Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Боже мој!... Онда сам се још умела и насмејати, а сад?... Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. „Иди, види ко је!“ рече ми тетка.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег. — Како Фочић у Шабац дође, хтео је и тамо кнезове сећи, но његов брат Мус-ага
к мени: „Хајде — нели — забога, ено Турака на Дрини и није и̓ врло млого; излазе те пљачкају пак опет на Дрину, а ми седимо на Симину Брду. Тамо је Лука Грбовић и Ћурчија, али један другога не слуша, а лако би Турке (тј. Мус-агу) разбили”.
Карађорђе одреди да у монастир Вољавчу идемо и тамо седимо. Већ ми каки смо таки смо, даду мени првенство, и одемо у Вољавчу. То је било августа 15. на Велику Госпођу 1805.
Он заповеди, одем у Боговађу, допратимо Совет у смедеревски град, и тамо седимо. Јануарија 4. године 1806. пише ми господар Ђорђе, дођем у Кнежевац.
— И одемо опет у Смедерево у Совет на наша определенија и тамо седимо. Док између Воскресенија (ово ми је Гаја Дабић каз̓о, да је по Воскресенију у вторник или Среду светлу бој био на
З., 4. и 5. јануара нисмо одлазили. 6. јануара сâм ја и Је(вта) ишли смо у квартир Лордов. Дали нам да седимо, и разговарао се секретар турски с нама, питали смо има ли какав одговор. Он одговори: „Јок, трећи дан биће одговор.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... — Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...
— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... — Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!... Па и ови Турци канда нису прави Турци!... Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— нек живи резон! Ми смо модерни људи, поштени људи. Не седимо на друму да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо! Шта ће врлина?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа. Ништа ја не видим шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом к’о сад до оног ормана тамо. Гледа... гледа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Не лажи! - шапнула је, гурнула ми комад у шаке и села поред мене. - Отац нас је учио да не седимо по шинама, то и ја учим оне млађе, иако је све наравно, чиста глупост: воз те може прегазити ако си глув ко топ!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод.
— Кога? — Мене и тебе. — И мени је то жао, — дубоко уздахну Софра. — Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
личности које стрпљиво чекају да их оживимо … Некада давно изговорене речи, расуте у времену, роје нам се око лампе. Седимо и на завршетку велике историјске књижевности, а на почетку наше сопствене – безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели
— Овај је најбољи! — казао је тоном познаваоца преко чачкалице, ратер фамилиас. — Увек тражимо да седимо тамо где он служи... — Тако је благ, несрећник — сложи се жена. — Нећу! — рече кћерка. — Шта ми је гураш?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Забунили смо се што ти Руси једанпут не сврше, него седимо на трошку. ГАВРИЛОВИЋ: Ја чујем да ће се сваком платити дијурна који је избегао. ШЕРБУЛИЋ: И треба да се плати.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А месец, чисто трепти. Од нашег дворишта, где ми седимо, само се то сјаји, а остало све је у сенци од толиког дрвећа што је око нас и по баштама.
— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи седимо. Ја никако не спавам. У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам. Нисам могао. Одох.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га. Одосмо. Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Провод! Пада вече и, тотално испосвађани, седимо испред телевизора. Нико ни с ким не говори. „Неочекивано лепо време за ово доба године — масира егзалтирано увек исти
Два зелембаћа одлазе до отмене „Фонтане“ у Кнез Михајловој, док матори и ја седимо и клопамо нокте без никотина. Маман, наравно, не пропушта прилику да у страшно отмену „Фонтану“ уфура у најгушће
И тако, седимо и чекамо Нову годину, као и толики милиони програмираних мамлаза. Узбуђени смо као нико, јер све нешто мислимо да ће
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Она гледа на све стране; дајем јој знак. — Могли сте да дођете? — Страшно сам се бојала. Седимо под маслином. Држим је још за руку и она не жури да је извуче. — Мислила сам да сте отишли.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Хоће! 'Ајде да се некако извучемо. (Гласно.) Па ја и Симка одосмо. Нема шта више да седимо. Послужили смо се, попили смо кафу, прегледали смо кућу, нема зашта више да седимо. 'Ајде, Симка, да пођемо.
Нема шта више да седимо. Послужили смо се, попили смо кафу, прегледали смо кућу, нема зашта више да седимо. 'Ајде, Симка, да пођемо. Останите збогом. СИМКА: Збогом! АГАТОН и СИМКА (оду).
АГАТОН: Е, па ти опет! Шта хоћеш, целог живота ваљда да седиш на балкону? Имамо право да седимо док се не отвори тестамент, а тада остаје овде онај који наследи кућу. МИЋА: Разуме се!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Танасије проба телефон и разговара: — Ето, седимо и пљуцкамо на цео свет... — А-ха, питаћу те, кад стану да пљуцкају на нас — вели више за себе батеријски наредник.
Сури облаци спустили су се готово до земље и из њих сипи јесења киша, упорно, једноставно... Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи.
Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу... Душа се згрчила од студени и злокобних слутња.
Диже се најзад лено и млитаво, мрмљајући неке псовке и помињући свој псећи живот. Смркло се много раније. Седимо каљави под оном шашом и мрачно гледамо преда се.
Али ми седимо иза једне, куће, па смо сигурни као у тврђави. Ујутру је командир пошао у извиђање. Собом је повео Милутина и мене, а
Некад би само притисла душу тешка туга за пропуштеним данима младости. Једнога дана седимо у нашој кантини, кад упаде капетан Станојчић. — Еј, палаферијо!...
Када останемо сами, чудимо се и ми зашто нема никаквог наређења за покрет. Већ три дана седимо у месту, а крваве борбе се воде пред Београдом. — Ја мислим да је то због тебе.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу? Док је мој покојни мајор био жив, после ручка седимо овде, једемо кајсије, а он коштице са веранде баца у реку! ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор? СИМКА: Артилеријски!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њихов се смех ори. После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови. Сав новац који је могла да набави слала је мени.
Кад звона зазвоне, све те грдне, тешке сенке крсте се, крсте. Кола, натоварена купусом, на нојем седимо, зашкрипаше, чим стигосмо на градску калдрму. Провео сам вече под најмрачнијим зидовима, што сам их, у животу видео.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ако нам изгледаху дани дугачки, опет некако брзо прође то време, те кад освану субота, а ми сви седимо на зборном месту и чекамо кад ће телеграф да се отвори.
ручка дођосмо сви код Тапура, дође и господин капетан, и ту се већ решисмо да не мрднемо никуд док пошта не дође. Седимо ми тако, пијемо и разговарамо се, док тек од једном дојурише пред кафану једна кола и из њих изађе неки Јово,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Не ваља ти што си отишао у опозицију, а сад се још радујеш и за Илића. Камо срећа, како седимо у истој кући, под истим кровом, да смо још и у истој партији, па да пријатељски разговарамо, а овако...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Петровић ЦЛИX НА БРОДУ Петоро седимо на крову од брода, Згурени, суморни, зловољни и мрачни. Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи,
Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни. Петоро седимо: једна седа дама, Са слеђеним болом, к'о древна Медуза, И једна девојка, с тананим уснама, Упалих прсију, и усахлих
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он спусти глас и поче опет да шапуће: „Ево нас тројица, како овде на окупу седимо, можемо, мислим са правом, рећи да смо нешто урадили и створили.
„Сви ми“, настави ујак, „како овде окупљени седимо, волимо из свег срца нашег Исака због његове благородности и поносимо се њиме због његових духовних способности.
излишан; пријатељски стисак и пољубац руке и простосрдачан поглед ока казују више но бујица уметнички поређаних речи. Седимо у њеном салону амперског стила у неусиљеном пријатељском разговору.
