Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не које друге, него исте ове што их сад чатимо и по руку их премећемо! А не слушамо ни оно творимо чему нас уче и светују вукући нас до спасења. И ми о том ни мало не хатамо. Та пак тамо оне ће нас изобличавати и судити за наше мало марење.
А чему то војаци да се од Христа светују? Томе да зла не чине, не лажу, не краду, кривде да не чине, ни сиромашко да не преотимљу и ни облагују кога, ни ружно
А крошто је то те сад људи мрзе и видети своје свештенике? Они њих светују и карају, коре, поднашају се и подсмехују, подгледају их свуда, меркају на трагове куд ходе, што ли чине, како се носе.
Ама за учитеље којино уче и светују народ, није таки завичај, него ако он исто од себе изда своје слово сејући му божје то семе па људи, ако би и не