Матавуљ, Симо - УСКОК
— Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива бандијера светога Марка, а особито откад вас санкилоти отроваше својијем духом!
Ваистину, ваљаста Србља, као најбољег Црногорца! Ево ови је с нама и са својијем барјаком узимао Будву, Нови, Цавтат, био се на Каменом, рвао се с царевима, па сад му се, занаго, чини, као и мени да
Јер, ти знаш, за свакијем својијем ране су поред срца, а за ђецом посред срца! И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и
У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно побију и много се крви
нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради. Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га.
Потом оде сваки за својијем послом. Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има три шћери, па
Тако и учинише. Одмах затим полегаше. Док ето ти краља, па одмах онијем својијем шћерима, закла их и изиће. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно
Кад то виде, Краварић Марко рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма
Сад се наш Марко умијеша мећу тичиће, и они га покрију својијем крилима тако да се није могло познати да је он ту. Тек што су га тичићи сакрили, али ево ти и њихове матере, тице
Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својијем чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога
ко жалостан, не смије више у оном пољу остати, јер ако ко дође виђеће да је убио чојека, па се брже баци на коња и оде својијем путем. Све је то гледô онај старац на дрвету, па кад јунак побјеже а он се побоја да ко не наиђе онуда.
— Ја имам седамдесет и седам вјештина — рећи ће лисица. Елем, како му драго, пођу својијем путем и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета.
Жена свака пред својијем мужем казивала, да му оца послужује, али у ствари није било тако. Сирома старац да би доказао синовима, да му је нужда
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Праћен гласовима звонâ, духовницима у одорама, двадесетином главара и својијем перјаницима, старац Владика изађе из цркве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугога времена врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака да је цар, чувши
Кажу да све иде са својијем покровом преко рамена. Он се може провући и кроз најмању рупицу; зато не помаже од њега врата затварати као ни он
Кад терзија то види, он својијем ножицама, које су му се у руци десиле, длаку пресијече, и како се она престане мицати, гост се одмах ућути — и тако је
Идући по улицама, гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима. БАБА—КОРИЗМА У Рисну, на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ђевојка га стане бискати, а Међедовић уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет
Ђевојка стане на биљегу и сви просиоци нареде се на коњма а она између њих | без коња него на својијем ногама, па им онда рече: „Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприђе до ње дође и узме је, ја ћу бити његова,
Тада он своју златноруку шћер одведе дома, а жену привеже коњма за репове и нареди својијем слугама те је тако одвуку до онога мјеста ђе су му шћери руке осјекли и онђе је коњи раскину, те пасју душу испусти.
Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку. Идући кроз планину нађе чобана од оне куће ђе је био на конаку, и назвавши му Божју
Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и
У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно | побију и много се
јој он све како је и што је, а вила му одговори: „Она ти је затрављена и замађијана, ма ја прије него се договорим са својијем братимом змајем, ни | шта ти не умијем рећи.“ Онда ти вила некуда полеће и доведе змаја.
га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради. Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о пуста грана, кад јесења крила Тргну јој лисје и покосе ледом, Без вас би мајка домовина била; А мајка плаче за својијем чедом.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон што могах виђети мир мировах бјеше напунио са својијем свијетлијем шаром. Из њега се луче бесамртне на све стране р'јекама сипаху.
и пјеније бесмртних ликовах почело се бјеше утишават; већ бијели небесни полкови све мостове бјеху напунили са својијем дивнијем масама; свак се своме повраћаше стану, неки пјешком, а неки на крила: непрегледне њихове станове
Све нек краче својијем временом, кога вјенчах на бесамртије тренућ су му в'јеках милиони. Кораци су моји божествени, но ја могу то назват
Треће јутро позоришта страшна кад заигра у поља небесна, Адам с ликом својијем одступи из несрећна боја погубнога са дубоким душе покајањем.
Већ су вјеси, свети облик правде, злом својијем грдно препунили, нагнули их к својој погибији. Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом наказања и
Стикс је царство злочестива цара са својијем кипећим волнама и смолнијем смраднијем пламеном, с ледовима, с ужасним мразима деветстручним окружио вјенцем: полу
У час словом могућијем творца земља доби хитро теченије. Адам пређе небесну границу са својијем жалоснијем ликом; ставише их пред врата вјечности. Ево Адам у плот обучени са подругом у поља едемска.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и
У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па се с БашЧеликом страшно побију и много се крви
Момак га узе у руку, зајаше га и оде од цара. Крај дрвета подиже цуру на коња, па бјеж̓ с њоме својијем путем. Тета лија остала као цура у царскоме двору. Е не зна цар шта да ради с њом!
Кад то виде Краварић Марко, рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма
Сад се наш Марко умијеша међу тичиће, и они га покрију својијем крилима тако да се није могло познати да је он ту. Тек што су га тичићи сакрили, али ево ти и њихове матере, тице
Потом оде сваки за својијем послом. Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Гдје ћемо спавати? Он му одговори: — Ето у мене има три шћери,
Тако и учинише. Одмах затијем полегаше. Док ето ти краља, па одмах оним својијем шћерима, закла их и изиђе. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно
ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ Један цар сједио једном са својијем садразаном на дивану, па му рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја сваком ко рекне кад прође испред
— Ја имам седамдесет и седам вјештина, — рећи ће лисица. Елем, како му драго, пођу својијем путем, и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета.
Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку. Идући кроз планину, нађе чобана од оне куће ђе је био на конаку, и назвавши му божју
И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ПРВИ СЕРДАР: Живимо јоште ми! ДРУГИ СЕРДАР: Још су нам оштри мачеви! КАП. ЂУРАШКО: Реч ви је плам, браћо! Па ме својијем огњем сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви, Онде да будем —
Хоће л’ и мрзост умрет несрећна, Што нам по крви деце рођене, Пламеном живим самовољкујућ, Бесом својијем умље питомо У безум ствара братске мрзости...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Дај ми те ријечи и обдари ме, Господе мој, тијем даром својијем великијем и милошћу својом неизмјерном, јер ће ми срце свенути, јер ће ми се душа од превелике туге и жалости
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кô пуста грана кад јесења крила Тргну јој лисје и покосе ледом, Без вас би мајка домовина била; А мајка плаче за својијем чедом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за столом својијем; војводи је то и пре и после.
Оде Марко на цареву војску са својијем слугом Голубаном. Кад су били на трећем конаку, сједе Марко вечер' вечерати, Голубан му рујно вино служи: узе чашу
Оде Марко у гору зелену подалеко од војске цареве, па разапе бијела шатора, под њим сједе лити мрко вино са својијем побром Алил-агом.
и несрећа; ђе несрећа, ту и среће има; а сва добра срећа изнијела игумана Светогорца Васа од бијеле цркве Вилиндара са својијем ђаком Исаијом; кад игуман опазио Марка, на ђалпма десном руком маше: „Лакше, синко, да га не пробудиш!
Кад је Ђорђе Србијом завладô, и Србију крстом прекрстио, и својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо,