Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али може помислити ко: што ће данас изеденом јагњету помоћи ако сутра курјаку кожу здеру? Јагњету ништа, њему је свеједно: та га курјак изео та човек, зашто ни јагњету ии курјаку није никакво поњатије о правди и о неправди дато, а што им се
Хе удри ти на ме, ја на те нећу.” „Та мени је то свеједно”, — одговори лонац — „та ја на те ударио, та ти на мене.“ Наравоученије Од зла и пакосна, а јоште кад је јачи,
Какав си да си, и гди си да си, на овом ил' на оном свету, ништа он то неће да зна, то је њему свеједно, он иште те иште. Ал' су већ доискали!
неправедан у свачему ни за кога и ни за што не мисли него за се и за своју добит; праведно или неправедно, то је њему свеједно.
Соједињеније, не велим у читању и појању у цркви, — богу је свеједно та ко читао гречески, та латински, он све то разуме, — но оно блажено евангелско соједињеније у љубови, миру,
а за оне којих је нестало, били пак прошли, о њима ћуте, или показују њихове кости, пак и с њима добива|ју; то је њима свеједно, само нек им што у тас, а из таса у кесу дође.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад Турци кажу: „Камо и Јаков да се и он потпише?” Ја им кажем да је то свеједно, „но ако баш хоћете, сутра ће и Јаков доћи”.
— А што вас не пусти к себи? — Ал ваљда неће зато што је у мом двору, — а то је свеједно.” Затим замолимо ми и то: да емигранти (бегунци) могу се слободно у Србију повратити. На то император: „А ко вам брани?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.
Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене. Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.
— А што? — Па могао би и овде у ком селу потражити девојку. Оно ти је газдииска кућа. — Свеједно. Бошко ми неће зар одрећи. Па онда, знаш, боље је потражити мало подаље... Овуда већ свако познаје Вују какав је.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим. — Нимало? — Нимало. — И... свеједно ти је? — Свеједно!... — Добро, иди сад! Она се окрете и оде најлак. Он погледа жалостиво за њом...
— Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим. — Нимало? — Нимало. — И... свеједно ти је? — Свеједно!... — Добро, иди сад! Она се окрете и оде најлак. Он погледа жалостиво за њом...
То мораш учинити... И кад нијеси учинио ове јесени... — Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. — А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!
Он осети равнодушност према свему... Није га се ништа тицало... И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... Онда дође малодушност. Пут му се учини врло дугачак. Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...
Маринко се насмеја. — То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... — То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној.
Нико од њихових не сме причати шта је било!... Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!... То што учиниш — учињено је... — Добро, харамбашо! — На Станка ми пази! Он је жесток. Не дај му да налети!...
Ништа!... Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два... А ми се на то научили, па свеједно... И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. И Маринко и Крушка ћутаху...
— А тебе позвасмо да се договоримо. Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? — Мени је свеједно — рече Станко. — Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
равнодушно, бедно Време, у часима безбојним и сивим, Рађа ми се жеља: ја бих да доживим Или срећу или несрећу, свеједно. И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене.
СИМВОЛ Гледам твоје крупне очи заљубљене, Где сја ватра — ко зна — грешна или света. Свеједно љубиш ли другог или мене: Ти љубиш невино као цвет што цвета.
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства? Ја се сасвим ослободим: — Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? — Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита.
Да нисам — љубоморан? — Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не! Молим вас, свеједно, могу ја послеподне! Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.
Молим вас, свеједно, могу ја послеподне! Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне. Баш сам већ уморан, а и време је ручку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сокак или авлија, то је свеједно, у сваком селу. Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.
« а други није био такав, него коју пре нађе, Жужу или Ержу, а он вели: »Шецко-једно« (каже да му је свеједно), па курише.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
је „милостивом” — Алка пак по Ћирковићу постала је само „благопочтенородна”, што је за један степен мање, а то није свеједно. Мица себи тражи у друштву првенство над Алком, Алка опет неће да је нижа, богата је, а то више вреди него титула.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Што се нега тиче вели, са свим му је споредно и свеједно: Алексије, по њему може располагати са својом лудом главом како хоће, од њега је он одавно дигао руке.
Стоји он, чека и непрестано мења газде па му баш свеједно кога служи. Стоји он, служи и надживео је ко зна колико господара што су се сад сви у пепео претворили, а никад ни
Африка
Крв и тело породице дају највећу снагу. Свеједно је дакле растргнути или не, кад се још узме могућност да француске власти никада ни не открију злочин.
То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович му онда рече, гладећи брке, да, што се њих, Исаковича, тиче, лако ће. Њима је сасвим свеједно какве ће чинове да им Росија да: они иду у Росију, не за чинове, не за порционе новце, него зато да ратују, на страни
Што ће он, Исакович, бити убијен, то му је свеједно, али ће Божич и њу убити. А што је горе, сви ће се осрамотити. Осрамотиће и своју, и његову, фамилију.
После је, кроз сузе, говорила, да јој је свеједно, када ће се Божич вратити и да ли ће се жив вратити. Најбоље би било да га и не види више у животу.
Најбоље би било да га и не види више у животу. Сасвим јој је свеједно и шта је сутра чека. Гад, гад је божји, бити у браку са човеком који се не воли, а који је подмеће једном матором
Била је слепа. Никад се од Трифуна томе није надала. Сасвим је свеједно каква је та жена. Млада је и лепа. Мужатица. Много млађа од ње. Ето то је.
Он при столу има, сваки дан, десеторо. Један више, или мање, свеједно је. Такав је био човек, о коме је Трандафил причао, да је неписмен!
Вуич истина каже да ће, сад, у Росији, служити верно, али, каже, кога служи, све му је свеједно. То је човек леп, уљудан, али надмен.
Није она каприциоз, него ни њихова љубав није боља, него све друге на свету, љубави. Она, или та Бирчанска, њему је свеједно! Сукња као сукња! Боље би било да су тамо, међу бурадима, у Токају, умрли.
Сервија, или Росија, брзо му је постало свеједно. Све до Кијева пролазио је кроз насеља, која су имала имена из Бачке, имена из Срема, имена из Славоније.
Нити је разумео на шта се заклео, ни зашто се заклео. А било му је и све свеједно. Стајао је сад пред Костјурином, дугачак, намрштен – дрско. Очи су му севале, у неком безумном плаветнилу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЂАКОВИЋ: Не новинар, публициста! СПАСОЈЕ (понуди га руком да седне): Мислио сам да је то свеједно. ЂАКОВИЋ: Не, господине.
Само да си ми бар јавио па да сам понела моју збирку мустри, али свеједно, знам ја и напамет шта у којој радњи има. СПАСОЈЕ: Неће то бити тако згодно.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Од тада он је главна марка на игранкама, иако тај филм није омирисао Караново. Девојке су, свеједно, шашаве за Владом и с нестрпљењем очекују повратак студената распитујући се о Владиним плановима за ово лето.
Нисам знао где да га уклопим, или он није дао да се уклопи, што је, у ствари, свеједно. На почетку романа он је био у зениту славе: ишао је на турнеју, жене су јуриле за њим а клубови се отимали.
Покушавала сам да спавам, покушавала сам да затиснем прстима уши и не чујем га, али сам га свеједно чула, устала и пустила га. Застала је и погледала ме, а очи су јој биле велике и светле.
Обићи ћемо јадранску обалу од Изоле до Улциња, Венецију, Гранаду, затим кренути на запад или југ, свеједно! - шапутао сам јој у косу и преплашио је до лудила.
- Не. Не као војници. Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта. Ја имам уштеђених око хиљаду и пет стотина.
У десном се матори кезио у сну. Кревет у коме је спавала Весна нисам могао да видим, али било би свеједно и да јесам. Станика је говорила да је Веснино сељачко рано устајање везано за купљење еритроцита на свежем ваздуху,
То су се Цигани радовали што постоје. Можда се неко разводио, можда је неко умирао, можда се неко рађао, било је свеједно: они су све то музиком прослављали.
Ја сам то био и знао да јесам, само што нисам могао да јој то и објасним. - Ја немам шта да урадим и мени је свеједно. Ја немам за шта да се ухватим и за шта да се држим. Ја јесам бегунац, Рашида!
Нека мисле да сам идиот, шта ме брига. Нисам хтео да мисле даје Рашида то, иако је у крајњој линији свеједно! Рашида је косимице секла Тису, а из воде су јој вирили само чуперци косе. Плажа је била умотана у слојеве топлоте.
За сваког је тај оклоп различит, али је свеједно оклоп, тежи или лакши, шаренији или мање шарен. Оклоп. Сада сам знао шта ће бити уводна сцена мог романа.
Мале корњаче вући ће се иза великих, али ће и оне свеједно вући свој оклоп. Корњачепензионери стајаће са стране препричавајући оно што се тога дана десило овде или онде.
Весна је већ видела шуме и поља насељена зечевима и смешила се онако као што се дете смеши у сну. - Свеједно би их похватали! - рекао сам.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чињаше јој се свеједно да ли припада једном брату, или другом, а што се ње тиче, учини јој се, то послеподне, да би пристала да припада
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’ Кога ту вечер сније, онај ће јој бити суђеник.“¹² Девојци која чезне за удајом свакако није свеједно ни то каквог ће друштвеног статуса бити њен будући муж (сиромашан или богат, удовац или момак, стар или млад, које
народу постојало веровање да констелација звезда и положај месеца одређују судбину појединца, сматрало се да није свеједно у којој се фази промена налазио месец у тренутку када је дете рођено.
од упадљивих предмета којима се само скреће поглед злих очију, амајлије могу бити и скривене, неупадљиве, али су свеједно моћна средства за поништавање не само дејства злих очију, него и свих других опасних невидљивих сила.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Презирем их, а опет сам непрестано с њима«, мислио је, »али бар су учтиви, а то је ипак нешто, свеједно што иза њиховог кежења нема ничега сем пусте земље господина Томаса Стернса Елиота.« – О, баш дивно што сте овде!
Не знам. Можда до јесени? Она се појавила у једанаест, када је већ био толико нацврцан да му је било сасвим свеједно хоће ли се уопште појавити.
Фарови аутомобила из моје улице не умеју ни изблиза да ме погледају онако као кравље очи. Свеједно што их милујем, они не умеју, па не умеју!
Ено га, лежи покрај новог аутомобила у дворишту, баш се некако згодно наместио. Гледамо ми, а гледа и Бајчетић, свеједно што је превалио четрдесету. – На мене је реда! — викну одједном и оте ми машку из руке. — У моје је двориште пао!
—Свеједно ми је... — казала је Азра. — Не излазим често увече. Презирао је велико светско братство интелектуалаца-гастронома, ко
Како је то дивно осећање кад си најзад окружен светом који разуме о чему мислиш! Могу ли да изаберем јело за тебе? —Свеједно ми је шта једем... —Добро! — рекао је шефу сале. — Два пута свеједно, молим вас! Келнер се уморно осмехну.
Могу ли да изаберем јело за тебе? —Свеједно ми је шта једем... —Добро! — рекао је шефу сале. — Два пута свеједно, молим вас! Келнер се уморно осмехну. — Шалу на страну! — одлучи да мало демонстрира животну вештину светског човека.
Затвор је то, ипак, нема ту штатијазнам, свеједно што је споља као ресторан, разумете, а и робијаши, то јест, келнери, добро знају да ће их вратити, само ако...
се понижења коме је била изложена и у име себе, и у име човека што је седео покрај ње, и у име оних којима је то било свеједно, јер су мирно, као да се ништа не дешава, јели, пили и чаврљали о свакодневним стварима. Зашто није ништа предузимала?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето си чуо да узеше и владици!... Али, свеједно, најпослије! Најмање је смрти од глади! Ако се сад смиримо међу собом, као што се надам, биће опет плијена доста.
Удајмо Милицу у Приморје или гдје друго, свеједно, наша била туђа се назвала, а ми остајемо инокосни, да се савијамо око онога црвића. Ама...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечје су песнике почели да обасипају почастима, али равноправност, свеједно, није била постигнута. Разлика, она унутрашња, генеричка, увек се јасно осећала.
Ову су проблематику васпитачи поједноставили до недозвољених граница, свеједно да ли су сами састављали лоше песме, или још горе прегледе, уџбенике и приручнике.
И песма је носилац духовног континуитета народног бића, а песник, свеједно да ли говори одраслима или деци, чувар је светог пламена.
У детињству је та слутња била чулна, конкретна; и данас, свеједно да лије заодевамо религијом, или интуитивном спознајом, она је таква, кад је истински жива: Даљине су звале
(Римљанин без тоге) Лирска атмосфера је чулни усхит над светом, пред животом: добро јесте живети, свеједно где, свеједно како. И полуслепи старац, који само наслућује сунчев сјај, изриче похвалу голом току ствари.
(Римљанин без тоге) Лирска атмосфера је чулни усхит над светом, пред животом: добро јесте живети, свеједно где, свеједно како. И полуслепи старац, који само наслућује сунчев сјај, изриче похвалу голом току ствари.
Свуда сунце једнако грије старост и свеједно је гдје ћеш склопиш очи, примиће те увијек иста добра земља. (Глас из дјетињства) Истим вртлогом захваћена су стара
волите да пишете о природи уопште, о пролећу, о годишњим добима, а мање вас занимају појединости, издвојена збивања. Свеједно: језик вам већ открива део својих неисцрпних чари, омамљујућих могућности. Језик почиње срећно да вас служи.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Нек истребе. С отим ће се више сами ситребити. ЛЕПРШИЋ: Мени је свеједно; ако не може бити српско, биће славенско царство. 7. СМРДИЋ, ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Знате ли шта је ново?
ГАВРИЛОВИЋ: Па зашто нисте? СМРДИЋ: Знам да би вама по вољи било. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто мени? Мени је свеједно ма ко дошо у службу. СМРДИЋ: И стран? ГАВРИЛОВИЋ: Ако је поштен, боље и стран, него свој, а неваљао.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац. Није ни сам знао зашто га је слагао. И он слеже раменима. Свеједно. У том часу забрујаше звона са катедрале Здраву Марију и проламаху ваздух својим пуним и широким звуком.
Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору. И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био. Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И ја сам војник, разуме се, у неком виду. Ја сам у административном особљу: истина, то је неборачка јединица, ама свеједно, не можемо сви ни војници бити! А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!
виде како отац бира коју страну прута да употреби, тању или дебљу, што је бедном детету подједнако страшно и сасвим свеједно било. — Казуј, дакле! — Играли смо се... — Где? — На Врачару... — Шта сте се играли? — Играли смо се рата.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Куд ће, да ће, свеједно је.“ Урош беше од то двоје, Што је било тело поста, За њим сама душа оста, Па се негде светом вије, Ал' Уроша
Мртвац, мртвац не устаје, Да он умре, прилика је, Тако л', нако л', свеједно је, Он прекужи муке своје, Али она — ох занаго, Не преживе она драго.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад сам ушао да их посљедњи пут видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им је било све свеједно, да ме је грч у грлу стегао.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ко да ја не знам! Природно је да се радујеш! Сећаш се оног звездочатца? У Сарајеву, где ли но беше? Свеједно. Као — удариће комета на Курбан-бајрам, располутиће Земљину лопту, оде планета у прашину!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад Дивоња рече Милошу: — Тај ако ме не сруши, биће добро, али свеједно, ти ипак иди са мном, па ако ти ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао,
— Па затвори врата те у кућу. Људи неки оду, а неки остану вичући и псујући Мују, ал' је Муји свеједно: он ће данас са буреком брке омастити.
Кобилу сам убио зато што нисам могао гледати да ти псето скапа од глади. Него ходидер и ти амо да се почастимо, свеједно, твоје је, па можеш и ти од своје муке закачити штогод. Него, збиља, Ћосо, јеси ли се ти штогод наљутио?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Е добро, метнућу је на пробу, па ако буде као Грезилда... КУМ: Гризелда, куме, а не Грезилда. МАКСИМ: Свеједно, жена — жена; не ваља ни једна. Ако буде као та Грез... Гризелда, онда ћу признати да је добра жена.
Море, философије доктор, а не Софије. МАНОЈЛО: Па добро, добро! Или лечио Софију или философију, меније свеједно; само да се опростим бубуљица. ИСАЈЛО: Али философија није жена.
Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек. други да изгуби разум, изео би се од муке, а код њега је свеједно, или имао разума, или немао. ДОКТОР (ступи на среду и чита): ,,Разум долепотписаног доктора нестао је.
Или ови новци у мом сандуку стајали, или овде у земљи, то је за мог комшу свеједно. Зар онај боље руча, који осам врста јела кроз грло пропусти, од оног, који се од једног наситио?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
тебе било места, кћери; Ти си празнина у свакој лепоти Вртова, мора, градова и кула У тромом блеску година што мину — Свеједно, ти су устук од расула, Садржај који пориче празнину.
А болесно је лето, И болесно је море и ваздух што га дишем, Бушан је плашт планете. Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кладим се да би само моји из куће купили најмање три примерка те књиге, свеједно што кажу да су ме већ одавно прочитали!
Труба. Осетих се некако усамљена међу свим тим максималним гледаоцима, од којих је сваки тежио најмање 250 отмова, свеједно што ме је Мишелино држао за руку.
Одлучих да нађем запослење, било какво, свеједно, дај шта даш! Седох најпре да напишем оглас. Шта бих могла да шљакам? Све.
Нигде!“ Али, то је било тако давно! Сада ми је било готово свеједно шта ћу да радим, само ако се то плаћа. Мишелино је покушавао да ме одговори од запослења: — Требало би некако брзо
Бакути је, мисли, ионако свеједно! Видела море и одапела, тачно по сценарију филма „Види Напуљ и умри“. Пред самом границом сврати Дрнда да мазне једну
Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра, свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати да сам обишла читав Лондон и све те фазоне.
Јер, ипак, она нас најбоље чита и могу слободно да кажем: она нас на известан начин воли. Свеједно што смо овако блесави, као што нас је Бог дао.
Оћу да кажем, оних редова који почињу са цртицом! Ако има још и слика, тим боље! Купљена је или ћорнута, свеједно — апсолутно на брзака! Узмимо , на пример, онај наш рукопис...
Али, видите, свеједно што смо били кобајаги Немци, некако нам се није повлачило. Без везе! А град, као што је познато, може бити освојен
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ако је могућно, рибу. Волео бих да је зготовљена како је рибари обично справљају на острву. За друго ми је свеједно. — Изврсно, господине. Хоћете ли да вам изнесемо сад један сто, да седнете? — Волео бих да видим острво пре вечере.
јесте ли чиновник? — Ја сам странац. Очевидно да би човек хтео да разговара, али се устеже. Свеједно ми је да ли ћу говорити с њим или не, али ми је страшно досадно да му помажем у почињању разговора. Ћутим.
Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно. Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао.
Да сам постао марешал, могао бих покушати у животу још и много штошта друго. Сада је сасвим свеједно: живео или умро. — Али ко вам може бранити да покушате још увек друго шта у животу и у свету!
— Тата, опет си срушио ту циглу; сасвим ћеш ми разрушити пећ. Нећу имати на чему да кувам. — Свеједно, Лоња, послаћемо вам за јело ја и моја стара. — Шта то сипате, госпођо? — Мало црнога вина. Да наздравимо сви.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
за руку и поведи у град за којим ходимо; нек су му темељи од крви ил крљушти, од светлих костура ил обрнутог дисања, свеједно, води нас, отвори, уведи! БОГУМИЛСКА ПЕСМА Траже моју главу.
С госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно близак разним странама света. Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше.
на лекарском прегледу у основној школи опет су с нама жене мраморне пути оне вечно младе на ком смо то свету? Свеједно минули смо и тако се срели у ванчулном збегу ту се и љубав поново јавља!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Добро, молим те, како су нашли? — Море, ко те пита?... Све су војничке ствари исте. Твоје, моје, његове, свеједно! — И Траило се окрете на другу страну... ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!...
Јер сваки тај пуцањ доноси можда смрт и људи сада у самртноме ропцу умиру. Свеједно, наши или њихови, тек људи су. А ми идемо баш тамо... Мучно је стање ишчекивања.
— А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много... видећете. Покрај мртвог војника седели су рањеници.
Било их је на гомили и наших и њихових. Свеједно, смрт их је помирила. Болничари се размилели и растављају их из грчевитог загрљаја, па стављају укрућена тела на
Географију слабо знају, а, услед непрекидног маршовања у разним правцима, изгубили су оријентацију, па им је свеједно ишли на Шабац, или према Ваљеву. Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове.
Сећам се и кафане из које су војници украли буре пива. Кажу, било је намењено некој команди. Сад свеједно, ма чије било, главно је да је цела батерија пила у здравље Танасија и Јанкуља.
па се мало одмакнемо. А он каже: — Није ја, него ти кажеш! — Ама сад свеједно — упаде потпоручник Александар. — Како нађосте село? — По кучићи... Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица.
Као да на оној страни нису људи. — Исто тако и они нас нишане — каже Александар. — Ама свеједно... Реч је о људима уопште, о том Човеку, који се сматра као једино свесно биће на овој планети.
Али свеједно. Стегао сам објаву и потрчао на станицу да ухватим воз. Причала ми је мати да је отац пресвиснуо. Откако је почео рат
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Него није то. Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то. Али шта?... Свеједно, ма шта било, није тако страшно... А овај Гојко баш је добар човек и... одличан...
Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно. Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна. — Добро одговори он. Можемо... само раније...
Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели. Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...
Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше... Свеједно, добар је и нож!... Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно
— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. — Море, село... шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.
После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно... Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом положи руку на његово раме, а он,
»Ето, и то сам видела! ... Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи. Свеједно, сад бар знам да сам... да сам...
А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао... То се мора платити!... Шта ли ће бити, Боже ?... Свеједно, шта буде!«...
А зар сад нисам? Јесам, јесам... о, те како!... Али ево шта ми срећу мути... Лекар каже... опет ја оно!... Свеједно, и без тога мора бити. Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче...
Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку... Свеједно, макар их не погодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек плане ватра, нек прозвижди тане, нека им
Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више... Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа... Могла би продужити и овакав живот. Али ти не знаш шта сам ја изгубила... Све... Све!..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Зар ниси могао ништа друго да радиш? ДРОБАЦ: Шта друго? СОФИЈА: Свеједно шта... Могао си да скупљаш траве, да све око тебе мирише!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не, том је крај! На Итаки ће да се удари у сасвим друге жице. Свеједно да ли ја или ко други. 1920. СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала.
Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и стрешћете се већ једном чедно...
Желим ли да ме врате у пук или на опоравак у Абацију? Велим, мени је то свеједно. Вели, онда ово друго. Тако се опет враћам у Удине. Имамо оперету. Затим путујем у Опатију.
“ А додаје и то: да је свеједно, да ли ја, или ко други. У Париз су, тада, пре мене, већ били отишли моји пријатељи: Сибе Миличић, Растко Петровић,
Све је мокро. Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог. Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно.
Прадеда, деда, отац, и ја, сви смо ту изгубили веру. И данас, кад је то престало, видим да је свеједно говори ли се гласно или уморно. Ја мирно идем за гомилом сенки које су туда пролазиле у оваква зимска јутра.
Уђосмо на станицу, и све поста свеједно. „Мüнцхен.“ Овде се ништа није променило. Ја не разумем романофиле али ни германофиле. Цео сам дан провео по улицама.
Али су им болнице сјајне, улице чисте, железнице препуне и тачне. А жене раде. Једино је дамама свеједно. Оне неизречно презиру политику. Не, не може се ништа предвидети шта ће овде бити.
Било је око поноћи. Кад ово писмо, добијете, биће пролеће тамо око вас, свеједно је, дакле, шта вам пишем. ИИИ ПАРИЗ (1) Од свакога града у коме ми је пролазио живот остали су, у мени, само његови
У мени је, зато, вечност, и потпун мир, и све ми је свеједно. Приповедам да живот није видљив него да је ван наше моћи, „на небесима“.
Два велика, зажарена ока Орлеанске станице гледају мирно у Сену. Да, само ја сам патетичан, ноћи је свеједно. Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле.
Опинион је написала да смо ми узрок многом злу. Зашто се чудите? Франку није нимало свеједно како стоји круна. Већ и талијански бољшевици знају да је економија важнија него љубав према ближњима.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!... Да је жива, данас би је везала, а она би ми дала поклон...
ноге упадају преко чланака... путање нема... спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.
спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чујем да их много имате у земљи, — приметим учтиво. — Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?!
— Како не можеш? — пита председник. — Нека буде други опозиционар. — То је свеједно, ко било. — Ја волим да сам уз владу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
овоме одговору, јер му словенске државе беху тако нејасне и збркане, да им није никаква реда знао, али сад му беше свеједно. Он се осврте и стаде немарно да разгледа другове.
»Шта је ово ?!... Нешто ће да буде... али шта? Да питам тетицу?! ... Свеједно, биће штогод лепо, занимљиво, чим тетица нешто шушка, крије... па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад...
Збогом, Јуло, поздрави ми Кају, жао ми што и она не беше да чујем шта ће она рећи, но већ свеједно и ти си рекла. И тако се сврши мисија баба Сокина.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А ето ти сад, уселио ти се у кућу млад човек, а имаш девојку у кући, па сад трљај главу! ДАНИЦА: Свеједно, да није он, уселио би се други. ПАВКА: Уселио би се, јест, ал' је могла да се усели каква фамилија. Овако...
Не кажем да су то богзна какве кривице, јер болесници и иначе имају рђаве стомаке, па им је свеједно је ли здраво или смрдљиво месо; али закон може тебе да уврне само ако ја хоћу, а ако нећу, може и да те не уврне.
У сваком случају, не гине ти да глупо говориш, па онда... ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама, није то: мени је свеједно шта ћу ја да говорим, него је овде питање како ћу да говорим? СРЕТА: Па тако лепо, устанеш па говориш.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао. Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.
Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било. Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна
— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш! Мене и то њему?! — Ама не зовем те њему, него мени! — Свеједно! Ал’ ће и он бити тамо! — Ама, па рад њега и јесте све ово! — Ту ја не идем!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара. Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно што је дошло на ред.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
И онда је сасвим свеједно која ће од тих двеју страна бити одоздо, а која одозго, јер су оне потпуно једнаке и имају исте положаје према кеси од
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да је са собом одавно на чисто да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога свеједно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно срде једно.
За мишљу к’о вечност дубоком? За жељним циљем својих младих дана? Свеједно. Она иде, занесена, Лепа к’о младост љубави и наде, К’о сањив рефлекс пред склопљеним оком Венчане среће у девојке
Ко то куца? Човек, жена, дете? Мржња, нежност, превара ил’ срам? Свеједно је да л’ ме разумете — Ма ко био, желим да сам сâм.
Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви заборава вео. Свеједно да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у
Само једно уверење ледно К’о да сине, к’о иње: Свеједно, Доцније ил’ пре. БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да, на нас! Ми смо ближе гробу но дому, као што попријед рекох. Да речемо удајмо ђевојку у Приморје, или ђе му драго, свеједно, наша била, туђа се назвала. Од ње нам већ никакве вајде. А и без тога, ти знаш како ми се с њом растати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ако превали, ништа. 2 Питали Црногорци Бокеља: — Зашто нам прољетос украдосте звоно са цркве? — Богу је свеједно: или звонило на вашу или на нашу цркву, пошто су обје његове.
Гле, како су навалиле на то вино (премда не пије ниједна) као осе на турицу, на мед хтио сам рећ, па свеједно, турица је видила мед.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Греота је да дрежде напољу, по вакој киши, свеједно ко су и шта су! СТАВРА: Кад тако мислиш, ти их зовни унутра! Овде су одлични шкембићи у сафту.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” „Што вам драго”, одговорим ја, „мени је свеједно та сад, та после. Једва то изречем, он учини знак старому архидијакону Стефану, а ови ти са мном: „Повели!
Мене су многи ту називали „папа Сербос”, а многи - „папа Московитис”; њима је то свеједно било. Кажем учитељу да сеја весма бојим ако се војна зачне.
Душа моја знам да није за њи[х], то ми је доста знати; а за тело, та га црви изели, та рибе, мени је то свеједно.” П[релат]: „Какав си човек! Дакле, ти све ово за шалу држиш?
Ја у мојем списанију само сам на наш чист изговор сматрао. Ь велики и мали, то је мени свеједно било, добро знајући да Сербљи сви, што и[х] је год, „путь” не изговарају „пућ”.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Стани! Видиш ли да не знаш! Та послидња два верша, то су од „Муке господинове“. Али свеједно! Сад слушај. Ја ћу ти проштити једну моју нову писму о несрићном догађају који нас је задесија, па ћеш је научити
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година... Никад се није вратио с пута, свеједно у које доба ноћи и по каквом невремену, а да га она није будна дочекала, вратнице му отворила, испрегла стоку и
је слобода право да хајдукујеш, да хараш, да заузимаш општинске утрине, а демократија и самоуправа да не плаћаш порез, свеједно што те срески капетан батина и псује ти мајку.
А њена помрачена свест може само да се чуди, и бол од удараца тоне на сâмо дно тог чуђења. Свеједно јој у шта се заривају и од чега одскачу његове ситне песнице.
Своје ћу очи подметнути под његове песнице. Нека их бије, злотвор. Несанко, гурни ми главу у недра. Кад дете плаче, свеједно му је чије је наручје и чија су недра. Помери браду да ти не гребе лице. Завуци ми руку у недра.
А да ли сам сигуран да су то заблуде? Ако су и заблуде, отац и људи слични њему верују и гину. Свеједно какав је живот што га они кроје.
