Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видимо како прилежу. Ах, што не можемо да добацимо и до оне хаубице... Небо се замрачило и муње свитнуше. Тешка олуја, дижући огромне облаке прашине и повијајући дрвета, спусти се над земљом.
Над нама свитнуше шрапнели и прилегосмо... Поред нас истрча војник, ордонанс. — Где је штаб пешачког пука? — питао је усплахирено.
За овим други, трећи, четврти... Шрапнели парају ваздух, чује се неко пригушено хучање... као да се утиша и у даљини свитнуше шрапнели.
Појам човечности је утрнуо. У свакоме кипти незајажљива жела за убијањем. Претрнусмо... Шест црвено-жутих димова свитнуше нам с леве стране. Гађала нас је једна батерија са Дрена.
“ — и већ нестрпљиви опалише готово сви у исти мах. И као руком бачени, свитнуше наши шрапнели пред устима цеви непријатељских топова.
Командант притрча реци, удари коња корбачем, његов се белац изви, потковице свитнуше и коњ се дочепа друге обале... Мој коњ угледа јаругу, па диже главу и несигурно уситни ногама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју земљу. Пред нашим очима свитнуше пушке и натрчасмо на другу одбрамбену линију непријатељску. Бајонети се зарише у тела. Самртни крици завапише.
— Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку. Звизнуше корбачи, затакараше коњске копите по друму, свитнуше потковице, и цела се маса изгуби у облаку прашине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командири гађају прецизно, као да руком бацају гранате. Ваљда су закукали и њихови пешаци. Бугарски шрапнели свитнуше над нашим батеријама. Наскоро пронађоше другу батерију, која је била истакнута код Светог Илије, и она утону у дим.