Употреба речи селу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

У живопису и у музици уживао је. У нашем селу беше један дилетанат у виолини. И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао.

Тетка извади из крова на кући нешто трске — јер не беше скоро у целоме селу сламе — заложи фуруну, умесила је хлеба. Био је, истина, црн, с пројиним брашном помешан, али га ми слатко поједосмо.

Кад је било пола ноћи, наши у кући већ су давно поспали, у целоме селу нигде једнога гласка да чујеш. Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута

А човек коме су сви равни, или све мрзи или све воли... У селу, истина, нико није могао шта да изнесе противу ње — штавише, људи су се чудили како је могла онако неваљала мати овако

после кукурече, рекао би човек неки огроман петао; а кад замауче, заклео би се да је најстарији мачор што га има у селу... Е, не мож’ поднети!... А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут дукат поклониш!...

А школа? Школа у оно време једва је где и било... У целоме Левчу беше само једна једина, у селу Планинцу, па и та је жалосно изгледала: прозори хартијом излепљени, врата неофарбана, а по дуваровима се тек понегде

Кад се мало од узбуђености повратио, он се рукова с учитељем и са старим странцем, кога су сви у селу звали „Сремац“, рукова се с њима, па тихо шапуташе: — Праштајте!... И чувајте ми дете...

Све, дакле, комшике тврдише једно: да је старога Сремца кућа нечиста, иако је у селу најчистија била. Тако, дакле, сад знамо зашто је Милисав долазио до записа, зашто је тако редовно походио свога

Е, али шта ћеш? Трпи се, ти си вредан момак каквога у целом селу нема; све ћеш ти то накусурати... Има времена!... — Али... — заусти Милисав, али се одмах трже и не хте даље говорити.

Чудо од света!... „Милисаве“, светујем га ја, „та има у нашем селу људи, те каквих газда, и од какве фамилије, па и у њих има девојака!...

Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре... Никада не би човек веровао да су то брат и сестра.

— пита је стари Сремац, који од неког времена слабо с киме говори, а код куће се ретко кад и бави, него све некуда по селу и по луговима лута. — Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зашто да сам гди нибуд пребивати с т о б о м изабрао, то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се с т о б о м

Онда ти курјак стане бежати, мислећи у себи: „Међер бабе у овом селу једно говоре а друго мисле”. Наравоученије Људи који своје пристрастије и користољубије за совет примају подобни су

било већ и гладнити, и одговори курјаку: „Добро, кад је тако, а ти хајде са мном; ја ћу ти наћи господара у нашем селу који ће те добро хранити, само да му у ноћи од лупежа кућу чуваш.

„Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.

Какво ти је то лекарство? Кад бих ја то учинио што ми ти велиш, ваљало би колико је тог паса у селу да ме сви уједају”.

Руга се комшија комшији, село селу, вилајет вилајету, и сви народи један другому. А зашто? За слепо самољубије. Колико крат кад смо при трезвеној памети

у Далмацији, с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан светога Николаја којега он слављаше, у реченом селу, децу учећи, слушао; и будући да је кратак, а весма, и у самој простоти куриозан, хоћу га овде придодати.

А ето Босне, види се одавде, гди сав 'ришћанлук Турком даје, а нико не проси, него јоште у сваком селу на'оди се, фала богу, имајући' људи и газда.

С.: Не иштете ни нашега благослова? К.: Ја сам ти казао: благословите ви себе, да наше не просите, а ми у сваком селу имамо наше свештенике који ће нас благосливљати. С.

У једном селу судија и свештеник, благонаравни и разумни будући, све село на добро настављају, уразумљавају, к трудољубију и к

философи; али јесу сви епископи и све свештенство, сви сенатори и судије, сви магистри до најпоследњега и у најмањем селу. Колико је овакових људи у сваком многочисленом народу од потребе? А овакови људи ако су невјеже и неучени, шта су?

чрез њу на некакова зовома господства дођу, а не да разумнији, просвећенији, бољи и совршенији буду, пак ако ћеду и у селу децу учити: такови криво мрачно и худо мњеније како о науки тако и о својој души имаду, и подобни су басне орлу, који

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ Садржај И 2 ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА 3 ЂАВО НА СЕЛУ 6 НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О

ЂАВО НА СЕЛУ 1. Спавам на тавану штале, у црној ноћи, у слами Која мирише на њену косу и врат, и бива Тесно у овој горкој

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја знам да ће исте догађаје доцније млого перо описати вештије, али истинитије неће. Ја сам се родио 1777. године у селу Бранковини, сат и по од Ваљева, од оца Алексе и матере Јоване из куће Ђелмашевића из Гвозденовића.

Он је непрестано по кнежини ̓одао и кога кметови и сељаци оптуже, и да је крив види, казнио га је онде у селу где је погрешио. А за врло велике кривице морао је слати у апс муселиму и кадији (у Ваљево).

Турци падну на конак у Свилеуву, у покојног кнеза Ранка илити попа Луке Лазаревића, и по селу притисну ̓арати. Наша им војска пресече пут од Ваљева, и пође на Турке; а они направе од авлија метеризе и стане се, а

Добране јавио стрицу да су Турци у Шабац дошли, и Јаков и кнез Сима с војском по̓итају, и кад чују да сам ја на Новом Селу, тамо дођу.

Пита нас најпре за имена и где се који родио; кажемо: да сам ја у Србији, у ваљевској нахији, у Бранковини селу; Протић у Пожаревцу; Теодор у Цесарији у Руми; Чардаклија, заборавио сам где за се каза, негде, чини ми се, око

ми он каже, да се онај први одговор аустријски десио међу његовим прочим писмама, и кад је он из Београда побегао и у селу Ади код Дунава седио, да су дошли Немци и сва његова писма однели и прегледали и све опет му вратили, само су онај

А кад виде Турци да ће изгинути, онда у једном селу утрче у један котар (сењак), почну се тући. Најпосле запале сено и потрпају све оружје и најбоље ствари што су имали у

Његова је старина и фамилија у нашему селу Врелу, но он је седио код нас у Бранковини, и почео писати устројеније Совета, каков Совет треба да буде у нашим

Ваљда је оно викао Максим кнез из Губереваца који га је свуда водио. Кучук-Алија осване у Шљивовом Селу, у̓вати три човека и посече, пак у Крагујевац оде, покаже Карађорђев ћурак, и сељаци почну заиру доносити му.

лили попа-Лукине куће, и отишли у ваљевску нахију, и у селу Чучуга на конаку. У селу Брезовици, одмарајући коње, који су већ посустали били, искупим седморо-осморо момчади.

лили попа-Лукине куће, и отишли у ваљевску нахију, и у селу Чучуга на конаку. У селу Брезовици, одмарајући коње, који су већ посустали били, искупим седморо-осморо момчади. Пођем право за Турцима.

Сокола пали ваљевску и комад шабачке нахије, и он је писао Катићу и кнезу Сими да доведу индат, и почели се у Дрену — селу ваљевске нахије — скупљати. Ја чујем, да је Карађорђе дошао на Бели Брод, и одем к њему.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се,

Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу. Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза.

Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег газда-Раке! Чујте како креше!...

Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима.

Него одсад ћу и ја друкчије... Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку...

Сутрадан зором већ поче биров викати по селу: — Чујте, људи, заповест од кмета: ударите роге на стоку да не чини штете! Хоће кмет све у обор!

— Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. — Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити.

— Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... — Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? — Море, гледај ти само посла... У том разговору дођоше оба брата кући.

Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... Еле, за часак ти пуче тај глас по селу. Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.

»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале...

једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза

Сутрадан поранио газда Милун, па седи на доксату пред својом кућом, а кућа му је од најугледнијих у свем селу. Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.

Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима. И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа.

И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним.

А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. И онда је ишло све као по лојy.

Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.

И ухватише се... И понеше се по оној чистини... Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају цнагy... Све живо претворило се у око... А они се носе... Обе стране једнаке.

— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нац је обрукано и осрамотило пред целим светом... Глас му је дрхтао...

За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници...

све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало... Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук

Чудан беше то човек. Он је био... воденичар. Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу. Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори...

И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани... Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после.

— У качари — одговорише жене. Они приседоше мало крај огњишта. Сима Катић био је марвени трговац. Родио се у селу Дворовима у Босни. Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава... А кô сабласт чудна, Међ гробљем и селом још кривуда стаза, Сва бела и

Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади.

Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима које су имале боју страсти; на Лидију са којом

Али је у селу био већ један пророк који је изгледао лепше, и којег су разумевала и деца и животиње. Сеоска будала је тада предложио

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава! Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.

Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници. Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук. Заповиједао је кмету, а кмет селу.

— Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук. Заповиједао је кмету, а кмет селу. Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да

— У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза. А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!

Он води бригу о цијелом селу. Час је у једној, час у другој њиви, сада у школи, послије у цркви. Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је

Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу. Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.

И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину

Попадија се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе. Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.

Поп издиже главу и погледа по свјема: — Је ли оно тешко селу? — Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!

Тек он се трудио што је боље могао. Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао. Управо се ни жив није чуо.

да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу. Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр!

Него ти њу дај даље у школу. — Не чу ти, оче владико, свршила је! — Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. Попа штрецну као да га неко ножем удари.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.

Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; штавише, сад још хвале место да је суво и оцедно, и да му и не треба

Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста. Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког

Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало

Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша. Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много к’о Совра

А што се у селу венчало3, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.

И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак, па не отпочне отприлике овако: —

А деси ли се каква несрећа у селу да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро. Ако богатији умре, оглашују га сва

А деси ли се каква несрећа у селу да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро. Ако богатији умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа;

« Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено да су сви попови једнаки,

И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бá

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре. Зими, у селу... и тамо вуци ли? пси ли? растргли је. Ко зна?

А она је хтела да буде богата. Да и она, као све, прве, најбогатије девојке у њеном селу, пође на сабор. У волујским колима, покривеним лепим ћилимом, а она у колима, око ње, умешене пите, банице, она

Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме. Кажу да је тада обично у своме селу и да тамо ради, као да се смирио, дошао к себи.

