Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека. Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину јагњета за ручак;
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!... Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!... Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?... Дед̓, реците!... Никоме!...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви. Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је прострта пустина, преко које млада унесе дијете у кућу...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Зла мрзноме чинит не можемо; а ко нам је мио али својта, траг по трагу његов ископамо. СВИ ИЗ ГЛАСА Видите ли како не зна ништа!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да си умро пре десетак лета, Само б’ својта твоја сузе лила; Да с’ живео још десетак лета, Црна би ти земља лакша била.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Она је пореклом из добре грађанске лозе, али кад је дошао ред да се она роди, сва је њена својта поиспропадала, и материално, и здравствено, изгледа и морално.
Ми смо два имена у једној истој будућности. Савременици, ако су сродни духом, то је највећи род, најближа својта. — Та ти је реч одлична, Бранко. Родитељи су друга генерација. Ми с њима живимо углавном само детињство и младост.