Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Био би зидар, да му не смета мистрија! Био би јахач над јахачима, да му не сметају седло, узде, мамузе и узенгије! Да му не смета јеванђеље, био би поп!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему. Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. А то беше нам Мркша Испијало!
А то беше нам Мркша Испијало! Ено га де му се седло уставило на трњу, а он ти поврх трња. — О, ви'те, молим вас! — још се чуди Пупавац.
Ђогат немиран, а Вуја не може никако да претури ногу до стремена. Притрча поша и поможе му, те се једва посади у седло. — Отвори нам вратнице, пошо! — рече поп и окрете вранца напред, смејући се узјахивању Вујином.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и — свакојаких других комендија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ухватила је, каже, нарав у коња. Изненада, госпожа Кумрија би скупила сукње, и уседала у седло, нагло, као да се из жене претвара у официра, хусара, а коњ би се пропео, па би затим прелетао преко препона, као да
да се осећа као Орације, а школа јахања грофа Пара није далеко, тако да би, сваки дан, могао да осети, под собом, седло и коња. Исакович није знао ко је Орације, али није хтео да пита.
то трпи, и гледао је, зачуђен, како Вишњевски уседа, подижући сам себи ногу, у узенгију, врло високо, а затим скаче у седло, као да уседа змаја. Исакович је дуго гледао за својим гостом, кад би Вишњевски отишао.
При заласку Сунца, у тој кући у Токају, док је Ана шила, а Ђурђе оправљао неко седло, Павле је, седећи на кућном прагу, причао о Бечу.
Шта код Трифуна има ново? Кад то упита, Павле примети, како је Ана погнула главу, а Ђурђе утро нос у своје седло, и сврдло, кидајући, зубима, кожу.
Пут се био отопио и претворио у каљугу. Исакович онда одјаха у Пољску, као да је мртвац, привезан за седло. А тако се и клатио. Знамо да је стигао у Јарослау, пред вече, петнаестог новембра поменуте године. Био је понедеоник.
Ако узме препону, да га Живан, пред женом, пољуби у врх чизама. Затим му окрете леђа. Поче да скида седло са кобиле и да јој нешто мумла. Као да је животиња, за њега, нешто, што другима није била.
Исакович се, као дете на играчку, кикотао. Миловао је своју кобилу, брисао је, намештао јој, понова, седло, и говорио јој нешто и гукао, нежније, него што је госпожи Евдокији тепао.
Међутим, кобила се спусти сасвим лако, машући дивље главом, као да је хтела да покида узду, да збаци са себе и седло и човека у седлу. Павле чу само да све утону, у вици и пљеску.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На северозападу је заграђена од Арбаније планинама Јабланицом и Мокром, између којих је ниско седло ЂафаСане. Туда су највише продрли Арбанаси, али их је зауставило језеро.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док су га слуге са једне стране дизале у седло, на коња, који се вртео преплашен шаренилом, дотле су две слуге са друге стране притезале колане, да не откине
Затим упаде у собу у којој је тога дана било много устајане прашине и у којој је Исакович прегледао једно седло принчево, купљено од Турака.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јест, рукотворина и јестива. Јанко се опрости и врати се. Затече кнеза пред кућом гдје поправља седло. Драгић посматраше што дјед ради. Кнез гракну: — А камо те већ, грдове мој!? Дошао си синоћ, а ја те сад видим!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пограбише коњице лагане, Притегоше седлане колане И још оне ибришим-тканице, Па у седло, те држ' за вођице. Стаде њисак ата и парипа, Свак одмила упропице ђипа, Ногом бије, а ушима стриже, Модар пламен
„Та куд ће се, Боже, то денути? Да л' ћу јунак данас погинути?“... Ово рече, па на поље брже, Лати зеку, у седло се врже: „Горе, браћо, ето бели зора, Та на ноге, јуриш на злотвора!
Турчину на јаде се дало: Ударио војвода Милета Баш по глави Турчина проклета, Раздвоји га на том седлу бојном, И седло му на коњицу гојном, И коњица на пољу крваву — Четир трупа падоше у траву.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Некад га западне и државни коњ, па официрско седло, нова цирада, ашов, болнички кревет, очувана кибла, а није згорег смотати и неки карабин с фишеклијама, злу не требало.
Зар орахе намијењене рањеницима овако крчмити, види ти разбојника! Успухао се чича, седло га не држи. Обзире се на пратиоце и пита: — Чуј ти, Чедо, ма је л могуће да би ови Крајишници дигли орахе намијењене
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Празно седло. МУСА: Знам да је кадија отишо у Нови, тако се барем причало, па ће сватове сачекати пред Требињем. СУЉО: Сад,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те узјашим, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рекао је да не стављају седло, већ три савијена ћебета да пребаце преко леђа. На тако опремљенога коња узјахао је, и са својим сеизом, у први сутон,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња. Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану. — Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
вода која се пила ради освежења шестопер - буздован са шест пера шимшир - зимзелени украсни шиб или дрво шимшир - седло седло од шимшира
која се пила ради освежења шестопер - буздован са шест пера шимшир - зимзелени украсни шиб или дрво шимшир - седло седло од шимшира
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? — Седло. — Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. — Море ћути, граде се без нужде накараде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину. Шикну крв. Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури
гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну, обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом.
— Раса не чини калуђера, ни мантија владику. — Сребрно седло не чини добра коња. — Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину. — У опорој љусци слатка језгра.
Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња. Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра
Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња. Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука
Ја донесох малог миша, Да преструже бојно седло. Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте
Ја донесох малог миша, Да преструже бојно седло. Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’,
Ја донесох малог миша, Да преструже бојно седло. Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука
Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша. Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’,
Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша. Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука
Ја отидох у лужину, Те одсекох супружину; Удрих мацу по лубину: Поче маца миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче ватра копље горет’, Поче
отидох у лужину, Те одсекох супружину; Удрих мацу по лубину: Поче маца миша јести, Поче миш седло стругат’, Поче седло вранца бити, Поче вранац воду пити, Поче вода ватру тулит’, Поче ватра копље горет’, Поче копље вука бости, Поче
“ — Нећу! — Причекај се, један коњу, Ја ћу на те седло донет’, Нека тебе седло таре. И донесе једно седло: „Тари, седло, овог коња!“ — Нећу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ако је твој, ето ти га. Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора. Онда ја упртим торбу с пројом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
ако је твој, ето ти га.”” Па ми да челца, и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим па челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прибојава се да се не сретне с Вукашином, па Мијата стално пожурује. Кад му овај поможе да се попне у седло и намести опанак у узенгију, Аћим рече: — Спреми санке и коње да одвезеш Вукашина у Паланку. Све лепо да спремиш и...
у манастир! — Срећно, срећно! — радосно узвикује Мијат и помаже Аћиму да се попне у седло. Као у сну, Ђорђе гледа за оцем што одлази на белој кобили. — Видиш, баксузе, шта моја ћерка рађа!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се уплашио кад су Французи осули ватру док је јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу пастима земљу“ При томе, наравно, Пишчевића није погодио метак, али зато јесте
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад је он као млад поп први пут пројездио кроз нурију на седлу, сви арнаутски прваци и спахије су му поручиле да седло остави у попадијину вајату а на кљусе метне самар, као што и приличи влашком попу...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
То баш тако личи као кад би крмача викала: „Молим вас, метните ми седло, мени то лепо стоји. Ја могу бити камила.“ — А ти, Фемо, сваки дан да проучиш ону пословицу: „Нема ти горе него кад се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада баш распали нека бугарска хаубица. Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене. Управо, ми ту Сиву Стену нисмо ни видели тада. Магла је још увек била густа као тесто.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави. И ти имаш право. Скини узгред и седло, па се мало наслони и одмори, у том ће ти и Партенија припремити госпоцку вечеру.
О, да и' видиш, Асан-беже, па да ти се очи двије нагледају, дао би пола Крајине! Он скиде седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже, ништа под Богом
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда је нека од њих заочила моју грбу, то јој је дошло као згодно седло, па ће весели Димитрије, ни крив ни дужан, због лудости овога балавца шнирати уздуж и попреко долинама, ливадама са
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад неко стар онемоћа, или умре, довести на његово место Грка готова човека, да одмах ускочи у седло. А можемо имати деце, па опет да не будемо ни живи, ни Грци. Јеси видела Замфирова сина? постао ортак Матићу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Није него!... Још и на руду да се заклињемо... Онда би коњаници требало да се заклињу на седло, инжењерци у понтон, а коморџије у самар... Друго је застава.
Тако, претурајући их, преведосмо наше коње. Ноге су им биле рањаве. Услед превртања пукло је седло на коњу поручника Протића. Протић се подбочио рукама и посматра тужно. — Не секирај се.
Ноге су му дрхтале. Само што не падне. — Не вреди!... — прошапута сеиз. И не питајући ме, откачи колан и скиде седло. — Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено. Дође ми да му обавијем руке око врата. Ишао сам пешке.
Мало коња успело је да побегне кроз ону јаругу и однесе у своју команду само седло, док су им јахачи лежали мртви и рањени, разбацани на све стране поред друма.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када дође до добријех коња, он проводи својега кулаша, па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу!“ А он прође с оне друге стране, заигра се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена
мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје. Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“.
бану, има ђога коња од мегдана, што га данас у Србина нема, у Србина, нити у Турчина, узмахује и главом и снагом, те у седло баца господара.
Пак се Марко болан учинио без болести, од мудрости тешке, по добру се Шарцу положио, на седло се срцем наслонио, тако иде преко Цариграда.
Па повика Порча од Авале: „Слуге моје, извед'те ми ђога!“ Докле Порча седло опремио, дотле слуге изведоше ђога: довати се ђогу на рамена, право оде низ поле Врачара докле дође тихој води
Кад се Дмитар виђе на невољи, скиде седло с вранца великога, пак заврже на буздован перни, брже дође граду Биограду. Како дође, он љубу дозива: „Анђелија, моја
будимски свога жени сина, брата Митра зове у сватове, Митар иште коња н оружје, а и наше турско одијело, и он иште седло оковано: хоћу л' дати, моја душо драга?“ Љуба њему тихо одговара: „Подај, душо, Јакшићу Богдане!
Подај брату коња и оружје, и подај му турско одијело, још к отому седло оковано; ја ћу дати твоју абајлију, што сам теби код бабајка везла, пак ти нисам за њу казивала, јер је нисам била
будимски свога жени сина, пак Богдана зове у сватове, Богдан иште коња и оружје, а и наше турско одијело, и он иште седло оковано; хоћу л’ дати, моја душо драга?“ Ал’ бесједи Милица госпођа: „Кам’ му коњи? поклали их вуци! Кам’ оружје?
потеже сабљу Џафер-бега, пак дочека Хусејина слугу, удари га по десном рамену, раздвоји га на седлу бојноме, бојно седло на коњу дорату, а дората на земљици црној, и још земље мало заватио!
“ Па потеже дренову батину, ал’ се саже Тодор по дорату, — надвоје му седло разломио. Кад удари дреновачом Тале, ту се смјеста заметнула кавга.
брате, без биљеге, а на вранцу чултан до кољена: чисти скерлет златом извезени, златне ките бију по копитим’; бојно седло од шимшир-дрвета, шимшир-седло сребром оковано, на облучју камен сија драги, о облучју господско оружје: с једне