Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене. Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију, које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће, — и кога је она или водила за собом кад је лêпо, или му доносила кући, пошто су
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро! „Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.
” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На столу около кога је седело десетак официра, велике гомиле новца премештале су се од играча до играча који су хладнокрвно, са цигаретама у зубима,
земљане тестије, па га преместили у заједнички бетонирани подрум, где је пуно голих, ошишаних до коже и знојавих људи седело један другом у крилу, да маково зрно не би могло пасти на под.
Што? Зар зло мисли ко воли да прича? 1920. НАПАСТ Пред главном кафаном седело је неколико људи, са оним мртвопразним изразом паланчана кад ништа више немају да кажу све док не стигне данашња пошта
народних кујни тиме што посуђе којим се тамо при јелу служило не беше утврђено и увезано за столове за којима се седело, већ просто, без икаквих синџира, стајало онако исто слободно и на потпуном располагању као и у сваком другом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Беше ту и један командант пешачког пука. Између људи угледасмо где лежи на земљи једна жена, а покрај не је седело дете од четири до пет година и плакало. Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима.