Јакшић, Ђура - ПРОЗА
у прочељу, а у зачељу — е, ту је сасвим други свет: пет-шест пензионера, седам-осам трговаца, и они који нити продају свилу ни челик, него лепо дају новце на зајам... заиста, милостивни људи, добри људи!...
— и он ми показа прстом једно људиште, једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе. — Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беле ће руже с оштрог трна Да плану рано с даном новим. Учаурена буба ћути, И преде свилу за плашт Цара; Запалише се Млечни Пути, И препуни се сребром бара.
А када је, први пут обучена у белу свилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором, над којим је мрки чемпрес шумио дугим црним шумом, —
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кроз ту свилу не може прорезати сабљица којом се они дуелишу. А та је сабљица, таконазвани „рапир”, оштра само до половине, и они се
Африка
На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине. Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зове се Микаило Вани, а нико не зна ко је, и одакле је. Дошао је го и бос у Вијену, са лицем мученика, а сад носи свилу и свилене, вијенске, чарапе. Уплиће у разговор философическе изреке, и скарадне.
А да је и она курва, то је дознао. Подводница је своме мужу. Додола, коју облаче у свилу, па изиграва госпожу. Него, ко ће завршити у аресту, то још није решено. Нека Вишњевски припази да не омасти омчу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се опева јунак који свлачи свилу и кадифу да би обукао „бугарске хаљине“, песма каже, да се он „учинио голема сирота“.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
мешавини готике и барока, са читавим чудом кулица на крову, изгледала је као картонска макета утиснута у нежно плаву свилу неба.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И није се лако враћао. Бежао је од њих, као ђаво од крста, шаљући после поклоне, сребро, свилу, мерџане. Кад је морао да им дође, долазио им је са натегом и одлазио пресамитивши се.
баре и плотове, засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне, међу
Имао је грозне руке, од самих костију, којима их је хватао, а облачио се скоро искључиво у црну свилу и златом извезен сомот, навикавши се, претерујући, да се појављује свуд у тешким, јахаћим чизмама и у оклопу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ружица га на лист дочекала. Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила. Вила му је до три биља дала: једно биље да се не урече, друго биље, да ми
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Зелено на црвеном, то је прилично необично, и врло оригинално. А и лишће је укусно урађено. За свилу знаш да је из Млетака? Много леп рад. А и материјал је првокласан.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И на круне и на венце и на митре од обреда, и на старце и младенце, на румена и на бледа. И на злато и на свилу, и на песме од весела, на Самсона и Делилу и на клетву њиних жеља.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пошто је био шантав, продавао је свилу на Славији. Звали су га шантави Антун. С временом, његова свила доби назив шантунг, што представља скраћеницу две
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шум печалан, тихожалка: била звезда врх орања, био ветар - свилу ткао. Зрело сунце метохијско по васцелом греје крају. (Изгрејао Христос с фреске.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Код моје ћеш мајке У ладу седити, Танку свилу прести На златно вретено!“ 40. Бацала девојка За облак јабуку. Заостала јабука Горе за облаком.
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио главу! 230.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Не може да је повали само ко неће! БЛАГОЈЕ: Научио је Благоје да разликује свилу од саргије! ГИНА: Питаћу те шта разликујеш кад се истрезниш! БЛАГОЈЕ: Сасвим сам ја трезан! Трезан ко звезда!
ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли. А од тикава смо ти правили и вењере! СОФИЈА: Од тикава?
ДАРА: Зар теби његове крваве руке не сметају? ГИНА (Благоју): Изгужвале су Дропчеве ручерде твоју свилу! ДАРА: Јашеш се овде са оним крвавим зликовцем! СОФИЈА: Што то говорите? Па зар вас није стид?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ми смо за смрт! ТРАГ Желим: да после снова не остане траг мој на твом телу. Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут.
ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа продре кроз свилу мог црног мушког плашта. Нашао сам суморну сласт тела, као ветар звезде у грању по гробљу, слађу него душа.
Жар, сан, свилу, песак, шта ли, сад, у руци држим? Кад све то, што тамо би и прође, овде захватим. Зар сам то ја, што упаљеним
Не треба нам твој поздрав и уздисај. Зар рука да диже против речи свете, што жељаше свилу, злато, аморете? Ено ти гробови, вртови у Бечу, ено ти талијански накити што звечу.
За народ, камен, сиротињу и глад, ниси доста тврд ни поштен, веран, млад. Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав | обучен у свилу и чоју. Миришу му хаљине од његове развијене снаге. Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Мало времена и мало сламе па и од оскоруше буде слатко воће. — Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна. — Пропуштено лето две зиме води.
Мајка тебе под ружом родила, Ластавица пупак урезала, А пчелица медом задојила, Бела вила у свилу повила, Друга вила бабица ти била!
“ 2 Мајка сина у ружи родила, Ружица га на лист дочекала Ластавица пупак одрезала, Бела вила у свилу повила, А челица медом задојила.
3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила, Ластавица крилом покривала: Нек је румен к’о ружа румена, Нек је бео, као бела
Мајка те је у жељу родила, У велику зевку одгојила, По трипут те на дан повијала: Из бешике у бијелу свилу, А из свиле у жежено злато. Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха.
“ 2 Једна врана куса Прелетела Овче поље И украла Гргу свилу, И напрела мужу гаће, И деверу кошуљицу, И свекрви прегачицу. Смоква, Локва, Дивиња; Потркушо девојко!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТЕ НЕМА 63 НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР 64 СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ 65 ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА 66 УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ 67 ЗАР САД БАШ 68 ТАМНИЦА 69 ПРИЧИНА 70 О КАКО ДУГО 71 НА СЕПТЕМБАРСКОЈ ПЛАЖИ У ХЕРЦЕГ-НОВОМ 1991.
Већ пола мојих ствари с тобом труле. Нико ме сада не зна, нит ће знати: Из мене зјапи рана место нуле. УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ Уместо да у свилу лаку Облачим твога тела пламен Ја заодевам хладну раку У непрозирни тешки камен.
Нико ме сада не зна, нит ће знати: Из мене зјапи рана место нуле. УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ Уместо да у свилу лаку Облачим твога тела пламен Ја заодевам хладну раку У непрозирни тешки камен.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу. Родио се у тору, кажу. да није било магараца и оваца да га загреју, ако не лажу, дете би скапало, иако је
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И не слутећи да је то њен лик, Златопрста пренесе слику на свилу. А када Царица одене хаљину, двораном проструја жамор одушевљења, све док неко не рече да девојка крај језера подсећа
је мисао да ју је он одбацио и заборавио, све док нису почеле стизати његове слике које је она требала да пренесе на свилу. Са сваком од њих, уткана у цвет или облак, долазила је до ње порука о његовој љубави и тузи.
Златопрста их је нежно и с бескрајном пажњом преносила на свилу. Али, уз златни прах свила је сада била посута бисерима.
Девојка је наочиглед свих, венула не престајући да везе. А када је, једне вечери, стражар ушао у кулу да унесе нову свилу, везиљина соба била је празна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
телесно - јако конкретизован: „јак, висок, са јаким рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси
Петровић, Растко - АФРИКА
На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине. Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам закон, па преко закона не дам ни свом рођеном оцу!... Ви њега морете, ако закон допушта, и у свилу и у кадиву обући, па га онда пустити нек се шеће по чаршији, не буди примијењено, ко какав пријестолник.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових грана.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Па не ужегне у љубав ову лаж. ВИИ Пути за свилу. Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту саопштавамо један другоме новости, а ту, боме, и лепо пазарим. Та се господа живо интересују за турски бисер, свилу, дамаст и ружино уље. Ми смо у стању да сву ту робу јефтиније добављамо но Млечићи, који су у сталном рату са Турцима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече. — Ах, проклетнице! — зајаука дечак и поче да сабија у земљу купинову врежу, да је гази и кида.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Она видела, писнала, брго од себе свилену кошуљу скинала — и држ за јатаган. А нож, знаје се, свилу не сече, те ја тако жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ПОД ВРБАМА Сјај ђурђевске зоре ране Падао је преко страна, А ти крадом газила си У ријеку, испод грана. Врану свилу твоје косе Мрсио је вјетар ти'о; Ја, дршћући као трска, Под врбом сам скривен био.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
одјаши да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у
Ако бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу н кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате, ту ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте
к мени у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и кадиву и још оно све жежено злато.
Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и кадиву и још оно све жежено злато. А какав је Скадар на Бојани!
одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у
доле на чаршију, нарани и леба бијелога и напоји вина црвенога, па покроји на њи чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па и онда посла двору твоме, а ја, беже, гледим из прикрајка како ћеш и онда дочекати; а ти узе једно сирочади, узе
Па још рече Змајогњанин Вуче: „Поскочите, два Јакшића млада, нађидерте сироту ђевојку, обуц'те јој свилу и кадифу, подајте јој злаћену маштараву, пољите је Сави на обалу, не би ли се Туре преварило, не би ли се мало
њему дослужује вином, а кад бабу чашу додаваше, тако чашу вином преслужује, са чаше се вино просипаше, посипаше свилу и кадиву.
Пита њега Старина Новаче: „Мили сине, дијете Грујица, што ми чашу вином преслужујеш, те посипаш свилу и кадиву? Кажи, сине, кака т' је невоља? Каку сам ти жалост учинио?
Ако бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу и кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате, ту ће бити шићар за хајдуке; ако л' бере љуте
Кад то зачу Новаковић Грујо, једнак свлачи свилу и кадиву, а облачи бугарске хаљине, па понесе будак на рамену, учини се голема сирота, право оде у Софију града — да
носе струке на рамену, о појасу маче оковане; већ он бере Грке и Бугаре, и терзије, своје руветлије, који носе свилу и кадиву, и џепове с обадвије стране, у џепове све жуте дукате.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама материју преврнути на другу ствар не могу: да учине од абе чоху, ни од сукна свилу, или од гвожђа сребро, злато ли, него исто налику промењују, штоно се вели: од јаке капут, од рукава чакшире, тозлуке
За коју је то потребу цифрање и гизда једном гњилу за црве допосле смрдљиву телу? Шарене хаљине носити и свилу, с гајтани златни шарати доламе и ћурдије са сребром и златом?
Ако ли ко сваку материју шије — скупе чохе, свилу, дибу, кадифу, може ли он то све носити на себи? Ама многи и сав одрпат ходи, те ни вацтека цела нејма на себи.