И не мора. Главно је да су деца његова. Имање ће на њих пренети. Аћим неће дуго живети. Аћим... Моја су деца. Свеједно му која их је жена родила. Он се поново наднесе над женино лице. Симка се промешкољи као да се буди.
Вукли су га. Пао је са стуба. Двапут је пао. Онда је заспао. Не, мислио је да га бацају у бунар. Даве га. Било му је свеједно што га даве. У мраку га ништа није болело... Под њим и око њега је шуштало. Жив. То што шушти пропипа руком: сено.
дале могло само после дугог бављења по канцеларијама српским и аустроугарским, он не би силазио из воза, ишао би даље, свеједно куда, тамо где га нико не познаје.
Туђа крв лута његовом авлијом. Човек је као мушмула. Најпре изнутра трули. Душа прво. Свеједно што су образи дуго румени и што се труло дуго не види. И он гњили полако.
Не види му лице и задовољна је. Једно је мушко. И за њу нема лица, па се не стиди. Сад јој је свеједно што Ђорђе псује и лупа по бачвари. У мраку њене утробе замире дрхтавица. Уплашен од Ђорђа, Тола се трже.
Ђорђе подиже главу и усправи се: доста сам се намучио због тебе. Гледа оца. Он никада није био радикал. Њему је свеједно који краљ влада Србијом. Дрско гледа рашчупану и нараслу очеву главу. Исплатио сам ти имање и тестамент.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно? — Смејачко направи круг изнад кровова, изненађен њиховом лепотом.
Дечаци су га слушали као зачарани. Више им се није чинио ни тако мален. Неки су већ у њему видели дива, али дечак, свеједно, није растао.
Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно! При погледу на плодове које није имао ко да покупи, очи су му се маглиле.
Покуша мајка и једно, и друго, и треће, али најмлађи син, свеједно, није растао, нити му се по телу јављало перје. Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с
Како упадале у снег до појаса јадне Кнедлице, молећи птицу да им слети на длан! А птица је, свеједно, измицала, као златни пламен треперила, нестајала, претварала се у једну од оних златних варница па се опет јављала.
— упита је, али лепотица се само осмехну и не рече ни речи. Младићу се учини необичним њен осмех, али помисли: »Свеједно одакле је, ја лепшу нисам видео!« Не размишлајући превише, предложи јој да остане ако се не плаши пустаре.
даље, али из младићевих очију избијао је такав сјај да јој се чинило да се купа у светлости, па рече: — И тако је свеједно где сам... Младић се само осмехну и настави да копа, не престајући да призива воду од које у пустари и камен оживљава.
« помисли дечак и у истом часу зачу патуљков глас: — Рано си посумњао, дечко, али свеједно! Сам одлучи: желиш ли да тањир постане златан и да се на њему, сваки пут кад пожелиш, појави најукуснија храна или да
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После таквих тренутака био је сигуран да неће погинути баш зато што би му, и да погине, било свеједно. Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је свако дрво штитило.
Пропао је Први, почео Други устанак: нестао је Карађорђе, настао је Милош. Разлике су биле велике. Није му било свеједно: чикао је судбину, али му није одговарала.
То му је било свеједно. Али, нешто друго није: у том времену које је дошло да ли је било и оно, очекивано време? Није умео да одговори јер му
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто... (сад свеједно које), Менчетић, поклисар, беше у Версаљу, Да учини смерно подворење своје Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
Хоће ли најзад стати, већ не тужан, Или ће вечно бесплодно да лута „Свеједно!... И нек' пропадају дела! (То је судбина свега.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но свеједно, био Аристотелес у Абдери или не, видео Демокрита или не, он познаваше његов духовни лик и његова учења боље но можда
„Искрено да ти кажем, не разумем што говориш“. „Свеједно. Иди мирно својој кући! Пре но што падне ноћ, доћи ћу до тебе и донети ову трубу са пропратним писмом“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Погледао око себе или у огледало, свеједно: свуд се угибало, таласало, клатило, ковитлало. Као да сам насред океана и да јашим даску.
То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му, и ја нисам камен, мислим и ја на све то, и шта би
Ишао сам, свеједно ми је било куда, само да једанпут дочекам свануће и доживим дан без кише. Седам дана како је она немилосрдно лила без
Није баш права правцата рана, пре му дође као нека контузија, али свеједно, честитај ми контузију, и ’оди да се јуначки пољубимо.
било да је царински практикант, било да је контролор дувана, званичник судски или каквог министарства — сасвим је свеједно — све су државне службе пуне глупака, на чије се главе ослања држава, а то је главно, јер ту увек има таквих који ће
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно. То гонетам тек онако, од дуга времена, толико да нечим упослим мисао. Јутрос ми је већ готово сасвим добро.
Послије дуљег времена, ово је први сунчани дан. А то није свеједно. То је можда једна од малобројних ствари које нису свеједно.
А то није свеједно. То је можда једна од малобројних ствари које нису свеједно. Кроз притворене капке провукао се сноп зрака и одразио на бијелом стропу слику вањског свијета: видим као на неком
Мијењао се израз лица како год хтио, разведравао се или смрачавао, усклађивале се његове црте у осмијех — свеједно, саме очи остајале су увијек исте, дубоко озбиљне, без прелазних одраза и летимичних свијетала.
Није био наметљив ни превише бучан. Био је прилично неуредан, немаран, нимало амбициозан, и било му је готово сасвим свеједно како тавори.
Не мари, рекао сам. Тиме се ништа не губи: ако с интересом упознајемо човјека-амебу, сасвим је свеједно да ли га упознајемо у особи протагониста или у особи писца.
А још нешто касније (но сасвим касно, кад је то ионако већ било свеједно), већ сам вјеровао да се, у замјену за ону прву, с временом развија нека нова, вјештачка спонтаност и непосредност,
И опет су ницали млади петопрсти листови кестенова и пружали своје жедне дланове капљама нових прољетних киша, а он је свеједно газио и газио — и плакао. А ко зна?
Забавица за једне ферије Апрèс мои ле дéлуге!... А можда уопће то није требало започињати. Али што се сад може? Свеједно, мојим одласком све ће то спласнути. Уредит ће се већ некако само по себи...
Једноставан опит: ако ти је више-мање равнодушно какво мишљење имају о теби мушкарци, док ти напротив није нимало свеједно што о теби мисле жене, то је поуздан знак да припадаш том типу човјека...
Признајем, мени је малко стран. Али свеједно, ја га поштујем и таквог какав је. Поштујем га, јер је, на концу, и он саздан од људске муке и патње, „од крви и меса
Сваких шест мјесеци све се циклонизира, свеједно да ли је инфицирано или није. И болесник најпослије полаже оружје. Преносе га на бијелим колицима. У новој соби.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошао си у свијет да нађеш очев трс, и добио си га. Да си био паметнији, и прије би дошао до њега, али свеједно, само кад је глава остала читава. Сад збогом ти.
Мали, кад та види, рече му: — Звони, звони, кад си први дошао. Свеједно, ја се нећу ништа љутити. — Кад мртви ништа, а он ће опет: — Ма звони, човјече.
Свеједно, ја се нећу ништа љутити. — Кад мртви ништа, а он ће опет: — Ма звони, човјече. Свеједно, звонио ти а звонио ја; кад си први дошао, звони.
Ја му велим: звони, звони кад си први дошао — свеједно, звонио ти а звонио ја, али он ништа, само мучи и држи онако за штрикове.
Е, кад би ја био ђутураш, онда би имô на то вримена, ал̓ је мени издато на дан колико откоса имам повалити, и мени је свеједно каки су, само нек су, и то је, брате, правда, — заврши слипац придику.
Сад је мени свеједно: давало се, не давало. Он им каже шта је учинио и онда се разиђу сваки на своју страну. ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
До извесног степена сложености било ми је савршено свеједно да ли сам их написао на табли или сам их замислио у машти. Али, слободно цртање коме је било посвећено доста часова
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мој српски језик није био баш сигуран, али свеједно, прича је веома успела и упорно су ме молили да им још причам о својим доживљајима.
Мој српски језик није био баш сигуран, али свеједно, прича је веома успела и упорно су ме молили да им још причам о својим доживљајима.
Ћипико, Иво - Приповетке
—А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух! Да ни њих, двоструко би добивали. —Би?... Свеједно, зло по сиромаха! —Па узми га ти, кад жалиш! — окосито настави први. —А ко ће мене? Но мируј у људе.
Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести. Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца...
Можеш ли сам? —Слабо... стока тек што се држи... Но свеједно, — рече живље, — само да сте ми ви живо и здраво! А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити.
Престало је кишити, али свеједно небо је застрто оловастим непомичним застором, спремно да наново започне. У дну дворишта грбави постолар млати
И мал'да не, послије неколико времена, бијаше јој свеједно ма какав одговор да дође, а на махове мишљаше да ће то све тако проћи, да се Спасоје неће на женидбу ни одлучити.
Пред њом се отвара нови свијет, о којем није нигда ни сањала, но свеједно је била узбуђена. Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем: воља да се
Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи. Расијане мисли не може да окупи, али свеједно — пред очима јој је Спасоје сређенији и жеља је гони да се чим прво с њим састане.
— Живот ми је сломљен, као да сам најтежи посао радила... — Види се, блиједа си... опази он. — Али свеједно, убрзо ћеш се помоћи, преврне на шалу, па настави: — 'Ајдемо доље да штогод попијемо! Сиђу обоје.
Али баш њега она је најмање тражила; лијепо је осјећала да јој је свеједно хоће ли се с њим гдје срести. Да је онај потражи што је издалека... што се с њим упознала! Али, ко зна гдје је он сада!
” Чула је у селу да пише да му је у Америци добро, но свеједно да жуди повратити се. Поздравља све који за њ упитају и пита је ли још обилат лов срдијела око рата шкоља.
А да сам друге слушала,. било би ми као и прво, док је Марко био жив... Ма свеједно... дођите да вам покажем стари манастир.. Антица се диже, па пође преда мном.
Дум Андрија, кад га опази, сјети се и пожури боље. Али свеједно, стари Жижица, клецајући у ходу, стиже га уза вањске камене стубе. — Што ћеш?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И премда се редовно невестин долазак у свекрову и мужевљеву кућу опева као радост, свеједно, чим невесту уведу у одају намењену младенцима све окупљене жене баш у тој одаји у хору певају праву
када се туђи стих узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе књижевна еволуција дељива, дискретна, а не континуирана и једнолика.
Али су оне свеједно значајне. За прву ћемо касније видети да је са њом слика иста као у извору из ког нам је дошла, а друга само појачава
Две су појединости свеједно јасне. И њих ћемо се овлаш дотаћи. Најпре је јасно да између књижевности и културе посредује језик.
у песми она је само део једне прикривене тежње која је у померању агенса и пацијенса на крају довела до њихове замене, свеједно хотимично или не.
Дадаистички поступак разграђивања синтаксе који је Растко Петровић навео, ако и није у ужем смислу очуђавање, свеједно је упоредљив с њим.
“42 Али, ма колико се чинила ретка и особена, игра варљивим чулним утисцима свеједно се може узети као општија појава у ондашњој књижевности, па и шире – уметности.
Али је тај испражњени свет, један вид слободније схваћене паскаловске душевне суше, свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“, даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не
Ако за остале његове списе, којих има несравњено више но што се мислило, и не кажемо да су подређени песмама, они су свеједно, бар за нас, лицем окренути према њима: помажу нам да боље схватимо песника и јасније расветлимо његову поезију.
Ето зашто се, поред осталог, из успелога песниковог текста никада не могу исцрпети сва обавештења, свеједно колико га пута читамо. Прва, обична обавештења не треба, дабоме, објашњавати, јер сви знамо шта су она.
Оно пак што га посебно може да заинтересује јесте чињеница да песник више никада није хтео или није могао, свеједно, да посегне за идеалом тако строге, складне и ритмичнозвучне форме као у својој седамнаестој години.
са књижевног становишта ја сам се од почетка освртао и не престајем да се осврћем на радове Станислава Винавера, свеједно што је он права супротност оној научној систематичности коју сам волео да тражим и налазим у лингвистици код Белића и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Тебе да најуримо, а Дару да удамо као што јој приличи. ЧЕДА: Диван план! Истина, рачун је направљен без крчмара, али свеједно. А шта би ви, госпођо министарка, рекли кад би вам ја рекао да не пристајем на све то?
Човек од реда, као што ти и приличи. Почасни конзул Ни... не могу да се сетим чији је конзул; али за тебе је свеједно. Иначе, Риста Тодоровић, трговац. ДАРА: Боже, мајка, па зар ја нисам удата!? ЖИВКА: Јеси, ал' то ћемо да избришемо.
Ето, сама видиш, ја не тражим богзна шта, а што се поједини искашљавају, баш ми је свеједно, јер што кажу: пас кашље, ветар носи. КАЛЕНИЋ: Одиста, то би се могло учинити.
Све зависи од наређења које је издала твоја мајка. ДАРА: Најзад, свеједно, нека је и сутра, ја ћу бити готова. ЧЕДА: Па зар си ти одиста решила да идеш са мном? ДАРА: Решила сам.
) Шта мислите, да ли да га назовем коњем или магарцем, шта ми саветујете?... ЧЕДА: Сасвим свеједно, не видим да има какве разлике.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али чији утисак? Томча, који је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Миле, и то Миле још једном у дечачком узрасту.
нагле”, „у суноврату” и „причање је у ско ковима”25 Премда је Скерлићева критика у многим појединостима тачна, свеједно он при томе губи из вида управо оно што нас посебно занима - да убрзање приповедног времена има особиту композициону
34 Приповедање даље тече углавном једнолико. Али има још једна, при томе заиста ситна појединост, која свеједно завређује пажњу.
је и овде поступао не онако како теорија мисли, него онако како је сам осећао да у књижевноме тексту може и мора бити, свеједно што можда није ни обично, ни допуштено.
Али не види се и да га ико посматра, а свеједно налазимо метаболу „гост, купац”, и опис је тако удешен да се сасвим разговетно осећа нечије лично виђење, доживљај и
Тумачење Нечисте крви не може их мимоићи; њих, напротив, ваља пажљиво испитати. Али, свеједно, нешто ближе посматрање понашања главне јунакиње показује да тело у целини има и ширу, и дубљу, и загонетнију улогу но
Али - свеједно што се може узети и као реалистички дослован моменат, чисто миметички, или можда баш зато - са каквом је срећном подуда
почетну замисао, и без обзира на извесно његово повођење за ондашњом књижевном модом, у Нечистој крви је, свеједно, превагу однело оно што је и иначе специфично за понашање и судбину ликова у свим значајнијим Станковићевим делима:
Зато је њено понашање, премда је самосвесна и горда, свеједно колебљиво; њени се поступци обично не мотивишу помоћу једног, него помоћу два реда различних, па и супротстављених
А то што „он” настаје после Софкиног удвајања, и као да се из њега рађа, заправо је изврстан детаљ, свеједно како ћемо га тумачити.