И онда би настала она његова збркана, убезекнута прича: о том бегу, о купљењу његова десетка у селу. А то би нагнало чаршилије да се сете његове несреће од које је Менко тако шенуо, те да би после између се причали:

се причали: како тај Беглер-бег, Док Менко био млад, тек се оженио, нов домаћин, кад је купио десетак у Менковом селу бацио око на његову жену. Менко са још некима ухватио бега и избио.

А што је најгоре, био је из јаке, задружне куће у оближњем селу. Браћа му први домаћини у селу. Кад му је мати била жива, она је ишла с њиме.

А што је најгоре, био је из јаке, задружне куће у оближњем селу. Браћа му први домаћини у селу. Кад му је мати била жива, она је ишла с њиме. Нарочито зими, кад се од куће искраде, она потрчи за њим.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

„Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена.

Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за имућног човека држати може. Ту се сад о трговини почеше надметати.

Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати. Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине!

Сад би се баш упркос заљубио. Љуба је имао каталог од свих девојака у околини. У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде. Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С.

— О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати. Само да најпре пошљем по мог тату. Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори

Женске се на то уклоне. — Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра. — Ви сте на добром месту.

ВИ Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре. Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б. Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.

штетовао што се оженио; јер уколико се већма у просидбама истрошио, утолико сад више ради и штеди, па је већ сада у селу О. први грк. ПИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА Давно је било! У вароши Х. биле две госпође, Мица Рогозић и Алка Ћирковић.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он погледа по селу. И тај његов поглед, засењен и мутан као и његове мисли што су плавиле све по неким црним таласима, видео је само

Увенула би као сваки цвет што је откинут и не би ни знала зашто је живела. Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би трпела, раскинула би га одлучно.

Африка

Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов. Остали ће играти бриџ. У селу су истовремено два там–тама. Први који посећујемо изгледа скроман по гомили присутних.

преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там, који ће изводити стари ратници, под маскама и на високим штулама.

Трчим да га тражим по пијаци, по селу; сачекујем друге црнце који га траже; не успевам никако да прикупим више ни онај остатак момака.

У селу Млата Бара, малом збијеном селу фетишиста, у коме је на свакој малој округлој житници извајана каква рогата глава или ш

У селу Млата Бара, малом збијеном селу фетишиста, у коме је на свакој малој округлој житници извајана каква рогата глава или шкорпија, наилазимо на једну

У селу Феркасандугу, које је велико и налази се на раскрсници стаза, двор је великог крала Урукуме. У овом селу се нећемо задр

У селу Феркасандугу, које је велико и налази се на раскрсници стаза, двор је великог крала Урукуме. У овом селу се нећемо задржавати, али ја ипак идем ма само за тренутак између станишта у правцу дворова.

Преко брата шаљем јој више од двадесет ниски најшаренијих стаклених перла. У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија.

Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу. Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре.

Ништа тужније но видети у овом селу мале девојчице или дечаке који, још на изглед пуни здравља, очајно се муче да савладају све јачу болест.

Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце. Тако је страшна беда и несрећа и у овоме селу, да нема скоро ниједне колибе од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне девојке, витке као

Не, ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан.

Црњански, Милош - Сеобе 2

помислити да се, као браћа, насели, у трактиру, него се био населио, код својих, развојачених, сератлија, у оближњем селу Махали.

Због тих барутана, иако су биле зазидане у земљу, опкољене јарковима, Темишвар је живео у страху. Према селу, Трифун је видео, на утрини, сапете коње, који скачу као неки огромни скакавци, а под ђермом, жене, како се љуљају

кад то чу, снужди се, па исприча, снуждено, како је деда Гаврило причао, за свог оца, да је био честит и поштован у селу, а да га је убио рођени брат. Гут! Јаwохл?

Враћао се у своју Сервију, све даље и даље. Виде себе и у посети код свога деде. Идући његовом селу, неким шумским путем, онако мали, био се заморио и поче да моли мајку, да сиса.

Халт! Халт! Оћеш, под јајца греифен? Под јајца греифен? Павле је био, у сну, претрчао, брзо, стотинак корака, према селу, па виде како кола Гарсулијева пројурише крај њега. Покушавао је, очигледно, да побегне до Темишвара.

Личи му на оног калцана, о ком се прича да је милостињу скупљао, па код неке ришћанице, у селу Рибарици, ноћио. А у тефтер записао: Село Рибарица. Писала ришћаница: трубу сира и чабар платна!

Одељени од света, затворени у свој круг, и сународници Исаковича били су изложени таквој несрећи, и на селу, под ударцем Сунца. Породице су ишле фамилији, често, у посету. Окупљали су се о празницима уз вино и ракију.

А мушко око могло је да збуни у колиби и рођаку! Код варошана се таква срамота, обично, крила, добро, али на селу често би се завршила смрћу. У гостима, у сватовима, кад се дојке тресу у колу.

Тражио је људе који неће оставити у завичају, ни жену, ни мајку, а који се беху, у селу, прочули, по обешењаклуку. Сва петорица су била сиромаси, сираци, послушни, неуки, али жељни да се истакну.

Кроз ту маглу лишће је, сад, опадало. У тој магли цветало је још и зимско цвеће, по баштама, у једном малом селу, кроз које је прошао, уз вику коњушара и туп удар дрвосеча, који су крчили шуму.

Петра је Павле угледао, тако, да се ражалостио. Новосербски пук Прерадовичев био је изненађен, у једном селу, и Петров полуескадрон нашао се опкољен, међу плотовима, и кућама, са тим пуком, у безнадежној ситуацији.

Сав се, каже, изгубио, откад му је дете умрло. Нашао да преноћи, на маневру, са коњицом, у селу, међу плотовима, оштрим – као на коцу. Ни један коњ их не би прескочио.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Цењени од свих, они служе као пример селу и крају. Грубости у свакодневном животу, које се уопште могу посматрати код сељака, скоро нема код шумадијског

протеривања Турака мухамедански Динарци су ретко остајали у Загори, или су прелазили у хришћанство (као на пример у селу Отону).

Вероватно да су прве аромунске породице дале име овом селу по реци Галику. У овом селу има једна аромунска породица много доцније настањена и зове се Цинцаревићи.

Вероватно да су прве аромунске породице дале име овом селу по реци Галику. У овом селу има једна аромунска породица много доцније настањена и зове се Цинцаревићи.

и то поглавито око планине Јабланице, даље у Преспи, у Маријову источно од Битоља, у околини Прилепа, нарочито у селу Крапи, најзад у Меглену и у планинском крају горње Брегалнице.

У неким селима ових области процес стапања још није завршен. У селу Белици, недалеко од Струге, Аромуни су на путу да се пословене, а неке њихове одсељене породице су се потпуно посрбиле

Нема области, и у неким пределима нема села и готово нема куће у селу из које се не би ишло на страну ради зараде. Од пре неколико година жене све више прате људе на печалби, нарочито кад

Исти сам менталитет нашао код неких Мијака из Тресонче, који раде као зидари у Београду. У овом мијачком селу сам ближе познао једнога „американлију“, тј.

Оба се радују што су њихови крајеви ослобођени и што је отворено поље за слободан рад и утакмицу. У селу Ботуну у Дебрцима, близу Струге и Охрида, има их који су на краће време били у српском делу Баната.

Други (нпр. у Тополчанима, селу у Поречу) ће вам рећи да су Срби. Уколико има историјских успомена, није ниједна бугарска; све су српске, али су

Налазио сам их нпр. у селу Тополчанима. У више села битољске котлине причали су ми да они не знају певати те песме, али да су их слушали од

Ове се групе осим тога разликују и између себе. Међу Словенима битољске околине има досељених Мијака (у селу Смиљеву, у вароши Крушеву).

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ ријеку према селу. — Аха, држи га, држи га! — подругљиво повика за њим Тошо.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Готов је. Сутрадан пред вече дођу у Ш. и отседну у биртији код ,,Белог коња”. Тако се та биртија звала. У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.

Тако се та биртија звала. У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу.

— То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати. Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. — Дало би се све то изгладити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла

Брат му је, по договору, провео ноћ у селу, са децом, да у зору порани и дође да му се нађе, при растанку са женом, чије су се плахе ћуди обојица бојали.

Возио се колима по поплављеној земљи, прегледао зидање цркве, коју је брат био започео да диже, у селу које им је отац населио.

без прекида, цео дан, ручајући на трговима у малим стрмим варошицама, а вечерао већ далеко, у неком мрачном брђанском селу, где се крај свег замора играло на месечини. Багремови су мирисали и бубе зујале сву ноћ.

беше шума коју су војници Вука Исаковича били почели да крче, и земунице оних који још не беху набили куће од земље у селу што се спуштало на воду, у средини са дрвеним звоником, под чијим су кровом биле извешане иконе, донете из старих

Уосталом, Ананија је био тврдо уверен да ће она излазити из гроба и ходати по селу. Под мутним и кишовитим, облачним небом, што се пушило као од неког дима, у блатним и мокрим данима, у којима су трске

што су мирисали на овце и јагањце, крај светлости жишка, тако је госпожа Дафина постала, вољом Ананијевом, целом селу као страшило.

Провидан, просијан месечином, он је био тако далек од свега тога што се, те ноћи, у његовом селу догађало, да га је и жена, у свом самртничком страху и мислима, само наслутила, као неки давни мирис, само у причини

Секула, Исаковичев звонар, са унакаженим лицем и одераном главом, без једног ока, плачући. У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака.

Ананији се беше нога, ударена секиром, дала на зло, и он је ишао, по селу, враћајући ту овцу, тамо коња, тамо плеву, све што беше покрао с пролећа и преко лета.

Над гробом госпоже Дафине подигнут је кров. Црква се већ зида. Покојни Аркадија пак јавља се ноћу, у селу. Већ неколико њих видели су га како се гега, и чули су га, како певуши, кроз нос. Напада жену.

и одузимања оружја, мислити на децу, ићи брату у Будим, ђенералу у Темишвар, куповати коње, кола, подићи ковачницу у селу, преместити капетана Антоновича, писати исцрпан извештај о повратку Славонско‑подунавског полка, а нарочито, нарочито

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу, када се у селу појаве вештице, мајка заштите ради кади кућу катраном а своју децу, пред спавање, нагарави чађу по челу.

Срби, као сељаци живе само од земље и од стоке.“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да, упркос турској окупацији, очува своју сељачку, патријархалну

Осим тога, велике задруге уживају већи ауторитет не само у селу, већ и пред спољним непријатељем.¹⁵ То је разумљиво, будући да јака задруга има не само више радника на њиви, већ и

„У селу жена свога човека не зове именом, него га према прилици у којој је, опише тако да се зна ко је. Деци својој она ће рећи

У срезу Сански Мост (Босна), на пример, у једном православном селу, родитељ каже: „Коме је Бог дао да буде добар биће и без батина, а коме није, ни батине га не дотјераше.

“²⁴ И мала помоћ детета на селу веома је драгоцена и по свом значају велика. Милићевић каже да у сеоској породичној задрузи деца оба пола „чим мало

Из многих етнографских извештаја може се закључити да се на селу тачно зна шта је дете у одређеном добу живота кадро да изврши од радних обавеза.

крдо и лежи на тору; двадесете — прихвати рало, и вјеримо га, пак, ако је чоек за чоество, ожени се, и може сјести селу кнезом.

Србије, иначе лојални заступник „напредне идеологије“ са „чврстим атеистичким ставом“, на питање етнолога да ли у селу има вампира, рекао је да су то „глупости и сујеверја, да тога нема у селу — али да је вампира лично видео“².

ставом“, на питање етнолога да ли у селу има вампира, рекао је да су то „глупости и сујеверја, да тога нема у селу — али да је вампира лично видео“².

2.1. Очекује се да је фатализам више заступљен код мање образованих, старијих и женских испитаника који живе на селу. 3.0.

н.н. 0,00), затим са местом боравка испитаника (на селу се више прихватају обичаји и веровања него у граду (р = —0,35, з.н.н.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Десанка Максимовић ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ Садржај ПРОГЛАС 2 О ЦАРСКОМ СЕЛУ 4 О ПОКЛИСАРУ 6 О СИРОТОЈ КУДЕЉНИЦИ 7 О ОДБЕГЛУ РОБУ 9 О МЕРОПАХУ 10 О ХИЈЕРАРХИЈИ 11 ЗА СЕБРА 13 ЗА СВРГНУТЕ 14 ЗА

О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави

У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа,

да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар преда и уз пут заклања као пламен на олуји.

Да се гладни чак у селу деветом који се потуцају и просе, кад чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Од куршума — рече старац. – Па, ко га уби? – Швабо, а да ко ће! Био је јануар 1972. и путеви према том селу, што лежи на блатњавим обалама реке Тамиша, били су залеђени.

Родитељи у једном забитом јужном селу беху му већ одавно помрли, а завичај избледео као метафора. Усијани камен под стопалима, зујање мува, досада и

»Моја мала је на селу. Плаћам за њу педесет комада месечно...« Крајичком марамице Сузи брише лево око. Уз циктање и дивљење око стола се

Опет ћеш ударити оног испред себе! – Видиш да нисам! – Ниси јер сам те ја упозорила! И шта? Имам, наводно, кућу на селу, коју не могу да видим очима; имам мужа... – . . . кога не можеш да видиш очима!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге стране великог пламена, гдје бјеху све три женске, наста плач и тужаљка.

Кад узјаха, рече приставу: — Реци нашима да одох да обиђем грађевину! Могуће је и да ћу ноћити у селу, дакле нека се ништа не брину!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Мени је то деловало као штампарска конвенција, или графичка шифра... (У суседном селу живео је један човек кога су звали „Змај”, и ја сам, у једном часу, помислио да он саставља те песмице.

О селу, о људима на селу, о њиховим мукама и радостима, о деци, о природи, о животу и смрти, он зна само оно што је на почетку

О селу, о људима на селу, о њиховим мукама и радостима, о деци, о природи, о животу и смрти, он зна само оно што је на почетку појмио; то знање

Детињство, као поетски филтар свих Ћопићевих искустава и сазнања о селу, јесте школа гледања која му је омогућила да уочава танане преливе, скривене пориве, тачан смисао и праву вредност

На крају колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући, у ходу, чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ради поправке здравља врати се опет у северну Далмацију, за учитеља у селу Голубићу крај Книна, а потом на Косово Далматинско и у манастир Драговић.

АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753. у селу Керу, у Бачкој, учио је »словенске« школе у Новом Саду и Сегедину, а латински и немачки језик у Пешти и Будиму. 1780.

И иначе слабог здравља, подлегао је услед напорног школског и научног рада. Умро је у селу Рјесноје, код Харкова, 28. септембра 1811.

ЛУКИЈАН МУШИЦКИ Живот. — Рођен је у селу Темерину, 27. јануара 1777. Српску основну школу свршио је у месту рођења, немачку у Тителу, гимназију у Новом Саду и

ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ Родио се 10. септембра 1793. у селу Адашевцима, у Срему. Основну школу свршио је у месту рођења, гимназију у Карловцима, филозофију у Пешти.

Српску основну школу свршио је у Сомбору, немачку у селу Оџацима, гимназију у Карловцима и Пешти, права у Пешти и Бечу. У Пешти је 1826.

Матија Бан родио се 4. децембра 1818. године у Петрову Селу код Дубровника. 1834. ступао је у фрањевачки ред,69 из кога је изишао брзо, већ 1836.

МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА Рођена је у селу Буковцу, у Срему, 1830. године. Школе је мало учила; у родитељској кући, поред оца сеоског свештеника, сама се

доселила се у Јадар, у Србију. 26. октобра 1787, у селу Тршићу, од оца Стефана и матере Јегде, рођене Зрнић, родио се Вук Караџић.

Пошто је неко време, 1822, нашао склоништа код својих пријатеља у селу Пањеви, код Темишвара, у Банату, он 1823, преко Прага, пође у Немачку да учи медицину.

У засебним поглављима Караџић је описао народне обичаје, традиције, веровања, изнео начин живота у кући, у селу, у општини.

1857. пређе у Србију и добије за привременог учитеља и селу Подгорцу, у округу тимочком. У том селу и у оближњем селу Сумраковцу служио је до 1858. Од 1858. до 1860.

Милићевић, Вук - Беспуће

И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на кондуну.

Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини. Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Што је он умео да ошури печеницу — мани се! МАКСИМ ЈЕДНА ТРОГЛАВА СИЛУЕТА ИЗ НАШИХ ДАНА ГЛАВА ПРВА Максим у селу и у механи. Био је леп мајски дан.

Био је леп мајски дан. Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан.

Не знам како је тога дана било по целом срезу и округу, али у селу где је учитељ Максим већ ево четири године, у том селу баш беше освануо красан дан. Да му је сам песник намештао декорације и држао сценарију, не би, вала, лепши био.

земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ. Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.

општинском, приликом једног серкла — који је много личио на литерарно вече — у казаници Крстосија, шпекуланта у селу. Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово.

Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! У том селу, на брдашцу лежи школа. Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има

потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу. Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. Још је рано.

— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! — Ала, мајку му, бруке! Пуче по селу да је гицка нестало. Стану га тражити, и гле чуда! Нађу га, и то где! Зачудићете се кад вам само кажем.

У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше. Лепо га је било и видети тако обучена.

Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.

) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.

ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Нека, нека. Хајде ти мени нађи доље у селу дјечака од кога је мјесец клиснуо тако брзо. Нема га. То си ти, само ти, а и ја с тобом. Хм, нема?! ...

Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли

С његовим доласком отпочину читава кућа. Дан по дан, миц по миц, отпоче по селу шапутање, проради Зуко Зукић: те ова се цура састаје на извору с Великим Јовом, те ону снашу, дрварицу, затекли у шуми

— Сретан човјек, па ето ти кажу за њега у селу — има џабног посленика по читаво љето. Намиришу га бене на сто конака. Има најменика који су и у пјесме ушли.

чуо да бог има дјеце — извали најменик с таквим искреним чуђењем да би чак и најокорелији жандарм повјеровао како се у селу овога мацана још није чуло да је Створитељ залазио у те послове.

— продундури Ђуја себи у њедра и оде да намири прасад. По селу брзо пуче глас о необичној крађи, а како су се баш тих дана по селу мотали жандарми пропитујући се за брадоњине

По селу брзо пуче глас о необичној крађи, а како су се баш тих дана по селу мотали жандарми пропитујући се за брадоњине „фаличне“ свеце, дође тај глас и до њих.

Испили се, богами, од читаве те работе још какав ђаво. По селу се прочу како је Сава не само украо него и увриједио америчког предсједника Вилсона и његово величанство, краља, јер

Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд без трага изгубио, а послије мјесец дана ево ти Саве натраг.

започе једно од оних чудних пријатељстава између отреситог бојџије и злопоглеђе Дане Деснице, најсиромашнијег момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два кожуха: козји, за сваки дан, и овчји,

На крају колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући у ходу чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама.

Откуда је пољар сазнао за тај надимак, нека га сви ђаволи знају, али се он зачас прошири по читавом селу. Примише га чак и наши укућани, наравно, госту иза леђа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Је ли, памтим ли добро? Ви бесте са села, скори досељеници. Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.

Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала. Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.

Али ево, опет, откад настаде лето — ко зна шта му би? — он отпоче поново да иде као и пре по пољу, селу, и тамо да остаје дуже и — што је најважније и најстрашније за њу, Цвету, он поче долазити к њој.

Били су то напрасити људи, чувени као убојице. Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем шверца преко границе.

Сва је кућа била на њој. Мајка јој је радила само оне послове који су се овде, у вароши, као и тамо, у селу, исто тако радили, а све остало, што је требало друкчије да се ради, остављала је Аници. И Аница је све радила.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу. Али једне године баш пред бербу, дуне нека олуја, а из облака оспе градушка, као кокошје јајце, па утепа цео виноград.

Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе

Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе.

Чобан узме благо, начини кућу и, оженивши се, стане живети, и мало помало изиђе он најбогатији човек: не само у ономе селу него у свој околини није га било. Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство.

А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац му одговори: — А с чим ћемо синко, кад немамо нигде ништа?

И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је какво весеље или слава“, па пође

Онда он захвали Усуду, па му опет рече: — У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на

Потом он опет запита Усуда: — У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те

некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму каже му: — Ти, побратиме, превари ме. А он му одговори: — Вала, побратиме, и ти си мене.

На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез; савићу се у трубицу, убошћу те у г...цу! А мој ти јарац бјежи!

— Ваљада им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац. ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ У некаквом турском селу уфатили жива вука, па га за неколико дана хранили еда би се припитомио, и не би ли попазио на со и на хљеб, па послије

Један дан кад су изашли Турци из џамије, договоре се да скупе у селу вуку харач и да га пошљу с осталим хаџијама на ћабу, па тобож кад се с ћабе врати научиће и друге вукове да зло

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Ко луд гради такове пустољаче? ВЕЛИМИР: У једној таквој кући има више људи него у нашем гдикојем селу. СТАНИЈА: Така је велика родбина? ВЕЛИМИР: Није, него се даје под кирију.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

столицу са равним наслоном а онда, што је занимљиво, ти исти сељаци који су већ једанпут продали своју рођену кућу на селу, ђутуре са дединим и бабиним костима, купују сад неку другу кућу изван Београда, и тако се круг затвара.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Онога ко се на јело дури, печени зеко по селу јури. Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био

Зинуо глупо и очи бечи, побожно гута мачкове речи. Напокон зора завесу диже, показа освит плави, у мирном селу, тамо за реком, први се певац јави: „О, кукурику, зора је, друже, ко је у крађи, нек хитро струже!

дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за чоколаду. Једина мана — признајем грешан — много сам јешан!

НАДРИЛЕКАР ЈОЦА Под капом облачја меком, под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који,

ТРИ ПИСМА УНУКИНО ПИСМО Ово ти пише, док сунце облак злати унука твоја, дедице непознати. У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди.

Стар ти је дека, шездесет већ му прође, далеко варош, па како да ти дођем. Сличице твоје, сви их у селу хвале: погледај, кажу, унуке твоје мале! А ја сам срећан поносним горим жаром, цртеже твоје милујем руком старом.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

А сад је обећала да ће дати да се спроведе електрика и у селу. — Треба да се вратим да бих видео острво пре но што падне ноћ. — Штета је да не видите замак.

Био је савршен мрак. — То је непријатно је л̓ те? Стара маркиза је обећала да ће идуће године поклонити селу осветљење. Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били.

— Зашто мислите да вам је живот упропашћен? Видели сте много света и сада живите на миру у селу које ми изгледа једниствено: имате децу! — Ја више никада не могу изићи из овог села.

— И ако се смрзне. Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу. На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће. Јесте ли Енглез? — Не, нисам Енглез.

Ја сам узео билету; од својих сопствених новаца — ево сви ће вам у селу потврдити — узео сам билету, отишао у Толедо да видим како се то догодило.

Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари. — Видите ли овога? Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће

У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно,

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се опет на огањ и мржњу: да нема више крова у селу, ни једног воћњака без гроба, ни мрве на трпези крушне, а киша пада, кажу, сива већ дуже од једног века.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Често су се смејали и официри. А некад су опет војници строго кажњавани. Било је то у једном селу покрај Мораве, када је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да би

Шта ћеш... посао је посао! — и Милан оде у своју батерију. Војници на маршу разговарају о кући, о селу. О рату најмање говоре.

Онда лежу поред пута и зуре у ноћ. — Пази, месец! — вели један. — Њега виде и у нашем селу... Одвојени од својих кућа, гледају грчевито у ту једину везу, и замишљају своје село обасјано месечевим сјајем...

Они се ослободили и причају како су јабуке „реквирирали“ у једној кући у селу, а хлебове су украли од неких коморџија.

А кад оде Милан, Александар ми рече како се у селу, где су наши предњаци, налази једна млада сељанка, „ама да јој се из уста воде напијеш“, и позива ме да је видим.

Ајд ојс — гура волове једна сељанка, да би ишли напоредо са коњском запрегом. У суседном селу већ су чули за одступање, и сељачка кола закрчила пут. Морали смо да застанемо.

„Нисам, нисам, ти си онај тобџија доле код Ерићеве куће што прегледаш девојке по селу. Чекала сам само да те видим, а сада ћу ићи у дивизију да те тужим“ — и уђе журно у кућу.

Пред нама у равници је село, а нас занима да ли ће наша пешадија бити испред, или позади њега. У селу се налази велика школа... Први редови пешака наилазе, скрећу са пута и заилазе позади насела. Стали су.

— Волео би он сада да му је и руку однело, као сиротоме Ђорђу, само да се не чује негова брука по селу. — А други пут немо’ се грабиш за прво место.

Поздрависмо и ћутећи изиђосмо. Појахасмо, и кретосмо низбрдо ка селу Барошевцу. Толике ноћи смо раније наступали и одступали, куда се све нисмо провлачили и увек сам се питао, које су то

— Ама не велим ја ништа. Али још има кућа у селу. — Ићи ће и они, али ти се спреми! — саветује јој капетан Станојчић.

Изашао народ и кличе ослободиоцима, а жене још и плачу од радости. У селу се нигде не задржавамо. Војници само застану да приме понуде које после деле међу собом. Већ је дан на заходу...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Је ли ово Орловица? — Јесте, господине. — Да ли је школа далеко одавде? Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече: — Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.

Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у

Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени : у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се

— А, Веља је и у школи био веома отресит. Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку. Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.

— Како ?... Напротив! то ти је дужност. Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу. Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.

Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да од њега нема важнијег лица у селу. Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.

И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.

— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. — Море, село... шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај

— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. — Море, село... шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.

А она, гле, корача одважно, подигнуте главе И на лицу јој игра руменило, као да некога изазива на бој, као јутрос у селу... Он не види, али осећа да је тако. Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац... Све се очи обртоше к њима...

— Па шта ћемо данас? Немамо ништа за кување... — А зар је мало живине по селу, па купуј. Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка. — Зна он добро.

— Братићу!... Браћо!... Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа. А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Црњански, преци песника, налазе се, крајем XВИИ века у селу Итебеју, у Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња.

Мој отац Тома, прекинуо је ту галерију попова и официра. Несвршени ђак, он је некако дотерао до сеоског нотара, у селу Шурјану. Био се оженио лепом ћерком мајора Беланова („от Домоглед“), али се одао лову и картама.

Мој отац, Тома, био је ониска раста, снажних, широких, груди, бркат, са косом лепом, меком као свила. У детињству, на селу, сачекивао је повратак стада и пио млеко оваца из кабла. Отуда, тврдио је, његова снага.

Ја сам тада био у петом разреду и онда сам, сваке године, проводио неколико дана на селу. И тада ми је још личило на идилу. Тек сад, кад сам се са Ријеке вратио, упознао сам, и изнутра, сеоску кућу, и колибу.

пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу Кукујевци. Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија. Колера.

Аустрија је, међутим, и код куће вешала, а међу обешенима било је и мојих познаника и рођака. (Милош Дрндарски, у селу Плочица. Син професора Јовоновића, за кога ми се преудала стрина, у Новом Саду.

КОМЕНТАР УЗ „МОЈУ ПЕСМУ“ Зиму 1918. провео сам као у сну, у селу. Скупљао сам песме које сам хтео да штампам у Београду и скупљао сам рукопис Дневника о Чарнојевићу, који је био

Крај баровитог мора, испод села Кондокали, зарасла лоза. На једном брежуљку опет гробови, испод кукуруза. У селу Кондокали било је, кад је помор у војсци био опао, године 1916, варијете Дунавске занатлијске чете.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

По зеленим рудинама растурили се бели чопори гусака. У риту, одмах с краја, према селу, заклоњен врбовим џбуном, на једној џомби, седео је ђаво. Џомба му беше престо, а рит царство.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању. То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину. Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз

Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа. То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. — Добро ви вече, радници! — Бог ти помог'о! — Срећан рад!

То је најстрашније време. Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.

А у селу права мртвачка гробница... Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке

Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се увече, кукавац, није могао држати на њима.

И људи, и околина, и све што видиш у нашем селу уверава те, да овуда готово никад не ходи нога јабанска и да је ово место самом природом одвојено од осталог света.

У другим селима, кажу, ретки су истински побожни људи, а у нашем селу било их је доста. Између њих нарочито се прочуо чича Пера.

Шта је горе, него кад ти светац молитву не прима! Да би бар избацио из главе мисли о кући и селу, чича Пера се рано крену из манастира, те да бар код куће може који часак посветити усамљеном размишљању о овоме

Наступи лето. Дивно, топло, благословено лето на селу. Зелени се и шарени мирисна цветна трава по равним дубравама, вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу косе и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА

ЧЕТРНАЕСТА 72 ГЛАВА ПЕТНАЕСТА 76 ГЛАВА ШЕСНАЕСТА 83 ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА 89 ГЛАВА ПОСЛЕДЊА 96 ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ ПРИПОВЕТКА ГЛАВА ПРВА Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините

У дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!

али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу! И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!

Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима,

и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут

разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.

што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.

Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч. Скоро је премештен. И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку.

глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште

И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Хрче ли? Ох, не! Најотменији у селу, Он спава нечујно, као јагње, и тише ... Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води

” А Авакум ће: „То можда важи у граду, Где све иде на ноту и на ношу... На селу јошкако ударит знаду, Ту и поп понекад закачи пошу, Па што ја не бих Вуку и Магду, Што не бих памети довео Јошу?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала. Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав

— трже се мати, кад је виде тамо у кујни. — Ето, снашке, једва стигох — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно. Не може човек да их се отресе. Једва донесох. Ево...

Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима. Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.

— Ја... ја... још... још — муцала је она чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо! Ту сам ја! — А како твоји на селу, јесу здрави, живи? — Живи, живи, газдо!

И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.

Софки тада би јасно што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.

Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живот и то онај живот тамо, Док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Вјетар је, на махове, хујао и потресао вратницама; торни пас у авлији би понекад крупно залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из сировијех клада пошти истиснута влага

Јан је, разумије се, ту слободу уживао као што би свако дијете. По цијели дан трчао је по селу и околини, играјући се са сеоском дјецом. Сестра се готово није раздвајала од њега.

Почео је из далека наводити, како су га зли људи озлогласили у селу, да је он тобож вјештац и којешта друго, а у истини да је он пријатељ доброј дјеци, да живи осамљен јер му је то мило.

А кад му се додија слушати, одиже гушу, па поче и он и утањи што је љепше умио своје предиво. У селу огласише се први кокоти.

“ Сад завргоше живи разговор. Било је ту некијех које је он видао, а у селу било их је мноштво такијех. О свакоме напосе зачеше причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па

Тога дана, летурђија се одслужила раније неголи обично, јер послије службе попови се разиђоше по селу, да читају славу по кршњацима.

“ Сви, смијући се, стадоше тражити по фишеклијама и за коланом који бијели грошић, да баби поклоне, а двојица вјешти селу, одоше по непозната човјека. До мало се вртаху тројица. Бјеше то крупна нека људина.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

питала, питало, питали, па се на тако постављено питање даје обично духовит одговор са поантом (Питали миша: — у којем селу најбоље живи? — У оном где нема мачака). Питалица има са разним мотивима.

Ругалице одраслих су много дубљег захвата но оне дечје. Руга се човек човеку, село селу, покрајина покрајини, братство братству, племе племену, народ народу, породица породици, а и да не говоримо о

Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут.

— Из празне куће и миши беже. — Врећа празна не може на ноге. — Сиротиња нема сродства. — Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си. — Не тражи смока где није оброка. — Празна кућа, — луда газдарица.

Тешко сабљи у страшивој руци, Џефердару на лошу јунаку, — Још јунаку — у селу нејаку. Тешко сваком ономе јунаку Што не слуша свога старијега! Тешко свуда своме без својега.

Као злогук. — Некакав босански спахија, који је имао у своме селу таковог злогука, спреми се на ћабу, али прије него пође, дозове злогука к себи па му рече: „Злогуче, ја полазим, у име

— Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. — Приповиједа се да је рекла некаква Циганка.

Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији. Слути, слуто, наслутићеш.

“ — „На јарца“ — одговорише му. — „Какав јарац, кад је ово хат? Хиљаду гроша плаћа глобу то село“. У другом селу одговорише му да јаше на хату, ал’ опет платише хиљаду гроша глобе, јер Турчин рече да није хат но јарац.

Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа

— Бобова. — А има ли горе од бобове? — Има: кад су празне јасле. 4 Питали миша: — У којем селу најбоље живи? — У оном ђе нема мачака. 5 Питао магарчић оца: — Што те оно данас зову на свадбу?

— Хоће кнез, али нећеш ти. 2 Питали циганско дијете: — Кажи нам, дијете, чија је кућа данас најоглашенија у селу? — Богме, наша, јер је ономадне изгорјела. 3 Питало Циганче мајку: — Који је дан најдуљи у години?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

У Бечу о Мученицима 1852. В. С. К. 1. МЕЂЕДОВИЋ. У некакоме селу пођу жене у планину да траже дивљега броћа, и тако врљајући по планини једна од њих зађе и дође пред једну пећину из

Чобан узме благо, начини кућу, и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само у ономе селу него у свој околини није га било. Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство.

” А син му одговори: „Учио сам занат.” Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: „Бабо! хајдемо на вашар.” Отац му одговори: „А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа?

” И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава,” па пође

” Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на

” По том он опет за- | пита Усуда: „У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те

Него кад се пробудиш, хајде у лов, и упути се к најближему селу, на путу ћеш срести једно јагње црно без биљега са златнијем рошчићима, и оно ће те пред ђевојачку кућу довести.

некога времена дигне се онај што је имао маховину да тражи свога побратима и да иште два новца, и нашавши га у једном селу код попа у најму каже му: „Ти, побратиме, превари мене.” А он му одговори: „Вала, побратиме, и ти си мене.

зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.“ На то му јеж рече: „Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г....у“ А мој ти јарац бјежи! 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ.

“ па га ишћера од себе. Он потом са својом женом и с оном старицом живљаше дуго времена у истоме селу, али у туђој кући, препоручујући се матери својој и осталим пријатељима, не би ли какогод оца склонили да га јопет к

Зачуђен упита сељанина, који о ручку рађаше: „Бога, ради, побратиме, како ви овђе у овоме селу без земље можете живљети, и од куда ове силне гомиле и рпе од камења?“ „Зло и наопако“ одговори сељанин.

њих: „Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица нека свему селу.“ Остала двојица пристану одмах на то, па кад отворе шкатуљицу, а миш као миш побјегне те се негђе у брод завуче.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Сам, самац и саможивац у целом животу своме ваља да остане и нипошто да се не дâ видити у миру, у граду нити у селу. Не старајући се ни за ког жива, не ваља ником живу да је на теготу.

Ударимо на Осек, пређемо у Славонију и, идући к Пакр[а]цу, у једном селу случи нам се нешто чем се нисмо надали. Чујемо у једној авлији песне и разговор множества људи.

из Фрушке Горе за магистра, советује мене да се наместим у лепом месту при здравој и целитељној води у ближњему селу Голубићу. Овде се погодим за две године учити децу и за месец дана совершено оздравим.

Овоме сам радији био ради мојега друга Данила, зашто он, деликатнијега стомака него ја, и у селу није научен био живити, а у граду, навластито при мору како што је Скрадин, лепше се живи.

Што сам ја крив што они неће овако да суде: да без посла [х]одити, то се зове скитање (ако ће бити само по једном селу); а с послом [х]одити, то људи паметни другојаче зову.

И при њему сам се с прељубезним мојим ритмајстером Бешинеом познао, с којим сам у селу близу Модре, гди је он на штацији био, често по неколико дана проводио.

Поп Давид, ујац мој, пође са мном у друштво. У милом Семартону, предрагом селу и месту рожденија слатке родитељнице моје, отидем нама[х] к цркви с попом Радулом, парохом села, којега сам јоште у

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога. Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира. Вајкају се људи шта ће?

Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени. Све је то заузело три-четири дана. По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.

То је био једини начин да се парох обезбиједи. Цонтрону пак није могао зауставити да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока... И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину.

Говорио је да би је купио, јер му је давна жеља да има гдје у селу кућу и мало врта гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.

Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени. Иван купи кућу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ујутру су по ливадама налазили гомилице жутог цвећа. Тола Дачић лаже по селу да ножем кољем псе Катићима и да их бацам у Мораву, јер њима стално нестају пси, па и керови које Ђорђе из прека

Отац је њоме, лепом, женио њега да се хвали снајом, зар се мало причало по селу, Док ОН, Ђорђе, лута по свету са дукатима...

рачун о свом животу у вароши и о школи, а затим би он њега обавештавао о догађајима и променама у домаћинству и селу. Од његовог даха замагли се прозор. Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац.

Попови, рецимо, носе мантију“, говорио им је, сећа се, и још више се постиде, јер су Тола и Мијат разнели по селу вест о Вукашиновој фотографији, па су сељаци сваког јутра и вечери нагртали у Аћимово двориште да је виде и пију стару

— Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем! — Ако не учиниш што сам те молила, ја ћу о теби да разгласим по селу...

А напољу снег и ноћ. Мора признати даје лепо. Лепо... Школовао га. Јесте. Даје остао у селу, не би ни умео тако да увреди оца; да није био у Паризу, не би знао да му каже све што му је вечерас рекао.

Не, не мисли он онако како је вечерас говорио. Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече? Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану!

кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу... Не, не, то би био типичан аћимовски гест. Треба спавати, па сутра... Вукашин навуче чергу преко главе.

На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз мртве комшије и земљаке, и окрену се ка селу, узимајући очима његову јутарњу тишину притиснуту маглуштином.

ситну децу, он је сиромах, ако га убију, ако убију, убију, хукће по звонари, пробудиће му се деца, сва ће се деца у селу пробудити од буке, само на Велики петак звони ноћу, није Велики петак, иде војска, чета војника, коњаника, војска сече

„Знам“, Аћим згужва хартију. „Има их пуно по селу.“ „А тебе, сине, то радује“, гурну летак у пећ; хартија испаде и, грчећи се и пуцкетајући, изгоре на цигланом поду.

Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи! Баш ме брига за војску! Нека све запали! — раздера се на кафеџију Ику, не подижући главу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Онога лета кад су се на острву појавили вилини гласници, у селу су била само три дечака. Било је то вруће лето. Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с

Али шта је то што се може сакрити? Брзином ветра глас о селу резбара прође од једног мора до другог. На планину се попе први трговац, па други, па трећи, па сто трећи?

Што слава села поче да расте? Када је и како у селу настала прва резбарија, више се нико није сећао. Је ли им је вила на дар дала? Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна!

Мајка занеме. Затим објасни да и она помало резбари. Неће пасти селу на терет. Дечак ће доносити дрва из планине, а с временом и он ће научити да резбари. — Без прстију?

Није могуће? Такав облик и такве шаре ни дечаков отац није знао да смисли, мада је био један од најбољих резбара у селу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Почетком тридесетих година XИX века, пред његову смрт, настала је, у селу Грку, где је живео, ова прича: говорило се како Филип Вишњић, слепи гуцлар, старац, једном годишње, у августу, кад се

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава... А к'о сабласт чудна Међ' гробљем и селом још кривуда стаза, Бијела и гола,

У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир. Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно

И док ја нисам у селу још био, Да л' те је, реци, мој супарник срећни Путањом оном горе изводио?“ „Ах, лудо моја“ - зачух прекор нежни „Том

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тамо су имали да дођу и кумови и ту, у малом селу једном, парохији нашег пријатеља свештеника, спремљено је све да се обави венчање.

1915. кантоновао пук у селу неком до Ваљева. Па се ослободиле сељанке, за оно неколико дана док су Швабе биле, и тако се сви лепо проводе.

И у селу неком пуном дивљих паса и људи, зауставила се ова колона скелета да преноћи. Око огромне ватре, као ломаче, поседали

јест, треба да зна. Ево, то је овако било: женио сам сина, хтео сам да га усрећим и себе да усрећим. У Комзи, једном селу тамо код Кроје, био ми је пријатељ, један поштен кмет, који је имао кћер младу, лепу и честиту.

и порција, рзање коња што су их сеизи водили позади нас и који нас љути и лавеж по кога од патроле узнемиреног пса у селу, прекида повремено потпуну тишину летње ноћи.

Он изјави отворено и пред свима да свој пристанак даје само тако ако тамо, у том селу и на томе чистом ваздуху, неће седети скрштених руку.

кад Илија Васић, на своме алату Цветку, чију је интелигенцију увек нечувено узносио (па чак некога попа у суседном селу убедио како је тај исти коњ Цветко толико од природе бистар и обдарен да је и сам часловац наизуст почео изучавати),

колона распореди па са ашовима и лопатама својски приону на рад око прокопавања већ трасираног пута од пристаништа ка селу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То као да није један произвољно, људским споразумом утврђен дан, него надљудски, с вишег мјеста одређен. На селу и у варошици, у пустињи као и у метрополи, недјеље, ма колико различите међу собом, имају нешто основно заједничко.

или с фластером преко ока, једноставно се играју дрвеним куглама, као што су то у недјељна поподнева чинили и у своме селу на тратини испред крчме.

Након дугог цјењкања са зубаром, уз већ знане духовитости („у моме селу ковач се читаво јутро натеже са мном по ледини док ми извади зуб, а не наплаћује ни половицу” итд.

јој анегдоту о пјеснику боему, Русу, који је добио главни згодитак на лутрији па пошао да то прослави код пријатеља на селу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека.

— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци. Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око.

Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао. Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да

Ђурица је све погледе обрнуо своме селу. Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште

Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.

— Слушај што ти говорим! Власт ће дознати брзо; у то не сумњај! И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.

Власт ће дознати брзо; у то не сумњај! И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти. Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш?

Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не момаже, јер знају да те село чува. А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука?

По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. Сеоских стражара Ђурица се није бојао.

— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу. Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку.

Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне

Тако скиде с реда прву бригу. Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати. Ово га необично наљути и изненади.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!

384 РЕЧНИК 385 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА БЕКСТВО ОД СМРТИ У неком селу живљаше један човек, који имађаше сина Петра. Кад му је син дорастао до осамнаесте године, удари помор по целој земљи.

Чобан узме благо, начини кућу и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само у ономе селу, него у свој околини није га било. Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство.

Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу. Али једне године, баш пред бербу, дуне нека олуја, а из облака оспе градушка, као кокошје јајце, па утепа цео

Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе

Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе.

А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац Му одговори: — А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа?

— И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи усуда. Идући тако, дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава“, па пође унутра.

Онда он захвали усуду, па му опет рече: — У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на

Потом он опет запита усуда: — У томе и у томе селу, кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду, него све натрашке иду; па ме молио да те

Нити сам ту био, ни очима видио. ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ У једном селу живео један јунак, али пошто није знао никава заната, пасао је говеда.

На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у губицу. А мој ти јарац бјежи! КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО Изишавши медвјед

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Један од другова са којима сам се играо, дошао је до прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у селу и следећег јутра су сви кренули у лов на жабе.

Све то, па и више од тога, догодило ми се пре него сам напунио шест година и завршио први разред основне школе у селу Смиљану, у коме сам се и родио. У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић.

јула, сигнали са снажне станице могу да се приме у сваком малом селу на свету. Са те тачке гледишта, што сам ја показао у својим експериментима 1900.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

се никад није смео угасити, а литија коју је добри свет Идвора приређивао, могла је отклонити сваку недаћу која би селу претила, као на пример, сушу и кугу.

И ја сам често био на тим литијама у старом, напуштеном селу и када бих се тамо налазио имао сам утисак да стојим на светом земљишту.

Свака посета том старом селу освежавала би приче о херојским традицијама којим су се моји сељани толико поносили. Скромни сељани из Идвора били су

И данас, када се сетим свога детињства у Идвору, осећам да је главни смисао духовног живота на селу одржавање и неговање старих традиција.

Земља која им је дата постала је њихово власништво. У нашем селу ми смо се сами бринули о својој школи и цркви, а свако село је бирало своју сопствену управу.

Много су га занимали моји описи живота и обичаја у мом родном селу. Када сам споменуо св. Саву, повукао је паралелу између овог свеца и Јана Хуса, великог чешког патриоте и пророка који

” Али одкуд то да човек који има неки занат, има новаца и одело, у Америци много више вреди него у Идвору, мом родном селу?

Ниједан газда у мом селу не би учинио тако нешто. У том погледу свидели су ми се делаверски фармери и њихови амерички појмови.

да не очекује даја постанем амерички фармер, већ да жели да учим у Америци оно што нисам могао научити у свом родном селу и у својој сељачкој земљи.

Жудео сам да видим поново људе на селу. Прилика ми се указала средином априла те, 1875. године. Тада сам се обрео на фарми у Дејтону, у држави Њу Џерси.

Луканић ми рече да је Словенац и да се у младости бавио торбарењем. Такве путујуће трговце у мом селу су називали Крањцима. За време лета његов трговачки пут га је доводио у мој Банат.

У мом родном селу ”Крањац”је био виђен гост, вазда добро дочекан, јер је био Словенац, близак род Србину. Сриски сељаци су радо слушали

Ћипико, Иво - Приповетке

Не може сина оставити у туђем свету без помоћи. Да се ова невоља десила код куће, лако би. Лечила би га како је у селу обичај, али овако се ваљало силом пустити у туђе руке, па што бог да.

Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући. Мали Марко заојка чим су према селу заокренули. Близу првих кућа срели се с комшијом Радом и с њиме се здравили.

Бог никога не запушта, неће ни тебе! —Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу. И, онако неорну, не даде му се стати прекрштених руку. Оде у гору да насјече дрва. Кад се вратио, тужио се да га боли.

Дјевојка се не противи, премда друкчије осјећа. Она би волела да је негдје на селу, у пространој безбризи. Па и сада с милињем посматра око себе и ослушкује шум затресених грана и ударе вјетра што се

Поочим је издржаваше док је за њу из града примао малу мјесечну потпору, а кад му је ускратише, напути је на службу у селу код једнога имућнога сељака. Овај одмах нађе посла цурици.

А прије но ће закренути, обрне се још једанпут прама мору и пође даље. . Три дана провела је у селу, али мисао бијаше јој на шкољу. Никако да се већ разумије са сеоским момчићима.

Морнара из Леванта не виђа већ дуго... А почеше о њој у селу што му драго зуцати; веле, пуно је с туђим свијетом милостива.

И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну.

На врху брда, код цркве светога Николе, прекрстише се, па онда почеше ћутке силазити узбрдицом прама селу. Пред кућама пролазе поред немоћних стараца што се сакупише прама сунцу да им оно огрије остинути живот.

У селу их дочекаше школска дјеца, одмах сазнадоше о чем се ради, па, бучећи, прате их до господареве јој куће, гдје сватови че

” Чула је у селу да пише да му је у Америци добро, но свеједно да жуди повратити се. Поздравља све који за њ упитају и пита је ли још

Послије је пошао по свијету, нешто стекао и настанио се у селу. Али, гоњен жељом за шкољем, направио је и овдје кућицу... Остали смо добри пријатељи.... нађемо се често...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Усамљен, на косовском селу, педесетих година, када је била немаштина, а једно време и глад, био сам озарен оним што сам прочитао, мада је тешко

Нико их на селу није хтео да узме и чита, па су се убрзо нашле у мојој библиотеци. Ето зашто је део мојих давних и драгих успомена

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

тако да му поглед одозго пада, у наредном опису сав пејзаж - у динамизованој перцепцији - као жив креће надоле, према селу у долини: „Село [. . . ] назирао је [. . . ] у долини [. . . ].

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

На прекор свих хоџа и улема, Брођани су га одржали. Освануће сутра Пантелејица, па као у прошлим временима, у селу ће се обавити све свадбе, сва весела, сви сунети. Поређаће се око извора насред села гледаници — момци за женидбу.

Већ је почео да залази у године. Његов је једини син готово момак, а још несунећен. Као и многи по селу. Сваке године уочи Пантелејице сиђу старији Горани до Призрена и тајно упитају кога од српских првака: да ли се треба

Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време. Даље, старина је оставила правило да прваци код Шедрвана одлучују почетак и завршетак

— Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем селу! — узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно.

При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да забашури и себе и своје дете да је не запиткује кад

Па се поврати к огњишту и с њега диже две разгореле главње. Обазревши се с прага да ли је све у селу поспало и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на

Није лагао Арслан Кошутан. Међутим, можда баш тога дана у његовом селу десило се нешто јаче од свеколикога тога затицања.

— кликну поп па снажно опет залупа пушком у врата. А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу иза војске. У Црепуљи, на крају Колашина, држао се он под Турцима на пушци и својем јаком братству.

Одредили му неко село крај града и дали земље. Помогли и да се нешто куће подигне. У селу џамија, хоџа, држи се вера, клања се.

Али чудан је човек Анадолац: пиљи туђим женама у очи грђе но какав задригли калуђер кад у рано доба зађе по селу тобоже да свети водицу. И мало-мало па шапну: „Овај Арнауд има две жене!..

Онај што је имао кућу баш испод цркве. Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер.

Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер. Није девојку, но да прости Бог и образ — праву хаткињу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд. Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу.

Кириџија тера коње, Каткад чак до Ниша; Бербер брије, ваздан брије, А адвокат шиша. Шпијон цуња по селу, С ким се који друже, Ко се на што мргоди; Ужар плете уже.

“ У једноме селу, Рец’мо Буђанову, Послушали људи Пословицу ову. Свако поче мèсти Испред свога прага, И у то се многа Утрошила

Краков, Станислав - КРИЛА

Облачићи се хтели прикачити на крила апарата. Тице су вијугале, пеле се, измицале. Потом на небу тишина. По селу се црнеле порушене куће. Неко је износио побијену децу. Једна раскинута лешина лежала је крај разривене јаме на пољани.

Неко је износио побијену децу. Једна раскинута лешина лежала је крај разривене јаме на пољани. У селу су штабни официри били још по подрумима, само је преплашени телефонист непрестано тражио вести од пукова.

— Тако ја умем... - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - У селу су још по подне покопали побијене. Како су изгинула деца била турска, а оџу су Грци још пре четири године заклали, то

у оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале. Целу ноћ војници су крали пилиће по селу, и парили се са прљавим сељанкама. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Господо, живела република...

До ноћи је село било повраћено. На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане. У селу су Бугари све жене и девојке силовали. Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника.

Бора се смешио. Тамо је у станицу улазио воз уморно стењући, а путевима су једнако јурили камиони. У селу се јуначили певци и посилни из ескадриле дирао румено, босо девојче. Сергије је радио на апарату.

Петровић, Растко - АФРИКА

Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов. Остали ће играти бриџ. У селу су истовремено два там–тама. Први који посећујемо изгледа скроман по гомили присутних.

преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там, који ће изводити стари ратници, под маскама и на високим штулама.

Трчим да га тражим по пијаци, по селу; сачекујем друге црнце који га траже; не успевам никако да прикупим више ни онај остатак момака.

У селу Млата Бара, малом збијеном селу фетишиста, у коме је на свакој малој округлој житници извајана каква рогата глава или ш

У селу Млата Бара, малом збијеном селу фетишиста, у коме је на свакој малој округлој житници извајана каква рогата глава или шкорпија, наилазимо на једну

У селу Феркасандугу, које је велико и налази се на раскрсници стаза, двор је великог крала Урукуме. У овом селу се нећемо задр

У селу Феркасандугу, које је велико и налази се на раскрсници стаза, двор је великог крала Урукуме. У овом селу се нећемо задржавати, али ја ипак идем ма само за тренутак између станишта у правцу дворова.

Преко брата шаљем јој више од двадесет ниски најшаренијих стаклених перла. У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија.

Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу. Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре.

Ништа тужније но видети у овом селу мале девојчице или дечаке који, још на изглед пуни здравља, очајно се муче да савладају све јачу болест.

Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце. Тако је страшна беда и несрећа и у овоме селу, да нема скоро ниједне колибе од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне девојке, витке као

Не, ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ и очајан.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ал’ чекај!... (Мисли се нешто.) Сељаче! Што игда можеш селу побрзај, Те одмах нађи Петра Сивоњу, Кажи му шта је!... И да не чека, Него, што може, нека похита! Брже! Брже!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Он ће примати наредбе од самога ђенерала Черњајева који ће за прво време борбе бити у селу Прћиловици, куда треба слати сва извешћа. У случају повлачења зборно је место Прћиловица.

Ђенерал заповеди да се наложи ватра. Мени даду десетак коњаника и пошљу ме да их разместим на раскрсницама по селу да ту мотре и свакога који тражи ђенерала одмах к њему упуте.

Жалосна је то и дуга историја. Некад је овај старац, као младо момче, мирно живовао у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у лову и оружју, занимао се занатом и помало земљорадњом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Иначе никад слободног времена немам... ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ Пуковска трупна комора налазила се у равници, у селу Турман-Махали. Покрај села протезало се суво корито неке речице, испуњено наваљаним камењем.

Чује се рзање коња и назире сенка стражара који дрема. Са подножја Катунца скренули смо удесно, ка селу Доњи Пожар. Батерију ћемо сачекати, или је затећи ту, негде на путу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља. Боже, им подај добар час и дан! XВИИИ век

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кад, у Добрњском Пољу, скренуше с главног друма према селу, мјесец бијаше на заходу, а скромачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на не прегледној, бескрајној бјелини.

У јесен би му сваки живолазнији домаћин односио по један варићак жита и по шаку, двије грâ. Он се селу од своје стране одуживô како је и колико је могô.

— Немојте, дјецо, — говорио би покојни Мијо — за свашто одмах летити суду. Суд је суд!. Боле, насул'те се 'вође, у селу, пред својим људ'ма, јер коме данашњи суд суди... Туј су оне молбенице, они протокури, туј оне закрпе, туј трошкови...

згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена раскукуријечу по селу. Зато га руже помлађе жене. Претвара се и да је стидљив. Не вејрујте му.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Они нападају турске караване, одузимају им благо; с времена на време појављују се у свом или суседном селу. У њиховој заштити од прогона ангажовано је цело становништво, од јатака - домаћина који их прима на коначење до

Рођен у селу Тршићу код Лознице у породици која се у првој половини 18. в. доселила из Старе Херцеговине, Вук је у детињству и

односе што су нестајали, реалисти су с познавањем и разумевањем приказали породичне и друштвене прилике на селу и у малом граду, док су од модерног града и од европског начина живота зазирали.

је, насупрот њима, Младен Марков (1934) приметно традиционалан и кад се дубље враћа у историју и кад пише о поратном селу. У историју, даљу и ближу, враћа се и Војислав Лубарда (1930).

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Изузетно муслимани на ова места излазе и женски и мушки (Ст. Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као

Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.). Брекиња је аловито дрво.

»Мајум« стоји ту за време целог маја (ЗНЖОЈС, 18, 77). У селу Бјелобучју (котар тешањски) има једна буква, поред које се увек зауставља спровод: свештеник чита опело, а један из

Караџић, 3, 1901, 213). У селу Чичкови, срезу ариљском, био је пре две године један вампир такође глоговим коцем прикован за гроб (в. »Време« од 31.

ВИИИ) играју, а о Ускрсу »се црвеним јајима туцају« (СЕЗ, 40, 323 ид). У селу Кулине (околина Ниша) постоји свети извор, и поред њега јавор, о који болесници, пошто би се умили изворском водом,

Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к. (ЗНЖОЈС, 7, 144). Кад се у селу Разгојни (лесковачко) појаве облаци с градом, старе жене растерују их басмом, коју певају гледајући у облак, у којој

, коју тога дана сви у цркву доносе, и то из оне куће у којој има неко име које иначе у селу не постоји. Затим код куће у башти српом обележе и преору један мали четвороугао, засеју ту п.

с.). За понеке стародревне примерке везују се и етиолошке скаске. У селу Полици (Херцеговина) има једно место што се, по једном високом, увек зеленом храсту зове Зелени Дуб.

, 99); жртва која се приноси мртвима на Велики четвртак (иб., 41); соба у којој има мале деце, када се у селу појави епидемија (иб., 20); живина, на Бадње вече, ако спава напољу (иб., 74).

маја, или о Тројици, или уочи Ивањдана или кога другога дана, носи се у литији по селу или се поставља испред куће у знак симпатије према жени или целој задрузи (Петар Булат, Поглед у ѕловенѕку ботанічку

— На култ т. указује и тзв. »Топоља« у Русији и Украјини, тј. девојка везаних руку уз колац коју воде по селу певајући (Р. Булат, Поглед у ѕловенѕку ботанічку мітологіју, Загреб, 1932, 8). Трешња.

в.). Међу различитим појединостима нарочиту пажњу заслужује поступање с б. као с личношћу: у Петровом Селу, кад се б. стави на огњиште, даје му се да »вечера« (тј.

Ћипико, Иво - Пауци

сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.

пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир што га први снијег селу донесе. Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.

Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи. Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу. Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади.

Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па

Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их! Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило како је покојник на самрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.

Раде се окрете и зачуди. Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала. Иако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.

Осјећа се расијано чувство самоте и простора. И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у ми слима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и

Раде је раздраган, весео: — Видиш, — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи: петљанија са попом Враном, парница ради дијела покојнога Нике... — и као сневесели се.

” Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. Илија је на живој муци. Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану

Кад се отац не би био задужио, чињаше му се да се не би ни са ким у селу мијењао. Помало би радио, и штедио, и стицао. Што му се мари за друго! Доста је да крај с крајем може да завеже.

што некакових одштета, тобоже за почињену штету коју они што суде на своју рачунају, а на који начин то раде, нико у селу не разумије.

А сјећа се добро: био неко пронио селом глас да бискуп носи селу један замашит дар од велике користи. Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе и дугим чибуком у руци,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чим су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења.

Тако се и догодило. Кад су довели Јању коју су нашли у једном селу код Ариља, Јевђеније је само занемео. Видело се да му се грло осушило.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 280 УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 281 АМОР НА СЕЛУ 291 И ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим

У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, Иако то беше давно,

А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете...

А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете...

Убрзо тишину целу Прекиде ђермова шкрипа. По мирном, тихоме селу Подневна зачу се лупа: редуше с обедом журе, Док суве космате псине под стрехом уморно жмуре.

Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче! А кад га донеше дома, кметица, од грдне бруке, Затури с

Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке... Ту ћата нагло се трже, И упрепашћен стаде.

Прво га запита строго, да чисто речима пуца, Ко је? Откуд му крила? И што се по селу смуца? Има ли, пита га, оца, и зна ли рођења место? Амор му показа име, а каза и оно ресто, Но ћата подмигну на то!

И мучно дође му тада. Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада? Он јетко одмахну руком и назад окрете селу, Чудећ се самоме себи и своме ружноме делу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Био је православни свештеник у Истри, Далмацији, Дубровнику и Задру. У православном селу Перој у Истри почео је да пише песме.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка. И сад, овако стара, тамо у селу, док би моји синови и снахе орали и копали, ја бих морала по брдима ситну стоку да чувам и пасем.

(Хоће да скрене разговор, сети се): Баш добро! Знаш, пре два, три дана био сам на преслави у вашем селу, где је ваш чивлук. И зато те сада молим, нареди вашем настојнику да сеоско гробље зидом огради.

Видиш, Ташану, јединче, у какву ће се лепоту развити, па зашто овде, у селу, да вене и суши се?« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— То је мелем за главу, Нено. Ево један готов за превијање, а научили су ме у селу како се спрема. Ја сам све записао, за вас, читко и лепо...

