Јакшић, Ђура - ПРОЗА
неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца свога...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Врата на кући отворена. Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. Ко да их остави?... Зар да их под седу косу убија?... Зар да им под старост загорча дане?... Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?...
Ко да преживи ову бруку?... И то још под седу косу!... О, Господе!... Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... Па поче дрхтати од жестина...
— Нећу!... Нећу! Узмите кога хоћете! — Ми тебе хоћемо! — Али ја нећу! Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? — Ми ћемо ухватити лопова! — Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.
— рече јетко. — Шта сад велиш?... Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка... Кажи им нека дигну потеру! Зар под седу косу да се обрукаш?... Срамота!... Иван оборио главу.
!... Ето ти сад!... Сад бечи очи!... Киша отпоче. Крупне капи падоше и оросише му седу косу... Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша. Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Мени је стотину година, и живео сам без тога... Па зар сада да ми се на ову седу изнемоглу главу удара жиг ропски... — Доле с том матором рђом! — дрекну председник. — Доле с њим! — вичу једни.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва
они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седу вечерати. Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: „Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Путујући тако, дође у једну велику шуму и, идући кроз њу, нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен росио...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ти јоште живиш!... Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време! Можда чекаш снова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме? 1880.
На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас... Срце се ствара у кам, душа леди, А на уснама изумире глас И само сузе теку...
Сунце се у магли гаси. А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô умирући глас. (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме!
Песничкој причи протекло је доба, Романи данас „уживају право“; И ја је не бих дизао из гроба, Да седу прошлост не поштујем здраво. Сад што му драго. Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Старац добија позив за мегдан и плаче: осећа да је врло стар, да се не може ни коња држати, а тешко му је да под седу главу служи Турчину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није лепо бистре воде извор закопавати и жабокречну бару црпсти и пити је, сунце тајати а звезде указивати, седу натраг стајати и момчету напред у столу старце учити и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити,