Употреба речи свету у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Због вас је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у свету цркву! — говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што се, чакљама и будацима наоружани, налажаху на обали

— Имаш ли оца и мајку? Ил’, можда, брата старијега? — Никога немам, непознати пријатељу, на големоме свету никога!... — Глас јој је задрхтао, а по мирним цртама лебдео је неисказани бол уцвељеног срца. — А пријатеља имаш ли?

“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, јецајући... Ох, за плакање је свугде на свету места, пријатељу мој! То се нигде не брани... Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... Ми одосмо кући.

сам пред њега на земљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и шта би с њим. А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо... Али све беше бадава!

Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а, богме, смо и злих дана доста дочекали...

Ето, сад скоро ће доћи Ивањдан, после тога Петров-дан... Ти дођи, џанум, кћери у госте, па, наравно, и у свету цркву; док се дете не навикне сваке недеље и празника долазити у свету цркву... Разумеш ли ме, џанум?...

Ти дођи, џанум, кћери у госте, па, наравно, и у свету цркву; док се дете не навикне сваке недеље и празника долазити у свету цркву... Разумеш ли ме, џанум?...

са црвеном випушком на капи и на чакширама, сваки трећи дан долази му на ручак, па, осим што њему у очи, још и осталом свету казује да је његов побратим најваљанији човек на свету.

дан долази му на ручак, па, осим што њему у очи, још и осталом свету казује да је његов побратим најваљанији човек на свету. Више пута са неким ентузијазмом о своме другу и побратиму говори: — Знате, људи!

Вели, од свачега лечи, и од грознице, и од кашља, и што већ има болештина на свету... Мене је једанпут заболела пета на левој нози, па сам се напио животне водице... прође, ама као да си руком однео...

— Заљубљен је — мишљаше уча, — али је и дивна та Сремчева Јелица! Ја никад нисам видео лепше у свету. Само је штета што је из белога света... (Те предрасуде није се ни добри учитељ могао опростити.

Баш као да су рођени једно за другога! Лепши пар не би у свету нашао!... Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Обрадович| Предисловије о баснах Сви народи на свету имали су, и до данас имаду, у великом почтенију морална поученија која се дају у баснам.

које, зато што се свуд и ласно имати могу, не чине се от какве цене, а у самој вешти најнужније су и најполезније на свету.

Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе. Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.

Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути. Мало је С о к р а т а и К а т о н а на свету који, у овако критическим окресностима, не би овог истога лисца себи за приклад узели.

А гди се људи рађају а не умиру? Јоште се то место није нашло! Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали. Не ваља децу плашити, јер се многи из самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им

Онда се мрежа распе, и лав се избави. „Чудне ствари што видим на свету!” — Сав зачуђен рекне лав. — „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?

” „Лане, у ово доба? Помагај! Тада ме није ни било на свету; мати ме је овог пролећа ојагњила. „Видим да си ти умно и паметно, и да се умеш добро одговарати”, рече му курјак.

Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак стане гакати.

Свему је свету познато какви су људи Лакедемоњани били док су међу њима Ликургови закони цветали. Совјетује један премудри Инглез

Псу касапском досади се све уједном месту живити, и зажели му се и даље куд поћи и видити што се и по осталом широком свету пади. Украде се једно вече од куће, стане путовати и дође ноћу у једну велику шуму.

Ал' се је то досад разумевало да ће се само на другом свету искати, пак су се млоги при том есапу добро находили. Ћутећи мислили су у себи: „Нек' је нами добро овде, а одунд се

Курјак, однекуда на то сматрајући, рекне: „О, јадни ми курјаци, несрећни ли смо ти на свету! Врана му једе живо магаре, а он се смеје. А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Писана је иста чаша и вашима, и нашима: у мртвом свету, крв ће наша преживети у вàшима! ШЛЕМОВИ 1. Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији мирис

2. Кад се све угаси, кад се све охлади, кад те сви на свету оставе и забораве, остане ти шпорет у касну јесен. На шпорету тигањ, у тигању шаран: печеним очима, потавнелог

Зашто је, у овом угашеном свету, пре него што се угаси и сам, баш оних неколико напуштених кућа, да их за трен обасја, изабрао?

Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш је ли све на свету погасио зато што те је напустио, ил зато да би ти ближе пришао, Бог!

У овом свету несланих мора и јела, Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре... Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!... Иако је био газда Рака онакав као што га већ знамо, опет се чувао да се не тера посмех с њиме.

спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало баштине.

Ревизор пита ђаке. »Кажи ти, мали, ко је био први човек на свету?« упита једног, па завири у исти мах у кујну: »Премажи мало сланином да не прегори!« вели слузи. Ђаче одговори.

И верујете ли, господин-попо, приметио сам равним начином да ради у инат. Јес', тако ми свега на свету — баш сам лепо познао да је то његово масло... — Чије му драго, тек није по нас, добро! — рече поп као забринут.

Онда још није било механа. Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.

причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...

Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. — Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла. Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја!

Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... Он је био човек свога доба.

Ујела ме је!... И боли!... Јуче... Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга. А од јуче?...

— Мисли. – А ти? — Ја не мислим. Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... — А хоћеш ли ме чекати? – Хоћу! – А ако те он запроси? – Одбићу га! – Ако те твоји буду терали?

Крунија није веровала својим ушима. Није могућно да јој је кћи казала: нећу. Тога чуда још није било у свету. — Шта рече, несрећнице?! — Нећу! — рече Јелица упорно.

Никад му лепша није била. Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих... Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић.

— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. — Ех, како!... Ја морам знати!... Чуо сам!... Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...

— Били су у кући! — Па гдје су? — То не знам... можда су се склонили!... Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... — Па је ли све испретурано?... — Опет они нису далеко. Турчин само слеже раменима... Све заћута.

Најзад стиже... Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад.

па до 1813, ја зовем добом херојским... Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати. Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...

— Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. Диже се запевка. Жене излетеше у авлију да и свету објаве. — Еј, весели Алекса! — рече Јова. — Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Самотан свугде и пред свим у страху, Странац у своме и телу и свету! И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету.

И реч што никад не занеми, И вечно будна божја струна. А као песник, ти ћеш бити Странац у свету и у гори: Од осама се што усхити, Од хладних звезда што сагори.

Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас.

Ми смо своју сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу.

И да моја мисô никад не залута У том своме часу свечану и ретку, Увек свету ватру носећ целог пута, Велику и светлу, као у зачетку.

у сузи што лева; У великом болу љубав своју мету; Истина је само што душа проснева; Пољубац је сусрет највећи на свету.

посташе за одсев твог стаса, Простор, да имаднеш душу зачуђену, Мир тамних долина за ехо твог гласа, Сунце да на свету бациш своју сену.

Господе, који ме посеја и зали, Зашто бејах нужан у свету и пуку? Прођох пут и видех све сем тебе. Али Кад год мој брод нагне, нађем твоју руку.

ОГЛЕДАЛА Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету. Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту.

Свима су беле руке пребили, Да их у небо не би дизали, Свету реч српску свуд су требили, Као хијене крв су лизали.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету. Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна

Људи добра срца чинили су им донекле поклоне, али све се на свету огугла. Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење, и не можеш га више познати, као ни Топузова вранца

Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету. Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро

и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу. Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.

Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству”, итд., итд.

Доле са срцем! Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу? Зар има момка на свету који није „проводио љубав” из које излази само лук и вода?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два

Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља. Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље!

Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«. Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.

Куд ти опет оде! Нисам, каже, тако мислио, Персо, супруго моја; волијем ја тебе него све путеркрофне на свету!« А мени онда дође жао што сам га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприцкрофне.

се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши: — Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету. Свакога је обдарио бог са по каквим даром; није ни у путеркрофнама сва срећа.

! Та није ме у три вармеђе било!« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба

Но ми смо се мало повише удаљили од предмета и заборавили се описујући овога лопова. Али тако је то у свету! Право је речено да добар глас далеко иде, а зао још даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више говорило него о

Лепа је недеља свуд на овом божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша недеља него у селу. У селу се још у суботу после подне опажа да

»Ко је срце у те дирн’о«, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол, и пита се: шта ће он на свету?

Ето таке су биле те две попине ћерке. И како знамо већ како то иде данас у овом свету, мислим да нема ниједног читаоца који неће већ унапред знати која ће од њих двеју триумфовати, а тако исто и разумети

ДЕВЕТА Из које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и философи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру,

! Тако је! Истина је! Али је и то истина да се много штошта у овом шареном свету и не може да мотивише, — па ипак се догађа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично

Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе. Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О.

Па какве сте оштре памети! На свашта знате брзо да одговорите. Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите.

— Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени? — Разумете мираз? — Погодили сте. — Наша Марта има хиљаду шајна, и то одма’ готови’.

Ту је онда ружнија над лепом пријатнија, добродушнија, и све друго на свету. У једном су Мица и Алка изједначене, имају добре и благе мужеве, који им све по вољи чине. Ретка срећа за удате.

Рогозић, откако се оженио, промењен човек, нетрудимо ради, много заслужује; хоће свету да покаже како и као збрисан вреди; и мало је кућа које су тако уређене и богато снабдевене.

И вама чат изискује да ме заступате. Много је Алка штошта против вас по свету гласове сејала, на пример да ви за моју љубав амо долазите.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Доле! Доле! Долеееее! — Жено, еј, жено; Чувај ми обе радње! — Пошљи фотографију деце! — До виђења на оном свету! — Стоко! — Држ' полуцилиндер! — Првог ми рок менице! — Пази, на радњу, пази на радњу! Збогом! — Ура! Ура! Урааа!

Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом

тачно на том излазу из вагона, дође му наједном да се напрегне и усправи, па да оном скупљеном брижном али поноситом свету, који га тако мило и са дивљењем посматра, каже просто и јасно: Господо, браћо моја, децо, жене, ево ту пред вам а,

по целе ноћи шкрипи и дрличе, а они држе здравице храброј, неустрашивој и непобедној војсци, најиздржљивијој на свету, и разбијају чаше и огледала све до сванућа кад зареде по улицама и под прозорима „праве серенаде“ оним женама чији су

што шмркће на нос и криви се не уме ни да цени ову цпећy што је она његова, него мисли да је он један једини на свету.

Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема уочљивијег човека на свету. Ја никад не увијам, ја не знам да увијам, ја гово— рим отворено Ако то не можете поднети, онда се одрекните разговора

у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену сестричину Наталију и од ствари све могуће књиге на свету које би јој дошле до руку.

Африка

луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету. Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом.

И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова; огорчен до гађена што сам преварен.

После пола сата ми углавном знамо животе један другога; сваки је отворио своје срце како у цивилизованом свету није чак ни ред отварати. И после, то су људи од изврсне грађе коју су опробале многе олује.

Највероватније је да се властима нико не би жалио, а да ли је један црнац мање или више на свету тешко је утврдити у Басаму а скоро немогуће у Зегелу.

срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега који је најлепши, најмлађи, најљубазнији на свету. Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно.

кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено.

ми смо увек били неустрашиви, — моме оцу бели су одсекли главу, али мој брат влада народом који је најмногобројнији на свету. Краљевина мог брата простире своје границе од изласка до заласка сунчевог (једва да је педесет км).

Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

тржиштима, тамницама за црнце, који су као робље куповани од црначких краљева освајача, па после продавани по свету, са својим скромни баловима за официре и гувернерске жене, био је за време од два века: Европа пред Африком.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Гди метиш, изгубиш; ди радиш, имаш штета, е, де! Оваква времена, откад је свету, није било. МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити!

Знајте садашње свету. ДИМА: Тифлуте то филун пери то филуменом ЈАЊА: Што? На ову кугу од време? О теос, филакси! Пропаднимо, пропаднимо!

Ако овај човек с његовом тврдоћом прође добро, то ће сваки на свету добро проћи. КАТИЦА (ступи). ЈУЦА: Шта је, Катице? КАТИЦА: Сад је већ бадава.

КАТИЦА: Ја сам баш несрећна на овом свету! Свака се зна штеловати и унтерхалтовати, само ја јадна морам да кукам. ЈУЦА: Зашт не пазиш како друге раде?

МИШИЋ: А, друго, ви и то знате како је сад обичај у свету. ЈАЊА: Оћи новци? Немам, господин нотариус, пропао сум, изио сум све сос проклета нестрећа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина.

Све прође а то Сунце сија. Како нас лепо грије. Нема ничег лепшег на свету од једног оваквог пролетњег дана.“ Енгелсхофен одмери погледом Грка и рече сухо: „Ја се не сећам тога.

Катинка, сем тог сенатора, није имала никог на свету. Иако на њу није мислио, после њене смрти, сад, у затвору, изненада, Павлу је било некако мило да на њу мисли.

Неће њега ни обесити. Не може! Ако се Гарсули решио да их потамани, он ће то радити друкчије. Неће целом свету на видик. Раселиће их у разне пукове. Опљачкаће им куће. А њега ће отровати, као што су отровали Рашковича.

Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!

Викао је да је Петар Циганин. Да му ћер није дао за то, да се скита по свету, него да буде утеха, у старости, оцу. Хоће да је види на свом самртном часу, крај себе.

Трифунови коњаници, и они најсиромашнији, били су видели, у ратовима, нешто туђег света. Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара, зло, саблазан, и срамота.

Долазио им је у Руму, долазио у Варадин, па је био почео да им долази и у Темишвар. Кад би се неко у том свету женио, или разболео, његови рођаци дошли би да то јаве Трифуну, или Павлу Исаковичу.

Нисам се ја отелио!“ Трифун, који је међу Исаковичима био најсиромашнији, био је том свету, због тога, и најближи. Он би седео са њима, данима, пијући, лагано, ракију, и пушећи, у разговору. О свему и свачему.

Није могао ни да замисли да је то почетак њиховог разлаза, заувек, на овом свету. У то време, у фамилији Исаковича, жена се отпуштала, као што се слушкиња отпуштала, без поговора.

А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио. Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету? Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала нас

Није потребна ни несрећа, ни патња, нити је потребно да дође до горких суза. Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима.

Теодосије - ЖИТИЈА

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Теодосије ЖИТИЈА Садржај ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ 2 О ПОЛАСКУ СВЕТОГА СИМЕОНА У СВЕТУ ГОРУ 22 О ПОДИЗАЊУ РАСЛАБЉЕНОГ 55 О НАПРАСНОЈ СМРТИ СТРЕЗОВОЈ 58 ЖИТИЈЕ СВЕТОГА ПЕТРА КОРИШКОГ 117 ЖИТИЈА ЖИТИЈЕ

Дошавши к себи, разумедоше да га нико други није одвео него онај Рус монах, говораху, у Свету Гору, јер су још отпре знали за његову жудну да тамо оде.

А посла с њима људе који ће их уз почаст провести до Свете Горе, давши им написано писмо. Када су ушли у Свету Гору, распитиваху се о оном кога су тражили, да ли је овде дошао, описујући узраст младости и лепоту лика.

И не бејаху порабаћени многом спавању. Видевши да су сви ови једном засвагда оставили свет и оно што је у свету, нити се више брину за светско, и живот њихов беспорочан и безметежан, бесплотан и бестелесан, скоро анђелски, задиви

А сви га примаху љубазно и распитиваху се о путовању кроз Свету Гору, и видевши га уморна и како се променио у младом лицу, мишљаху да је то због његовога босоногог многог путовања

Онај војвода раније помињани и благородни момци који у Свету Гору гонећи достигоше светога, а пошто су били надмудрени, као што рекосмо, и ништа не успевши, вратише се к

А свети одморивши се у Лаври, примивши са игуманом духовну и телесну утеху, целивавши свету цркву и гробу светог Атанасија поклонивши се, врати се кући са онима који су били с њим.

О ПОЛАСКУ СВЕТОГА СИМЕОНА У СВЕТУ ГОРУ И одмах се написаше његове заповести те изиђоше по целој области његове државе сазивајући ипате и војводе,

И сада свакога од вас молим и сведочим вам: веру у свету и једносушну и нераздељиву Тројицу, којом се у крштењу просветисмо, да сачувате непомешану с јересима, које од нас

А многи од благородних, оставивши своје куће, ишли су са преподобним путем смерности, и стигавши у Свету Гору Атон уђоше у манастир звани Ватопед.

Предусретљиво дочекани и часно примљени од игумана и братије, уђоше у свету цркву, и када је била молитва и благодарење Богу грљаху светог старца и у Господу целив му даваху.

А када је дошао старац к себи, многим сузама обливаше жељену свету главу љубљенога сина, грлећи је, љубећи и на срце притискајући.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

се инспирацијама мешају расни инстинкт, инстинкт за животом и за развијањем, инстинкт да се извојује своје место у свету и да се да своја пуна мера, инстинкт чија је снага огромна.

“ Наша је „да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу“. Као што је напред речено, ова дубока народна свест није ограничена само на области средњовековних српских

У доколици, на врховима високих планина, често се повећава навика да се размишља о свету и о људској судбини; стваралачка машта се развија.

и ритерске, али и затуцане и незналичке властеле, која није имала представе о времену у коме живи и о напрецима у свету.

Још и у првим десетинама XИX века имали су Бокељи око 250 бродова, којима су ишли по целом свету. Осим ових и многи други Бокељи су као морнари имали знатних зарада.

Жене су нарочито прожете плашњом од греха: у смртном су страху од казне која их очекује на ономе свету, не само због грешних дела, већ и због нечистих мисли.

За њих су Бог и вера управо страни свету; они су господари, готово непријатељи, који одређују казне и дају награде. И свеци су страшна бића, која уливају у

Бугари су почели приказивати своје успехе целом свету, истицали су јачину своје војске и често заузимали борбени и претећи став.

Судећи по њиховим способностима изгледа да ће се они у будућем јужнословенском свету најбоље снаћи у области материјалне културе.

Не треба чинити нажао своме ближњем, то је грех; онај који буде живео као добар човек биће награђен на ономе свету; други ће искусити Божју казну. Самоубиство је забрањено. Бог нам је дао живот, и само нам га он може узети.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под кошуљом Чујеш ти претворнице Скини ту мараму белу Шта да се лажемо 3 Неђу те упртити на

почетка и почетка У небеску материцу знам ли је ја Семе ти и сок и сјај И таму и тачку на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити невидљива Помешаћу ти

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) Чува је као икону. (Чита.) „Ја счастљива, ја счастљивејшаја женшћина на светје”. (Говори.) Она најсрећнија жена на свету. (Чита.) „Мојо счастије одно обстојатељство тревожит”. ПАВЛЕ: То не могу да разумем.

ПАВЛЕ: Ако престанете мислити на њу, учинићете да буде најсрећнија жена на свету. АЉОША (чита): „До гроба љубјашчаја тебја Лидочка”. ПАВЛЕ: Дакле, шта у ствари хоће та жена која вас до гроба воли?

АЛОША: Не могу, не могу! Ја не могу да не мислим на њу; ја хоћу да је начиним најсрећнијом женом на свеТу. Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде.

година ја радим ово научно дело из области хидрографије, радим га са вером да ће учинити нарочити утисак у научном свету. ЉУБОМИР: Зар се и том граном технике бавите? ПАВЛЕ: Да, архитекта, грађевински инжењер...

Примам да је Дунав променио ток и сад тече узводно; примам да је влада решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да примим!

ВУКИЦА: Мора да је то врло чудан разлог. Заказати дан венчања, објавити то тако рећи целом свету, штампати и позивнице, па уједанпут обуставити све то... Па то је читав скандал! И зашто, зашто?

искуства, и они су заједно донели закључак да сву ту кореспонденцију спале у интересу вашега мира и спокоја на ономе свету. МАРИЋ (са ужасном одвратношћу): Ваш зет ће то посведочити? СПАСОЈЕ: Да! МАРИЋ: А то ће потврдити и господин Анта?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ И Сада ће рећи да сам најбезнадежнији идиот на свету, и биће у праву. Они су увек у праву!

- Ми смо будале, ми смо две најпроклетије будале на свету! нагло се зауставила повукавши мој длан ка својим грудима и рекла: - Слушај!

Седели су и жвакали гледајући се као да су једини на свету, а онда је отац рекао да је Станикина бела кафа нешто најбоље у Каранову.

и љуљаћу се на куковима као шерифи из филмова о дивљем Западу, они су ходали између бикинчића као да су једини на свету. За тренутак сам био срећан што постоји Грета; што је с нама и што смо због ње одвојени од осталих.

Једини Бог у свету без богова још је само писац. Почињао сам да се смешим, а Рашида ме је погледала као чудо. - Даћу им нове животе,

она нема ни златног зуба у глави, а и да има, не бих могао дозволити себи да пљачкам неког ко више и не живи у нашем свету. Што се Меланије тиче, пусти ту ствар на миру! Заплели смо се довољно и без тражења!

Господе Боже, ја сам лудак, најблесавији лудак на свету! шапнух себи сетивши се Атаманове примедбе у тренутку када сам одбио да Меланији затражим новац.

ступњу еволуције на коме је он био пре него што је решио да се конзервира, или да га пробудим у једном још чудеснијем свету. Седео сам и размишљао о томе док су отац и Станика расправљали о мојој будућности.

- Још само мало! Мало, шта? Ти, идиоте! Ти, најшашавији идиоте на свету! Зашто си је пустио да оде? - понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена.

- Можда је она унутра, Грета! - рекох, већ сасвим сигуран да се лажем као последњи идиот на свету. - Сигурно је унутра. Читаву вечност чучао сам у трскама слушајући гласове из дворишта. Ниједан није био Рашидин.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Можеш Бунипарти свећу упалити. — Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату.

Но, спомена ради, купио себи за сат златан ланац венецијански, јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па

— Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави! Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! — Хоћу.

Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда .

Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута. Тако каже њен отац. Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна.

Уговор је готов. — Видите, Јуцо, и ја сам несрећан. Прво у породици, као што је свету познато. А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити. Нек’ буде.

Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; Сизифов посао — узалудан посао сијасет

Црњански, Милош - Сеобе 1

Некако чудно обухвати га та веза са мртвим оцем; био је то мир, спокојство, а све што око њега беше, на свету, шарено, лудо, безумно и бесмислено.

Марија дивна, Марија породиља. Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија! Жар, Сунчан колут што опасује тело.

он је са запрепашћењем упореди, у сећању, са свима оним Влахињама, Талијанкама и Јерменкама што му падоше шака, по свету, док је трговао.

можда умре, нити га је било жао што ће он кроз коју недељу дана можда већ бити сам, без оца и без брата, без иког на свету. Исто ће тако пролазити људи, пролазити лађе, исто ће тако трговати, јести, бројати бројанице.

Никуда није излазила и много је плакала. Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био ни тако обичан, ни тако прост,

Била је као недирнута, као одсутна, као смрзнута. Изгледало је, као да му се никад на овом свету неће дати. Хтела је, просто, да је узме силом.

Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у свету. Заплака само при помисли да ће опет да роди. Најпосле, тај муж је то и хтео.

реке почеше да му довикују напити гласови, да млатарају неке руке и да се чују псовке и речи, иначе нечувене у том свету, довикиване од милоште, братски.

преко брда и река, кроз баре и плотове, засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице,

Имао је при томе утисак да никакве разлике нема између његових дама и тих дворова и народа, около у свету. Кад би се неки нови савезник нудио, он би говорио својој пратњи да је започео љубавну игру са кнежевином том и том и

само, сагледавши, изненада, из кола, поробљену, бедну, осиромашену Баварску, села, сиротињу, болести, њему би на свету постало неизрециво досадно.

бити одевени у неко нарочито свечано и гиздаво одело, па ће тако, у круг, обићи ратиште и царевину, на видик целоме свету, који ће узвикнути: гле, Срби!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Али ова ирационалност, односно непознавање разлога да се нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају.

За то време, верује се, дете и породиља припадају доњем свету.²⁹ Бабине обично трају првих, негде три, негде седам, а ређе чак и 40 дана од порођаја.

“ Неке породиље дете запоје вином и изговоре три пута ове речи: „Кад у свету нестане хлеба, вина, квасца и петлова гласа, онда се овом детету живот одузео!

Руски научници (лингвисти, теоретичари књижевности, психолози и филозофи), у свету чувени семиотичари (Лотман, Успенски, В. Иванов, В. Топоров, Ј. Мелетински, Н. Толстој и др.

ЗАДРУГА И ОДНОСИ У ЊОЈ У свету чувена задруга, некада изузетно распрострањен облик удруживања Срба, била је, каже Цвијић, „најкарактеристичнија

“). Појединац је ту само део добро утврђеног система, и ако игде на свету има „комунизма“, макар и делимично, онда је то у породичној задрузи, каже Тројановић.

Неузнемиравана, лутају, импровизују и истражују у заједничком свету маште и игара“.⁴⁵ Према томе, то што деца нису у средишту пажње одраслих доприноси да се код њих развијају

Дете је, према једном веровању нашег народа, религијски нечисто, односно припада доњем свету све док се први пут не осмехне.

Дете у прелазној, лиминалној фази припада истовремено и природном и социјалном свету, оно је у исти мах и мртво (за пређашње стање) и живо (у новом виду постојања), уједно животиња и човек, хтонско

оштру црту између малог детета које још није стекло људска својства (име, усправан ход, говор) и припада хтонском свету, и детета које је обредима иницијације (крштење, поступаоница, магијски обреди за проговарање итд.

, исто, с. 123; Грбић, С. М., исто, с. 305; Јовићевић, А., исто, с. 49. ⁴⁴ Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на свету“, ГНЧ 18, 1898, с. 49; Тројановић, С., Старинска српска јела и пића, Просвета, Београд 1983, с. 266.

враћа поремећена равнотежа изазвана доласком новог, опасног члана, који у тренутку рођења припада дивљем, демонском свету, и који се тек тим ритуалима постепено уводи у културу.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

у чети, за војника кога крај друма сахране без себарске запевке горке, далеко од родног потока и села; за изгинуле у свету поворке однекуд из Леђена, из Цариграда, којима се мајка и данас нада, за гробља оних које су цареви у незнане земље

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

за сто и почињемо да пишемо, после безброј томова сабраних дела славних мртваца, пишемо као да је то први роман на свету – најважнији и једини!

Одлучио сам тог поподнева уочи Нове године да се прославим једног дана и тако вратим свету мило за драго, за оне панталоне које нисам имао.

лудачке планове како да се домогнемо Европе, смишљали начине да нас примети, али док су наши вршњаци правили чуда по свету, родни град нас је још држао у дечјем вртићу , у некој врсти продуженог боравка.

Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене. Гледају ме као кроз двоглед обрнут наопачке.

Богзна шта им је све напричао о нама. Можда да једемо малу децу? Зашто су дошли кад су успели тамо, у белом свету? Да продају стару кућу која се руши, да уговоре изложбу или да летују. Трећи да сахране стару мајку.

Оријент, па да успелим момцима покажем чудне ствари; да је макар на мору, па да им кажем да нам је море најплавље на свету; да је макар у црној Гори, па да их збуним планинама! Ништа од свега тога!

— питају ме успели момци. Њихове Хелен, њихове Лу, њихове Меги обично имају веома јаке везе тамо, у белом свету. Јер њихов тата или њихов ујак је то и то, чуо си, зар не? Чуо сам. Оне могу да уреде да се ствар преведе.

Можда би било интересантно? Можда бих и ја једанпут постао успели момак, тамо, у белом свету? После нешто брзо причају на француском и енглеском са својим женама, а ја стојим и све се више смањујем.

Неделом у три Косовска улица је за мене најлепши и најтужнији предео на свету, због једног младог човека и једне младе жене, који доводе своју децу у Кинотеку.

Најпре је мислио да је то само пролазно осећање, ствар раног устајања, јер је припадао свету који се буди у подне, па је са нестрпљењем ишчекивао вожњу аутобусом — онај тренутак када започне спуштање низа стрму

на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом свету, други зарађен овде, код куће. Погледали су се и осмехнули. – Колико остајете? — упита она.

сцени, ни балерине снажних, мишићавих ногу — гледао сам само њега — најбезначајнијег од свих безначајних статиста на свету, који се и поред свог бедног положаја у животу и на позорници ипак самоуверено смешио као да је најважнији у целој

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, здравље је највеће, то јест, благо на свету. МАТИ: Е молим вас, благо је лако стећи, само кад је човек вредан.

МЛАДОЖЕЊА: Ви ћете се уверити. ДЕВОЈКА: То ћу дакле ја бити најсрећнија на свету. МЛАДОЖЕЊА: Нећу се маћи од вас: ДЕВОЈКА: И шта ћете јошт радити? МЛАДОЖЕЊА: Непрестано ћу вам угађати.

ЖЕНА: Ја те милујем. МУЖ: Сад ја немам друга посла него да стојим да ме милујеш. ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету. МУЖ: Молим те иди гледај посао; не тандрчи толико. ЖЕНА: Зар ти мене не милујеш? МУЖ: Е, не милујем!

Какви су то послови? Човеку обећати, па после „што ти драго“. ЖЕНА: Кој је јошт тај муж на свету, који својој жени капе не купује? Муж жени капу! Та да ти је стид да се на свет покажеш!

ЖЕНА: Камо среће да те нисам ни познала. Муж, пак ни капу жени! О, је ли видио ко на свету ово чудо? Пак јошт узео он ту да се бури; мислиш, не знам ја мушко лукавство?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Њена кратковека повест, код нас и у свету, сва је у робовању педагогији; на њеном почетку стоји тежња ка поучавању; па и данас, и ствараоци и тумачи, најрадије

нерадо се и површно расправља; уместо тога, говори се о специфичним потребама дечје читалачке публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност једино зато и постоји.

иначе, текстови намењени предшколској и првошколској деци нужно су васпитно усмерени; они доносе основна обавештења о свету.

Као и у животу, и у литератури се дечје друштво тражи из осећања неприлагођености свету одраслих. Изабел Јан тако тумачи и мотиве Русоовог интересовања за децу: „Не осећајући се пријатно у људском друштву,

Отпор према високим књижевним формама и осећање неприпадности свету одраслих у вишеструкој су вези. Дечја књижевност је прибежиште, једно од средишта тог отпора: постојање се

Зато се добри дечји листови, и успеле радијске, односно телевизијске емисије, и у свету и код нас, на прсте могу избројати.

Наивност, зачуђеност и дечја отвореност према свету не могу се опонашати, а то је оно што лоши дечји песници упорно и узалудно покушавају.

Да би се, тако самовољна, легализовала у нашем свету дечја песма је узела дете као тобожњи изговор и оправдање. Дете се њеном позиву одазвало, што није неважно; али њен

се приближава; осиромашујући се, богати се; лишавајући се, добија; затварајући се према бескрају, она се отвара према свету. Оно што је дечје у човеку, у природи, у стварима речима — незаменљива је стварност ове поезије.

Наше искуство, наша свест приписују свету и порочност и невиност. Дечји песник је вештак у продужавању смишљене равнодушности за све што је безнадежно и

Данас, више него икада, писање стихова своди се на велику опкладу опстанка у свету: космичка драма и драма поезије у нашој су се епоси заоштриле и приближиле.

Ако је свим песницима заједничка дечја невиност гледања, ако су они, по речима А. Б. Шимића (1898—1925) чуђење у свету, модерни песници су своју зачуђеност уградили у моћну, комплексну надградњу: основна мера једва је видљива.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЛЕПРШИЋ: Какво „иљен у славјанском царству? Славјански је народ највећи на свету. У Европи има осамдесет милиона Славјана, и Европа мора бити славјанска. ЖУТИЛОВ: Шта се то нас тиче.

ЗЕЛЕНИЋКА: Мој нећак јошт најбоље осећа жар родољубије. Народност, господо моја, јест највеће благо на свету; народ без народности није ништа друго него тело без душе, сунце без светлости, свећа без пламена. ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно!

ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, ми да се бојимо? Без жертве не може бити. И ми треба да покажемо свету како Српкиња погинути уме за своју народност...

