Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сад ће, веле, пустити неке гасове да нас све поморе. — Не верујем, човече, плаше на седамн'ест. — Море батали шалу, пустили су плакате.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они су остали испред Елбасана, На Љешу и Скадру, крај Јадранског мора, И њихове груди са седамн'ест рана, Позивају себи децу нових дана, Враћене орлове са албанских гора.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А дође л’ доба да се погине, На прагу нека дочека смрт!... (Отвара врата, нишани и пуца.) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А ти од једне гребеш ледину!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Боже мили, на свему ти хвала! Тако ради јетрва Ковиљка: она храни оба своја сина, хранила их до седамн’ест лета. Кад настало лето осамн’есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву
четири велике дахије начетверо разд’јелити војску, начетверо кô четири брата; поћи ћемо из нашега града кроз нашијех седамн’ест нахија, исјећ ћемо све српске кнезове, све кнезове, српске поглавице, и кметове што су за потребе, и попове,
разд’јелише војску, њи четири кô четири брата, пак на граду отворише врата, и одоше с војском по тефтишу кроз њихових седамн’ест нахија.
На све стране Ђорђе књиге посла, у свих градских седамн’ест нахија, на кметове, селске поглаваре „Сваки свога убијте субашу, жене, ђецу у збјегове кријте!
Уосталом, ово није једини случај кад Марко признаје бољег од себе; у једној другој песми он каже: „Бољи Реља од седамн’ест Марка“. Обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију, тј. обећава небројено благо ономе који погуби Мусу.