Тако, рецимо, Бранко Лазаревић, критичар који је иначе с приметном наклоношћу писао о Дису, свеједно за исказ као што је „осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода” каже да није ништа друго него „хотимична
Премда је овде штуро препричана, окосница радње свеједно показује да је у основицу Сеоба положена замисао наративне композиције са прилично обухватним размерама.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену. Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде. — Причекај, Богдана, има за то времена — промуца тихо и својски. Смири се...
Петровић, Растко - АФРИКА
Крв и тело породице дају највећу снагу. Свеједно је дакле растргнути или не, кад се још узме могућност да француске власти никада ни не открију злочин.
То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Пуца.) КОЛЕБАН (споља): Промашио си. У крви својој Јусуф издише. ГЛАВАШ: Свеједно!... Турчин је! КОЛЕБАН (споља): Но прими лепо моју понуду, Док није огањ цеви гараве На крову твоме свећу ужегô,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он ме погледа, уздану и рече загушљивим гласом: — Свеједно, мени је сад све свеједно. Комаров откиде лист из своје бележнице, написа на њему нешто и даде ми да преведем.
Он ме погледа, уздану и рече загушљивим гласом: — Свеједно, мени је сад све свеједно. Комаров откиде лист из своје бележнице, написа на њему нешто и даде ми да преведем.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Је л’ с осмеха твога лица, Ил’ с ведрине душе моје, — Нек је ведро свуд по свету, Па ма откуд, свеједно је. Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али под притиском оних одозго морао је да попусти. Изгледа ми да се том приликом некима и замерио. Но сад свеједно. Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди.
Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће. — Природа... Бог, сасвим свеједно, оваплотио је мртву материју, надахнуо је живим дахом и живот је прострујао земљом.
Било ми је сасвим свеједно, јер је ово први пут да долазим у Француску. Од неких официра дознао сам да тамо има мало наших људи, те ми је било
Она се љупко насмеја, и рече: — Сувише сте велики... Вас не могу ставити у своју ташну. — Свеједно... Ставите ме у ваше срце. Арлет ме топло погледа и уједе се за усницу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он је био, наравно, скроз хибридан, измишљен и непрестано изнова измишљан и све компликованије замршаван, непостојећи, свеједно да ли се звао рускословенски или славеносербски.
Хлебац свој ил’ туђе коре, Зелен гај од мало рали Ил’ да стадо сунце пали, Без пландишта гладно, жедно — Њему је свеједно.
или мање, Све да курјак тера јање Од кога му драго стада, Да од муке на нос пада, На хиљаде или једно — Њему је свеједно.
Женска дражест и достојнство, Участије општег блага, Мада оде све бестрага Што је богзна како вредно — Њему је свеједно. 1844. Никола Боројевић КАРНЕВАЛ Што је дош’о тај заванда, Јер се кући већ не вуче?
латинском (у шта је такође тешко веровати, јер мени није познато да би она знала била латински); било пак неку његову, свеједно да ли вернију или слободнију, немачку верзију, — чини ми се да би прави узор њеној песмици заиста могао бити у малочас
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Од драгости стаде љубити и грлити бака. — Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји! — поче му се безазлено улагивати.
— Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! — Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера.
— Није, Симеуне, 'вође калуђер. Мало прије протрка тамо у село — одговара Брадара и дрхће. — Мени је свеједно. И ти си брадат — рече Симеун, па га у'вати за браду и стаде водати око котла.
Свијет се јопе' узнемири. Почеше луди склањати нејач и сермију у збјегове. Свеједно вам је, браћо, било кô кад човјек иза великог умора легне да спава, па га у пола сна пробуде.
Писарчић: Из Босне је он, Давиде. Давид: Ако није дошô из ваше земље, окотио се 'вође за вашег земана, па јопе' је свеједно. Де-де, господине, настави, да чујемо!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Апотекарски помоћник? Зато његово писмо мирише на проминцле! МАРИЦА: Баш си погодила! АНЂА: Свеједно, на шта било, тек мирише.
Пусти мене, ја ћу полако, издалека, лепим. Немој, молим те, ти! МАРИЦА: Како год хоћеш, мени је свеједно! В ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ АНЂА (чим се појави Јеротије на десним вратима): Хтела бих, Јеротије...
ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча. МАРИЦА: Мени је свеједно, само да се после не кајете! (Оде у леву собу.) АНЂА: Ствар је озбиљна...
КАПЕТАН: Знам шта хоћеш да кажеш: насрнула она на њега. Ал' то је свеједно. Пући ће брука по чаршији; онај Вића ће разгласити на све стране. ЖИКА: Јест, наљутио се много!
Ћипико, Иво - Пауци
бити да је ова порција што је једемо баш од твога пршута, дарована господару, — од твога или од твога брата, то је свеједно! — И надода: —Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару да прода. — А да што ће од њега?
— Па? — рече Раде. — И он је човјек! Жена диже главу и погледа га сузним очима што у сунцу засијаше: — Зар је теби свеједно, Раде? — једва изговори ... И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.
Узми брате, па иди! Маркове очи засјаше, и маши се ђердана. — Ето, — вели — свеједно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је већ нека стоји до Ружарице .... Је ли право?
Маши се ватре да припали лулу, а одлазећи с врата вели: — Болан не био, Раде, свеједно је, био ђердан код мене или код тебе!...
— А је ли ти драго да сам код тебе? —дода. — Мени је свеједно... Ма није ми мрско ... — А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. — А ви се ожените!
вВражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа... Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке... Ух!
— Ала, мучи! — нареди жени главар. Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.
— Устаде посједник Тадић и као замисли се... — Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...Ма свеједно можете говорити. Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.
— Мог'о би друкчије. — То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш? Зар ти знаш што те сутра чека? Ућута и погнутом главом иде пред Ивом.
— Ишла би она, не бојте се. Ха, благо вама који нимате сестру. Куга и сестра, то је свеједно! Ишла би и с Турчином, само нека је мушко. Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута.
Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. Часом сви ућуте.
— Фала! Драже ми је стати. Дакле, да свршим посао... Но да, мали посао! — Чекајте док дође кава! — Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршарати. У Америци то иде; уно, дуе!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знао сам да претерује, да је лепо васпитан човек и ето показује своју учтивост. Но свеједно, опет морам да признам да ми његове похвале годе.
За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара. И пробисвет. Да је човек без свога дома, да му је свеједно живео овде или тамо, па ће му исто тако бити свеједно добије ли или изгуби битку са Брзаном. „Не волим шаљивџије.
И пробисвет. Да је човек без свога дома, да му је свеједно живео овде или тамо, па ће му исто тако бити свеједно добије ли или изгуби битку са Брзаном. „Не волим шаљивџије.“ О Дадари ништа није хтео одређеније да ми каже.
благости, љубави, да ће се перо оскрнавити обележим ли њиме главу човека над којим ће блеснути крвожедна секира. Свеједно, он би ионако послао Макарија да ме убеди.
То је ипак била само танка утеха, јер ловац не гледа толико корист, колико величину ловине. Свеједно, чак и тих неколико прасади онерасположило је Димитрија.
Некад би му трбух био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је изгледао несносно тежак. Стењао сам и тресао се од паничног страха, али нисам смео да вичем.
Загледао сам ја њега стотине пута, и слева и здесна, и спреда и позади, и озго и оздо, али свеједно — никуд нисам стизао. Црни Стеван је долазио неумољив и диваљ.
То су сви примећивали. У почетку се Дадара претварао како му је свеједно, како додуше примећује господареву мрзовољу према себи, али не мари због тога.
Ридао је и готово урликао од бола, мусави сирочићи су вриштали од ужаса врзмајући се око мртве мајке и очајног оца, но свеједно људи су налазили да је то ипак врло смешно.
— То је проклето јер је отето од јадних болесника. Обична ниска уцена. Свакоме кога су лечили узимали су по овцу, свеједно да ли се тај отуд вратио здрав или не. Док смо се ми мучили у оскудици они су пливали у изобиљу.
По мом рачуну сузе су најбољи подводачи, свеједно је да ли су од смеха или од туге. Од суза женска душа постаје мекана, гипка као глина, предаје се прстима, за сваки
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сунца Нежно вас облачи у пурпурну ризу; Ил' појили росом висове Ливанске, Ил' шумно падали у Кедронску низу Вама је свеједно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Да ли је духовни отац те реформе био Ератостен или Архимед, око чега се историчари још препиру, то је за нас свеједно. Календар са сваком четвртом преступном годином, како га још данас употребљава наша православна црква, чедо је славне
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Да дате оправити оне рипиде! Зар је проти свеједно што носате по цркви оне мотке! Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве.
Кад дође до гласања, он гласа поводљиво, и срдачно честита онима који су добили већину, свеједно да ли је тим прошао или пропао његов предлог. Идуће седнице, међутим, ево га с неким „амандманом” за онај предлог.
” Општи смех. Госпођица Каначки, честа посета код Јулице, преузима реч. — Свеједно сад црна кафа, него што је то да и шеста недеља прође од венчања, и ништа, баш ништа: ни свадбени пут, ни млада у
Оно, знаш, право је рећи да и наши нису бољи. Мој прота и твој жупник, свеједно. Учени људи, добри људи, вредни људи, али тек провири лисичји реп...
Господин жупник каже да бих ја био фабрички инжењер, а фабрике су обично подаље од градова. — Фабрички, фабрички, свеједно, само да ваљаш. Кад господин жупник каже, ваљда и вреди тај фабрички инжењер...
— Али молим вас, госпођо Лазарић, ту је ваша црквена општина, ваша, којој сте толико чинили, она је у питању. — Свеједно! Црквена општина, или ко било други. Кад почне низбрдо да иде, сви помажу радо.
Моја тврда глава је можда и ту нешто крива... Нека буде што хоће, само нека је човек... Да, али човек и човек није свеједно. А опет. Гледам, гледам Луку... не! Оно нешто питомо је у Срби, а не у њему!
Она страшна ноћ у њеном детињству погасила је у њој много, снагу и отпорност, и остала само једна страст... Свеједно, она има макар страст. Свако нешто има. А шта имам ја, и шта сам имала ја? Какве су моје страсти?
А у мојој фамилији, свеједно што су мој дед и отац пропали као трговци, било је и „свакојако друго фино бранш”, а од моје матере братов син био је
Павле се врло мирно бранио: — Не могу другачије, немамо ми концертних композиција за клавир. —Свеједно! свирај што има! Свирај коло, свирај сватовца. — Не могу то свирати, јер то није музика за концерт.
— Павлу заигра брада. — Нећу — одговорио је кратко али уљудно. — Ако не могу суделовати како ја мислим да треба, свеједно, нећу свирати, даћу новчани прилог. — Сад тек букну урнебес. — Прилог у новцу! Што ти значи! Јеси ли ти ђак, или ниси?
Милан је објашњавао свој испад: Кад волим, свеједно, девојка или проф-Ћира, погинућу. Бранко се приближује, Милан га не опажа.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно. Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће да је луд, при почетку настојашчег дела, и ово
и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље стари рукопис превртати, који придодаје да се наш млади путник с Роксандом венчао (опет мало
другом половином совршено задовољна била — тако ме је поразило, да су моја чувства сасвим оладнила, и да је мени сада свеједно или ја за венчавање чула или за турски дугачки чибук.
— Но да дођемо к нашој Чимпеприч. Она је тако смерна и философским духом била тронута да језа свеједно држала или је младом или милостивом госпојом називали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застао сам... Тишина... Седео сам укочен на коњу, бојећи се, ако се покренем, да ће стотина људи полетети на мене. Свеједно који. Дрхтао сам и од свога рођенога даха. Наједном претрнух. Као да чујем неке гласове десно. Прикупио сам дизгине.
— Онда се присети: — Је ли, стари, какав је то пут? — Добар... за кола... — Свеједно. Немамо времена. Јашите! Без ларме, говора, нико да не пали цигарету. Ти, стари, иди напред! Полази!
Као да је у људима застао дах, па им је, у самртној агонији, свеједно да ли ће наша артиљерија моћи да прође, или ће је заробити. Пред клисуром застајемо да створимо план.
Трагедија је општа. 3емља је изгубљена. Многе су радне затворене, да би лихвари сачували богатство своје. Свеједно што је војска измучена. Наићи ће друга, која боље плаћа.
А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно. Неколико живота мање. На граници смо отаџбине. Пређосмо пругу.
Главно је, на преноћишту ће се наћи. Али ако је снага и за толико исцрпена, свију се они уз неку другу команду, свеједно коју. А ваљда ће и они челни једном стати, и тако ће најзад стићи своје другове.
Неки веле у Француску, други у Африку. Свеједно, тек на видику је „обећана земља“, где ће ваљда престати ове наше муке и патње...
Мало даље лежао је изнемогао коњ... А живи једва одмичу. Отупели су, бескрајно равнодушни и свеједно им је да ли виде мртвог човека или животињу. Газимо по неким мочварним пиринчаним пољима, ноге западају у глиб.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
са своје злоће не пате! Мени је свеједно. Отварам уста и руменило ме вечери трује неким слатким голицањем кроз сва ткива. Ево чуда над чудима.
Имађах толико присних пријатеља, а сад ми је свеједно што ме се више не сећају или презиру; цело њино тело је измењено за три године, до последње ћелијице: у чему је онда
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде. Али, свеједно: ма камо да се окренула Капљици се чинило да се, блеђи од корала, у даљини њише њен Цвет.
Постаде славан дечак из сузе рођен, дорасте до младића, али је свеједно био прозираи и мален, као да једино себи није могао да помогне.
Она поче будити Белка мало раније. Сада је на време стизао у школу, али је учитељ, свеједно, био незадовољан. Шта хоће та главата, бела наказа? Кога се у мрављем племену тиче шта раде звезде и лептири?
Услов знаш: ако добијеш — пропустићу те, ако изгубиш — прогутаћу те. За сина сам ти захвалан, али ћу те, свеједно прогутати надиграм ли те. — Климну орао главом, строго крилима клепну, а Варалица му се до земље поклони и рече.
Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште.
Домаћице нису ни отварале прозоре, али ветар је, свеједно, уносио прљавштину у куће. Чинило се да је и снег који пада прљав.
Није морао да се мучи да је отвори: врата су висила о једној шарки. Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито викну дечаку, маминој мази и јунаку: — Не додируј ме, чујеш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре. Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Учитељица и нехотице стукну и задивљено рашири очи. — Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно! — одговори момак, надахнут и задихан.
— Луњо! Дјевојчица подиже очи нимало изненађена. Чинило се да јој је свеједно ма шта се догађало на свијету. — Луњо, шта је то с тобом? — забринуто упита дјечак и саучеснички је помилова по коси.