô: Поштен образ, светло чело. »Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду?
Краков, Станислав - КРИЛА
Тице су имале црне крстове на крилима, н непрестано расле. Што већ Сергије не лети брже? Одједном нешто светло стаде промицати. У зраку се сплело безброј правих светлосних конаца. Апарат се немоћно тресао н споро бежао.
Петровић, Растко - АФРИКА
Рекло би се не светлост сунца, већ зрачење саме земље пред крај апокалипсе. Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни.
Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено, капале на руке
Говорио сам себи у сну: „Лепо је да си ту!“ У поноћи смо продужили. Магла се разишла, небо светло и звездано, обасјано месецом, који се крњио. Река је била црна. Питао сам своје пагајере: зар не умеју певати.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Оно истина наше стање није баш очајно, али није ни светло. Да ли ћемо се ми моћи да одржимо до позне јесени, као што се Черњајев нада?
што су се искриле на свакој биљчици, на сваком предмету у околини, а пољем се разастро вечерњи сутон и сива замаглица. Светло сунашце!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Чини ми се кô да видим Светло лице звезде своје; Ја је видим, ја је видим, — А ње давно нестало је... ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сан ме поче хватати. Пребацио сам шињел преко главе и, у полубуновном стању, дочекали смо зору. Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела. Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи. Били смо весели.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти воздвигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Лице му је тако мутно Као небо кад је киша, А око му тако светло Као сунце после кише. Цвет-девојче прије било Као сунце усред дана, А сада се указало Као месец у поноћи.
свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе Од играња лаке ноге. Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао.
Других свата небројено На нас тамо чека мноштво, — О том’ сам се постарао Да те светло друштво прими, А тамо је обилије Сваке струке од господе И од друге славе светске. Буди само добре воље.
марта 1841. Гају: „Ономадне посла сам вам један мој чланак против Бороевићу, молећи вас да ми га што берже на светло изнесете.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Рођен у Херцеговини, надомак Јадранског мора, Дучић је носио типичну медитеранску љубав за светло, сунце, равнотежу и склад. Такав је и његов стих, одмерен и звучан.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Силена је војска овде становала — Наместо је војске маховина пала! Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... Али зна да сада нико у кући не спава.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ропац, бол који му раздире нутрину, хватао је укоченим прстима за руб покривача, а онда је наједном све то престало, светло је утрнуло у његовим зеницама, престао је мрмор његових неразумљивих речи, усне које су се неки тренутак раније
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То Азок приноси жртву господу и богу своме, Да благослови војску И светло оружје с њоме. У мору кандила сјајних блиста се свештена река...
5. Паде, најзад, и вече уочи Ђурђева дана, Чисто и светло вече. С румених западних страна Изретка, покадшто само, заструји топлина нека, И лаки задрхти удар брујећи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Игра боја постаје све живља и разноврснија. Уз наранџасту појављује се светло-румена боја трешње, која се на неким местима претапа у интензивно руменило. Подземна грмљавина, потрес, прасак, муње.
Онај сликар који је са нама овамо допутовао насликао га је са две боје: светло жутом и црном. Рапава, накострешена пољана или, још боље, ветром ишибано па скамењено море, испрскано мрљама најцрњег
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! По свјем свјету свјетлост красна светло све јављајет сја; сунце, луна и звјезд јасна топлоту нам дајетсја: земљу, људе обимајет и све ствари загрјевајет.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота. Соба иста, али раскошно намештена. Лепршају се по зидовима окачени дугачки свилени пешкири.
(Сагиње се Стани, да јој закопча низу.) СТАНА (закопчава је. Али гледајући у Ташанин сјајан подбрадак, светло, зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и кратким јелеком гола развијена прса, заборавља да је
Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад се он и жупник смеју, то је била права музичка хармонија. Жупник је имао у гласу нешто светло, а дечко нешто топло и мазно.
цркве, која се жупником много одушевљавала, казала је једном: „Наш господин жупник, кад проговори у мраку, као да се светло ужегло.
— Па казала вам је жена од првог часа, лепо, да је крива. Шта још хоћете, и што палите лампу кад је светло! — рече једног дана паметну реч госпа Пава ветеринарка.
се да ту, без њега, руча неко друштванце младих људи, док би домаћин, прошао поред своје куће, наставио даље, до оне светло очишћене месингане ручице коју је требало повући па да се затресе главно звоно у „ајнфорту” господин-Васину.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Отац је то учинио још одавно. Узалуд су га чекали да се врати, узалуд остављали у прозору светло! Није долазио. Можда због глади која је била честа гошћа, а можда и због воде коју су становници Пешчаре из далека, на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Читајући песму Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом.
Она је храброшћу на смрт решених сјајно доказала да бој не бије светло оружје, него јуначко срце. С тим моралом раја је ишла из победе у победу.