Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али све беше бадава! „Рањен сам, траг ми је ухваћен, Грлице... Ја одох; ено где свиће!... Збогом! Збогом, можда занавек, збогом Грлице!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма... — Сине, окрени се на другу страну! Кад сам се разбудио, видим да свиће. Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг:
Онда болови наново учесташе. Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом. Већ почиње да свиће први дан духова. Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче.
Африка
Једино иза усана, и још одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима. Кад црнкиња има склопљене усне, ма колико гола, она је већ одевена у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је почело да свиће, лелек жена, са кровова, мешао се са страшним шумом прљаве, разбеснеле, воде. Срећом те ноћи Месец је био пун, па су
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу. Када је дан стао да свиће, он опет нагнувши се с куле позва војводу и благородне (момке), и јави се свима анђелским иночким образом украшен.
Када је дан почео да свиће, унесе га у црквени притвор. И могао се видети дирљиви призор крајње смерности: онај који је некада био висок и лежао
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из тршчака излетаху роде, а жабе крекетаху и хујаху сву ноћ. Но тек што поче да свиће, пројаха крај њих Беренклау, као вештац, и даде заповест да их буде и одведу иза шуме, под неке брежуљке, на преглед.
Чим се чамци напунише, кретоше низ воду, пребацивши се уз мрачну обалу острва насред реке. Тек је почело да свиће, и није се видело још ни на педесет корака.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ко је томе узрок? Говорите, ко је томе узрок? ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Међу осталим и две скице: Недеља свиће (Зимзелен, 1893) и Страшни љубавник (Крагујевац, 1894).113 Остало су национално-политички и књижевни чланци.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче: На те мислим када зора свиће... а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ведро лице и слободно око, Права кичма, глава на високо, И још они дивни разговори: „Ето свиће, ето зора зори!“ Ту вас, ту вас стаде веља дрека, Као жаба на славује крека, — Жабе луде деру се и труде Да
Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко грдан снива санак.
Још су плао колом завијали, Цело коло млади надиграли. Оде нојца, свиће данак пети, Ту Милета дома се осети; С њим се прашта Рајко Жеравица И даде му мамена коњица: „Ево коња, не
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Под отим жигом! — Слика ми жива тек сада срце споменом стеже, с њоме ми свиће, с њом ми се леже, — ноћас те снива': Не беше Париз, ни светско гледе, жена то беше голема, гола, у крилу чедо
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе. ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка.
Горе се бели постељина у којој је спавао бог. Рука се једна спушта на моју главу. Свиће. Треба да уредим постељу. Радујем се веома.
Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да се
Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али оно, као за инат, свиће, нагло се појављује дан и већ се јасно разазнају грбине Цера. Ба-у, ба-у... одјекује са врха планине. Срце подрхтава..
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Сербии, зорњачу тражим. А биће: атеист нису ни овде зенице, кад свиће, и дах је жића мање, него у туђини, чист. У Богу је ведро.
Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа почиње да се извлачи. Страшан је то посао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
лови, Већ гледа, повучен и замишљен, по страни, Како пролазе, и опет долазе дани, Како се смркава, па јутро, плаво, свиће. Чинило нам се — у веке тако биће.
На хладној шумској стази Подрхтава циклама. Обронком, сунце гази На високим штиклама. Свиће дан, без порупца. Куцају звонки минути. Дан: усна без пољупца Која слути и ћути.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко. Већ зора свиће, бледе млечни пути, А ја још чекам, — и вечно бих чек̓о!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Богу јакоме да је за милост!“ рече сердар, скинувши капу и прекрстивши се побожно, „нешто ми сад у души свиће, таман као иза ноћи кад зора заруди!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе дуну у свећу и напипа врат. Неколико пута паде у снег док се довуче до куће. Већ свиће. Симка с Мокрим лицем још увек стоји ослоњена уз наћве.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Почело је да свиће а она је, боса пошла преко тла: земља је била сва хладна и сва добра. Покретна као прамен ваздуха, Љубица се примицала
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем, А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ.
Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе? Кличе л' вила из србинских гора? Је л' већ ора која доћи мора?
И док ми над главом свиће зора нова, И звездано небо почиње да плави, Враћа ми се јато белих голубова, Клонуло од бола, и крила крвави', И ту
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прљава вода, и капи стално добују по црном крову од смоле и засипају, прскају и мију прозоре који се већ беласају. Свиће...
И као после сваке нове заповести осећамо страх и живље куцање срца. Зора свиће. На руменом небу оцртава се онај положај: „Боже, јесу ли они тамо, шта раде, чекају ли нас, јесу ли нас приметили?
Ми их кидамо рукама, које се рањаве и не обазиремо се на крв што нам тече из дубоких огреботина. Идући ослушкујемо. Свиће, и ми бацамо поглед на лица својих најближих другова, која од синоћ нисмо видели, усиљено се осмехујемо и трудимо да
И тако се сву ноћ дрхтало уз оне зидине и у грозничавом очекивању да сване. Тек што је почело да свиће а појави се један мали одред француских војника у плавој униформи па се задржа у нашој непосредној близини.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ти мислиш ја се шалим, кад што радим. Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. В Свиће зора. По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видети нећу зору када свиће, Молитву, сузе оних који цвиле, Ни влагу, црве што по мени миле, У облик иду час дубље, час плиће.
Ћипико, Иво - Приповетке
И њену главу захвати светлост — рекао би свиће. У загону брецну на вођи звонце. У кући се неко огласи и причини им се да се по њој дружина премешта. —Уђимо!
Пође к отвореноме прозорчићу и гледа на море. — Не знам, вели сам себи — свиће ли или је мјесец помолио! и стаде размишљати.
Нека, нека, оздравићу... — Хоћеш, даће бог, — тужно одговара стара. — Али заспи, свиће! Заспи, соколе, заспи! Свиће! ДОМАЋИН Кад њих двоје стигоше до речице што кроз поље вијуга, сунце је било на заходу.
Нека, нека, оздравићу... — Хоћеш, даће бог, — тужно одговара стара. — Али заспи, свиће! Заспи, соколе, заспи! Свиће! ДОМАЋИН Кад њих двоје стигоше до речице што кроз поље вијуга, сунце је било на заходу.
Краков, Станислав - КРИЛА
А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него
Петровић, Растко - АФРИКА
Једино иза усана, и још одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима. Кад црнкиња има склопљене усне, ма колико гола, она је већ одевена у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука људска Гди с’ противи виша моћ.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал’, ево, зора свиће, И, ево, прође сан; Ал’ тебе нема, нема — Нема да сване дан! 1862.
Ћипико, Иво - Пауци
Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године! ...И чисто руке саме се пружају да тешки камен дохвате. Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре.
најмање шест фиорини ... Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се. — Неће се никако моћ'; хоће се и свиће платит'! — диже жена главу и говораше к'о собом. . — Онда пусти нека раде ча их је воља!... Доста је света миса...
А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. — Кате! — Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. — Изишао је мјесец! — 'Ајдемо прво дана! Обоје се диже.
— Свиће! — помисли Иво. И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено уд
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
з. Још не свиће зора, још не поју петли, Сладострасно бледа Дијана ми светли; А море, и небо, и обале бајне Разливају шапат и узвике
Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси њима. А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Посматране са Земље, звезде трепере само зато што се ваздух поиграва њиховим зрацима. Свиће. Сунчеви зраци улазе опет у наше одељење, али је небо остало тамно.
Ту, у нашој близини, лебди у простору једна планета, где свиће дан и пада ноћ, где после зиме гране пролеће; онде има - то се јасно разабире - мора и континената, воде и ваздуха.
Но кроз њу видимо широку морску пучину. То је, у ствари, горња површина оних облака који су обавили планету. Свиће зора. Оцртавају се детаљи, виде се морски талашчићи. Шта све није човек сагледао у променљивим формама облака!
Остављамо га далеко иза себе, улазимо опет у таму. Свиће нови дан, ми се приближавамо новом сунцу, обасјава нас нова светлост; она је ружичаста.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове. Препелица у глас виче На уранку пућпуриче. Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће! Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сваки свој занат! РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте! Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно. Чим у жудњи опасах бедра друмом журним кроз горе, Стид ме би...
Пљујем! Он, од кога бежим, Сунце! А Вук? ја: Вук! Врелина ми свиће из крви, Из крви зора за врхунце; Из крви овај страшни хук, И завист ова која се стрви; Из крви ...
није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао си најзад сам крвав и задихан песниче.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми му руку целуј, а он, као јела Висок, изгрли нас, па коњица бела Закрочи. И докле рано свиће доба, Ми га испраћамо, и махалом старом Пред њим слуга Јован краче с џефердаром, И мени се чини, још их гледам оба.