“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!“ Седимо још подуже у пријатељском разговору и прелиставамо књигу минулих времена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Доцкан, по мраку стижемо на малу станицу. Не познајемо никог. Сами смо, седимо на ђачком пртљагу, дрхтимо и унезверени уздржано јецајући чекамо полазак воза, док нам писак машине раздире срце: „Шта
Два сам дана преседео код њега, а трећег сам га натоварио на воз. Седимо опет Илија Илић и ја у купеу, глава му сва у завојима, једно око закрвављено и подбуло, али су му облоге добро чиниле,
Него ево шта: како смо ми иначе, углавном, отаљали наше послове и седимо овде тако рећи скрштених руку, право је и Мени драго да ти сиђеш доле и потражиш наше Србе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... — Бадава, своје па своје! — Знаш...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Е, па како шта имам! Ујак сам ти, најближи сам ти, па, дабоме, и мене због тебе чествују. Знаш ли, Живка, седимо тако у кафани, па ја устанем па кажем: „Одох ја мало до моје сестричине, министарке, на једну кафу!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Те »страшљиве генерације« ено тамо, где се по ономе паклу носи с азијатским халама, а ми овде седимо на мекој бунди и занимамо се моралисањем. Отац прота ућута и до Алексинца не проговорисмо више ни речи.
Неко запалио цигару, неко притеже обућу или загледа око пушке. — Шта ту радите? — Седимо, вала. — А што, болан? — А да шта ћемо друго?! — Хајд'мо напред.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Поткрада те газдарица? МИЛИСАВ: Не поткрада, него, знаш, ја и Таса практикант седимо у истој соби. ЖИКА: Па хоће ваљда да макне? МИЛИСАВ: Неће, али навуче, па кад испрља, опет остави, а ја плаћам прање.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кесице испод очију су му још модрије него оног дана увече, после битке. Да ли сам у погодно време дошао к њему? Седимо један наспрам другог, ћутимо и кришом меримо снагу. Јер, дошло је време да се огледамо.
Нас четворо седимо у великој Лаушевој одаји и чекамо Дадару. Свако је забављен својим мислима. Лауш се протеже као да хоће из крста и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
тога свог централног положаја, прати он са видљивим задовољством ток гозбе: сви гости једу добро, а пију још боље, ми седимо близу левог крила трпезе, у веселом неком друштву; и Кеплер је ту, у нашој близини.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја, ја.. Али како само може мој тата да никада не спомиње моју маму! Моје маме је и кућа у којој седимо... Ништа за то не мари госпа-Јелка...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али са друма допирали су гласови: — Кад пропада држава, нека пропадне и приватна својина! Седимо поред ватре занемели и тужни. Имамо осећање као да се налазимо у неком усковитланом вртлогу... Земљу напуштамо.
Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути. Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте.
повлаче и усредсређују на једну представу, везану за оне који остадоше скривени, иза сивих облака, јадни, напуштени. Седимо око ватре и ћутимо... Снег поче да пада. Још једна невоља више. А ми без домовине, без куће, без огњишта.
Наши посилни подложили пећ. Седимо покрај ватре и замишљено гледамо преда се. Улицом поред плотова провлаче се одрпане прилике војника и завирују у свако
Ја заузех став „мирио“ да бих кришом угурао у џеп чакшира преостало парче хлеба. Вајкају се Црногорци што не седимо још са њима, али се сви дигоше и испратише нас чак до спољних врата.
А ако је мртав, шта му можеш? рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу. — Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни.
На Божић деветсто петнаесте, ручали су војници чорбу са листинама од купуса. Али без хлеба. Баш на Божић седимо поред ватре, а у суседном биваку угледасмо свештеника са епитрахиљем. Око њега група војника.
СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо. Све што смо имали, рекли смо... Пексимита је понестало, конзерви више нема.
Једно преподне седимо испод шатора, на којем смо задигли крила са стране, кад Луки приђе један од посилних и предаде му парче хартије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
усева ради своје и наше потребе, — него браћо остала и добри људи, и ми, којино нисмо пољски радини, него дома у суху седимо, те нит нас бије злота ни киша, — да не лежимо залуду...
Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови. А бирт је љут и опак; како се што мало расрди на кога и није му што у вољу, таки на поље истера и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ономад на славу једном беомо, код чорбаџи-Гана. И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже.
— Седи си, Доке! — нуди је домаћица. — Што прајите? — пита их дока седајући на миндерлук према њима. — Седимо си! — одговарају оне кроза зубе. — Жмијете како мачке испод накладено кубе...