— Бранко уздахну: — Видећемо, Павле. И овом тренутку кида се у мени оно најличније, и морам остати сам. — На селу је пробавио четрнаест дана. Поцрнео некако, добио прву јаку бору на челу. Разговор са сељанима добро му је чинио.

Да брине још: о млину у оближњем селу; о неким хартијама које се не могу пренети на светско тржиште; о српској школи у личком селу чика Јовином; о двема

још: о млину у оближњем селу; о неким хартијама које се не могу пренети на светско тржиште; о српској школи у личком селу чика Јовином; о двема много сиромашним јеврејским породицама у варошици.

Треба, то јест, знати, да Влаовићи нису паланчани, и да тамо у свом селу имају још једну, већу, и истински своју гробницу. Како је дошло до тога да се један део Влаовића пресели у паланку?

Сви су они остали везани за своје село имањем, традицијом, једном искључивом и страсном љубављу за живот на селу, за бескрајну слободу коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да

традицијом, једном искључивом и страсном љубављу за живот на селу, за бескрајну слободу коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да трпи, и још се њима и поноси.

За то двоје Влаовића се може рећи да нису становали ни у селу ни у варошици, него у шумици при забрану једном који је још био њихов, и носио доста леп приход нарочито због лова на

Пфуј! пацови, глодари, кепеци! Породица Влаовића била је стварно лоза Влаовића, јер су они, живећи на селу, дуже трајали него што трају варошани.

Био је и остао Корнел Влаовић житељ села, али је напредовао по варошки у писмености и у идејама о својим дужностима на селу. Звали су га грађанином, и оцем у селу. Звали су га и свецем у цркви.

Звали су га грађанином, и оцем у селу. Звали су га и свецем у цркви. Да ли је побожност његова била одиста неко светаштво.

У кући својој владао је Корнел Влаовић некако по манастирски. Од суботњег бденија (које се, наравно, тамо на селу, служило само у његовој машти) па до свршетка службе у недељу, по кући се смело само шапутати, и груба реч није смела

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ево, дакле, како стари рукопис нашу повест почиње: У једном селу била је нека девојка, именом Рокса или Роксанда, тако лепа и умиљата да се дивотом целога предела праведно називала.

Да је какав стихотворац у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет прстију изгризао

некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино: из области Мајдана, дела вршачког виногорја (према селу Гудурици) МАМУЗА — (фиг.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

дошао је за мном и акт; отишао сам у бању на лечење, дошао је за мном и акт; покушао сам да се настаним у селу да живим, дошао је за мном и акт којим ми се тражи чешагија.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

“ И сигурно су Немци у сумрак ударили поново, да грешници нису ни стигли мене да известе. Силазили смо ка селу. Широко отворених очију зверао сам лево и десно, страхујући да не плане пушка иза некога жбуна.

А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао. Сетих се Јанкуља... Али шта ћемо сад?... Сем неким другим путем да пођемо.

Преморени коњи стењали под амовима. Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима.

него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?... Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу...

Понестало је хлеба, те се војници разишли по селу не би ли што нашли за јело. А ово „нашли“ на војничком језику значи: ако нико не види, дигнути.

Заноћили смо пред Подгорицом, у једном селу. Сутрадан је било сунчано и ведро зимско време. Под нама је шумела валовита Морача, која је на тихим и дубоким

Пешаци у шлемовима размилели су се по селу и кратким махањем руке дају мештанима знак да се одмах иселе. Унезверена изгледа, товарили су ствари на брзу руку

Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран и падају као џакови у ров. У даљини према селу зачу се опет: „Ура! Ура!“ То наша пешадија, иако истерана из ровова, покушава контрајуриш.

Лекар је био мој познаник. Вели да ми је лобања напрсла на неколико места... Ситница! Шлем ми је спасао живот. У селу Острову чуо сам шта је даље било. Мене је изнео капетан Милисав и ставио ми први завој.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече љутито себи. — Шта ће ми маске ђавола, попова и којекаквих пробисвета? — Али, да би се са својима у селу нашалио, извади једну и прилепи је себи на лице, унапред се радујући изненађењу које ће својима приредити.

Тако радостан и дође до првих кућа у селу кад га угледа један од суседа и зајаука: — Склањајте децу, људи! Ђаво се у Дрвосечу преобукао.

— Није ни јутрење, ни осмртница, шта је? — Пожар? Рат? — нагађали су трчећи ка селу, јер звоно није престајало да звони оштро и опомињуће.

Али, сопствене га очи не слушају! Сребрна и нежна Звезда је од сваке девојке у селу лепша, као светлосни облак ка њему иде, већ јој на образима дах осећа, нема времена за бегство. — Свирај ми још мало!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сви се чудом чуде у селу и зборе: ''Сирота, полуђе!'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била.

О, како је велик, И сјајан кô вече на врсима јела! И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних стрела. 1905.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У то доба организовање већег отпора онемогућавала је чврста централна власт, повратак на чисто натуралну привреду на селу (што се одразило у издвајању веома малих територијалних јединица међусобно неповезаних), постојање домаћег слоја који

, организовање већег отпора онемогућавала је чврста централна власт, повратак на чисто натуралну привреду на селу , што се одразило у издвајању веома малих територијалних јединица међусобно неповезаних , и постојање домаћег слоја

За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други

вила у Мироч планину, оде Марко с побратимом својим, отидоше Поречкој крајини, и Тимок су воду пребродили на Брегову, селу великоме, па одоше крајини Видинској; али вила међ' вилама каже: „О, чујете, виле другарице!

52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи равној, у лијепу селу Купинову; на смрт је се Јово разбољео, па дозивље слугу Милутина: „Милутине, вјерна моја слуго, ти упрегни коње у

72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ Књигу пише беже Љубовићу у лијепу селу Невесињу, те је шаље Пиви каменитој, на кољено Пивљанину Бају: „Чујеш, море, Пивљанине Бајо!

да бих погинуо, него ћу ти на мејдан изићи, — чекај мене под гором Трусином наврх равна поља Невесињског, на погледу селу Невесињу и кадуни твојој вјерној љуби!

даћу ти оружје његово, и све благо што код њега нађем; честита ћу тебе учинити: б’јеле ћу ти дворе саградити у лијепу селу Невесињу поред мојих двора бијелијех, и даћу ти хиљаду дуката“.

Поврати се слуга Шабан-ага, те он скиде Његошевић-Мата, па отиде селу Невесињу. Бајо скиде бега Љубовића, скиде с њега рухо и оружје.

Тад закука сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене до бога милога, ђе

За здраво се натраг повратише; док дођоше ломној Гори Црној, у Заљути, селу маленоме, сусрете га Вучићевић Перо, руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, дарова му Османову главу.

курва поранио, по Васкрсу, пред Светога Ђурђа, с војском оде уз ту воду Дрину; каде дође Јадру, води ладној, у Добрићу селу освануо, Добрићане Србље дозиваше: „Од’те, море, коње приватајте!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ

ЛАДY Чак на Пелопонезу У кадифи Да л везу Сретох грчку принцезу КАЛИМЕРА САС КИРИА Прекјуче у животу У свом селу На плоту Нађох протестну ноту СТИГО ЈЕ ПРОБИСВЕТ НЕКА СТИСКА У околини Скопља Баве се бацањем копља Та љубав

нишком капитену Не мора се бацати по сваку цену Има још атлетских грана Слаткиши су спортска храна ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола

је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио бих цео дан

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто. А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште

Због те његове опасне пратње, Николица је у читавом селу био познат по надимку „Николица с приколицом“. Николица с приколицом водио је са собом кују Жују и у школу и остављао

— обично је једногласно одговарала весела братија и наваљивала на јело. Како ли је све то друкчије било него у селу.

дио своје радионице, оно што ми баш не треба у логору, а буде ли много дјеце знало за пећину, брзо ће се чути и у селу. — Е, па ти си крио и од мене — ожалости се Јованче. — Не, не! Хтио сам сам да извидим, па да те онда изненадим.

Домишљати Лијан и сам је крао воће, љубенице и краставце, а онда је по селу дизао дреку и „тражио“лопове. — Ехе, док само уловим онога дјечака који је обрао попове крушке, ноге ћу му пребити!

Мала дружина, сви изузев Луње, није ни слутила шта им се спрема. Међутим, у селу се ковала велика завјера против малих бјегунаца.

— Чекај, онда ће нам пољар за све платити! — наљутише се жандарми и пођоше да се распитују за његову кућу, али им у селу рекоше да пољар никад није ни имао своје куће.

Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора. Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата.

Друмом подно Гаја сваког јутра освиће новоутабан траг дјечјих ногу. Ђаци пролазе у школу. Да пољар Лијан негдје у селу не спава свој зимски сан, он би вам одлично знао да протумачи ове трагове.

Овај ситан задахтан траг: то је пројурио Ђоко Потрк. А ово ивицом друма, преплетен дјечји и псећи траг: свак у селу зна да је то траг Николице с приколицом: пошао је у школу са својом Жујом.

—подвикну Стриц. — Ехеј, казали бисмо, ми смо већ прави домаћини, бринемо се о једној кући у селу. — О правој правцатој кући. — Их, да нам је само још по једна лула! — прижељкивао је Стриц.

— Јеси ли му се јавио? — упита Јованче. — Нијесам смио од стрица. Он каже да дјеца не треба да знају ко је у селу донио пушку. — Нијесмо ми више дјеца. Ми смо већ дјечаци — одговори Јованче мрштећи се озбиљно као какав одрасли.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

голуб мећу крагујци, и звезда у црну облаку, ружица у водљиву трњу, перуника у риту, — прониклица правици у злу селу!

« Иди к моме беседљиву рају, к источним вратма мојима, иди к моме красноме гласитом дому, ваљалом селу, к другоме земљану небу, к широком густу облаку, те навести и огласи мога силаска крупу!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по

мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу. Из које си село, дете? — застаде Замфир и запита једну сељанчицу. — Из Вртиште. — Татко — кој ти беше? — Стојанча.