Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлога ни циља!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића, и приђе лојаној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У срезу је становао и чим сване он за перо, а увече пише према лојаној свећи и сам купује свеће за своје паре. А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пришао је свећи која је горела на столу, испред Павла, па је почео да чепрка и пали понова своју, угашену, лулу. Пламен свеће осветлио
Ђурђе је осетио да је усамљен у фамилији, при тој вечери, при тој свећи. Он онда опсова – што пре никад није чинио у присуству жене. Само, све се то, идућих дана, још једном понови.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо?
И стихови су изрезани. Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради. Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Мора да је страшно тешко. — Ја вас задржавам, господине, од читања. — О не; видим да умарам очи према свећи, а и иначе сам сањив. — Добра ноћ онда, господине. — Добра ноћ, Васкес; не заборавите ујутру. Ту је и обућа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу. Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мудраци су нагнути вам у плећи цртали чудне бројке, откривали свећи у одећама црним тајне, које слути само камен драг, и ваш цвет црвенећи као алем пакла са дојке.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи. Знам, не пркоси, — Ал’ свој тако кратак живот У гроб уноси.
У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи, нехотице, чило, „Гле, још јача светлост!“ — мило јој је, мило. Гледа тако летом.
Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле! Сад ми је све јасно: Та ја много могу; ала је то красно!
Е, ко би се надô такој моћној срећи! Та ја ево могу да пркосим свећи.“ Набујао пркос у слабом створуљку; Па све ближе к свећи, к мирноме горуљку.
Та ја ево могу да пркосим свећи.“ Набујао пркос у слабом створуљку; Па све ближе к свећи, к мирноме горуљку. „Ох, да топле сласти; сад видим шта значим. Ето, сад ћу цео дувар да помрачим!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа.
И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет. Чита а горчина га дави. И, по несрећи, увек
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
него Херкулес кад је путање бирао; добро је он знао: не донна нé тела цомпрар а луме ді цандеа (жену и платно при свећи не узимај), но стра ако ову прилику пропусти, која је јамачно волшебница у преображеном виду, да нигда неће белог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дошао сам, као санћим да се договоримо. Пођосмо сви. Видимо како благајник и ветеринар седе у шатору при запаљеној свећи и пишу. Ми застадосмо, а Душан уђе. — А, ево га!... Што нам направи овај малер? — пита благајник. — И себи сам...