Употреба речи свикла у књижевним делима


Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ Сâм сам. Слух ми ко у хрта: Не шкрипи ни орман (о нисмо у причи!). Ова свикла соба већ ми на гроб личи. Пода мном је даска: глатка, мукла, крта. Свака ствар је сама у својој тишини.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад се девојчица већ сасвим свикла на нову околину, и показивала много јасних знакова да јој годи живот у богатој кући, госпа Нола, једне вечери, подуже

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Што је опоро оно се с клинови цепа. Што дикла навикла, то и свикла. Тамнице нису за говеда праљене, него за наук људски. Ко што тражи, то ће и наћи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности