Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Оно што свештени поје певац, не разумева се само за водноје, него за свејестество и ред, кога је премудри и свемогући уредио бог: „ П р
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За њих је словенски језик био »свештени, свети језик«, за митрополита Стевана Стратимировића »неоцјеноје церкве наше сокровишче« и »котва Православија«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго. Али хула на свештени ћивот који га је млеком одрáнио — то ми прса у тартар претвара.
небу сам, у мору, гледао твоје куле и остре мунаре, с којих су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ небу име свемогуће, земљи име страшнога пророка. Каква вјера да се с овом мјери?
Свету лампу луд вјетар угаси! Ми видимо на плодним њивама ђе се грдно трње растићило, храм Омаров ђе се повисио на свештени основ Соломонов, ђе Софија за коњушку служи. Смијешна су својства наше земље, пунана је лудијех премјенах.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо! зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
породе неизбројне дрвах, све породе само небу сличне, врхове им једва зазрет можеш, у зелено вјечно обучене; ред свештени на свему царује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Иза ове капије простирао се свештени део града бога Амона, „Амвон света“, са својим главним храмом, светим језерцем, безбројним здањима, претрпаним благом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад свештени огањ нашу утробу подиђе, Серце дотле беспристрасно двојно жели биће; Сва природа измјени се, онемиле људи, Душа сама —
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На левој обали реке, опет висок зид са широком капијом кроз коју улазимо у свештени део вароши. Права, широка и лепо калдрмисана, улица води кроз зеленило тог гаја богова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И како то међу собом избеседише, таки се расташе. Свети Димитрије уђе пак у своју гробницу, те леже и свештени се ћивот његов затвори пред онима ангелоугледним двојицом људи. Пак већ и они одоше својим трагом.
) телбизи и прости, сваке форме људство, свештени ред и светски, колика је разликост прихватању женатим и безженцем, девојци малој и великој, удовици младој