Без барјака не може се војевати! ШЕРБУЛИЋ: Тако је! (Отрчи и донесе барјак.) ЗЕЛЕНИЋКА: На ову свету заставу сваки да се закуне! (Чује се топ.) Што је то? СМРДИЋ (уплашен): Маџари! ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако!

ЛЕПРШИЋ: Који нема једне искре родољубија у себи. ГАВРИЛОВИЋ: О родољупци, родољупци, идем приповедити свету шта сте радили, да видим оће ли се наћи који, који ће рећи, да по оваковима може народ процветати.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И од њега се сачувало неколико преписа црквених књига, али главни његов посао је његов путопис у Свету земљу, први путопис у новој српској књижевности.

преко Пољске, Влашке и Молдавије, у којој се неко време задржао, Црним морем и преко Цариграда, дође у Хилендар, у Свету гору. Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године. Тек 1759.

И када је уштедео колико је мислио да му је потребно, он се понова отисне у свет. Разболевши се на путу за Свету гору, он је до почетка 1764.30 учитељевао при манастиру св.

Када је оздравио, из Спљета, преко Крфа и Мореје, где се неко време задржавао, дође у Свету гору. Не нашавши тамо једног прослављеног грчког учитеља, он у Хилендару проведе јесен и зиму 1765, и у пролеће 1766.

И Доситеј Обрадовић неће пропустити ни једну прилику а да не велича »свету науку, Божји дар, небесни цвет«. Ништа није важније но ширити научне истине, мудрим књигама просвећивати људе: »Боље

политички, социјални и морални проблем своди на »воспитаније младости«, ту »ствар најнужнију и најполезнију чловеку на свету«. Сва будућност неуког и заосталог српског народа лежи у васпитању.

»Нескверније нрави, свјатост добродетели, њено јешче на овом свету награжденије и пагубна следствија порока јесу предмет повести моје...

његова Фνсика, »простим језиком списана за род славено-сербски«, која је наишла на велики одзив у српском читалачком свету. То је први систематски и велики рад на природним наукама код Срба.

главним песницима српским, дописивала се и са појединим немачким и чешким писцима, имала велики глас у целом књижевном свету српском.

Хрвате, тражио људе који ће га обавестити о српскохрватском језику и прикупљати народне песме, о којима се у западном свету било већ чуло. Он се ради тога обраћао на све стране. Његова срећа и срећа по српску књижевност била је што је 1813.

Он је Караџићеве резултате саопштавао западном научном и књижевном свету, преко Грима и Гетеа створио интересовање за српски језик, и њему лично има се захвалити што је српска народна поезија

За њих је српски народ најблагороднији, најјуначнији, најбољи народ на свету. »Српски је прост народ, вели Вук Караџић, поштенији, паметнији и просвјештенији од свију народа које сам ја до данас

Сремац, Стеван - ПРОЗА

од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе, наравно) а да је правде или бар среће у свету за њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.

Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако памти за себе.

Реши се, наиме, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен! Вешто је изводио.

— Тхе — слеже шеф раменима — шта ћеш, тако је то у овом свету! — А, ми ћемо се већ понети мало по новинама. Мени мука да одем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на

Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је уопште има на свету.

И Јова удари у тугованку како нема пријатеља на овом свету. — Ништа од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје. Сад ја видим.

И отмена, која зна шта је добро пиће, и сиромашнија, којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету. Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро пиће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне

брзо схватао, тако је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања, можда већ и зато што је то општи закон да у свету оно што је често постаје и обично.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога! Отац, мајка у гроб паде, Брат и сеја драга, А другога не имаде Срце моје блага.

лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени једна крила, Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету нашироко Све је видим ласно; А да видим де највише Грожђа свакојака, Де смокава и сувише Ти красни бресака.

Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама! (1844, 14. окт.) НЕКА СУНЦА Јарко сунце седа, Травка њега гледа Оборена лица А пуна сузица.

Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка. О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела данка, На те

се осмевале на ме Кô да веле: о не бој се таме, Јоште мало, па ће данак сванут, Јоште мало, па ће сунце гранут, Свету једно, а до два тебека, — Сутра, сутра, о благо менека!

Виногради, збогом умиљати, Збогом, грожђе, нећу те ја брати, Ао бербо, тебе жалим клету, Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао брацо, амо у то доба Дођи, види, чуј, па ајд' у гроба.

и зелени, Пограбисмо пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са

њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе

Какве мане — куд си замислио? Та што год је на свету дивоте, Све то Цвета за себека оте. Ох узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати.

Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету. Ето, брате, што си знати хтео — Стога сам ти мало невесео.

Ти у гробу лежиш онде тавном, Украшај је покривало травно, Нада травом један крстић мали, Друго ништа, да те свету фали. Сама нарав нема ништа туда, Да се око задржи од чуда.

по води лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и наранџам' жутим; И спомено чудновату траву Што на свету сваку отвара браву; И алину златну саливену, Још и крила на људском рамену; И којешта ето тако друго Што измисли,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Жене су, опет, најчешће поручивале Дјеву с Младенцем и свету Петку, па би се на благочестивој икони нашле овјековечене и питоме голубије очи какве грмечке чобанице која, онако

— О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак богу помолиш. Аја, боме, не смијем.

Нек му и свети Јован ломи ноге по оним пањевима, као и он. Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. — Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад

Нисмо ми издали нашу свету Енобе, него не можемо без Грмеча, па бог. „ Тако мудрује некакво, вјечито безбрижно, четно спадало, а неиспавани борци

славни сат, Бранковић ниједан, да га брука пред главним градом напаћене отаџбине и пред највећом војском на овоме свету, која меће, друже, фашисте на мету. — Е, ђаво те мето на свој ненародни наковањ, куд сам сад пристао с тобом!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Шехерезада? Бисер у пупку? Много ти читаш и фантазираш! Од овог што се овде збива одвој ти то што о том свету знаш! Ово није Стамбол, него Требиње! И тамо није Багдад, него је Гацко! Шта он мени каже! Жудња!

Од таквог ЗАТО не може се ни прапорац! Ал ти се не бој. Разумеш? Ако се овде угасило није се на целом свету угасило. Нећемо се ни ми обртати онако како Хасанага дува! ХАСАНАГИНИЦА: Зашто си ишао код Хасанаге?

Послушај је, као да ти се ради о глави! Не вреди да објашњаваш, она је ко на другом свету... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Све ми је овим доведено у питање...

ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује! ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог?

ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује! ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

куд ће јој душа и тело на оном свету?... Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве!

— Умудри ме, слатки Господе! ... Ох, грешна и црна ја! — И мисао о грешности, мучењу на оном свету због таквих нечистих мисли, све то изиђе пред њу у црној и страшној боји...

Она је клецала. Хтела је све да пусти и падне. — Пусти ме! — молила ме. — Пусти, тако ти свега на свету!... Ох, мајчице моја!... И заплакала се. Пустио сам је. Али од јада ногом гурнух моју тестију и разбих је.

својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

По закону и по вери сви би људи могли добри бити. Сви су закони основати на закону јестества; ниједан закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан; но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником

То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло;

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Летећи по свету у мукама љутим, маснице си гнојем нагнојила жутим; маснице су много примамиле псето, да ти лижу тело, рањаво, проклето.

И ти се прену из тешке коби, чауру ропства крилима проби, полети сунцу и крсту свету, ал', још у лету, стаде те писка, стаде јаук.

Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!

У срца твога свет тај извргнут бесмртна душа узеде ти пут; у томе свету, твојим делима, у царству томе владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних твојих драм.

однет мирису! — Мирису, да: — та беше нам липа, славујма српским у лишћу лег, а из цветова мирисе сипа патничком свету богодан лек. Песмом се пита, свет да захрани, свет да захрани — да се сахрани.

'ваким исказом: „Боже вечности, боже тренутка, боже 'сељене и сваког кутка, ох, боже клетве, боже милости опрости свету грешном, опрости! Само навеки испред твог лица, навеки прогнан да је издајица!

” ИИ У свету Газу, у Дагонов храм, филишћанске је вође скупила Самсонова несавладана ћуд. У храму гори жртвенички плам, просевкује

док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна. Нек богињи буде жртва, погуби га, круно

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и то тада заиста искрено осећање, деценијама је била нрипремана и на крају учвршћена најауторитативнијим мишљењима, у свету и код нас.

пријем народне песме у српским интелектуалним круговима одлучујућу улогу имао углед који је та песма постигла прво у свету, изван наших граница.

Не добивши ореола у свету, српска народна приповетка није могла постати, у првом реду баш због тога, ни драгоценост у свом дому.

У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се

Иза тога спреми се и седне с дететом на галију па пође морем, и после дугога путовања по свету, кад дође близу града одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на брег

Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође једанпут под један велики град. Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду.

Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дворе, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку,

Како он то чује, истргне сабљу и осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући задуго, дође у једну планину и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао казати

И тако путујући по свету задуго, дође на једну воду, па идући покрај воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака.

После некога времена идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових

Цар Петар имађаше врло лепу кћер да јој не бијаше пара у свем свету. Па што лепа беше али што беше велика радилица и вредна домаћица.

Свет је гомилама ишао да осуђена у затвору види. Роб на беломе лебу свету проговори: — Да зна цар Петар кошто не зна, те да мене из затвора овога пусти, и живот ми поклони, ја би њему његову

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ако ћутим, „зашто не говориш“; ако проговорим, „шта торочеш којешта?“ Овакве нарави ваљда нема нигди на свету. з. ЈЕВРЕМ И СОФИЈА ЈЕВРЕМ: Кад један бомбардира, други радо ретерира.

СОФИЈА: Балови нису ни измишљени за егаве људе, него да се момци с девојкама упознају. Тако је у свету, па шта ћемо. МАКСИМ: И ја сам тебе на балу познао! СОФИЈА: Може бити да би боље било, да смо се пређе упознали.

Да благодариш јошт богу, што си такву жену добио. КУМ: И ја му кажем. НИКОЛА: Имаш газдарицу, какви мало има на свету. Али ти с твојом нарави, ху, бу! Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме!

МАКСИМ: Па шта је било? КУМ: Како се жена за мужа жртвовала. МАКСИМ: Шта, шта? Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце.

Па опет да се не смем ни тужити — та три месеца, пак ме неће бити на свету. НИКОЛА: Није него јошт штогод; Софија је добра жена. КУМ: Добра богме, те како.

НИКОЛА: Срета каишем. КУМ: Да видим како би Срета с мојом прошо. МАКСИМ: Једна се жена на свету поправила, па дигле, видиш, ларму. СОФИЈА: Али муж ниједан.

МАНОЈЛО: А шта се бринете, г. доктор, зар се само једна ствар изгубила на свету? Ја видим, ви и без разума говорите, па добро.

ДОКТОР: Откуда сте ви? ПУТНИК: Ја сам из далека и, управо да кажем, обитатељ света, јер непрестано по свету путујем. ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице!

ПУТНИК: Ја сам из далека и, управо да кажем, обитатељ света, јер непрестано по свету путујем. ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице!

ДОКТОР: То је фабрикатно место. ПУТНИК: Није ми познато. ШАЉИВАЦ: Видите, код нас чујете што нигди нема на свету. ДОКТОР: У Паризу сте били? ПУТНИК: Здржавао сам се три недеље. Заиста варош неописана.

Али ја вас уверавам да такови места нема на свету. ДОКТОР: Знате ли ви како се те речи пишу француски? ПУТНИК: Ако ви тако узимате, то је друго, но можете бити

ПУТНИК: Ја сам Енглеску обишо унакрст, и могу вас уверити да је земљедјелије најбоље на свету. ДОКТОР: Јесте ли били у доњој кући? ПУТНИК: У чијој доњој кући? ДОКТОР: Нижи чиновника.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај? Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна. ПОЗОРИЈЕ 4. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНЕ СУЛТАНА: Морам цркнути, другојаче није! (Окрене се на страну.

ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си... последњи човек на свету. СРЕТА: Хе, хе! Што јој нисам ја муж! СУЛТАНА (полети му у очи; Трифић је задржи): Пуштај, или сад ћу и теби очи

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Неки у тој вежби гину. 8 Линије света видљивог и иног Светлуцају ми у твојој аури; у свету изван тебе ја сам инок У испосници, лептир у чаури.

ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином — И љубав наша стари као вино.

сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би истинит био, У свету сувише лепом, а да би био стваран. (9.

нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би истинит био, У свету сувише лепом, а да би био стваран. (9.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Чабар. Тако се нисмо ни улили у Црно море, као што смо намеравали, а ја остадох да живим у свом свету и да га нападам, кад већ не могу да измислим ништа паметније. Како га нападам? Баш сте радознали! Али, нека вам буде!

Имала сам једно дванаест година и све ми је углавном било јасно када сам постала власница најважније изваљотине на свету.

Кроз прозор кабине види се река. Иста је као и у оно време када сам била девојчица и када сам мислила да на свету постоји само један језик и да се он зове београђански.

Била би то прва књига на свету која би говорила о особи што ни пет минута није одлучивала о судбинама других људи, па чак ни о својој сопственој!

Најпре вас тако науче да вам је отаџбина најлепша на свету, онако, потпуно без везе! Мислим, нико их не бије по ушима да се сами уваљују у то.

јами и нигде више, да је Хајдук Вељко стално спавао са лепом девојком испод неког дрвета, да смо најгостољубивији на свету и све, а онда једнога дана, када завршите школу и отворите новине, начисто вас опали кап!

Ута-та-ута-та! А, у ствари, шта! Због наше чувене фјаке нигде на свету риба нема мање шанси да буде уловљена него у Јадрану.

не миче из кафане „Гранде Ориенто“, иначе ће начисто да се изгуби јер не зна ни једну реч ни једног страног језика на свету. Наручи му још, као бившем пијанцу, и чашу лимунаде са сламком.

избацили, тачно на средини савског моста, бацили смо последњи ситниш преко рамена у воду зажеливши нешто најлепше на свету.

Београд је, дакле, измислио реку Саву. Затим је измислио једну кафану с најлепшим називом на свету: зове се једноставно — ?. Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе.

каји је био частан човек, а не као ови данашњи француски шалабајзери што се мувају у врећама за спавање по белом свету и разносе вашке! То је, укратко, прича о томе какав је човек био деда Гаврило.

Хоћу да кажем, највећи број младих Београђанки живи у чаробном свету који се сакрива међу корицама различитих модних журнала или неког сличног поучног штива са сликама.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Кроз ћубе горја Бели пастир слази. ВИИИ Тек привид то је да це варком чара: у погуб-свету не нуди се избор, већ зупце мења механизам квара, а ушће шуми где је био извор. Зар лаком римом - није пчела сврака!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Ах, ја би волио сад гурабије него све карактере на свету! (Одлазе.) 2. (Соба код Марка.) МАРКО седи на столици а ЈЕЛИЦА близу прозора плете и књигу чита.

ЈЕЛИЦА (увати га за руку): Ум Готтесwиллен, господин барон, немојте оставити да вам се чест гази! АЛЕКСА: Тко ће свету уста запушити? МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија. Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено.

Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.“ Тако им путник весело рече па разви крила дуга: „Остајте здраво, Тошо и Жућо,

Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта. Никад га стићи, премда сам вредан, измиче увек — за корак један.

ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело. Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен.

Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!“ На свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут крену у пуној слави, кроз

Добро га знадеш, у псећем свету никада таквог више, стотину пута ово сам чуо из уста деда-Трише. Тај ти се свуда десио први за зецом где се

Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету јури коњиц-локомотива. Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? — Погледај, синко, поклони сами!

Какав терет! Није лак! Убацише деду, врага, а он само запомага: „Дошао је свету смак!“ Што беше даље, за пута тешка, не прича пилот, само се смешка, и наш се деда збуњено чешка.

“ — мерка кȏ лисац, хтио би бити чувен и славан, па истом викну — „Постаћу писац, ко ће ми бити на свету раван!“ Мастило ту је, хартија чиста, перо, слободно време, књигама туђим делија листа, вешто крадуцка теме.

