Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али на злобу и неправду потреба је мрзити гди се год оне нађу и познаду, у церковном како и у мирјанину, у свецу како год и у грешнику.
Да нам ко каже за какву злобу, у туђем свецу, ми смо намах готови на тога туђега свеца мрзити, и нимало га се не бојимо.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Каину рађам Авеља, Авељу Каина, рађам и бога у облаку, и штуку у реци, ако треба, и самог ђавола рађам, рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Људи све то мени као свецу верују и кажу: „Ви уређујте, и како знате, а ми ћемо слушати Будући док сам ја из Петербурга у путу био, наше су
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
А рекне ли себар цару, свецу или патријарху и црне су ти очи у глави, ма и не дирао у бога, да се бије палицом сухога глога док му телом не
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако би, на примјер, неком косматом вучјем свецу утрапио у руке ловачку пушку или карабин умјесто крста. Вјери неће нашкодити, мислио је, а на поручиоца оставља добар
Натоварен као парип, дурашно је грабио друмом у сусрет новом газди и новом свецу заштитнику. Дјед је разњежено пратио погледом своје духовно „чедо“ и мрмљао: — Е, Раде, Раде ...
и сјетно уздахну: — Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он да се умоли ниједном другом свецу осим Ради Ћопићу. Молио се, не молио, ниједан други не помаже. Је л тако, брате Раде?
Срећа његова што је отишао. Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу одмах нашао посла, срам га било. Баш је њега брига што ћу ја умријети.
мјесту, иза своје батаљене појате, Сава се исповиједао и повјеравао светом Ради Лоповском, своме душевном личном свецу, који ће кадар бити да саслуша, разумије и брани, тамо гдје треба, сву његову лоповију и странпутицу, вољне и невољне.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Куда ће нас све то напослетку одвести? Јер ти одбијаш просиоце ради мене. Чекаш ме. Подајеш ми се. Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће. Певаш целог дана да се ори башта, поток. А и глас ти дош’о мекши, топлији.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ускликнимо с љубављу Другом свецу, Партији! ПРЕТРЕС КУЋЕ Шљивом бехар - пролеће. С пропланака, с гајева дјевојчи се природа. А y кући претрес је.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
али тек ја посејах ову пшеницу, и ако ме божји угодници подрже, рад сам да је у свој амбар саспем и да свецу од ње колач умесим.
— Знам то, — поче Спасоје, — али нећеш ваљад’ месити свецу колач од туђе пшенице, са туђе њиве... — Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео под кирију и платио му
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену. Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца. Брзо Ђуро прејезди море и приморје и приспје на границе наше.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Он да мене ту хвата за ревере! (Враћа се за свој сто) СКИТНИЦА: Како само трпите овакве? ИКОНИЈА: Свецу запали једну свећу, а ђаволу запали две! И шта би, на крају? СКИТНИЦА: Нисам пред њом стајо више од секунд.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
том миру Господ одаде бригама својим на које се никад више не потужи ни светоме Петру нити било коме другом небескоме свецу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете.
покопат нашега старога свеца, — одговори жена, и уједљиво настави: — Ча ћете ви стари, младићи се веселе новому свецу ча је млад ка и наш побожни дум Андрија, ча вам је данас липо оправија!... — Мучи, жено, то су наши мушки посли!
јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен томе свецу, путничкоме заштитнику. И вјенчао се имућном грађанком, и, покоравајући се божјим законима, спокојно живљаше.
Марко се зимус заветовао свецу, кад му се крава беше разболела од неке кужне болести. Крава преболи, па сад је ред одужити се завету.
оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати пред његовим кипом свету мису. Па још је и рано: тек се чврци буде, и дубрава још вином не мирише.
Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну... — Бојим се ја њих!.. . Што?! Ја сам се своме богу помолио и свецу одужио... Бриге ме за њих!...Далеко им кућа!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу. Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
на Христову вечеру толико и по угледу на обичајни ритуал славске свечаности, у српском народу посвећене породичном свецу заштитнику, до трагања за мртвим јунацима на пољу Косову - сва збивања стилизовања су у корелацији емотивно-личног и