Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је чинил преда се нут' јунака дозивати, цар силени турски, тере сиде говорити младому Свилојевићу: „Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати, мој сужњу невољни, што те хоћу зможан цар, ја садахна опитати“.
Али наста Свилојевић силну цару говорити, цару честитому: „Тако ми се гвожђа мога и невоље опростити, хоћу ти ја истину, господине,
“ Али наста Свилојевић цару зможну говорити: „Оно бише делија који Турака убијаше с својим буздоханом, сиде браде до појаса, Краљевићу витез
“ Али сиде Свилојевић цару свому говорити: „Оно сам ти главом мојом на медану, мој честити царе! У рукух ти бритка сабља, а на земљи глава
У рукух ти бритка сабља, а на земљи глава моја, — оно сам ја Свилојевић голом сабљом проходио прик' табора твога, и још јесам конопце код шатора просикао, и да би се не бил макнул испод
Избери си најволењу!“ Тере иде Свилојевић цару зможену говорити, цару честитому: „Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрити; чини мене посадити на мојега добра
„Али ми“ — каже Водник — „ради онога „него једнога пропушћаху“ закључујемо да се Свилојевић није сам борио с Турцима, већ му се придружио и Марко Краљевић који чекаше у бусији.“ Вси Турци ми изгиноху, тј.