„Најбољи дечак овога света изгубљен — већ је недеља пета!“ Порука таква по свету шета. Дао сам оглас — истина чиста — у неких тамо новина триста, све чак до мудрог „Купусног листа“.

“ Потврдих главом, шта да се ради. Кад се на свету збратиме млади, срећан се живот најбоље гради. СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД Оглас

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје. Кажу да у свету ретко ко има такву збирку. — Чуо сам да је врло велика. — Заиста је све тако лепо удешено.

Чула сам да је право чудо. — Може се рећи да је то више но човек. Он је један од ретких људи у свету. — Виђате ли га још? — Кад год идем у Мадрид. Није ме заборавио; понекад ме задржи на вечери.

— Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам. Можда ће једнога дана ратови сасвим ишчезнути.

други има своје занате, децу, бриге, да је углавном срећа и несрећа расподељена подједнако праведно и неправедно по свету, можда и уме да мрзи. Али кад су за истим столом, нити може пожелети да убија, нити мрзети.

Сигурно је да сваки од нас воли своју отџбину више од иједне друге земље на свету. И са колико разлога! Али отаџбина од њега не тражи да убија, већ да је воли. — Отаџбина је једна велика лепа ствар.

— Зашто мислите да би онда било више? — Не знам. Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет.

— Сигурно, само да објасните и ту своју идеју свету сви морате наћи присталице и ове би у ствари биле једна нова секта.

Сада је сасвим свеједно: живео или умро. — Али ко вам може бранити да покушате још увек друго шта у животу и у свету! Жена и деца ће вас чекати. — Не верујем да је могуће. Да нисам подузео занат, још бих и могао.

— Ја налазим да је рат страховита ствар. Он је уништио целу генерацију пре нас, у целом свету. — Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до њега дође, променићу свој живот. — Шта бисте тад чинили? — Не знам.

Ускоро само они што су као он биће на овом језеру. Ниједан од нас; баш ниједан! Нигде у свету ниједан од оних што су данас.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили. 4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља, пир је свих

Очи су кнезу широм отворене и траже у занемелом свету зраке светлости које мостом преко неба ил чуном испод мора треба да стигну пре но што сутра отпочне битка.

ПУТНИК Лутам по свету пуном грдње. Људи на саборима на неплодно биље се туже. Звери за трпезом на пропланку куну лукавост људи.

Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно. Ко може лупати ноћу на врата? Неко ко те спасава, или неко ко те прогони.

У светом свету створени свет постоји још једном, друкчије, ако не супротно: чистије, светлије, мирније. На изглед, тај свети свет је

И ту нема казивања, осим да се рекне: добро је што је тако. У светом свету створени свет постоји још једном, друкчије, ако не супротно: чистије, светлије, мирније.

гушобољу ни шугу те кори наше обичаје и басме идите за науком правом и природном тамо где је има скупљајте по свету нова знања па ми причајте после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које

голи као на лекарском прегледу у основној школи опет су с нама жене мраморне пути оне вечно младе на ком смо то свету? Свеједно минули смо и тако се срели у ванчулном збегу ту се и љубав поново јавља!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету. Он познаје своје овце у главу, са псима разговара, по цео дан слуша мелодичне звуке меденица, и мисли ваљда да је

— и наредник се маши руком за футролу. — Је л треба, животињо једна, целом свету да објавимо да смо овде? И да је Танасије био на домаку његове шаке, целога века би памтио када се ухватио за конопац

Обрадовао сам се његовој појави исто онако као када човек у страном и непознатом свету види свога земљака. Смејао се и Танасије и причао ми како се много ужелео својих другова у батерији.

— Да вам причам. Поведем јутрос возаре на јахање и на пољани затекнем командира Свету са четом. И они вршили обуку. Кад сам дао вољно, приђем му и он ми тада прича како су синоћ добили нову „робу“.

“ — Знате, стиди се женска. — Молим, молим — велим ја — извините. Кога тражите?“ — запита. — Капетана Свету — рекох. „Није још дошао“, и утрча у другу собу. Посилнога нема и ја стојим сам у предсобљу... Не смем да уђем...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима... Дуго је времена прошло тако.

Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.

Ово се нигде у свету не дешава... А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе. — Да ли да заведем у деловодник?

Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ. Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар... Па лепо, сети се Хуса и других. А ми ћемо већ нему... не бригај ти, чекај само док смислим...

остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету... Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела.

Ноге, му дрхћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло. »Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!... Докле ће ова страдања и муке ?... Боже, има ли те!«...

Укратко, он осети да му је Љубица, поред свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету... Само му сину та мисао кроз главу као електрика, он осети бол у срцу, па се одједном окрете И викну Стојану: —

само да не мисли о њима, да не страда... — Ах, ја сам несрећна!... Никога... нигде никога на свету немам, ни друга ни пријатеља, о... — Не, не... молим вас!... А ја?.. Истина нисам ’нако...

Пазите само... У основној школи, пред испит, само сам сањао о књизи... Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу. Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...

И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...

предаде му се, као што се фанатик-богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...

мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку. И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа... Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо!

гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо! стара мајка, коледо!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Ниси видела ништа даље од Забучја, а хтела би о целом свету да судиш! ГИНА: Ваљда сам и могла нешто од тебе да видим? Кућа — пијаца, прање — пеглање, кување — шивење!

ФИЛИП: Шта ти, као глумац, желиш да постигнеш, да оствариш, са својом уметношћу, у овом такозваном свету? ВАСИЛИЈЕ: Желим да помогнем људима да разумеју живот! ФИЛИП: И шта још?

ФИЛИП: И шта још? ВАСИЛИЈЕ: Зар ово што сам рекао није довољно? Филип: У овом свету, у ком претварамо овцу у кожух, медведа у шубару, и свињу у чизме, ко ће учинити, ако нећеш ти, да кожух

СОФИЈА: Него много талента, и много памети, знам! ВАСИЛИЈЕ: Ја сам у свету, у разним позориштима, видео велике манифестације сценске технике, али то Мене није много очарало!

ГИНА: Теби је горе ако је признао, него ако је умро? ДАРА: Ако је умро, бар је умро као човек, за свету ствар! И бар се на частан начин решио мука!

Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу! Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте! Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава.

Ми више томе не верујемо, нит ишта на свету поштујемо. Ништа жељно не очекујемо, ми ништа не оплакујемо. Нама је добро. Проклета победа и одушевљење.

У црном дугом свиленом плашту по свету блудим. И свуд где стигнем шапатом будим болан осмех, сузе и машту. Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке.

Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко. Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне.

Јер свему на свету беше утехе. Свим мислима, за све јунаке, и грехе. Али држећи му главу рукама обема, сузно, умирући, помисли, болно, да

МОЈА РАВАНИЦА Блудно гледам твоју богородицу свету, што мирише ко гробови у цвету, па ме је стид да живим. Надамном мирише у облацима сивим шума твоја фрушка, од

Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост. Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу.

На јави је душа моја богат сељак, весељак. Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди. Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу.

До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и негледан, доста нам је. Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви. Лако, као тица, која кратко живи.

Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом. Цео нам је дан дуг и досадан, и пролази у ћутању невеселом. Тек увече, слободан ко у трави цвет, ја те чекам.

И, тако, без трага, расуће ми рука жива тела мојих драга. Јер љубав ће моја помешати, тајно, по свету, све потоке, и зоре, и, спустити на живот, ведро, и бескрајно, и код нас, небо, и сенку Фрушке горе.

И, неизмерно слабе, све те трешње, што се вуку са мном, по свету, са земљаним лелеком. И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Белих ружа није више било на свету. Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих

Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим

У њему плану гнев свом жестином. И он се опет љутио као и пре, док је био у свету, међу људима; псовао је крчаг, као да је крчаг био крив.

— Познајем ја тебе, Агатоне, одавно — настави старац и уозбиљи се. — Док си био у свету, љутио си се због људи па си побегао од њих у пустињу, а сад се, ето, и у пустињи љутиш, због чега?

— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су

— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио.

На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог све што је створио — створио добро. Једно је само старац молио мушицу: да њему не улази у Нос.

— Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је померио памећу.

— Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више. — Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим

је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и влакна, Па у бурноме лету Расуше га по свету.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.

Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди

Педесет година сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше.

умудри ме, послушај молитву сирочета које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога!...

— Зар за шесет година ниједан орден? Па где си ти живео? На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети. Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.

Заиста, јединствен случај у свету. Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у хотелу 'Код миле нам напаћене отаџбине'.

нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за чудо. — Дакле, не можете да се сетите?! — рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.

” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!” Више њихових глава лебди у облаку голуб и у кљуну носи траку на којој су речи: „Милостиви

— Е, видите, господине, штедња је неоспорно најважнија ствар, кад је већ реч о финансирању. Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансијских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну

Сваки бејаше тврдо уверен у успех поред таквог вође, да га ништа на свету не би могло разуверити. И тако на збору би сад утврђено да се крену још сутра зором.

Ја сам врло много путовао по свету. Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио. Чудновато! Уосталом, што рекао неко, цела ме се

Главно је да ја држим да сам врло много путовао. Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Други су много конзервативнији. Њих су животне прилике немилосрдно бациле у прашину. У њој су они добили појам о свету, о животу, о свему.

Али месно предање гласи, да су и наши чукун-дедови били највреднији и најпослушнији народ на свету. Временом је ова прва мештанска особина, у неколико, избледела, али смо другу особину ми, потомци, још више развили.

Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој држави. Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то нам је била девиза у животу..

— Јок. Тамо се иде због грешне душе, да се њој олакшају муке на оном свету, а телу како да Бог. — Знам, знам, чича Перо, рећи ће који дечко — али ти се ваљад’ не молиш Богу једнако ?...

он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу! И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред.

— Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!.. и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу...

за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!... Ето, то ви је! Прочиташе се сведоџбе једног архимандрита и неколико калуђера, који

У њему он поручује својој деци само једно: »Чувајте правду и закон, Христа Бога и свету Тројицу и све божје угоднике«... То је била његова последња порука.

понављаше он у себи, чудећи се томе свету ... Што ће им то сад, кад се све свршава? Нема више у свету ни среће ни радости, ничега!... Наступају последњи дани...

понављаше он у себи, чудећи се томе свету ... Што ће им то сад, кад се све свршава? Нема више у свету ни среће ни радости, ничега!... Наступају последњи дани...

— Ју, Бог с тобом, нано, шта говориш, зар ти можеш свету запушити уста; свет кô свет, што му падне на памет то и говори, далеко смо ми од тога, моја нано.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо. И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо.

И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо. ЈОВИЦА (корсем диже се): Е, па да идем ја! ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на

Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни

који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!

Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове

веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!

Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети. Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!

Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом. У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.

— као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало. Био је човек патриота.

Хоће да зна шта се догађа по свету. Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише. Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине

рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права: Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, Љубица, Крсман, Јелесије«.

Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се

Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз

Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету. Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица. Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре.

СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА У том свету где се на све начине Ка моћи и богатству човек пропиње, Где једни жуде хлеб, други зачине, У том леглу беде и

ЧОВЕК И ЈАБУКА У том свету, који је час цветни тепих, Час долина суза и јаука, Мало је призора тако лепих Као кад се сретну човек и јабука...

— Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље! Али сви су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље.

Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету. ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак. Уторак — укорак За њим, као рак.

ВЕТРОВА МУЗИКА У пролеће кроз шуму, у јесен жутом долином, У подераном капуту, пролази, с виолином. Целом је свету познат чувени ветров оркестар У коме свира пруће и пишти голи честар.

ни у чем; Видех месингану браву са месинганим кључем, Таблу, креду и мапу, катедру са постољем Укосо, према небу, у свету неком бољем: Све је лебдело у ваздуху, у висини трећег спрата; Беше час самоће и туге, и минут кад ноћ се хвата.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Осим тога, пастрмке све више у свету нестаје, док је јегуља и данас тако исто распрострањена и многобројна као што је била и од вајкада.

Од богатог прикупљеног материјала најзначајнија је збирка дубинских организама која је јединствена на свету. Збирка је, после неколико година крстарења по океану, постала толико велика, да се кнез одлучио подићи за њу

Али, као што је речено, нико, никад и нигде на свету није ухватио јегуљу, ни живу ни угинулу, пошто је већ стигла на своје плодиште и задовољила природни нагон за

Иначе, на плодиштима свих јегуља на свету остварени су подједнаки животни услови, са незнатним разликама. Све оне имају своје миграције и метаморфозе потпуно

На стотинак километара југозападно од острва налази се пространи подморски плато, познат у рибарском свету под именом »Принцесс-Алице-Банк«. необично богат рибом, а нарочито белим туњевима и делфинима.

Па и после званичног проналаска Голфске Струје о њој се мало говорило у поморском свету, а мало се шта о њој и знало.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ 114 ЈАСИКА 116 ПЕСМЕ ПЕСНИКУ Господ ти је дао свету искру. Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни.

ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо, да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету свободу. Све су наше главе изабране!

Гледао сам Гетсиманску башту, оцрњену страшћу и издајом. Свету лампу луд вјетар угаси! Ми видимо на плодним њивама ђе се грдно трње растићило, храм Омаров ђе се повисио на свештени

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од них сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.

тиме јаче к њима да се приближи, да им дâ на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.

Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују када се она сва к њима

А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост. И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути.

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о! Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много шта пребол’о, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада.

Када светла суза с твог бисерног ока У немиле дане кришом тужно кане, У свету порока, мржње, зла дубока, — У моме се срцу отварају ране.

Часова прошлих, и лепих и ружних, Путања наших, и ведрих и тужних, Крај огњишта свога, ми утешно знамо Да у свету један пријатељ постоји Непроменљив: дом наш, и у њему своји. ЈОШ МАЛО...

Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у сновима гледа.

судбине, Трагичну будућност што сја као варка, Душу коју бели идеали криле, Понос чистог срца за који се гине И, у свету греха, проклетство врлине.

Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929. ВЕЗЕ Све на свету, друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А осетан ипак, тужан или драг, К’о мирис старине, као

На овоме свету одвећ нам је мало Драгих ствари дато усред хуке бурне Времена, — и све би можда лепо стало У најмањи простор једне

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ОДГОВАРАЊА И НАДГОВАРАЊА 63 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА 65 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 67 А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) 68 О СВЕТУ 69 О ЧОВЕКУ 70 О ЗЛУ 72 О ДОБРУ 75 О ДОБРОЧИНСТВУ 77 О ИЗГЛЕДУ 78 О СМИШЉЕНОСТИ 80 О УМУ 83 О НАУЦИ 85 О ЗНАЊУ 86 О

Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и свету, о добру и злу, о истини и правди, о судбини и смрти итд.). Најчешће су то констатације стварног значења.

ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли.

ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли.

ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли. — Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже.

— Ко злу прашта, добру шкоди. О ДОБРУ — Да нема вјетра, пауци би небо премрежили. — У овоме свету никаква добра нема које не би помешано било са злим. — У сваком житу има кукоља.

— Оно најгоре, кад га нема да се пије. 5 Питали Марка: — Који је јунак најбољи на свету? — Онај који презире смрт а воли живот. 6 Питали Рељу од Пазара: — Што устуче Марку на мегдану?

— Празан и гладан човјек? 2 Питали ђаци учитеља: — Који је занат најмучнији на свету? — Поштена човека и књижевника. 3 Питао син оца, кад је по свету хтео поћи: — Од шта ми се ваља највише чувати?

— Поштена човека и књижевника. 3 Питао син оца, кад је по свету хтео поћи: — Од шта ми се ваља највише чувати? — Од туђе муке.

Али се ту заваде и триста их изгине. Оно што је остало расели се по свету. Котор Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама као пећина.

(Да има и друго око) 292 — Шта звонар мора да чини ако хоће да звони? (Да вуче за уши) 293 — Шта је најбрже ка свету? (Мисао 294 — Шта је најскупље на овоме свету? (Част — образ) 295 — Шта је најцрње на свету?

(Да вуче за уши) 293 — Шта је најбрже ка свету? (Мисао 294 — Шта је најскупље на овоме свету? (Част — образ) 295 — Шта је најцрње на свету? (Срамота) 296 — Шта је на левој, а шта на десној руци?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” | Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету. Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори.

Идући тако задуго по свету, дође један пут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дво- | ре, и у њима једну бабу, царицу, и једну

” Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао

И тако путујући по свету за дуго, дође на једну воду, па идући покрај оне воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака.

| После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат!

Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође један пут под један велики град. Пред оним градом била је једна чесма с које је сав град носио воду.

с дететом, онда му стане говорити: „Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор као што су мајстори на оном свету. Није он онаки мајстор, него је ђаво. И мене је тако преварио и довукао амо с онога света, а и ја сам крштена душа.

земљу па се створи човек, те отиде к цару и понуди му се да га прими у службу: служиће га три године дана, а ништа на свету не иште, ни хране ни пића ни одела, само да му цар да онај прстен с девојчине руке.

је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема, „преко дан је” вели „змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу те изиђе момак, лепота на

нема, „преко дан је” вели „змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу те изиђе момак, лепота на свету.

” Она јој одговори: „Невоља ме, мајко, натерала.” па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи, „па сам” вели „дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што казати, није ли га где видео, јер

” Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу, најпосле му рече: „Јарко сунце! ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело такога и такога човека.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Стога и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађох богоизабрана светила што различитим видовима журе на подвиг духовни.

Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, целом свету светила, земаљски анђели и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда

се живи, одричући се своје воље, кољући се ножем својевољним, ономе који се заклао нас ради оставивши све што је у свету, говорећи један другом: „Ко воли свет и што је у свету, непријатељем Божијим назива се, јер свет овај пролази, а онај

ономе који се заклао нас ради оставивши све што је у свету, говорећи један другом: „Ко воли свет и што је у свету, непријатељем Божијим назива се, јер свет овај пролази, а онај који чини вољу Божију остаје у векове.“ (И Јн.

и није на указаном месту, заповедам у Господу да му се одреди последње место како би се научио да световно оставља у свету.

Овако је до петка, а у петак јести вариво и вина по чашу, због празника Светог и великог мученика Теодора. Прву ову свету недељу светих великих постова тако да проводите.

Ако ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину.

А у свету суботу да одступа свака брига око окупљања на јело него да бива само дијаклизмо пред црквом по обичају. Овакав начин

И на овај начин да постављате игумана. Пошто сви ви уђете у цркву, и узевши овај типик и положивши га на свету трпезу, и штап прислонивши уз свету трпезу, заповеда се да изабрани уђе у олтар, са уобичајеним Трисветим и тропарима.

Пошто сви ви уђете у цркву, и узевши овај типик и положивши га на свету трпезу, и штап прислонивши уз свету трпезу, заповеда се да изабрани уђе у олтар, са уобичајеним Трисветим и тропарима.

А који немају кључеве, свету икону целивају. Игуманов печат им је довољан за постављење. ГЛАВА 31 О игумановом поучавању братије да не праве

Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо. А у Свету и Велику суботу да одступи свака брига и окупљање на јело, већ само по литургији пред црквом да се да по мало хлеба и

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Шта сам у њему чинио? И куд ћу из њега поћи? Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.

Воспитаније младости [јесте] ствар најнужнија и најполезнија чловеку на свету, будући да од ње зависи сва наша доброта илити злоћа, следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и

Наука и познање људи није нити малена нити мало потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему зависи све наше благополучије у целом теченију

Не могући, иначе, возответствовати њи[х]овој слаткој љубави, облекчаћу прси моје јавивши свету моје припознанство и благодарност к њима; спомињаћу се њи[х] и љубићу и[х] док год душа моја, сиреч до века, и нећу

Толико просим, кад ме не буде на свету, да ми желите од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од

Но, зар је тако изволила судбина да нема срце моје ништа на свету чему би се могло јако прилепити, за не имати никаква припедствија у широки свет удаљити се.

Ако ли ти мене не послушаш, ја се нећу кајати за добро што сам ти учинио; мени ће бог платити на другом свету, но ја тебе жалим.

Једним словом, купећи Турком новце, дошли смо у омразу свету и вилајету; свак се нас уклања као од курјака, јер како нас гди сретне, зна да ће ограјисати.

пробудила, те ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у Корф, из Корфа у Мореју, из Мореје у Свету Гору, а из Свете Горе у Смирну.

уздржавајући се од смеја, почне беседити: „Преосвештени господине, како нас ви описујете, ми смо жене на пакост свету и, имајући таке зле и пакосне очи, не би ли боље било д[а] се слепе рађамо?” „Не дао бог, мој синко!

Јер, како би се, иначе, бог славио кад не би било живи[х], а најпаче словесни[х] на свету створења, који[х] да нејма, вечни бог — чији би бог био?

и говорећи: ˋРастите се, децо моја, и плодите се и напуњајте отечество с добродетељни и богољубни житељи; подајте свету словесна и разумна створења која ће бога познавати, љубити и славити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету разбијено. Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола.

КАМЕНА УСПАВАНКА Успавајте се где сте затечени По свету добри, горки, занесени, Ви руке по трави, ви уста у сени, Ви закрвављени и ви заљубљени, Зарастите у плав сан

О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб. Нико нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни предео маглен искрсо сред сна.

Ја силазим, биљни свете, са твог прага. Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички, псећи. НОЋ ЈЕ ДУГА Ноћ је дуга: о ја сам под љуском.

А онда: покрет ма какав (прах у лету) Сети ме како стојим у туђем свету. КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица,

Чупам се из тла као с кореном: Ко и свуд — и ту све већ престаје (У свету за рад сваки створеном). За мном се губи и већ нестаје Твој гроб овијен ватром далија Ко у заласку сабласт-галија.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Отац је њоме, лепом, женио њега да се хвали снајом, зар се мало причало по селу, Док ОН, Ђорђе, лута по свету са дукатима...

Чула је она да трговци имају по варошима жене које плаћају поклонима и новцем. Стално је по свету, одвојен од ње и куће. Ако. Она је овде газдарица, а он нека плаћа где заноћи. Ваљда није то.

„Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на свету не вољи“, правдао га он. — „А за што ће да изучи тамо?

Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној.

гласно, а зимски мирис воћа и сувог ливадског цвећа у венчићима на зидовима и стари мирис ове собе, само ове собе на свету, потече свим његовим жилицама као крв.

Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба

Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач танак и

Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене.

За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине. Једна нас мајка родила и сад овако. Ти знаш, на свету ближег од тебе немам. Ионако ће све твоје бити. Твоја ће деца... Ја сам, брате, највећи мученик. Боље је да ме убијеш..

Ту се истрошила његова вера. Знао је да ни сви чудотворци ни сви манастири на свету не могу Симки да помогну, а године га притисне уз неку другу даску, тврђу од оне креветске, под њеним кикотом.

“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом. „Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу.

мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју крв да њима овлажи свету свечеву руку. Онда је из камена ужасан страх бризнуо у њу. Није све рекла. Најтеже грехе није исповедила. ...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Овде су врапци плави, али моје време измиче: узми прегршт семенки и иди, много је болесних и несрећних на свету... Плави сјај врапчевих крила преобрази се у плави прамен измаглице. Врапца нестаде.

3атим пође по свету да остале раздели болеснима... Птице су испред не летеле и јављале јој куда треба да иде, а цветови се отварали да је

— Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну. Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга.

— прибра се дечак. — Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету? — Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења.

— Гле, ја путујем! — запени од узбуђења, па изронивши светлу главицу, рече свету око себе: — Добар дан! — Добар дан и добро нам дошао! — узвикну јато тек рођених риба и попе му се на леђа.

Извештај је зато био кратак и непотпун: — Цар Ферфелин има најраскошнији огртач на свеТу, а принчеви везене папучице! Сви стражари наоружани су пушкама, а улице поплочане глатким зеленим каменом! — Шта сада?

— срећно узвикну цар Ферфелин и потрча за златним одсјајем изнад леда. — Ухватићемо је и бити најмоћнији на свету! — окрену се да то саопшти жени и принчевима, али њих нигде није било, као да су се претворили у лед, као да их је

Да су хтели, мали свирачи могли су из утробе земље измамити скривено благо и постати најбогатији на свету. Али њих није привлачило богатство.

Али њих није привлачило богатство. Препланули, у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица.

— довикну јој. — Целог се живота мучим да бих се обогатио, па ништа! Ставићу те у кавез и водити по свету. Свако ко буде хтео да те види, мораће да ми плати! Тако ћу, ваљда, доћи до брода!

Већ су као јабуке били крупни, а још су расли. С временом прича о сребрним орасима пође по свету, па стиже и до цара Земље Бисерних Чапљи?

Онај ко је угледа, обогатиће се или Же слеп ходати по свету. Можда зато и нема таквих који се у Плаву пећину усуђују да уђу? А можда и вила скрива трагове?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На овом данашњем свету срџба се исто показује као и на оном давнашњем, јер све још има исти вид: и лукавост и глупост, и моћ и немоћ.

Биле су то речи и реченице које одвајкада понављају сви трговци на свету. Сима је пратио речи непознатог звука, навикавао слух на тај звук, те звуке, припитомљавао их за себе и сазнавао да

И сам помало змај, без страха, од свих људи на свету Марко је Васи био најближи. Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала

Још славан, али не више и богат, Добрача је стицао утисак да око њега настаје неки други, некако пуст свет. У том се свету он све теже сналазио, можда и зато што му се више ништа није примало, ни иметак, ни људи.

послу откривао би нешто што га је занимало и док га је обављао, изгледало му је да је то најпривлачнији посао на свету. Учио се разним вештинама и ниједна му није падала тешко.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Па да прнем по српскоме свету, - Не по роси и мирисном цвету, Већ по земљам' што се српске звале; Где год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те

Да сам цветак, као што сам мала, Ја бих српском свету мирисала; Па би дошле Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио:

Виногради, збогом умиљати, Збогом грожђе, - нећу те ја брати! Ао, бербо, тебе жалим клету! Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао, брацо, амо у то доба, Дођи, види, чуј, па хајд' у гроба!

Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује?

бити међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи...

Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида! Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема! дижите школе, Деца вас моле!

Ј. Дучић ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди, За бујну љубав свету Богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.

- У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли. У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав, најтежи нам јад, Мин'о; и часе блажене не мути.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

сам и колико путах свод плаветни неба свештенога, брилијантним засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца и блаженство ал' да човјек

Попа, Васко - КОРА

цветају У удаљеној пустињи у мени Где још нико није закорачио Руке твоје сањају у мојима Сан свих озвезданих руку на свету 22 Наш дан је зелена јабука На двоје пресечена Гледам те Ти ме не видиш Између нас је слепо сунце На

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак! Ти си много путовао по свету, упознао народе, њихов живот и обичаје, па ћеш, као високо образован човек, моћи разумети шта значи достојан дочек

„Када после моје смрти моји суграђани, који радо путују по свету, завире у коју од филозофских школа, расутих по целој Грчкој, па онде чују да се о мени говори, промениће сместа свој

пуна три века отимају се седам наших вароши о Хомера, пошто су га за живота оставили да лута као бескућник по белом свету“.

И заиста је то тако било: наша душа је пре овог њеног земаљског живота у нематеријалном свету сагледала те чисте облике стварности, и сада се њих сетила.

Као принцип живота и кретања, душа припада нижем свету постајања, и у њему остаје док опажа и жуди за предметима чула.

не би имао очног вида, слуха ни њуха, јер би тада могао да, несметано од свих чулних утисака, живи и ужива у чистом свету идеја. Но ја не бих желело да будем толики мудрац“.

Онамо ћу да завирим. Но пре но што пођем, морам се припремити за тај пут, да се не бих неспреман нашао у непознатом свету. Зато сам прикупио све што се у мојој библиотеци налази о историји Шпаније, а нарочито Кастилије.

Стигох напослетку и на сам зараванак вароши и нађох се у свету племства и витезова. Ту видим, у свем њиховом господству и раскоши шпанске великаше, витезове на коњу и у челичном

„О, о! Ломбардиски банкар! Част и поштовање, мој господине! Ломбардиски банкарски послови најуноснији су од свих на свету“. Он изрече то са искреним одушевљењем, али му изненада реч запе у грлу, а лице му доби плашљив изглед.

Зато прискочих да их спасавам и растурам по свету, не питајући шта коштају набављени арапски рукописи, ни пошто Мардохај продаје њихове латинске преводе.

Хтедосмо се окитити вама, а да вас нисмо разумели. Кремона је мало местанце, а ви припадате целом образованом свету и потомству.

„Не узрујавајте се!“ рекох му, умирујући га. „Ниједан трговац на овом свету не плаћа за робу више но што се за њу тражи“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Да ме је ко тога часа упитао: — Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје? — Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити ће кад

руку, уверавали је да нам је она од данас рођена сестра, да је Никола најпаметнији, најхрабрији и најсрећнији човек на свету и да ће га она волети тек кад га боље буде упознала. И, најзад, кад би време за полазак одосмо на станицу.

Може по целом свету тражити своју срећу, ја сам своју нашао. А То ћу рећи оном истом поштованом друштву кад се понова будемо искупили кот

То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му, и ја нисам камен, мислим и ја на све то, и шта би ти могао да измениш на прилику?

Он се топи кад пред странцем говори о Француској и труди се свом силом да докаже како је његов народ први у свету... хиљаду пута слушали смо их сви кад тврде како су на Марни спречили слом савезника, а на Вердену условили победу.

док се он, трчећи задувано, питао као у лудилу: је ли могуће, ама је ли могуће, ето је ли могуће да се њему, том свету тамо, целом том мноштву људи тамо што се поманитало тиска, гужва, кикоће и церека у оном лудачком метежу, ништа, баш

О благо њима! О благо њима! Излишан, баш као сасвим излишан на свету, чудио сам се, завидио, дивио сам се овим моћним, активним и смелим личностима, јунацима овим што све смеју и што су

најмилијег створења за које везиваше све наде у будућности, од кога је очекивао да му живот испуни најлепшом срећом на свету, оном рајском и немогућом срећом о којој никад није престао да сања.

“ Па ћемо седети на трави крај језера. Замисли, сасвим сами у сасвим непознатом месту, у сасвим непознатом свету! Сви ће нас љупко и радознало загледати јер смо тако млади и сви ће се питати да ли смо брат и сестра јер смо обоје

неко осећање симпатије за ту несрећну Каћенку, чији би живот она хтела да проживи — она, најжеднија живота жена на свету — а уместо свог ситног, ништавног живота; а после радосно да умре, уверена да је оно живот од врлина, а не овај њен и

У таквим приликама колебао сам се у овоме: да ли штогод да напишем и да свету објасним узрок својевољне смрти, или да не оставим за собом баш никаква трага, па нека се наслућује шта ме је

Али ја се лако дати нећу, па макар, на оном свету, претрпео не знам шта за свој према њима издајнички поступак. Међутим, ево, и то ћу ти признати, а то осетих овога

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...

То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету. Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!...

Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... У вече Радован стиже први на ноћиште.

— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. — Шта?

— Ми смо почели о Ђурици. Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој

Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... Палилулска улица претворила се у море блата и влаге. Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним

оца наљутила... Јест, то беше онда у забрану... Ала беше лепо! ... Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега. Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...

И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету... Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима...

Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...

се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ... Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити... А кад хоћеш тако...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда му отац рече: — То је истина, али може бити да има гдегод у свету места где би се човек и спасти могао. Ти би, синко, сад тек требало да живиш, а не да умреш, добро би дакле било да

Петар послуша оца, па узме што му је за пут требало и оде. Идући тако по свету, наиђе једном на три врло лепе девојке, где ломе чиоде.

Старац му на то одговори: — То је истина, али куда си ти наумио да побегнеш када ће помор по целом свету прећи? Кад, је Петар чуо шта старац вели, он му онда рече: — Ваљда ће ме сам бог упутити у земљу где неће бити

Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету. Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори.

Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро, и онде нађе једне велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку,

Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника.

И тако путујући по свету задуго, дође на једну воду, па идући покрај оне воде, опази у једној локви малу рибицу где се праћака.

После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа. Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових

Испродаје све што је спечалио, па си штурну у свет да печали колико хлебом да се храни. Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина.

је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема.

— Прекодан је — вели — змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу, те изиђе момак, лепота на свету.

јој одговори: — Невоља ме, мајко, натерала, — па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи — па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име које не рекох никада. НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на

Не видим тебе и младост у свили С кораком среће; не размишљам о том, На овом свету што смо са животом Трајно к'о гробом растављени били. Сад не размишљам.

НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ ПРВА ПЕСМА У овоме свету, испод неба овог, Ја сам тебе срео једног топлог дана, Са тамном радости због познанства новог.

Јер као слава и ужас тражи таласе. Сем Цара избрани народ пропашће, зна се. Живот у свету ружан је сан Мада се живи у знаку дýге, Уз месец бледи, сунчани дан, С помало смеха, и са много туге.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Заиста, како сада то осећам, да сам их онда разумео и неговао уместо што сам их гушио, знатно више бих оставио свету. Али тек у зрелом добу сам схватио да сам изумитељ. За то има неколико узрока.

Већина људи је тако обузета мислима о спољњем свету и сасвим склона да заборави на оно што се догађа у њима самима. Прерана смрт милиона људи првенствено се везује за

Рекох му: ”Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику.” ”Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету”, одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли.

већ као изум заснован на темељним научним принципима који се могу остварити применом моје турбине и брзо подарити свету. Оба професора, и Рогнер и Пешл били су радознали људи.

“Скот“, узвикнуо сам понесен сликом славне будућности, “моја турбина ће отерати у старо гвожђе све топлотне машине на свету.

“Светског система” за достављање обавештења искључиво у приватне сврхе; (6) међусобно повезивање рада свих берзи на свету; (7) успостављање ” Светског система “ за дистрибуцију музике итд; (8) универзално регистровање времена јефтиним

јула, сигнали са снажне станице могу да се приме у сваком малом селу на свету. Са те тачке гледишта, што сам ја показао у својим експериментима 1900.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Спознаја ових традиција била је том свету потребна и довољна да би разумео свој положај у свету и у аустријском царству.

Спознаја ових традиција била је том свету потребна и довољна да би разумео свој положај у свету и у аустријском царству.

подхрањивала у мојим младеначким осећањима уверење да је борба за право, правду и слободу најузвишенија ствар на овоме свету.

Идвору никад није био у стању да на мене остави тако дубок утисак као људи на комшијским поселима који су путовали по свету и тако активно суделовали у светским борбама.

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у

Идвору никад није био у стању да на мене остави тако дубок утисак као људи на комшијским поселима који су путовали по свету и тако активно суделовали у светским борбама.

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у

А ово искуство вредеће ти много више од туцета печених гусака; између осталог научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим оком гледаш на ствари које немаш.

Осећао сам се као нека друга особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао да ћу бити дочекан добродошлицом.

већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта знаш и имаш, када се искрцаш у Новом свету бићеш ”жутокљунац” (гринхорн) а ”жутокљунац” мора да одслужи свој шегртски рок пре него што дође до неког успеха.

Ја сам био без икаквог заната, нисам имао ни рођака ни пријатеља, па чак ни познаника у Новом свету. Нисам имао баш ничег од вредног што сам могао да понудим земљи у коју сам улазио.

На питање зашто нисам остао код куће или у Прагу и тамо учио, уместо да лутам по свету са мало пртљага и празних џепова, говорио сам им да су мађарске и аустријске власти попреко гледале на мене јер сам

Ћипико, Иво - Приповетке

Мучно јој толико потрошити. Али што ће? Не може сина оставити у туђем свету без помоћи. Да се ова невоља десила код куће, лако би.

Одморивши се, силазе ногоступом... Јутрос у зору подранили су да на време стигну на свету мису што ће да се служи у пољу, пред кипом светога Рока.

настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати пред његовим кипом свету мису. Па још је и рано: тек се чврци буде, и дубрава још вином не мирише.

Док га је отац оставио, горко је заплакао. Био је изгубљен у непознатоме, немилосрдноме свету. Сви његови другови били су јачи и слободнији.

Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису. Пролазио је кроз хладне ходнике упола осветљене, пуне слика фратара из старих времена.

Једнога хладнога јутра нашао се у сакристији за час сам. На столу стајале су поређане скленице вина, одређене за свету мису, и бела као снег парчета још непосвећена хлеба.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Након симболистичког настојања да јој се измени место и функција у људскоме свету, модерна поезија, бар једним својим током, испод облика канонизоване и формалне националне културе и језика – на које

Треће је његова теорија о тајним везама у свету. Она је очигледно песничка, очигледно има нешто од космичке утопије из времена авангарде, и по свему се подудара са

Поћи ћемо од путовања или лутања по свету. Црњански нам у томе помаже својим сећањима објављеним 1929. године: судбину за време рата и путовање из Русије, па

у којима се огледа будна самосвест о уношењу нереда на обе стране: међу „помешане“ податке које чула дају песнику о свету, али и у сам језик, који би иначе морао служити за успостављање поретка.

[...] („Пустолов у кавезу“) Мржња према истини, према реалном свету око нас, а њега нам дневно видело открива, преноси се, постепено, и на само сунце.

У песничком сну Рада Драинца он се сам премешта по томе свету, уз трачак иронијске самосвести. Одавде проистичу две већ на први поглед видљиве особине његове поезије: неутажива жеђ

Уосталом, чак и данас у нашем техничкоме свету, у техничким творевинама свуда налазимо „главе“ и „главице“, „уши“ и „ушице“, „руке“ и „ручице“, „ноге“ и „ножице“,

у тело, у његове делове, као у објекте или учеснике радње, пројектован је безнадежан положај човека у савременоме свету, односно друштву, један с људске тачке гледишта изврнут систем односа (о чему се и иначе много писало); једна

се преварили Мрачно нам је сад у души („Риба у души“) После тога – да се задржимо само на једној појединости – ону свету и митску сламу која се из отворене рибе расула и из распорене вучје утробе вири нехотице пројектујемо на сламу која из

У конкретном случају то значи следеће: у Попиноме поетском свету синтагма споредно небо не добија свој смисао, своју вредност, само у односу на данас активне општејезичке забране

Употреба сфера небеса и чудеса непосредно нас враћа чудесноме свету у усменоме књижевном предању, а тамо је небо вишеспратно, може се чак откључавати и закључавати и сл.

словенскога бога неба и грома Перуна (перуника) са куполом неба и храма, и то словенскога храма у несловенскоме свету (песма се зове „Сентандреја“ и прва строфа евоцира бежање Срба са Косова у далеку Мађарску): јер је он бог, јер је он

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ВАСА: Немој тако, Живка; слушај ти мене што ти кажем. Јер, упамти ово: нико те на свету не може тако оцрнити као фамилија; нико те на свету не може наградити и олајати као што може фамилија.

Јер, упамти ово: нико те на свету не може тако оцрнити као фамилија; нико те на свету не може наградити и олајати као што може фамилија.

ЖИВКА: Не виђам ни тебе, Сојо? СОЈА: Чудновато, а баш за мене кажу да се много виђам. Не може човек свету угодити. Ако се завучем у кућу – олајавају ме, ако изађем у свет – олајавају ме.

СОЈА: Каква сам да сам, тек нисам положила матуру. ДАЦА (плане и скочи): Положила си ти све испите на свету, бештијо једна! СОЈА (скочи такође и унесе јој се у лице): Може бити, али матуру нисам полагала.

КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род! ВАСА: А како ти се звала покојна мајка?

разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!

ЖИВКА: Та какво саслушање, саслушао се он на ономе, а не на овоме свету, дабогда! Ако већ треба ко да га узима на саслушање, ја ћу то. Говори шта ћеш тамо? РИСТА: Послао ме ујка Васа.

(Писару.) Молим запишите то што ћу рећи и ставите после нумеру. (Дигне три прста увис.) Чедо, заклињем ти се свим на свету да ћеш још вечерас бити потписан за Ивањицу!... ЧЕДА: Још боље, преместите ме у Никарагуу.

После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из куће, нити бих смела да погледам свету у очи. Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука.

Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука. Цео се Београд тресе од смеја. ДАРА: Страшно!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

њихове судбине, па и Софкина судбина, могу се како ваља разумети тек кад их посматрамо у њиховоме условном свету, оличеном у вароши која се само у неким приповеткама именује, у Нечистој крви ниједанпут, али за коју знамо да је

Јунакиња се ту обрела међу самим сељацима из Турске и Арнаутлука, дакле у једном туђем свету. И, на подлози овога крупног контраста, могуће је, и изведено је, једно танано опонирање: с једне стране, Софкина

исти мах једна толико и тако стилизована слика „туђег” света да је јунакиња може оштро супротставити „свом”, варошком свету из ког долази. Што је „горе” познавала као закон и ред, „доле” налази у изврнутом облику.

Због исте супротности она је подједнако кобна и по свекра, Марка. Ни он није у свом свету, сељачком, суровом, усред љутих Арнаута; него се приближио варошком и напола помешао с њим.

конвенционалних разлога: да се не би непосредно говорило, као што се и иначе мало шта непосредно саопштава у овоме свету.

Све што је лично и присније било је окренуто унутра и маскирано према спољњем свету. Лични живот, и душевни и телесни, у ствари није смео постојати „за тај свет споља из вароши”.

У ИВ глави те су забране, тако рећи, драматизоване: Софка пркоси свету и збуњује пролазнике само зато што, док на капији стоји, слободно држи тело, без хотимичнога и уобичајеног прикривања.

Загонетни Чарнојевић појављује се у Рајићевом приповедању најпре као „један младић у свету”. Али, што приповедање више одмиче, однос између њих постаје све нејаснији, јер се увећавају наговештаји да

Мисао о некој далекој непознатој земљи само је једна од многих утопија које је тадашња млада генерација у свету, након стравичних искустава у рату, донела са собом као неки могући модел решења без решења своје драматичне ситуације.

интуитивно нађене, тешко објашњиве а тако замамне слике: с језиком, наиме, не само као чуварем нашег знања о стварном свету, него још више као посредником у успостављању песнички могућих светова.

(2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, / на неки начин, / дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у свету”; (З) „Празно је дакле било, / пред њим, / заувек, / и узалудно, / за њим, / све што беше прошло”; (4) „Зато је требао

да су нам дате две овакве реченице: (1) „Било јој је равнодушно да ли ће то на неки начин тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Причестио би се, видео кнезове и попове, упитао шта је у свету, па се опет враћао к својим овцама, горе на планину. И рођена деца била су га жељна.

А Леденичанин је већ имао на Души више од тридесет Турака!.. Уосталом, свету је било још чудноватије што је он уљудно Бога прихватао само онима православне вере који су се држали на пушци и

освећено мазиво продире кроз кожу и на самој чеоној кости урезује Христов печат као на поскурнику, те да се и на оном свету зна ко је овамо у чијем Тору био, па турчио се или шокчио колико му год драго?...

А после, после ће воденица опет зачактати, сунце грејати и све друго: један Србин на свету мање — то је обична ствар, дори и за онога аустријскога генерала у граду, за којега причају да је Србин и поповић

— Тако је — одговара за све најстарији сусед под брадом већ — ко се од мучкога пса, да не уједе, може на свету сачувати, о људи витези!.. А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи. Женско и мушко, старо и младо.

Мајка за мртвим сином нешто мекша, питомија и примиренија; чини јој се да на свету још има душе и осећања за поштење: гле, као да је мало побеђена, па јој од тога није тако тешко...

“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ... Надао се он да Турска и није у Цариграду.

Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места. Неће га барем Анадолци, никаква вера на овом свету, спуштати у гроб својим скрнавним рукама. Не мари ништа што је остао без имања овде, где има и људи и душе...

мирим се с коби да ми Мет Фираја на оном свету не би рекао како сам влашки слабиковић... Прота Дејан Поповић. Загонетка. И некад и сад. А највише сад.

На својем дервишком и подвижничком прагу. И у најчудни– јем манастиру на свету... РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ авдес — очишћење, верско умивање муслимана, непо– средно пред молитву алтан, алтин —

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном.

Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном. Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила

Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма! Лаку нојцу трудном свету, добрим људ’ма! Лаку нојцу гдегод нема злобе худе, И на мору и на копну — и свуд свуде! »Невен« 1890.

Стручак плаве љубичице Већ се пуно расцветао; Мирис му је све на свету, — Ма га нико и не знао. Узабра га старац седи Па га мртвој ћерци дао: „Оживи ми, јединице, — Ма ја раја не

ковчег, као што је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у надању живо; Где год има народ који, ком’ се чини криво.

Ко је тај Вишњић, ком на гроб грéмо? Њиме се свету похвалит’ смемо. У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи.

“ Сви су најпре себе спасли Па су светла лица. Јербо свету нема спаса Од — самоубица. ВИИИ Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?

Та јелка се шири у хришћанском свету: Њу анђели круже у веселом лету; Цело се хришћанство здружује под њоме — Примимо је и ми у србињске доме.

Таре очи — а све празно... Ту празнину песник пита: Где је, где је она мајка Што ће свету родит’ Христа? Где су, где су ти пастири Достојници богопримства?

Христос ће помоћи, ал’ не чудом новим Већ примером својим који свету пружа. Веруј у ту помоћ и у снагу своју, Ова вера нек’ те божански оружа! »Стармали« 1884.

Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било. Да је óца у животу Не би дао — вера ту је — Да му ћерка овом свету Милостивом досађује. А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати?

“ Та брзоплетна мудрост Није пропала, Свету се допала: Тала исмејаше А брзоплету рекоше: „Ти имаш прȁво; јесте, тако је!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ВИЛАЈЕТ 102 РАВИЈОЈЛА 103 КОЛО 104 ДОДОЛЕ 105 РАСКОВНИК 106 ПОХВАЛЕ 107 ПОХВАЛА БИЉУ 108 ПОХВАЛА СВЕТУ 112 ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА 114 ПОХВАЛА ВАТРИ 116 ПАТЕТИКА ВАТРЕ 118 ДВА ПРЕЛИДА 119 ФЕНИКС (И) 121 БОЛ И СУНЦЕ 123 НОЋ ЈАЧА

Презрела си сваки облик појављивања о слико мога црнога града и изгубљенога циља. Свуда у свету ужасна љубав влада. На хоризонту се указују као последња нада Облаци пуни птица и будућег биља. ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П.

И то је све што је остало од мога гласа. У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.

Одузимам свету име да га у предстварност скријем Кад ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне

изгубљено сећање пустињу храни Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани. Ту је све име или реч.

моје крви стране света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их тражили по целом свету нема их профил њиховог одсуства чува ноћ зеленгоре њихове су смрти најдивнија сазвежђа на југу неба земља мирише на

Препорађањем испирај сјај свету И звезди која поноре затаји; Нека се трулеж отрезни у цвету Непознат несвесној ружи која сјаји.

Чикају свет за потиљком. Чуј Шта закаснела фрула каже свету. Из пепела ока излеће славуј. Крилатост клисуре одмени сујету.

које нам пробадају тело зрачним копљима мириса Које нас заустављају отровом и продужују беланчевином Скупљају нас по свету и хране нашу изнемоглост Из земље закључане пред нашим моћима Ваде неопходна блага из затворене бразде Из црне браве

другог сунца под земљом О биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто Не повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не

што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о сељењу праха Наша је нада очајна и плаха Наш пакао поче песмом лабудовом.

Ето то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.

Петровић, Растко - АФРИКА

луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету. Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом.

И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова; огорчен до гађена што сам преварен.

После пола сата ми углавном знамо животе један другога; сваки је отворио своје срце како у цивилизованом свету није чак ни ред отварати. И после, то су људи од изврсне грађе коју су опробале многе олује.

Највероватније је да се властима нико не би жалио, а да ли је један црнац мање или више на свету тешко је утврдити у Басаму а скоро немогуће у Зегелу.

срећне, јер су оне његове невесте, његове кћери, његове матере; њега који је најлепши, најмлађи, најљубазнији на свету. Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно.

кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено.

ми смо увек били неустрашиви, — моме оцу бели су одсекли главу, али мој брат влада народом који је најмногобројнији на свету. Краљевина мог брата простире своје границе од изласка до заласка сунчевог (једва да је педесет км).

Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

тржиштима, тамницама за црнце, који су као робље куповани од црначких краљева освајача, па после продавани по свету, са својим скромни баловима за официре и гувернерске жене, био је за време од два века: Европа пред Африком.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?

ИСАК: Тужна би кáжа отуд испала Шта сам на свету досад чинио, И опет све бих могô казати Са једне речи мучним теретом: Ја сам робовô! ВУК: Много си казао!

Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе? Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô масном шубаром, То ћеш и њу!... Чекај де, лијо!... На реп си стала змији маторој!...

је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене груди свету разгреју, А благом миру душе њихове Давно умрли да се радују — Све бих ти дала, све без речице, За мушко дете,

Донде ће баба, још с два Турчина, Пасторку силом украсти... Разумеш, бабо?... СТАНА: Мудар си, пашо! На свету, ваљда, нема мудрости Која се с твојом може сравнити!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дим, што се вије међу дрвима, може да значи најдивнију ствар на свету — домаће или најужаснију — пожар. И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што

Руси су нападали, Черкези су бранили своју домовину. Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се ти бориш сада: за своје огњиште и своју слободу. Он се борио јуначки.

— Та знам ја да си ти кесарош, откад те је. — А ти си имао посла с кесом пре но што те је и било на овом свету. — Истина, бре, Симо, колико си батина извукао по вашарима за сечење кеца? — Две мање него ти, Трбо. — 'Ајде, бре!

По моме уверењу у свету је веома мало тако великих моралних пропалица, који чине зло с потпуном свешћу да је оно зло што чине; а можда никако

нова философија, кад у старим друштвеним облицима сазру нове друштвене форме, кад у једном друштву, кад у једном свету што је одиграо своју улогу у историји и преживео це, сазре ново младо друштво, нов свет, тада настаје друштвени

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Тако моје срце Често ми се моли, А ја ћу му рећи: Утоли, утоли! Знаш ли где на свету Анђелску прилику, Анђела по души, Анђела по лику.

Је л’ с осмеха твога лица, Ил’ с ведрине душе моје, — Нек је ведро свуд по свету, Па ма откуд, свеједно је. Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут

Да си рада певати о сласти, Разумеће, што не умеш касти. Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе.

Кад ти нећеш да се смејеш, Ево с’ смеши крин, Смеши ти се из колевке Наш првенац син. Има л’ слађе што на свету Од осмеха тог! Примакни се, љубо моја, Баш до срца мог!

Буји, паји, моје Српче мало, Не би л’ скоро санком ојачало, Да искочиш из колевке, сине, Да покупиш по свету врлине, Да се пустиш сам на своја крила, — Јер те мајка роду наменила.

Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То се зове дан. Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А

“ XИИ Времену је, тако с’ чини, Вековечно вечит трај, Овом свету, тој празнини, Нигде почет, нигде крај. Вечност само?! — Е, па шта је! Е, па шта је простор тај!?

Како љуби своју тугу Срце раздерано; Не зна њихне осећаје, Њихне уздисаје, И шта зборе, шта говоре, Шта ли свету таје. Ој, песници, стари друзи, Што срца имате, Насмејте се на ту љубав, Коју не схватате!

„Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити! Не вара ли све на свету — Цветом ћу се поносити! Не вара ли све на свету —“ — Али

„Не вара ли све на свету — Бранко ће ми мелем бити! Не вара ли све на свету — Цветом ћу се поносити! Не вара ли све на свету —“ — Али вара кад је моје...

Не вара ли све на свету — Цветом ћу се поносити! Не вара ли све на свету —“ — Али вара кад је моје... За недељу кратких дана Преминуше обадвоје.

Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст свету слути; Само лишће кашто шане: Слободно је уздахнути! XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити, Кажу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Са тога места Дринци врше поново офанзиву и долазе до близу врха Кајмакчалана, када је објављено целом свету да је Кајмакчалан пао. Је ли тако? — Тако је!

Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин. А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.

За време вечере није се говорило о ноћашњем нападу, већ о општој ситуацији. Командир као да резимира догађаје у свету и вели: — Сад је април осамнаесте. Руси закључили мир. Немци згужвали Румуне и сатерали уз Црно море.

— Коста, наливај !... На првом месту да услужимо наше љубазне домаћине: Рацу и Свету. Деде! — Ми не пијемо више. — Немој да ми одрекнете и други пут, иначе...

— прекиде га наново Лука. — Боли ме, човече... Ми нисмо хтели рат. Али онај који је изазвао ово крвопролиће у свету, тога би требало... — Не треба се подавати таквим мислима. Парну турбину у замаху не можеш зауставити малим прстом.

Драгиша се болно насмеја. — Видим ја моју срећу!... Оно што се мени десило, сумњам да се иком на свету догодило — он запали цигарету и настави: — Читавих пола часа доцније наишао је Тома.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Своји својства себи срца српска. Светска свету слава светом сјаје, Срб Србљину са српством србује. Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу,

к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та; саблазан, драги мој, ниг:ди ти не сејеш; нит пак, Да за мир на свету ти не мариш; јест истина!

Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита божствену трисвету. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

јошт невјесте назначила ниси, Иако ми живот мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући дођем, у моју отчизну (Ах, овде ми моје серце от жалости бризну!

) Крадом стазе испитати, — шта ти велиш, Раде? Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу.

Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници по горами, тамно земље чрево.

Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом? Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог!

Но силам' људским предел је положен. Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две.

Музико! Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт. Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт

Мог живота солнце буд запало, Избегло ме срећно све на свету; Мени дејат и Јестество стало: Помоћ убог немам јер ја клету.

Ал’ ово је сатана сад глабљивом човеку дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда данас на један миг очију.

браћу, Свеза људства и леп сродства утврди се сплет, Трговина цвета, сприопште се мисли узајамно, И опште-златни свету укаже се век. Је ли Трајановог моста та цељ? Ах, освета једна, Декевалу пропаст породи ово дело.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Ми смо, Ђурашко, богом избрани За спаситеље српског народа, Ми да служимо слободу свету, Ми да будемо њени робови — Не орудије срамних намера.

се кунем, госпођо, Свемогућега светим именом, Заклињем ти се оним престолом Са кога свемилостивна рука Безбројном свету светлост поклања, Да ћу те служит за једно само — Не смем ти никад ни споменути Рањене душе болан уздисај —

) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче! И о цркви сам светој мислио. ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А христијанин Спасења свога свету храмину У души својој носи вечито.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Једног дана пребаци Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију. Више се, вели, овај зулум не мере трпљети.

не гледећи на Исаију, јер знам какав је јунак — па онда да скупимо једно пет-шест стотина људи, па да бранимо ову нашу свету ћабу од пртоклети' Агарјана. Говоримо ми тако, док улети у авлију Станко Ђаковић: — Ето, вели, Крајишника уз Козицу!

Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало

Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју! Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла.

— 'Вала народу, који ће нас тако спомињати кад вечерас погинемо, бранећи Христов олтар и свету ћабу од мрски' и нечастиви' Агарјана!

— Да, да, дјецо моја и Србови моји, млого сам ја црни' и мучни' дана претурио преко ове сиједе главе бранећи ову свету цркву од немилостиви' и без божни' Агарјана, те вам је и ово кô једно историческо збитије!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Шта ти је данас? МАРИЦА: Шта ми је? Још ме питаш?... Отворили ми писмо; читали га можда целом свету, па сад ме пита шта ми је данас! АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету.

били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада међу најадекватније у свету). Почетком шездесетих година његова реформа преовладала је у пракси, а 1868.

је смрт на бојном пољу једини пут да се ратнику осигура вечни боравак с оне стране живота, а вечни спомен и слава на свету овоземаљском. Лазарево опредељење јесте опредељење за морални опстанак нације и трајање у епском свету непролазности.

Лазарево опредељење јесте опредељење за морални опстанак нације и трајање у епском свету непролазности. Овај избор у пуној слободи личне воље врхунско остварење добија у подвигу Милоша Обилића, у извршењу

"Витез Јанко, познат целом свету по својим славним делима у Далмацији", како га карактерише њему савремени немачки историчар, заиста је био у

Виша сила, која у религиозним приповеткама проверава понашање људи, сусрећући се с њима на овом свету и награђује их или кажњава према хришћанском и националном кодексу, појављује се често и као национални светац, на

в. У монашкој литератури, која и даље преовлађује, издвајају се дела на народном језику у која спада путопис у Свету земље Јеротеја Рачанина из 1721, као и многобројне беседе Гаврила Стефановића Венцловића (друга половина 17. в.

Најважније су, међутим, његове приповетке. Кад се поново вратио детињству и свету, који га је у почетку заокупљао, дао је у Башти сљезове боје (1970) мала, у два циклуса повезана приповедачка дела од

У прошлој деценији Павић је био један од највише превођених писаца у свету. На прелазу из седме у осму деценију до изражаја долази један други, паралелан ток: повратак временски и просторно

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

По големом свету млађан се потуцам — Што громовник нисам, да на судбу пуцам?... Све што ми је било недраго и драго, Остављат сам

Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује... Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује?

међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера се са њима дружи...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

налази се н остеља за младенце (СЕ3, 16, 280; 316). у једној приповетки Сигфридовог типа у доњем свету налази се ј. и на њему гнездо митске тице (СЕ3, 41, № 10, 337). ЈАБУКА ‹Апфел (піруѕ малуѕ).

Тројановић, Ватра, 77). У приповеци »Ноћило, Поноћило и Зорило« (упор. Софрић, 124) расте ј. у доњем свету. Вода у којој је искувана ј. кора пије се од зубобоље (СЕЗ, 48, 546), и, кроз четрдесет дана, од грознице (ЖСС, 283).

старе жене растерују их басмом, коју певају гледајући у облак, у којој се спомињу конопљине муке (»јер нема биљке на свету која веће муке претрпи«): ту се помиње све до брања к., топљење (то су нарочито тешке муке!

Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п. (ЖСС, 182 ид) — разуме се, зато што им је то и на овом свету била храна. У народној причи типа Сигфрида жена носи под појасом по зрно бибера, пшенице и п.

У народним скаскама и приповеткама стоји п. у извесној вези са жабом: жаба је као најлепши цвет на свету прогласила п., и зато је постала царицом (»Жабица царица«, ЛМС, 147, 1886, 135 ид = Оикуличић ‹Нар. пріп.

Жаба, међутим, може бити хипостаза каквог женског демона (упор. веровање да је жаба на земљи у ствари вила у свету под земљом, ЗНЖОЈС, 10, 1905, 261 ид; жаба постаје вилом, ЛМС, 147, 1886, 136, где реч ороз треба изменити у она).

‹Паулy-Wіѕѕоwа, 1, 385 ид; Роѕцхер, ЛМ, 1, 74; Маннхардт, WФК, ИИ, 279 ид>. На њих нас подсећа и обичај да се на Свету Варвару посеје мало п., која ће се после, кад озелени, изнети на бадњидански сто (ЗНЖОЈС, 18, 87).

волова било уврћено помало тисовине (и због тога »такав плуг не би могли зауставити ни сви сихирбази што их има на свету« ГЗМ, 10, 1898, 515).

, а могу их живи и за себе унапред послати — да их сачекају на оном свету (ГЕМ, 38, 1975, 163 ид). Јасен. Може бити и запис (ГЕИ, 24, 1975, 149, Темнић).

једва ће се што на деветом уставити« А читаве ноћи онога који чека да се семе проспе плашиће све утваре којих има на свету, док га најпосле сан не савлада и »нешто дође да сјеме сакрије, а ко се уватило на деветом шудару«.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Како дође, одмах се ужурба око Лаушеве ране, гвири у њу, петља нешто с крпама и травама. Као да, сем ране, на свету ничега нема. Прохор Господе, да ли моје молитве уопште до тебе досежу?

с њим да другују, постао им је близак упркос несамерљиво већег места које је заузимао у овом разједињеном и подељеном свету. Уосталом, ко би знао колебљиве дубодолине људске душе? Јелена Видела сам га док је одоздо долазио пешице.

Покреће ли га љубав према ближњима за које добровољно страда, или мржња према овоме свету, инат према његовим законима? Можда се суочио са својом смрћу.

Што се мене тиче, тај Прохор би одмах могао устати из свог гроба. Ја не допуштам да ико на овоме свету бије моју битку, а најмање тај матори куштрин који ионако једва гмиже по земљи и без трнове постеље, а камоли с њом.

Назвали су га Пипац јер је читав свој живот провео чаркајући, завирујући, пипајући, истражујући нешто по свету. Шта је тражио и шта је нашао ја не знам.

је овде међу нама, да усред разговора, као узгред, помене неко од своје деце коју је тако издашно расејао по белом свету.

Направио би Брзана смешним. Димитрије Човек не може да се скраси од свих тих ушљивих главосеча што се смуцају по свету.

Сад знам да су моје сулуде чежње биле богохулне, да није смрт, коју војске и ратници расејавају по свету, оно чему треба приклонити главу. Богдан Она се разведрила кад сам рекао да је жив.

Сви други на овоме свету били су важнији од нас двоје, да би ђаво баш на нас управио своју пажњу. Ја мислим да је он у том тренутку био

Рутаве груди му се дижу и спуштају тако равномерно као да осим спавања, коме се тако здушно предао, на овом свету ничега другог нема.

Међу самоубицама ћу морати да продужим свој други живот на оном свету, можда још гори и невеселији него овде на земљи. Када бих могао, право из лета, отићи у рајске вртове!

Лауш намерава да суди монаху Доротеју. То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице. Не разумем шта се овде догађа.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе заношљивих страна, Неком чудном, непознатам свету, Где радошћу све живо мирише И вечитом хармонијом дише. 2.

Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.

Тибету доњем, где Лхас весело цвета, Он је, у горкој тузи, трајао суморна лета, Јер га је проклео Господ да вечно по свету блуди, Сву тугу људскога рода примајућ у своје груди.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

бајке треба причати деци само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у слободној природи, где, нам се чини да удишемо њен животни дах и чујемо њен шапат.

ј. послао их бесплатно рецензентима, онда се остала његова деца размиле по широком свету и иду страним људима да их уче и забављају. То се од њих тражи - јадна сирочади!

Још пре сто година, када су наша знања о свету била само малени део данашњих требало је богоданим вештацима Хумболту и Арагоу по четири дебеле свеске за такав посао.

Римљани, место застава, као знакове својих војних јединица, па су римске легије разнеле те знакове по целоме старом свету. Из Месопотамије раширио се и одомаћио по целом свету и појам седмице. Наша седмица постала је на овај начин.

Из Месопотамије раширио се и одомаћио по целом свету и појам седмице. Наша седмица постала је на овај начин. Вавилонци су познавали, као што из напред реченог следује,

Он је своје порекло по мајци водио из Феникије, путовао је много по свету, био у Египту и у Месопотамији где се упознао са резултатима вавилонских посматрања неба.

Клеопатрино путовање у Рим изведено је са највећим сјајем. Цела флота египатска, онда највећа на целоме свету, пратила је краљичину галију. Сва раскош ориента и војска двораника и служинчади стављени су у њену службу.

Ми постасмо, са наших 200.000 свезака, највећа библиотека на свету. Али то почасно место не задржасмо дуго. Тринаест година после пожара александриске библиотеке даде триумвир Антоније

вид да би и једва видљива места прочитао, а невидљива надопунио према текстовима Архимедових списа који су се другде у свету очували.

Тако се Миланковићи, погосподивши се разиђоше, у току последње стотине година, по белом свету, а њихова два прастара дома, у којима се још сачуваше Исајловићеви портрети Тодора и његових синова и још друге слике

И све те звезде да је Бог без икакве намере и намене створио? А тај исти Бог није овде, доле код нас, у свету четирију елемената, ниједну стварчицу створио која не би имала, своју властиту снагу и скуп својих особина.

Али он не похита да га разгласи по свету као што би други то урадили. Јер његов посао не беше још завршен. Не беше довољно знати да путања Марсова није круг,

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

свет“) карактеристичан је за поезију за децу млађег узраста, баш као и примена ономатопеја у певању о животињском свету.

Стога се „целином свога израза и схватања“ Орфелин „обраћа свету детињства“ те својим особеностима песма припада дечјој књижевности.

Чујте приповетку једну О маломе мишу, али за вас вредну. Из те приповетке видите на свету Какви с' случајеви у животу плету – – после дугог лова, лав утруђен легне, У дебелу хладу безбрижно с' отегне, И

Ори, плуже, заори: У земљи је злато! ВЕСЕЛОСТ ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА) Ми смо деца весела, На овоме свету, Весела је и чела Кад лети по цвету. И тице су веселе У зеленом гају, Па у песми и нама Знак весељу дају.

И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне. Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету. Све што око божије, Са небеса гледи, То не живи никада У жалости, беди.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (јетко): Не знам. И нећу да знам. САРОШ (одлучно): Знаћеш! Знаћеш! А кунем ти се: ни на самрти, ни на оном свету, никад не бих казао. ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то? САРОШ (решено, спремајући се): То! Ево... Сада!

САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо! Имао сам, у целом овом големом свету, само једно место, једну кућу, где сам могао данима, месецима, да седим, лежим, једем и пијем.

Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.) ПАРАПУТА Је ли за Свету Богородицу то узимаш од мене и чуваш? МИРОН (чистећи га): Да, да, за Свету Богородицу.

) ПАРАПУТА Је ли за Свету Богородицу то узимаш од мене и чуваш? МИРОН (чистећи га): Да, да, за Свету Богородицу. ПАРАПУТА Е, добро, за њу ја збирам и просим.

ПАРАПУТА И то је за Свету Богородицу. Све је за њу, а ја земљу једем. МИРОН (крстећи га по лицу, те му руку Парапута љуби; узима га за руку и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

и заволела лов, ловила и крупнију звер, постала одличан стрелац, и била, како су сами ловци говорили, једини ловац на свету који не лаже.

У свету бачких паланака салаши су нешто нарочито. Они могу бити уско везани за своју најближу паланку, а могу сачињавати сасвим

— Али нико никада не може ништа предвидети, јер се ниједна ситуација у овом свету не држи. Тоша је наследио и део братовљева имања, а напредовало је и множило се све што се његовим назвало.

Једни другима добро не мислимо, а опет заједно таљигамо... Тако је ваљда и свугде у свету. То ти, видиш лепо, не може бити узрок да купујеш имање. Ћути и трпи. Ако су теби Швабе додијале, мени су више.

Мужу није дизала нарочит споменик, а на свекров је дала уписати само име и презиме, и године рођења и смрти. Затим, „свету” је почела поручивати да не може ни до шест недеља бити свако после подне код куће, јер су њени послови економски, и

став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из њених крајева онда се свету учини да се конци мрсе, и госпа протиница се реши да оде и мало пропита госпа Нолу.

Осетила је тако госпа Нола да јој је суђено да макар једног Швабу на свету заволи. Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред и тиролски шеширић

Пред вечеру, ушао је код Нане Срба. Леп младић. Лик ведар и безбрижан, као да је све на свету добро, и цео свет Србин! Ход и став, ко не зна, мислио би да је то млад доктор дошао да обиђе болесницу.

Доста шеге и параде с Нолом Перчиновом!... Донеси, Јулице, новине, да видим шта ме чека у свету и међ живим људима. — Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама.

Хоћу само да додам нешто на ваше речи о Јулици. Она је и добра. Ова паланка, ви знате, никога на свету није оставила на миру, оговара и клевета од јутра до мрака, али Јулицу моју нико не дира.

Већ знате госпа Нолине форме: све отворено, и увек као целом свету упркос!... Али се Јулица ипак забундала до преко носа.

” Тако су говорили млађи, шапућући између себе. „Вадила је новац из банке” — саопштио је целом свету зет. Вратила се госпа Нола брзо, а Срба је положио матуру недељу дана касније. Шта је било?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

се дознати што се год дознати може, али о музама не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био на свету кад су музе и грације, и Јупитери и Аполони на Олимпу владали. — »А како други знаду и призивају ји у помоћ?

Осим свију му се обаче најбоље допадне Велимир и Босиљка; тако по свету ићи и толике земље, нарочито Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што

није као јунак него као жена ходио, и у свом ентузијазму закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда

Дакле, неблагодарност само се зато на свету рађа што је човек забораван. Јошт се Ендимион на крилу Тетином ваљушкао, а Роман оседла коња и поочиму јави да је за

ЗАГОНЕТКА »Нема ствари на овом свету веће од мене. Јупитер па ја, којима су сва возможна. Док дунем трипут, ја сам ти нов свет начинио.

О Кратесу нећу да ми пример наводите; једна је Хипархија била на свету. Напротив, колико су се оженили само због тога што су леп фрак и лепе панталоне имали.

нас свију отпочивати допустили; но кад помисле колико људи целог века свога преспавају, кад помисле колико ји је на свету који дању спавају, а ноћу левентају, кад узму најпосле на расужденије да млоги не само спавајући, него и будни

Зашто не би и такове цензуре на свету било која би и у смотренију одела, косе, ода, комплимената, очију намигивања, под руку вођења, прављена кура, и проче

је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да средством њега капу на главу метне, нити ви, нити ја, нити ико на свету замерити јој може; с тим више што јој се прилика показала њега од велике невоље, а може бити и од смрти избавити, и со

свога тако оставити, но најпосле с тим се утеши да она није прва која тако ради, нити ће у овом призренију последња на свету остати.

»Пак шта нисте таки спочетка казали српски, него сте узели египатски говорити?« Има и такови на свету људи који непрестано теже да се горе пењу, не сматрајући што им из Тог узрока понајвише горе иде.

макар је само госпођом Чимпеприч или госпођом гимнософистицом без сваког предиката звали; — што млоги на овом белом свету, како мушки, тако и женске, жели титулу од имати, на пример, господин од Поповић, или госпоја од Прелић, то она овако

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Но и то им је мало, већ развију праву судску истрагу, те почну по целоме свету прибирати покојникова писма, школске сведоџбе, признанице и сва друга документа, па их затим, са истрајношћу једнога

смрти постала права манија, тако да се одрекао уопште писања и умро је као признат научни књижевник а никада ништа на свету није ни написао. Ето, углавноме, свих добрих и рђавих страна тога када човек дозволи да постане жртва биографа.

Оно ја што је поникло из мога првога плача прошло је кроз живот заливајући се сузама. Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно.

су се три путника, сабрала су се у исту душу из које су кренула у свет и свела су рачуне о ономе што су видела у свету на своме дугоме путу.

СУЂАЈЕ Разуме се да су ти моји подвизи у спољном свету имали одјека не само на моме туру већ и у души мојих родитеља и целе моје породице.

бракоразводна парница са женом траје врло дуго, а бракоразводна је парница са школом једна од најкраћих процедура на свету, као и та разлика што човек кад догура једанпут до краја са школом, он тек онда вреди нешто, а кад догура до краја са

сваки професор историје сматрао је за дужност да по штогод запише, а можете мислити колико има професора историје на свету?

рођења, знао двадесет и два језика, па нам је причао како је он лично знао једнога Црногорца који је много лутао по свету и знао пет страних језика да говори, али их је све говорио црногорским наречјем.

Или, молим вас, има ли што простије на свету него што је клатно? О клатну стиче дете појам још у колевци. Најпре му над колевком обесе о канап какву стварчицу, те

ресторацијама, на трговима, по вестибилима и фоајеима јавних зграда и уопште свуд где би пало у очи те скренуло пажњу свету да се чува ове смртоносне опасности.

Да би се ствар још више комплицирала, мени паде на памет најлуђа мисао на свету: како ли би се та реч мењала по другој деклинацаји?

Она боно рече: — Онда никад нећу бити твоја! — Ти мораш бити моја, па ако не на овоме а оно на ономе свету! — узвикнух ја ове речи које сам неколико дана раније чуо на позоришној представи. — Како то може да буде?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Море, остави — добаци командир. — Слушајте, господине капетане. У целом свету су сви коњаници подједнаки. Кад су у претходници, плашљиви су као зечеви. Чим пукне прва пушка, разбегну се куд који.

Године хиљаду деветсто дванаесте љубили су ратници свету земљу. Косово је ослобођено од неверника. Вековни сан је остварен. А само три године доцније...

— Слушај, побратиме — вели шеретски Душан ја мислим, то је први случај откад војска на свету постоји, да један посилни подноси писмену оставку своме официру. — Ах, оца му његовог! — промрмља Лука.

протекло је од онога дана када нас је живот извукао из наше студентске собе и као нека центрифуга разбацао по беломе свету. На почетку нашег младалаштва увучени смо у ратни вртлог, где су се у крви утопили наши снови, идеали, љубавне чежње.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Али пошто ми некако падне на памет да то чега се ја бојим, баш тај и тај дан, стварно - па ма шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно

Нисам ли исцепао на четири Свето писмо! Нисам ли га том јарошћу поделио на четири јеванђеља! Али нема до једне собе у свету, куд бих хтео ући.

Прича о расипном сину је лаж! Не донесеш ли свету ма шта од оног што си раније имао и што би му послужило као јемство да се ти враћаш са по пута - а не само зато што си

Најпре, шта Шта? Ничег зар у рукама, Чиме почети живот нови: Последње богатство које свету враћено, Доказало би да се одричеш лудила!

речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи Јер ја сам и њу, свету, вређао својом речју Опевао муке њене, не склопив очи пред Тајном Не питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих

Он је псовао, тих хиљаду светлих Сунаца, кад одлази да копа, И претио пригушено да свету неће да је роб; Сваким ударом мотике у земљу зидаше у небесима гроб. ”Ја ћу наменити теби тај гроб!

Све мање овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу? Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему? Лако је рибама: пливајући стижу до површине!

— Наравно, кад сам већ у Горњем свету! — одврати корална грана мислећи на себе и своју стену. Неки други свет ,није је занимао. Одласци? Путовања? Којешта!

Али, ни риба-угор није имала боље мишљење о Горњем свету. За рибе тај свет почиње у мрежи, а завршава се у тигању. Како би и могла Седефна ружа то да схвати?

Како би и могла Седефна ружа то да схвати? Месо јој је одвратно и људи га не цене баш превише. У Горњем свету угор је цењен, али бити цењен тамо горе није нарочита срећа за рибе. Нека га више ништа не пита!

Али, медузе нису имале ни воље, ни времена за приче о Горњем свету. Онако, како га оне виде сунце је велика мутножута кугла која увече поцрвени и пада у таласе.

Седефној ружи стаде дах. Али, није било времена за дивљење Горњем свету: нечија рука грубо ју је држала, чупала јој утробу и раскидала плућа. Тако и до скривеног Ружиног блага дође.

Али, хитри брбљивац и не покуша да му одговори. Журио је ка мору. Море све зна: највеће је на свету, али га ветар, ипак, покреће. Упита мали сунцокрет ветар шта да чини.

Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа? Малишана је све јаче обухватала туга.

Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету? Нису још знали да су се у пустињи појавили, а већ су знали да блистају, да воле.

— Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету! — рече Доглавник Морског Цара који је веома личио на јастога, али Капљица одречно одмахну главом.

— Ах, како сам лепа! Најлепша на свету! — протегли се мазно ружа, а Капљица гневно узвикну: — Којешта причаш! Постоји један пустињски Цвет и најлепши је на

— протегли се мазно ружа, а Капљица гневно узвикну: — Којешта причаш! Постоји један пустињски Цвет и најлепши је на свету! — Викала је и напрезала се Капљица, али је нико сем трава и једног пужа није чуо. — Шта ова бунца? — рече пуж.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У њој су снаге, у њој твоје силе. У њој је лијек за срце што плаче, У њој се врела наше крви лију, — У ту крв свету упи' жиле јаче. Кô сјај што јутром небеса га пију Она је топла, и она ће дати Сокове свјеже да те вјером грију.

Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део. Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се сунца златни вео... 1911.

заборав скрио Да сам ја дуго твог срца владар био, Срца што тако лажно и слатко бије, Лажније ништа и слађе на свету није. Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Очигледно, према човеку чаша и погача. Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери. Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију. Оно што наједанпут поједу и попију Хомерови јунаци из Илијаде изгледа просто фантастично.

По свему личи на неумитног судију, строгог и правичног, који хода по свету да кажњава неправду. Болани Дојчин је један од најоригиналнијих и најреволуционарнијих ликова читаве наше народне

Он не може да умре, нема крава да умре док на свету постоји такав крвник као што је Усо Арапин и такав нитков као што је Петар налбантин.

са Андромахом, Ахилова туга за Патроклом, Пријамов долазак у Ахилов чадор, Одисејев сусрет с мајком у подземном свету.

У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.

Јању у Староме Влаху; и Павлицу испод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; цркву Жичу више Карановца, у Призрену цркву Свету Петку, Грачаницу у Косову равном. Све то јесу њине задужбине!

Оде пошта бијелу Прилипу, у њег стиже у свету неђељу, када Србљи у цркви бијаху; стаде пошта пред бијелом црквом, докле Марко изиђе из цркве.

Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре

За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на

побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на

Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу поранио Милић барјактаре на јутрење Миљешевци цркви; пред црквом га намјера намјери на јунака војводу Малету од

Кад настала година десета, прекиде се та царева војска, не зна Мирко на коју ће страну: да ли стрини, да ли свету белу. Окрете се својој милој стрини.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА

— Они су тропесанци црковни; како обмиловаше свету тројицу, тако пак и њих с почитовањем тројицу обжели сав христјански народ; тако и ове наше српске просветитеље нам

И све је то на свету постало врло угодно за проводење нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за

У кућу на вечеру к теби, У цркву свету, сваку жртву претилу Донети ћу преда те: Самога себе и с душом и с телом дати; С кадилом да се исправи моја молба.

ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио.

А то недознано је По чему се они светом блистају: Или к првоме свету са својим дотицањем, Ил' му што на близу им стојећи служе Просветљују се.

По нашки: Намет с камења. ИГРА ДАВИДОВА Прости човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и порази га Бог, те погибе!

Дшти Иродијадина је сулудо просила дар за своју играчину, — главу Јоана Предтече. О ТИРАНИМА Били су и од пре на свету многи зли и опаки му читељи, тирени, што су људе злом педепсали и мучили морећи.

Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда. Он си с миром оде својим путем. КОНАЦ СВЕТУ Поодавно једанпут незгода се бијаше здесила, велико божије покарање за људско безакоње, те се много тресла земља у

У томе сви се људи по свету обнезнанише од страха дрхћући. Сви већ узнаше и то говорише да је дошао конац свету и страшан суд Христов настао је.

У томе сви се људи по свету обнезнанише од страха дрхћући. Сви већ узнаше и то говорише да је дошао конац свету и страшан суд Христов настао је.

Нити нигде на свету има међу људма таква бирова оштроумна, трезна, незаборавна, како што је у нами наша усумњивана свест, те удиљ боде и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:

И глас о вештоме мајстору Мани кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме...

И глас о вештоме мајстору Мани кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме...

испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: што је то бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб кад, ето, од левентовања лепшег и

нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнересћнија — она још не зна!...

Промени се, као и све што се у свету временом мења... И сада се изменише прилике и улоге. Сад је Манча гледао онако као некада она њега, а Зона њега мало

Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом прође преко ње тако равнодушним и уморним погледом

Дијалог није нимало пикантан чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, а камоли разговарају.

Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло весеље. Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.

“ А затим појурише кола као олуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!“ свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. — Брее!... Украдоше Замифорово девојче!

једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили. Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде

Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима. Чудимо се“, веле, „како наша вредна полиција, која је тако