Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије „Ништа није свеће ни чистије од овце”; — веле наши Далматинци — „и њејзине брабоњке исцеди човек из млека, пак једе млеко, нити му се
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са
ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме
Ветар ти по земљи погасио све, све осим свеће на гробу! Не утеко ни секири, ни топу! Немао рибе у Рибници немао вола у Волујцу ни овце на Овчару!
хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће од лоја, теби, земно богатство, и теби, љубави моја, висећи на брези изнад цвећа и стада, обешен, плазим језик
А још нисмо стигли до Голготе! Војници су у мраку заспали, угасивши лучеве и свеће: осуђене, већ су нас распели! А тек расте дрво за распеће!
ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана. ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи?
Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлога ни циља!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Миленко дође, он му покаже собе где су дахије. Миленко опколи, Турци угасе свеће. Миленко запали доста крпа и баци унутра, засветли се, и они споља све побију, главе одсеку и у Београд донесу.
Сад бирташ наложи у фуруну и запали свећу, и у соби ништа друго до свеће. Угреја се нешто фуруна, и ми се огрејемо и почнемо вечерати, али што се тање може и јефтиније, и готово смо постали
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мојсило прође још једном, па опучи свом стану. Мрак се већ спустио, по кафанама се попалиле лампе и свеће. Он прилично окисао уђе у кафану »Код јаблана« и седе за један сто.
Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор.
Слушао је попа и пошу — што му год заповеде. У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила, додавао попу кадионицу, а за невољу и певао кашто за певницом.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У белом оделу, Легла је међ руже и миртино цвеће. Редови властеле на дугом опелу Стојали су немо и држали свеће. У окнима цркве тихо, неосетно, Поче дан да гасне, кад свршише сетно Дуге болне псалме свештеници седи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати. — А зар ја не знам упалити свеће, или сам, ваљда, пијан, па не умем наћи? — Па није, Митре, — увија се моја мати — него као велим... — А шта велиш?
Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат.
Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже. Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па после сам заспао.
Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи. Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од муха упљуваним сахатом.
Она лако поцрвене. Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе. Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову. Она је међутим узела некакав ручни рад.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно, стога што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану, то јест.
Спрам свеће се превари човек, а женске су опет зачудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.
госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића, и приђе лојаној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим! Та друго је ваш паворски, а друго наш беамтерски нос!
Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена, а он још није довршио. Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Свуда упаљене свеће, тамјан. На сваком гробу бели се прострт чаршав, а по њему поређано јело, пиће. Чело гроба клече старије, матере, а у
Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују кад ће да се сврши служба и почне да се раздаје.
Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо. Пошто нема да им запали свеће, он, оно што је напросио вади из појаса и ређа по гробовима.
Свака је од њих по нешто носила. Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро? Бог да га прости!
га, испод иконе, на белом чаршаву полако, нежно наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да седе, чувају га.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У срезу је становао и чим сване он за перо, а увече пише према лојаној свећи и сам купује свеће за своје паре. А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи.
Стари казначеј, што је носио арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац куповао лојане свеће а радио државне послове, и онај младић што је капао над књигом све су то сад плакате т. ј.
Африка
и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода
Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена. На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре. Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак.
На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре. Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак. Велики ефекти светлости и сенки.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Хе, хе, хе! Шипка воска може се за петнаест крајцара добити, а за овакови пасош мора платити форинту. ЈУЦА: И што је свеће потрошио за то, и што је једанпут с такови воском писмо, наравно, слабо запечативши, векслу једну изгубио!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дисао је као тихи поветарац и пућио усне. Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој, свиленој, спаваћици, и дуго га је
Имао је троножац тек да може сести, али ни стола, ни свеће. Кад би легао, мишеви су цикали у сламарици, а пацови су га прескакали као неки огромни скакавци.
како плаче, промени корак којим је, крај њега, био почео да маршира, па му прискочи и цакну га ногом у задњицу. Свеће су се биле угасиле, кад се отворише врата, на ходнику, који је водио у подрум, у казамат, испод Команде, у казамат
Али да неко постане виђен, славан, поштован, зато, што је, целог свог живота, продавао свеће, украшене ликом, цара Лазара, од воска, том се официру, то, чинило не само лудо, него и срамота.
На кући су били упаљени сви фењери, а у прозорима су гореле свеће. Сав је Херренхаус треперио, као да плови, по некој води, у вечерњој светлости и тмини.
Одмах затим, Павле зацупка, не рече ни речи Божички, него јој само пољуби руку и истрча из трпезарије. Свеће су гореле у канделабрима, дуж ходника, а једна шандала, са упаљеном свећом, горела је, и испред његових врата.
Стајао је код прозора, загледан у баштенски мрак, у који је падао само танки млаз светлости те једне свеће, поред кревета. Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода.
Из баште је допирао, у собу, опојан мирис јасмина. Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав, пун чворуга, као прилепљених
Кад је, најзад, легао, на своју постељу, го, као од мајке рођен, слушао је дуго, замишљен, уз трептање свеће у шандали, зрик попаца, из ноћи.
Кад то чу, Копша скочи, хитро, са троношца, као да се помамио. Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу. Трчкао је по соби, као да је хтео да се претвори у миша.
Приметила је, међутим, ваљда, да је Исакович посматра неким чудним погледом, и ћути, па се уплашила. Уз трепет свеће, која се гасила дрхћући, као срце устрептало од вечног мрака, госпожа Евдокија се трудила, пре него што оде, да га што
Пламен свеће осветлио је, за тренутак, два, његово лице, као неког анђела. У ком се јавља нешто ђаволско. Он се насмеја и окрете
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако са свом братијом ужеже многе свеће са часним кандилима, и одаде почаст часном и светом телу преподобнога оца са подобним надгробним песмама у довољним
А часни и свети Јоаким патријарх, упаливши многе свеће са напред реченим светим и часним мужевима, свршивши над светим све узакоњено у псалмима и песмама, положи га у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.
Разилазе се. У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”. Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз отворена врата, мирис јоргована. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. Почео је да броји свеће. Дотерао је до једанаест, даље није ишло. Бискуп међутим благ и насмешен, уздао се у вољу Божију.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, рецимо, „на Велики петак прије сунца помете девојка кућу, однесе свеће на раскршће, куд и њен момак пролази, направи од смећа на три мјеста три крста говорећи: Како се год ово смеће мело и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА КАЛУЂЕРА За калуђера дечанског манастира, калуђера који под распећем у диму и у мирису свеће нагнут над библијом о љубави само места бира.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' јасне горе код Стојана свеће, Он мисли нешто, тамо-амо шеће, Па онда стаде, и за стола седа, — Ал' ето к њему два момчића бледа.
78. Успут пева како море, Баш до куће с песмом дође, Даде белчић, сукну горе, Па се одма свлачит пође; Зато свеће и не пали, Већ с' у одар тако свали. 79.
2. Милтн, Клопшток, зле им среће, Доше отуд промрзнути, О носеви, ледне свеће — Страота и и гледнути! Ниже, ниже, чедо моје, Земљица је царство твоје! 3.
111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће. Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112.
Тек што леже, ао јаде, Па устати већ мораде. Мора свећу већ ужећи, Мора драгу свом потећи. „Свећу, свећу!“ — Ето свеће, „Глава, глава све с' окреће... Ал' та свећа слабо гори, Ох, ала ме жеђа мори! Воде, воде!“ И по воду она оде.
Сад је неста, сад опета, Ал' се ори кроз ноћ клета! Каква радост, ко је, шта је? Ма кроз гору нешто сјаје, Кô да свеће тамо горе, Кô да видим неке дворе, То је крчма у планини, Надалеко стан једини.
Та лепо је, красно око града... Ал' што Ајка нама ради млада? Кула... изба... свуд уждене свеће. Ајка седи, с места се не креће, На душека пала је свилена, Рекао би да је од камена, Руке беле пале јој у крило,
„Ала, Ала!“... завика из гласа И потрже бритки нож од паса. Свеће сјају, ал' нож сјаје живље, Ал' још живље њено око дивље: „Ао, грдни јада за менека!... Ал' сад Ала мени даде лека.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
као стари персијски ћилим, по рафовима велики „сахани“, сребрни „зарфови“ за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, „чупавци“...
ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће. И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.
То беше први снег. Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости.
Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку. Облачиш ме. Али све је одело на мени велико. Ципеле, чакшире. Ја се љутим. — Није, није... Још ти је кратко.
Спроћу се сјаји иконостас, по њему жмиркају запаљена кандила, а више свега, као звезде трепћу и продиру озго упаљене свеће око Распећа.
А софра застрта чаршафом, у челу велики колач, на њему три као на крст воштане свеће, чаша вина, а ниже њега по софри, на ниже, поређани цели хлебови, око њих чанци јабука, крушака, ораја и грожђа из
Беле им се њихове нове кошуље, миришу им „стајаће“ хаљине на суве дуње из сандука; пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским. Напољу хладан и влажан мрак...
Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше! Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. Почеше да наричу.
Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — напослетку, поврх свију, он, муж њен. Око крста би упаљене свеће тихо гореле. Лелујали би им се њихови лаки пламенови.
И, чисто са страхом, уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да би се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца: — Леле, Мито!
по комшијским гробовима, а највише просјацима, и кад напослетку још онако заједно са синчићем запали и кандило поред свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак.
Имала је и девера и свеће, поклона... Била је и игра, чак и „шарено оро“ ... Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да би читава ствар испала што веселије, увалили су му и јабуку у уста, а фефероне у уши. Запаљене су и вештачке свеће на пластичној јелци, посутој лажним снегом и ињем из тубе са спрејом.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Једнога јутра, по ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп на сунцу сину, престаде хука у старцу млину.
Текла је зима, студена, дуга, напокон ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже, одједном жрвањ — поче да струже.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Пред крчмом, у потпуно мрачној улици, два пута више људи. Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев. Редови играју према игри пламена.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Срца су нам ко велика звона о брегове ударала, долином пловиле свеће нама за душу. Гле, напасници у мехуру сунца, крв их купа!
Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике: не туку се више, ваздуха немају, ране своје отварају као
обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је убијен сад
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
дана, као ожалошћена породица; нека иду за сандуком оборене главе; нека долазе на све парастосе и нека ми пале свеће, а после, кад се ја охладим, нек се и они охладе. ТАНАСИЈЕ: Па добро, кад већ мора, нека му буде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И комшилук се сакупио пред кућом, и сви желе да стисну руку ратнику. У локалима жмиркају лампе или свеће. Унутра жагор. Здраве се познаници и питају где је ко био. Распитују се за смрт друга или пријатеља.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Умрла!... Кâ свака стока, и без свеће и без исповести... — Шта говориш ти !... Ко је умро ?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме,
— Зашто ? зачуди се она, као да се буди иза сна. — Па видиш да човек умире... на смрти је !... Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.
на смрти је !... Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће. Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!... Шта то вели он ?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће. Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе. Последњи је дан у овој години.
Домаћин ми је довео лекара, али сам, од свеће коју су дизали над мојом главом, и од прашака које су ми сипали у уста, губио свест.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Трчи, брате, по кући као да је твоја кућа. Зовите Павку, Даницу. Зовите их нека упале свеће на прозоре! (Одјуре и Спира и Младен.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор?
XИX ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (носи две миликерц-свеће): Какве свеће, бога ти, тражиш? ЈЕВРЕМ: Лимунација, ракетле, миликерц-свеће, музика, народ. Разумеш ли?
XИX ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (носи две миликерц-свеће): Какве свеће, бога ти, тражиш? ЈЕВРЕМ: Лимунација, ракетле, миликерц-свеће, музика, народ. Разумеш ли?
ЈЕВРЕМ: Лимунација, ракетле, миликерц-свеће, музика, народ. Разумеш ли? ПАВКА: Па је л' да упалим свеће на прозоре? ЈЕВРЕМ: Ама, какве свеће!
ЈЕВРЕМ: Лимунација, ракетле, миликерц-свеће, музика, народ. Разумеш ли? ПАВКА: Па је л' да упалим свеће на прозоре? ЈЕВРЕМ: Ама, какве свеће! Остави то, молим те! Павка, знаш ли ти шта је то народни посланик? ПАВКА: Знам!
Разумеш ли? ПАВКА: Па је л' да упалим свеће на прозоре? ЈЕВРЕМ: Ама, какве свеће! Остави то, молим те! Павка, знаш ли ти шта је то народни посланик? ПАВКА: Знам!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зајапурени, црвени попут срећака, Ватрогасци су стајали око цистерне Шикнули из чизама ко свеће из свећњака... Дигнутих глава, горд војник до војника, Збијени као речи у добро сложен стих!
И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дођосте ли? — упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда. — Ето! — одговори јој мати и уђе.
Истина, редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен. А он сам много се променио.
рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима. И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.
Али се брзо трже. Изиђе у кујну. Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца: — Куда, Софкице? — Дај ми шал! Идем до куће, нешто сам заборавила.
И горе, и доле, и свуда су гореле свеће. Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно,
Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти. Али силно отвори врата и уђе. Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.
Тек се свањивало. Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли. Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала. Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.
И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.
Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и
А по томе се већ сигурно знало да ће он ту седети и да за себе тако и уређује. После нареди да се свеће у чирацима боле разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би
И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз. И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!
и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Над гробом нашим шириће се цвеће; Поклопац неба сандук нек нам буде; Блештаће звезде, к’о надгробне свеће, Над росном земљом наше црне груде.
ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће... Блесак и жагор; маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
прими, а потом тихим гласом: „Благословите, свети“, кротко позивајући, ударивши тада у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам поје, палећи, како је прописано и свеће у цркви.
у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам поје, палећи, како је прописано и свеће у цркви.
А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново. Црковницима, пак, да се даје свеће ради по две златице. И благослов ктиторов да се даје јерејима на годину по пет златица. (...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина. Иза канти за ђубре опрезно се помаљају капетан Манојло и редов Танаско.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ. Али ти, имаш ли ти дувана? ВАСКА (баца с прстију цигару одавно угашену): Нема.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у цркви, намештајући тако да његов старац весма је с њим задовољан био.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стајао је неколико тренутака, рабаџије су луњале по дућанима и сви су понешто куповали. „Продајемо шећер, тамјан и свеће.“ — „Ми за грош јефтиније“, као да кукуричу, викали су шегрти пред дућанима и кришом се грудвали.
— Не, поћи ћу и ја... Волим божићне обичаје. (Глупо се понашам. Сасвим глупо. И збуњено.) ... Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?
Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу. У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако.
За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч.
вођена калуђером што је мрморио молитву и млатарао десном руком по светлуцавој тами, која је мирисала на тамјан, свеће, боју и старе одежде. „Сестро по гресима, клекни поред гробнице и исповеди светом мученику све грехе тела и душе.
“ Свеће су у капању догоревале. Петао се неколико пута јавио у страху од тишине, њој није била тишина, крцкао је камен, свеци
Осети мирис тамјана и воска. И влажне земље напојене костима у распадању. У мраку, на неколико места догоревају свеће. Жбунићи ситног и мирног пламења. Каменови и сенке се мешају, померају, комешају под гроздовима звезда на високом небу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
То се буде гробља под широком водом! Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пламен у пећи поче да грицка књиге бачене у њу, он се разбукта и надјача својим сјајем светлост свеће која је стајала на Њутновом столу. Поједини листови списа, захваћени пламеном, грчише се у самртној борби.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Воштане свеће плачно пуцкарају на великим полелејима што висе и свештеник дрхтавим гласом отпочиње своју беседу. И наједанпут, усред
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб. Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће, Ни своју коб. Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак.
повратити неће, Што за земљу мреше, што их земља узе, Доћи ће црнина, бол, јаук и сузе, И вечно сећање за надгробне свеће. 11. АВГУСТ 1913.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када би приметио да потајно читам, скривао би од мене свеће. Није желео да кварим очи. Али ја сам добављао лој, правио фитиље, изливао танке штапове лојаница, и сваке ноћи док су
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св. Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом.
Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св. Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом.
Ћипико, Иво - Приповетке
Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се добро видело и без свеће. Над огањ неко од оне тројице беше надвисио бакру; стога је она морала своју поставити са стране, на два камена, и
После га спопаде бљуватање. Нико му није могао помоћи, јер су били у тами. Свеће нису имали. Покушаше ужгати ватру, али се жигице беху овлажиле, а није било чим сухим успирити. Једва дочекаше дан.
школа, у смеђим, плавим и црним туникама, конопцем опасани, са кухуљицом на глави и благословеном воштаницом у руци. Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Течину собу у коју је уведен, Миле једнако описује као топлу и светлу, јер „пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамњаном и димом дуванским”, да би нагло - на изглед без разлога, а заправо ради
падања воде са чесме”, да би онда застала пред својом кућом као покојничком: „И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.
бити кобан); и није тек замирисао, него ју је загушљиво задахнуо; још јој се учинило да су јој над главом тамјан и свеће: „И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет,
и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
] И док ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио
] а онда „Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектанија", међутим „овамо око ње свеће су све више гореле, а од њих све гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.
И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.
Опадање чулне осетљивости сразмерно је њеноме претходном појачавању - при томе нам је стално пред очима слика свеће која баца највећи пламен пре но што ће се угасити - и, једно колико и друго, иде саобразно са развијањем сижеа.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао госту свечани манастирски крст да целива.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи. Знам, не пркоси, — Ал’ свој тако кратак живот У гроб уноси.
Одрежимо грану зимзелене јеле (Јела гране спушта, луди нам се сама), Накитимо грану танким свећицама, Запалимо свеће нашим дечицама.
“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што ваљано!“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.
“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.“ И ја лебдим око флаше, Јер ми за њом срце вене; Доћ’ ће време, па гле нема Ни флаше ми, па ни мене —
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Морам бештеловати дромбуље за бонцерт. Морам себе у резон довести, нема јошт гди ће се вући за звонце, гди ће се свеће палити. САРА: Лустер; шармант, шармант! ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала. Ја сам госпоја вилозовица.
Петровић, Растко - АФРИКА
и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода
Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена. На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре. Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак.
На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре. Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак. Велики ефекти светлости и сенки.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Је л’ весô, храбар. Је ли погодан? Је ли пред њоме мушки слободан? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане, Докле и свеће тако нестане...
(за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане, Докле и свеће тако нестане... ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Уздрма се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки дух пролеће. На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима. Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта. Чуло се спремање, мешење. Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.
И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи. Без свеће, без икаква знака. А то све због њих.
Сада ће доћи! А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. И, увек, чекала би га.
Она, од понизности није ни одговарала. Ужурбано викала би у кујну: — Свеће! Да изиђу са свећом, осветле му пут. Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе,
Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их. Младен би се разузуривао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Или: узме парче воштане свеће, мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах
У истом циљу пропушта се о Божићу стока између две свеће и посипа опареним л. семеном (»Кад ово семе проникне, тад и проклетнице [= вештице] нашкодиле«, СЕЗ, 32, 1925, 370).
Народ долази код њега сваког четвртка од Ускрса па до Спасовдана, пре сунца, пали на њему свеће и везује конце од одела. Кроз једну шупљину у њему провлаче се нероткиње да би зачеле (Записи, 4, 118). Ц.
ватре »за оне који су умрли без свеће« (ибід., 465). Бусен. После ИИ светског рата објављена су занимљива веровања о б.
»чувар«), а »за оне који су умрли без свеће« палиле су се ватре од в. л. на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан; у Каставштини не реже се в. л.
и — пошто се запале свеће и пресече колач који су у глуво доба ноћи три бабе, потпуно наге, умесиле од брашна узетог из девет кућа — провлаче се
Крушка. Она је култно дрво и у Лесковачкој Морави: »код црквишта у Шишинцу« народ, здравља ради, »пали свеће испод пет малих закржљалих крушака«, поштујући их као »пет брата« (СЕЗ, 70, 1958, 569).
(и бурјана, лозе, шљиве), на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан, палиле и ватре »за оне који су умрли без свеће« (ГЕМ, 42, 1978, 465). Лимун. У Горњем и Доњем Ораховцу л.
(ибид., 177). У околини Зајечара, »за оне који су умрли без свеће«, палиле су се ватре од ш. на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан (ГЕМ, 42, 1978, 465).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нико више, из страха од заразе и из гађења, не долази овамо да се моли богу и да пали свеће. Недељне службе обављају се у празној цркви. Прохор је лукав.
Лелуја слабашни пламсај, бори се са капима кречне воде које се откидају од таванице и падају тик уз фитиљ свеће. Камен са лишајима. Угинуле стенице. Димитрије Млађи умиру — Макарије се држи.
Постајао је све јачи. Звиждао је, хујао, ударао о зидове, савијао дрвеће. Груну на врата цркве, отвори их и погаси свеће. Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео. Неко поче да паничи.
Зашто си окренуо леђа своме имењаку и поштоваоцу. Зар ти нисам палио свеће и усрдно ти се молио? Зар баш на свој дан, наш дан?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пламен је лојане свеће Озаравао бледо убоге и влажне куте, Станиште нужде љуте. А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога
И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ПРВА СЛУШКИЊА Еве, снашке, све је понесено. Није ништа заборављено. Ево и свеће, и тамјан, и кадионица. ТАШАНА (пошто прегледа): Добро, добро. (Стани): Стано, јеси спремила дечје цвеће?
ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати?
и онда да се брзо трчи на гробље, да се види да му гроб можда није како треба, да му можда кандило није просуто, свеће угашене! И све, и њега и младост моју, знам сад више по гробљу него по животу... МИРОН (размишљајући, сетно): А... а.
На средини таванице виси овећа лампа. У келнерају, горе, две лојане свеће, којима се газда и момци служе кад иду у подрум да точе пиће. Чује се лупа на кафанском улазу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка је врила. Прота је говорио о антихристу, свет о сотони, бабе су палиле свеће. По други пут је Јулица од мужа прешла у стан своје помајке и сестре, сада са дететом.
” Госпојинска и Вазнесенска црква оживеле. Свеће, молитве, шапат, водице, иконице, важни разговори с протом и с поп-Томом.
Обојица очева гласно јецају; газда-Гавра, блед као крпа, заборавио је да свеће раздели сакупљенима с три грудвице земље.
Гледам је, крсти се, по руски, под брадом, брзо, брзо бар двадесет пута; шета по цркви као по улици, пали свеће, клања се, и опет удари, крсти се, бар двадесет пута...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Со тим обећаваше сваком који жели њу узети да никад неће нужду имати на свеће трошити, штавише, у невољи труд или сумпор припалити.
и да леп младић често ништа друго није него од гипса леп, око којег се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено лепе, не сматрајући што је жена таквом мужу донде само красна, док се од ње може вући асна, сирјеч док се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
октобра 1864. године“, већ: „Он је угледао светлост миликерц-свеће, 8. октобра 1864. године. Одмах, на првоме кораку по рођењу, но без мојега учешћа и кривице, направио сам збрку у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ТУРСКА ЛУНА Нас и опрљи турска Луна, ожеже ватром и божије свеће, хришћанске цркве запусти многе. Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти људе,
Кад се сви наредише около, онда им рече нека сви једнак полупају оне своје коршове, пак свеће да држе горуће у леви руку а у десни рогове трубећи у њих сви уједно.
светлоћа да речемо, илити му јасност, јер у то доби кад су им уједно пет година порцију доносили, носили би зажежене свеће у руку те би се веселили на чопор, на чопор побашка у састатку. Тако им је адет био предајући ћесару датак.
зашто лепо се носи, богато се држи, а она једна сирота — а путем у мраку није га познала тко је, докле га у дому код свеће не смотре. И узбоја се од њега видећи да је он царев човек и судац је. И ништа не ктеде ни јести ни пити код њега.
Црпе лажу ка из бунара воду. Оци трпко једоше, а деци потрнуше зуби. Што је коме хвајда од свеће и од сунца, кад очима не види? Што ли и сав овај свет безпаметним хвајдише? Бистроумље свачем је господар.
Јер ја не примам од вас свеће ваше и кандила и тамњан и кадење. Мени је то све мрско од вас. Ваша новомесечја и свечане дни и велике годове и велик
Први дан даде свет, а четврти дан справи многе свеће ка неки кујунџија да салије понапре велики крушац злата и после опет израсеца га на мале крупице, те кује и раскива на
учинио, те понапре учини горућу голему ватру, после из ње свако то горње светење на небу ил' да речем под небом кано свеће да озгор из висине светле доле на земљу и разлучују дан и ноћ и времена с годинама по њима се распознају.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.
и хитају кућама да у пријатном рахатлуку проведу неко време, да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.
! И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там је, зборе си, ноћила сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... — За Доку збореше?!